@article{
author = "Драгаш, Константин",
year = "2022",
abstract = "Рад има за циљ да испита опште карактеристике присуства и перцепције „Источног питања“ и балканских ратова (1912–1913) у шпанској публицистици у назначеном историјском периоду. Премда неутрална, без непосредног интереса у тери-торијална питања на Балкану, недовољно упозната са прошло-шћу Јужних Словена, Краљевина Шпанија (El Regno de España), држава богатог дипломатског искуства, с великом пажњом испратила је војне сукобе балканских хришћанских држава са Османским царством – од Руско–турског рата (1877–1878), до балканских ратова (1912–1913), касније и сам Велики рат. „Откривање“ и приближавање непознатог балканског геополи-тичког простора шпанској јавности у главној мери постигнуто је захваљујући деловању ратних дописника, путописаца (попут Васка Ибањеза), интелектуалне елите (Емилио Кастелар, Енри-ке Дупуј де Ломо, Унамуно и многи други), конзуларно–дипло-матског особља (поред Грчке и Османског царства, Шпанија све до почетка друге деценије XX века са преосталим балканским државама није имала формалне дипломатске односе, изузимајући поједина конзуларна представништва), у мањој мери и преко француских публикација, чија дистрибуција у Шпанији није била занемарљива. Један део интелектуалне елите Шпа-није о политичким кризама на Балкану у време анексије Босне и Херцеговине (1908) и ратова са Турском, односно Бугарском (1912–1913) писао је у оквиру проучавања и тумачења узрока Првог светског рата; Србија јe у том сукобу обезбедила значајан допринос победи Савезника, док је Шпанија задржала не-утралност, уз „узрујано“ јавно мнење, подељено на присталице Савезника (aliadófilos) и тзв. германофиле (germánofilos). Симболичка, метафизичка паралела пораза Османског царства пронађена је у парадигми католичке Реконквисте, политичком, али не и културном, крају ислама на Иберијском полуострву крајем XV века: стратишта Куманова и Једрена у димензији библијског испуњења светог рата као нове Гранаде. Мањи део рада обухвата кратку анализу присуства сукоба са Османским царством у латиноамеричким политичко-књижевним часопи-сима и брошурама; већи део Латинске Америке тог времена очувао је снажне, непокидане везе са шпанском културом и шпанском интелектуалном јавношћу, Spanish publicists, theorists, and journalists followed the process of the Eastern Question and the Balkan Wars with great interest. While they sought to criticize the pan-Slavic Russian solution to national problems in the Balkans in the second half of the late 19th century (1875-1878), during the Balkan Wars, they primarily emphasized Bulgaria as a model of perfect military organization, system, and state. They largely perceived the expulsion of the Ottoman Empire as the expulsion of Islamic rule from Spain in the Middle Ages. Quite a number of Spanish intellectuals favored the “Bulgarian” solution to Macedonia, which could be explained by the zealous following of the news about the German dynasty in Orthodox Bulgaria and the potential closeness of the Bulgarian court to Catholicism. Some of these intellectuals define the tendency towards mutual confrontations between Serbs, Bulgarians, and Greeks as the backwardness of civilization. However, the Spaniards did not know much about the Balkans until the First World War because only after 1914 did a large number of publications appear that dealt significantly with this topic (travelogues and reportages in the Balkans, written by Gaziel, Angela Graupera, Saturnino Ximenez and other war correspondents and publicists).",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет",
journal = "Синеза: часопис за друштвене и хуманистичке науке / Synesis: Journal for Humanities and Social Sciences",
title = "Одјеци Србије, Источног питања и балканских ратова у Шпанији (1876-1914), Echoes of Serbia, Eastern Question and Balkan Wars in Spain (1876–1914)",
pages = "81-104",
volume = "3",
number = "1",
doi = "10.7251/SIN2202005D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13999"
}
