Миленковић, Ана В.

Link to this page

Authority KeyName Variants
89b85e76-f799-492e-b34b-04681ced4dd0
  • Миленковић, Ана В. (2)
Projects

Author's Bibliography

Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)

Миленковић, Ана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11961
AB  - У раду се анализирају концептуални механизми који стоје у основи развоја секундарних емоционалних значења глагола који примарно не
означавају емоције. Емоције се, као апстрактни, психички ентитети, језичким
средствима формализују и изражавају употребом тзв. емоционалне лексике.
Један њен део чине емоционални глаголи, речи којима се означавају емоције,
емоционални односи и процеси, емоционална експресија и шира емоционална ситуација. Грађу за истраживање чине 92 глагола који су класификовани према два критеријума: а. критеријуму семантичке улоге доживљавача
емоције, тј. да ли означавају доживљавање или изазивање емоције (емоционално-активни и емоционално-пасивни глаголи) и б. критеријуму примарне
емоције, тј. да ли припадају емоционалном домену радости, туге, страха
или љутње. Анализа грађе показала је да се емоције концептуализују специфичним емоционалним метафорама, утемељеним на дистинкцији пријатност
: непријатност. Примарна метафора ЧОВЕК ЈЕ САДРЖАТЕЉ ЕМОЦИЈА и опште
метонимијско правило ФИЗИОЛОШКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЕМОЦИЈЕ СУ САМА ЕМОЦИЈА, општи
су механизми концептуализације емоционалних глаголских значења. Показало се, такође, да одређени тип примарног значења глагола потенцијално
развија одређено секундарно емоционално значење, односно, да за сваку примарну емоцију постоје карактеристични изворни домени којима се
конкретизују њихова апстрактна значења.
AB  - The paper analyses the conceptual mechanisms underlying the development of
secondary emotional meanings of “non-emotional” verbs (in relation to their primary
meaning). Being abstract, psychological entities, emotions are formalised and expressed
by linguistic means using emotional lexis. Emotional verbs represent a type
of this lexis: they denote emotions, emotional relationships and processes, emotional
expression and an emotional situation as a whole. The research material consists of
92 verbs which are classifi ed according to two criteria: a. the semantic role of the
experiencer, i.e. whether the verbs denote experiencing or provoking an emotion
(emotionally-active and emotionally-passive verbs) and b. the criterion of the primary
emotion, i.e. whether the verbs belong to the emotional domain of joy, sorrow, fear
or anger. The analysis showed that emotions are conceptualised by specific emotional
metaphors, based on the pleasure: discomfort distinction. The primary metaphor MAN
IS THE CONTAINER FOR EMOTIONS and the general metonymic rule PHYSIOLOGICAL MANIFESTATIONS
OF EMOTIONS ARE THE EMOTION ITSELF, represent general mechanisms for the
conceptualisation of secondary emotional meanings of verbs. It has also been shown
that a certain type of a verb’s primary meaning potentially develops a certain secondary
emotional meaning; in other words, each primary emotion has an intrinsic source
domain which concretises its abstract meanings.
AB  - В статье анализируются концептуальные механизмы, лежащие в осно-
ве развития вторичных эмоциональных значений глаголов, которые в первую
очередь не обозначают эмоции. Эмоции, как абстрактные, психические сущности, формализуются и выражаются лингвистическими средствами с помощью
эмоциональной лексики. Одна его часть состоит из эмоциональных глаголов,
слов, которые обозначают эмоции, эмоциональные отношения и процессы, эмоциональное выражение и более широкую эмоциональную ситуацию. Материал
для исследования состоит из 92 глаголов, которые классифицируются по двум
критериям: a. семантические роли эмоциональных переживаний, т. е. имеют ли
они в виду переживание или провоцирование эмоций (эмоционально-активные
и эмоционально-пассивные глаголы) и b. критерий первичной эмоции, т.е. принадлежат ли они к эмоциональной сфере радости, печали, страха или гнева.
Анализ материала показал, что эмоции концептуализируются определенными эмоциональными метафорами, основанными на различении удовольствие : дис-
комфорт. Первичная метафора ЧЕЛОВЕК СОДЕРЖАТЕЛЬ ЭМОЦИЙ и общее метонимическое правило ФИЗИОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОЯВЛЕНИЯ ЭМОЦИЙ ЯВЛЯЮТСЯ САМОЙ ЭМОЦИЕЙ,
являются общими механизмами концептуализации эмоциональных значений
глаголов. Также было показано, что определенный тип первичного значения глагола потенциально развивает определенное вторичное эмоциональное значение,
то есть для каждой первичной эмоции существуют характерные оригинальные
понятия, которые конкретизируют их абстрактные значения.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)
T1  - Концептуализация первичных эмоций в сербском языке (на примере глаголов со значением радости, печали, страха и гнева)
T1  - The Conceptualisation of Primary Emotions in the Serbian Language (the Case of Verbs Expressing Joy, Sadness, Fear and Anger)
SP  - 163
EP  - 185
VL  - 77
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.2298/JFI2101163M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају концептуални механизми који стоје у основи развоја секундарних емоционалних значења глагола који примарно не
означавају емоције. Емоције се, као апстрактни, психички ентитети, језичким
средствима формализују и изражавају употребом тзв. емоционалне лексике.
Један њен део чине емоционални глаголи, речи којима се означавају емоције,
емоционални односи и процеси, емоционална експресија и шира емоционална ситуација. Грађу за истраживање чине 92 глагола који су класификовани према два критеријума: а. критеријуму семантичке улоге доживљавача
емоције, тј. да ли означавају доживљавање или изазивање емоције (емоционално-активни и емоционално-пасивни глаголи) и б. критеријуму примарне
емоције, тј. да ли припадају емоционалном домену радости, туге, страха
или љутње. Анализа грађе показала је да се емоције концептуализују специфичним емоционалним метафорама, утемељеним на дистинкцији пријатност
: непријатност. Примарна метафора ЧОВЕК ЈЕ САДРЖАТЕЉ ЕМОЦИЈА и опште
метонимијско правило ФИЗИОЛОШКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЕМОЦИЈЕ СУ САМА ЕМОЦИЈА, општи
су механизми концептуализације емоционалних глаголских значења. Показало се, такође, да одређени тип примарног значења глагола потенцијално
развија одређено секундарно емоционално значење, односно, да за сваку примарну емоцију постоје карактеристични изворни домени којима се
конкретизују њихова апстрактна значења., The paper analyses the conceptual mechanisms underlying the development of
secondary emotional meanings of “non-emotional” verbs (in relation to their primary
meaning). Being abstract, psychological entities, emotions are formalised and expressed
by linguistic means using emotional lexis. Emotional verbs represent a type
of this lexis: they denote emotions, emotional relationships and processes, emotional
expression and an emotional situation as a whole. The research material consists of
92 verbs which are classifi ed according to two criteria: a. the semantic role of the
experiencer, i.e. whether the verbs denote experiencing or provoking an emotion
(emotionally-active and emotionally-passive verbs) and b. the criterion of the primary
emotion, i.e. whether the verbs belong to the emotional domain of joy, sorrow, fear
or anger. The analysis showed that emotions are conceptualised by specific emotional
metaphors, based on the pleasure: discomfort distinction. The primary metaphor MAN
IS THE CONTAINER FOR EMOTIONS and the general metonymic rule PHYSIOLOGICAL MANIFESTATIONS
OF EMOTIONS ARE THE EMOTION ITSELF, represent general mechanisms for the
conceptualisation of secondary emotional meanings of verbs. It has also been shown
that a certain type of a verb’s primary meaning potentially develops a certain secondary
emotional meaning; in other words, each primary emotion has an intrinsic source
domain which concretises its abstract meanings., В статье анализируются концептуальные механизмы, лежащие в осно-
ве развития вторичных эмоциональных значений глаголов, которые в первую
очередь не обозначают эмоции. Эмоции, как абстрактные, психические сущности, формализуются и выражаются лингвистическими средствами с помощью
эмоциональной лексики. Одна его часть состоит из эмоциональных глаголов,
слов, которые обозначают эмоции, эмоциональные отношения и процессы, эмоциональное выражение и более широкую эмоциональную ситуацию. Материал
для исследования состоит из 92 глаголов, которые классифицируются по двум
критериям: a. семантические роли эмоциональных переживаний, т. е. имеют ли
они в виду переживание или провоцирование эмоций (эмоционально-активные
и эмоционально-пассивные глаголы) и b. критерий первичной эмоции, т.е. принадлежат ли они к эмоциональной сфере радости, печали, страха или гнева.
Анализ материала показал, что эмоции концептуализируются определенными эмоциональными метафорами, основанными на различении удовольствие : дис-
комфорт. Первичная метафора ЧЕЛОВЕК СОДЕРЖАТЕЛЬ ЭМОЦИЙ и общее метонимическое правило ФИЗИОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОЯВЛЕНИЯ ЭМОЦИЙ ЯВЛЯЮТСЯ САМОЙ ЭМОЦИЕЙ,
являются общими механизмами концептуализации эмоциональных значений
глаголов. Также было показано, что определенный тип первичного значения глагола потенциально развивает определенное вторичное эмоциональное значение,
то есть для каждой первичной эмоции существуют характерные оригинальные
понятия, которые конкретизируют их абстрактные значения.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње), Концептуализация первичных эмоций в сербском языке (на примере глаголов со значением радости, печали, страха и гнева), The Conceptualisation of Primary Emotions in the Serbian Language (the Case of Verbs Expressing Joy, Sadness, Fear and Anger)",
pages = "163-185",
volume = "77",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.2298/JFI2101163M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 163-185.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101163M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961
Миленковић АВ. Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):163-185.
doi:https://doi.org/10.2298/JFI2101163M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961 .
Миленковић, Ана В., "Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):163-185,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101163M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961 .

Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)

Миленковић, Ана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11857
AB  - У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње.
AB  - The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)
T1  - Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)
SP  - 63
EP  - 80
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње., The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа), Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)",
pages = "63-80",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
Миленковић АВ. Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик. 2021;52(1):63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .
Миленковић, Ана В., "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):63-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .