Павловић, Слободан Ј.

Link to this page

Authority KeyName Variants
7242a3dc-6614-41cf-bc65-fa4342b292aa
  • Павловић, Слободан Ј. (2)
Projects

Author's Bibliography

Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии

Павловић, Слободан Ј.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3211
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija.
AB  - U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии
T1  - Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије
SP  - 255
EP  - 276
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369255P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2013",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija., U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии, Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије",
pages = "255-276",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369255P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211"
}
Павловић, С. Ј.. (2013). Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог(69), 255-276.
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211
Павловић СЈ. Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):255-276.
doi:10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .
Павловић, Слободан Ј., "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):255-276,
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .

Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков

Павловић, Слободан Ј.

(2012)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2987
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
AB  - U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков
T1  - Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka
SP  - 7
EP  - 26
IS  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268007P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2012",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%)., U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков, Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka",
pages = "7-26",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268007P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987"
}
Павловић, С. Ј.. (2012). Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог(68), 7-26.
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987
Павловић СЈ. Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):7-26.
doi:10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .
Павловић, Слободан Ј., "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):7-26,
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .