Трубарац Матић, Ђорђина

Link to this page

Authority KeyName Variants
e27abf36-6b91-482c-8e46-9c902651d8d2
  • Трубарац Матић, Ђорђина (7)
  • Trubarac Matić, Đorđina (3)
  • Трубарац Матић, Ђорђина M. (1)

Author's Bibliography

Златни јеленски рогови као реквизити којима се продире у митски простор

Трубарац Матић, Ђорђина

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12458
AB  - На основу лирске грађе са простора Словеније (Бела Крајина), Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије уочена је група песама, као и њихових обредних варијаната (кресница, ладаричких, свадбених), чију композициону структуру карактерише спој два типа развијених мотивских склопова: првог, који описује начин продора у митски (хтонски) простор, и другог у коме се описује призор затечен у том простору. На основу уочене структурално-семиотичке и прагматичке везе између ових текстова, први тип мотивског склопа анализира се из перспективе семиотичког хомеоморфизма (Лотман) и указује се на различите мотивске моделе којима се концептуализује реквизит потребан за продор у хтонски простор: златни јеленски рогови са сребрним парошцима и златни кључеви.
AB  - The paper explores a group of traditional lyrical songs collected among South Slavs in Slovenia (Bela Krajina), Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia, which are characterized by a specific initial motif structure of a man/stag who pleads with God to provide him with golden antlers and silver branches (on the antlers), so that he can see what is hidden in the pine/in the “black mountain”. This motif structure is followed by three types of endings: 1) the man faces a beautiful luminous maiden and abducts her with her consent (wedding songs); 2) the stag/ man watches the scene in which a cosmic bride dances in a ring dance around a fire with her nine brothers; the sun, the moon and the stars/the Pleiades/ “the lightning from the sky” have asked for her hand and the brothers discuss about who will be the best choice for their sister (sung at the summer solstice); 3) the stag/man watches the scene in which the same cosmic bride dances in the same kind of ring dance and, while dancing, one of her brothers tells her that he would marry her if she were not his sister; she answers it is a sinful thought (sung at the summer solstice). The variants of the initial motif structure of these three types of songs are analyzed from the structural, semiotic and pragmatic perspective within the framework of Lotman’s theory of semiosphere (observed as the translations of the same proto-texts with homeomorphic motif structures).There is a group of variants of the type 2 songs in which the initial motif structure is different: a girl collects golden branches/aments fallen from a tree and gives them to a goldsmith/ two goldsmiths, who make golden keys with which she opens the gate of the fortress and observes the scene typical for the songs of the group 2. Various levels of semiotic parallelism between these two motif structures are discussed. The difference in the perspective of the male and female figure is identified as the key element for further research into the deeper motivation for developing two different models of the initial motif structure. Also, some basic elements of the mythical meta-text to which all of these songs refer are outlined.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Куле и градови - Towers and Cities
T1  - Златни јеленски рогови као реквизити којима се продире у митски простор
T1  - Golden Deer Antlers as Magical Objects for Entering a Mythical Realm
SP  - 597
EP  - 623
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12458
ER  - 
@inbook{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2021",
abstract = "На основу лирске грађе са простора Словеније (Бела Крајина), Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије уочена је група песама, као и њихових обредних варијаната (кресница, ладаричких, свадбених), чију композициону структуру карактерише спој два типа развијених мотивских склопова: првог, који описује начин продора у митски (хтонски) простор, и другог у коме се описује призор затечен у том простору. На основу уочене структурално-семиотичке и прагматичке везе између ових текстова, први тип мотивског склопа анализира се из перспективе семиотичког хомеоморфизма (Лотман) и указује се на различите мотивске моделе којима се концептуализује реквизит потребан за продор у хтонски простор: златни јеленски рогови са сребрним парошцима и златни кључеви., The paper explores a group of traditional lyrical songs collected among South Slavs in Slovenia (Bela Krajina), Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia, which are characterized by a specific initial motif structure of a man/stag who pleads with God to provide him with golden antlers and silver branches (on the antlers), so that he can see what is hidden in the pine/in the “black mountain”. This motif structure is followed by three types of endings: 1) the man faces a beautiful luminous maiden and abducts her with her consent (wedding songs); 2) the stag/ man watches the scene in which a cosmic bride dances in a ring dance around a fire with her nine brothers; the sun, the moon and the stars/the Pleiades/ “the lightning from the sky” have asked for her hand and the brothers discuss about who will be the best choice for their sister (sung at the summer solstice); 3) the stag/man watches the scene in which the same cosmic bride dances in the same kind of ring dance and, while dancing, one of her brothers tells her that he would marry her if she were not his sister; she answers it is a sinful thought (sung at the summer solstice). The variants of the initial motif structure of these three types of songs are analyzed from the structural, semiotic and pragmatic perspective within the framework of Lotman’s theory of semiosphere (observed as the translations of the same proto-texts with homeomorphic motif structures).There is a group of variants of the type 2 songs in which the initial motif structure is different: a girl collects golden branches/aments fallen from a tree and gives them to a goldsmith/ two goldsmiths, who make golden keys with which she opens the gate of the fortress and observes the scene typical for the songs of the group 2. Various levels of semiotic parallelism between these two motif structures are discussed. The difference in the perspective of the male and female figure is identified as the key element for further research into the deeper motivation for developing two different models of the initial motif structure. Also, some basic elements of the mythical meta-text to which all of these songs refer are outlined.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Куле и градови - Towers and Cities",
booktitle = "Златни јеленски рогови као реквизити којима се продире у митски простор, Golden Deer Antlers as Magical Objects for Entering a Mythical Realm",
pages = "597-623",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12458"
}
Трубарац Матић, Ђ.. (2021). Златни јеленски рогови као реквизити којима се продире у митски простор. in Куле и градови - Towers and Cities
Београд : Удружење фолклориста Србије., 597-623.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12458
Трубарац Матић Ђ. Златни јеленски рогови као реквизити којима се продире у митски простор. in Куле и градови - Towers and Cities. 2021;:597-623.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12458 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Златни јеленски рогови као реквизити којима се продире у митски простор" in Куле и градови - Towers and Cities (2021):597-623,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12458 .

О једном начину предбрачног прорицања међу Србима у Румунији / One form of fimale prenuptial predicting among Serbs in Romania

Трубарац Матић, Ђорђина M.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина M.
PY  - 2021
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2021/ishodista-7-2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12460
AB  - Током теренског истраживања у српским селима Клисуре (2017) и Пољадије
(2019) у Румунији, забележена су два казивања о томе како мајка и ћерка
стасала за удају предсказују име ћеркиног „суђеникаˮ користећи шипку од
задњег вратила. Казивања ће бити анализирана компаративно, с фокусом
на тачке подударања (време, радње, магијски објекат, жељени ефекат), а
резултати ће бити упоређени са сличним обичајем етнографски забележеном
међу Карашевцима. Биће сагледани у ширем контексту семиотичких веза
и паралела које се тичу акционих и предметних кодова који се тичу ткања,
разбоја и његових делова.
AB  - During the fieldwork expeditions carried out in Romanian part of Banat, in the regions
of Klisura (June 2017) and Poljadija (June 2019) two testimonies were taken from
elder Serbian women, in which they described how, when they were still not married,
their mothers had taught them the way to predict the name of their future husband by
using a rod of the warp beam. The transcriptions of these testimonies are compared
by focusing on their common key elements (time, actions, objects, the manifestation
of the expected result), which are analyzed from the semiotic perspective and within
a broader context of South-Slavic ethnographic material and folklore related to
weaving, the loom and its parts, especially their use in magic. A special attention
is put on a analysis of a variant of the same type of prenuptial predicting recorded
among Krashovani in the second half of the 20th century.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
T2  - Исходишта / Originations
T1  - О једном начину предбрачног прорицања међу Србима у Румунији / One form of fimale prenuptial predicting among Serbs in Romania
SP  - 339
EP  - 347
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12460
ER  - 
@article{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина M.",
year = "2021",
abstract = "Током теренског истраживања у српским селима Клисуре (2017) и Пољадије
(2019) у Румунији, забележена су два казивања о томе како мајка и ћерка
стасала за удају предсказују име ћеркиног „суђеникаˮ користећи шипку од
задњег вратила. Казивања ће бити анализирана компаративно, с фокусом
на тачке подударања (време, радње, магијски објекат, жељени ефекат), а
резултати ће бити упоређени са сличним обичајем етнографски забележеном
међу Карашевцима. Биће сагледани у ширем контексту семиотичких веза
и паралела које се тичу акционих и предметних кодова који се тичу ткања,
разбоја и његових делова., During the fieldwork expeditions carried out in Romanian part of Banat, in the regions
of Klisura (June 2017) and Poljadija (June 2019) two testimonies were taken from
elder Serbian women, in which they described how, when they were still not married,
their mothers had taught them the way to predict the name of their future husband by
using a rod of the warp beam. The transcriptions of these testimonies are compared
by focusing on their common key elements (time, actions, objects, the manifestation
of the expected result), which are analyzed from the semiotic perspective and within
a broader context of South-Slavic ethnographic material and folklore related to
weaving, the loom and its parts, especially their use in magic. A special attention
is put on a analysis of a variant of the same type of prenuptial predicting recorded
among Krashovani in the second half of the 20th century.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "О једном начину предбрачног прорицања међу Србима у Румунији / One form of fimale prenuptial predicting among Serbs in Romania",
pages = "339-347",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12460"
}
Трубарац Матић, Ђ. M.. (2021). О једном начину предбрачног прорицања међу Србима у Румунији / One form of fimale prenuptial predicting among Serbs in Romania. in Исходишта / Originations
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 7, 339-347.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12460
Трубарац Матић ЂM. О једном начину предбрачног прорицања међу Србима у Румунији / One form of fimale prenuptial predicting among Serbs in Romania. in Исходишта / Originations. 2021;7:339-347.
doi:10.46630/ish.7.2021.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12460 .
Трубарац Матић, Ђорђина M., "О једном начину предбрачног прорицања међу Србима у Румунији / One form of fimale prenuptial predicting among Serbs in Romania" in Исходишта / Originations, 7 (2021):339-347,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12460 .

Традиционална култура Срба у Румунији данас

Ивановић Баришић, Милина; Трубарац Матић, Ђорђина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10413
AB  - На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима.
AB  - The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Традиционална култура Срба у Румунији данас
T1  - The traditional culture of Serbs in the present day Romania
SP  - 41
EP  - 59
VL  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина and Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2020",
abstract = "На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима., The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Традиционална култура Срба у Румунији данас, The traditional culture of Serbs in the present day Romania",
pages = "41-59",
volume = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413"
}
Ивановић Баришић, М.,& Трубарац Матић, Ђ.. (2020). Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 23, 41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
Ивановић Баришић М, Трубарац Матић Ђ. Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;23:41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .
Ивановић Баришић, Милина, Трубарац Матић, Ђорђина, "Традиционална култура Срба у Румунији данас" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, 23 (2020):41-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .

Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године

Трубарац Матић, Ђорђина

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2019
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2019/ishodista-5-2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7391
AB  - In the paper are partially presented the results of the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the July of 2018 in the Romanian part of the Pomorišje region (Felnac and Cenadul Unguresc) and the village of Cralovăţ (in Topolovăţu Mare). A series of guided semi-structured interviews were made with elder members of the Serbian minority communities with the purpose of getting the information about the local customs related to the period from the beginning of the Nativity Fast until Epiphany and the customs related to weddings and slava ( the celebration of the family patron saint). The paper is focused on slava customs in the recent past and in the present. The observations are based on five interviews made in Felnak, Cenadul Unguresc  and Cralovăţ . The results show relatively fast disappearing of slava customs and a high level of acculturation of the Serbian population in these areas. Some of the factors which influence that process are mentioned. The elements of the celebration of slava which are still present in practice or in the memory of the informants are commented from the ethnological perspective.
AB  - У раду се представља део резултата теренског рада који је у јулу 2018. год. спроведен у насељима Краљевац (Банатска Црна Гора), Фенлак и Чанад (румунско Поморишје). Том приликом је обављена серија полу-структурисаних интервјуа са старијим члановима српске заједнице, с циљем прикупљања података о божићном циклусу обичаја, начину обележавања крсне клаве и свадбеним обичајима. Обрађено је пет казивања на тему породичне славе, из којих се уочава убрзано гашење овог обичаја. Наводе се неки од могућих фактора који су утицали на убрзање тог процеса и указује се на елементе славских обичаја који су још увек присутни у пракси или у сећањима казивача.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
T2  - Исходишта ‒ Originations
T1  - Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године
T1  - Slava customs among the Serbian population of the Romanian Pomorišje region (Felnac, Cenadul Unguresc) and Cralovăţ (Topolovăţu Mare): July 2018 fieldwork results
SP  - 465
EP  - 474
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391
ER  - 
@article{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2019",
abstract = "In the paper are partially presented the results of the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the July of 2018 in the Romanian part of the Pomorišje region (Felnac and Cenadul Unguresc) and the village of Cralovăţ (in Topolovăţu Mare). A series of guided semi-structured interviews were made with elder members of the Serbian minority communities with the purpose of getting the information about the local customs related to the period from the beginning of the Nativity Fast until Epiphany and the customs related to weddings and slava ( the celebration of the family patron saint). The paper is focused on slava customs in the recent past and in the present. The observations are based on five interviews made in Felnak, Cenadul Unguresc  and Cralovăţ . The results show relatively fast disappearing of slava customs and a high level of acculturation of the Serbian population in these areas. Some of the factors which influence that process are mentioned. The elements of the celebration of slava which are still present in practice or in the memory of the informants are commented from the ethnological perspective., У раду се представља део резултата теренског рада који је у јулу 2018. год. спроведен у насељима Краљевац (Банатска Црна Гора), Фенлак и Чанад (румунско Поморишје). Том приликом је обављена серија полу-структурисаних интервјуа са старијим члановима српске заједнице, с циљем прикупљања података о божићном циклусу обичаја, начину обележавања крсне клаве и свадбеним обичајима. Обрађено је пет казивања на тему породичне славе, из којих се уочава убрзано гашење овог обичаја. Наводе се неки од могућих фактора који су утицали на убрзање тог процеса и указује се на елементе славских обичаја који су још увек присутни у пракси или у сећањима казивача.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет",
journal = "Исходишта ‒ Originations",
title = "Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године, Slava customs among the Serbian population of the Romanian Pomorišje region (Felnac, Cenadul Unguresc) and Cralovăţ (Topolovăţu Mare): July 2018 fieldwork results",
pages = "465-474",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391"
}
Трубарац Матић, Ђ.. (2019). Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године. in Исходишта ‒ Originations
Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији.(5), 465-474.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391
Трубарац Матић Ђ. Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године. in Исходишта ‒ Originations. 2019;(5):465-474.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године" in Исходишта ‒ Originations, no. 5 (2019):465-474,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391 .

Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija

Trubarac Matić, Đorđina

(Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CONF
AU  - Trubarac Matić, Đorđina
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7286
AB  - The materials collected during the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the June 2019 in the Poljadija region in Rоmania (the villages of Sokolovac, Lugovet and Zlatica) as a part of the activities planned within the project The Research of the Culture and the History of Serbs in Rоmania are discussed. A series of semi-structured interviews has been taken, whose structure was based both on general cumulative descriptions of slava customs among Serbs and on the experience and information gained during the fieldwork carried out in Jun 2017 in Serbian villages of Romanian side of the Danube Gorge. The focus is put on slava customs and, especially, on the elements of the cult of ancestors which can be perceived in the ritual actions that take place the day before and the day after the central celebration of slava: 1) the visit to the village graveyard the day before sveca, where a ritual invitation of ancestors to the slava feast is made; 2) dedication to the ancestors of all the food which is to be eaten during the second day of sveca. The most relevant fragments of the interviews are transcribed and analyzed from the ethnological and anthropological perspectives in order to offer new ethnographic data, reveal a clear link between these customs and those attested in the Serbian villages of Danube Gorge in 2017 and shed more light to the problem of the interpretation of some of their elements.
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
C3  - Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019
T1  - Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija
SP  - 35
EP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286
ER  - 
@conference{
author = "Trubarac Matić, Đorđina",
year = "2019",
abstract = "The materials collected during the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the June 2019 in the Poljadija region in Rоmania (the villages of Sokolovac, Lugovet and Zlatica) as a part of the activities planned within the project The Research of the Culture and the History of Serbs in Rоmania are discussed. A series of semi-structured interviews has been taken, whose structure was based both on general cumulative descriptions of slava customs among Serbs and on the experience and information gained during the fieldwork carried out in Jun 2017 in Serbian villages of Romanian side of the Danube Gorge. The focus is put on slava customs and, especially, on the elements of the cult of ancestors which can be perceived in the ritual actions that take place the day before and the day after the central celebration of slava: 1) the visit to the village graveyard the day before sveca, where a ritual invitation of ancestors to the slava feast is made; 2) dedication to the ancestors of all the food which is to be eaten during the second day of sveca. The most relevant fragments of the interviews are transcribed and analyzed from the ethnological and anthropological perspectives in order to offer new ethnographic data, reveal a clear link between these customs and those attested in the Serbian villages of Danube Gorge in 2017 and shed more light to the problem of the interpretation of some of their elements.",
publisher = "Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет",
journal = "Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019",
title = "Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija",
pages = "35-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286"
}
Trubarac Matić, Đ.. (2019). Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija. in Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019
Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет., 35-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286
Trubarac Matić Đ. Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija. in Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019. 2019;:35-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286 .
Trubarac Matić, Đorđina, "Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija" in Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019 (2019):35-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286 .

У јеленовом колу: мотив јелена у српској обредној лирици

Trubarac Matić, Đorđina

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Trubarac Matić, Đorđina
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/redakcije-za-monografije/u-jelenovom-kolu
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10414
AB  - The study deals with the meaning of the deer and hind symbolism in the traditional Serbian customs of winter solstice, both in the non-verbal texts of the ritual (zoomorphic masks, ritual actions and objects) and in the texts of the songs performed as its integral part. The variants of these songs recorded within other ritual contexts (lazarice, kraljice, weddings, slava, dodole) are also included. The methodology is developed on the bases of the theoretical framework of Yuri Lotman’s theory of the semiosphere. 
          	The results of the semiotic analysis of the ethnographic descriptions of the koledari custom are compared to those reached by the analysis of the ritual koledari songs. In this way the existence of a system of semiotic codes is marked, in which the (golden antlered/winged) deer, the antlered hind and the “dewed doe” have a prominent role. The mythological and religious ideas concerning the deer present in the analysed songs reveal the idea of an entity identified with a golden-antlered cosmic deer, who bears on his antlers two cosmogonic protagonists: the cosmic goldsmith/blacksmith and the cosmic swift-spinning lady. The former gives shape to the material world (he can appear functionally doubled in the roles of the mythical male ancestor, grandfather, protector, fertiliser), the latter spins the thread of time and life (she can appear doubled as the mythical female ancestor, the Lady of Destiny, the Mother, the “nursing-doe”, the Healer or the Murderer). This cosmic deer can also appear associated with the paradigm of ideas related to the cosmic axis (cosmic mountain/cosmic tree/cosmic spindle etc.).
The mentioned results point towards the central totemic position which indicates that, at some point in time, the deer was an important element of the self-describing meta-text coming from a “central semiotic mechanism” (Lotman), in which the texts with a “classifying, stratifying and organising role” (Lotman) were created. This opinion is based on two facts: 1) the deer is not found only in motifs based on the idea of fertility and death, but also in those from the domain of cultural heroes and economy (cosmic ploughman, cosmic spinner, cosmic blacksmith, cosmic goldsmith), as well as those from the domain of social institutions (marriage, rites of passage); 2) the deer is a relatively frequent motif in Serbian traditional ritual poetry ‒ it is present in the ritual songs of other customs such as lazarice, kraljice, ranilo, dodole, slava, and in wedding songs. This indicates that, at some point in time, it was probably a part of a semiotic level superior to those of any one of the particular ritual contexts mentioned. At the same time, the analysis shows that it appears within developed semiotic structures, which indicates a high degree of secondary semiotization, i.e. a long history of the development of ideas that preceded the formation of the structures we have encountered during the analysis. The semiotic models discussed support the previously expressed opinion of Aleksandar Loma that the pre-Christian religion of the Slavs was henotheistic and probably very close to the Vedic model.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - У јеленовом колу: мотив јелена у српској обредној лирици
T1  - In the Round Dance of the Deer: The Motif of the Deer in Traditional Serbian Ritual Songs
SP  - 1
EP  - 252
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10414
ER  - 
@book{
author = "Trubarac Matić, Đorđina",
year = "2019",
abstract = "The study deals with the meaning of the deer and hind symbolism in the traditional Serbian customs of winter solstice, both in the non-verbal texts of the ritual (zoomorphic masks, ritual actions and objects) and in the texts of the songs performed as its integral part. The variants of these songs recorded within other ritual contexts (lazarice, kraljice, weddings, slava, dodole) are also included. The methodology is developed on the bases of the theoretical framework of Yuri Lotman’s theory of the semiosphere. 
          	The results of the semiotic analysis of the ethnographic descriptions of the koledari custom are compared to those reached by the analysis of the ritual koledari songs. In this way the existence of a system of semiotic codes is marked, in which the (golden antlered/winged) deer, the antlered hind and the “dewed doe” have a prominent role. The mythological and religious ideas concerning the deer present in the analysed songs reveal the idea of an entity identified with a golden-antlered cosmic deer, who bears on his antlers two cosmogonic protagonists: the cosmic goldsmith/blacksmith and the cosmic swift-spinning lady. The former gives shape to the material world (he can appear functionally doubled in the roles of the mythical male ancestor, grandfather, protector, fertiliser), the latter spins the thread of time and life (she can appear doubled as the mythical female ancestor, the Lady of Destiny, the Mother, the “nursing-doe”, the Healer or the Murderer). This cosmic deer can also appear associated with the paradigm of ideas related to the cosmic axis (cosmic mountain/cosmic tree/cosmic spindle etc.).
The mentioned results point towards the central totemic position which indicates that, at some point in time, the deer was an important element of the self-describing meta-text coming from a “central semiotic mechanism” (Lotman), in which the texts with a “classifying, stratifying and organising role” (Lotman) were created. This opinion is based on two facts: 1) the deer is not found only in motifs based on the idea of fertility and death, but also in those from the domain of cultural heroes and economy (cosmic ploughman, cosmic spinner, cosmic blacksmith, cosmic goldsmith), as well as those from the domain of social institutions (marriage, rites of passage); 2) the deer is a relatively frequent motif in Serbian traditional ritual poetry ‒ it is present in the ritual songs of other customs such as lazarice, kraljice, ranilo, dodole, slava, and in wedding songs. This indicates that, at some point in time, it was probably a part of a semiotic level superior to those of any one of the particular ritual contexts mentioned. At the same time, the analysis shows that it appears within developed semiotic structures, which indicates a high degree of secondary semiotization, i.e. a long history of the development of ideas that preceded the formation of the structures we have encountered during the analysis. The semiotic models discussed support the previously expressed opinion of Aleksandar Loma that the pre-Christian religion of the Slavs was henotheistic and probably very close to the Vedic model.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "У јеленовом колу: мотив јелена у српској обредној лирици, In the Round Dance of the Deer: The Motif of the Deer in Traditional Serbian Ritual Songs",
pages = "1-252",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10414"
}
Trubarac Matić, Đ.. (2019). У јеленовом колу: мотив јелена у српској обредној лирици. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10414
Trubarac Matić Đ. У јеленовом колу: мотив јелена у српској обредној лирици. 2019;:1-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10414 .
Trubarac Matić, Đorđina, "У јеленовом колу: мотив јелена у српској обредној лирици" (2019):1-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10414 .

From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective

Trubarac Matić, Đorđina

(Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Trubarac Matić, Đorđina
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7345
AB  - Contemporary singing to the gusle and the new decasyllabic songs made in the style of the Serbian “classical epics” ‒ which both gained in public visibility with the break-up of Yugoslavia ‒ is a phenomenon which calls for scholars’ attention. Until recently, the interest has been reduced to the attempts of explaining its sudden
expansion by relating it to the rising nationalism and populism during the 1990s. This made some authors reduce the whole contemporary singing to the gusle to the instrument for promoting the warmongering and extreme-nationalist ideas. The disdain for these ideological and political standpoints was transferred not only to the “new” singing to the gusle, but to the gusle itself and their language ‒ which put some scholars in the situation to defend this instrument and the language of the epic genre from accusations of their “historical guilt” for the war during the nineties. This paper aims to show that the contemporary singing to the gusle ‒ at least among the Serbian population ‒ is a complex phenomenon (both from the thematic and functional points of view) and that the songs about the events and historical protagonists of the nineties are only one of its subtypes. Communication in epic decasyllables is discussed as one of the historically recorded registers of the Serbian language, which, as such, should not be the object of ethical evaluation since it does not imply any ethical value in its very form and structure.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective
SP  - 89
EP  - 113
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/69-113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7345
ER  - 
@inbook{
author = "Trubarac Matić, Đorđina",
year = "2019",
abstract = "Contemporary singing to the gusle and the new decasyllabic songs made in the style of the Serbian “classical epics” ‒ which both gained in public visibility with the break-up of Yugoslavia ‒ is a phenomenon which calls for scholars’ attention. Until recently, the interest has been reduced to the attempts of explaining its sudden
expansion by relating it to the rising nationalism and populism during the 1990s. This made some authors reduce the whole contemporary singing to the gusle to the instrument for promoting the warmongering and extreme-nationalist ideas. The disdain for these ideological and political standpoints was transferred not only to the “new” singing to the gusle, but to the gusle itself and their language ‒ which put some scholars in the situation to defend this instrument and the language of the epic genre from accusations of their “historical guilt” for the war during the nineties. This paper aims to show that the contemporary singing to the gusle ‒ at least among the Serbian population ‒ is a complex phenomenon (both from the thematic and functional points of view) and that the songs about the events and historical protagonists of the nineties are only one of its subtypes. Communication in epic decasyllables is discussed as one of the historically recorded registers of the Serbian language, which, as such, should not be the object of ethical evaluation since it does not imply any ethical value in its very form and structure.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
booktitle = "From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective",
pages = "89-113",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/69-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7345"
}
Trubarac Matić, Đ.. (2019). From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences., 89-113.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/69-113
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7345
Trubarac Matić Đ. From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:89-113.
doi:10.33876/978-542-110-238-0/69-113
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7345 .
Trubarac Matić, Đorđina, "From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective" in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):89-113,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/69-113 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7345 .

Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective

Трубарац Матић, Ђорђина

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2018)

TY  - BOOK
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2018
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/monografije
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12459
AB  - Од средине осамдесетих година двадесетог века однос носилаца такозване српске „културне елите“ према гуслама, савременом певању уз њих и десетерачким песмама скројеним по узору на „класичну“ српску епику био је вишегласан, сложен, опречан, збуњујући, па и какофоничан за ухо просечног представника српског народа и, уопште, за људе са простора некадашње Југославије. О њима су се оглашавале личности из области уметности, књижевности и науке, које су ‒ свака у сфери свог деловања ‒ желеле, нашле за сходно, корисно, потребно, или (друштвено) неопходно да уврсте гусле, на овај или онај начин, у опус тема којима су се бавили или су на њих реферирали јавним обраћањем. Ово појачано интересовање за гусле било је у директној вези са чињеницом да је током деведесетих, у предратним и ратним годинама, дошло до наглог „процвата“ певања уз гусле, тј. веће видљивости гусала у јавним и полујавним просторима, јављања сасвим новог тематског слоја песама у коме су опевана ратна догађања током деведесетих и неретко хероизовани њихови носиоци. Гусле и гусларска пракса су се тако нашле на до тада незабележеном удару критика и осуда које су долазиле од стране појединаца и група потеклих из различитих интелектуалних кругова, а чији ставови су мобилисали и један део јавног мњења. Сам повратак гусала на јавну сцену повезиван је са растућим национализмом и популизмом током деведесетих, па се о овој грани савремене епске хронике расправљало с позиције осуде (зло)употребе гусала у политичке сврхе. Ово је навело поједине ауторе да целокупно „ново гусларство“ поистовете са средством за промоцију „ратно-хушкачких“ и „екстремно-националистичких“ идеја.
С друге стране, у сфери фолклористичких истраживања, хроничарска епика најстајала током двадесетог века била је на потпуној маргини научних интересовања, што би могло да се схвати и као својеврсна „цензура“ којом се штити „идеализована традиција“. Тако се српска епика двадесетог века нашла у процепу између идеализоване и криминализоване традиције.
Ова књига представља покушај да се сагледају хронологија и токови полемике о гуслама и да се на основу анализе савремене гусларске и епскодесетерачке праксе преиспитају раније изношени ставови, а с циљем да се укаже на неопходност превазилажења једностраних позиција ради стварања услова за разумевање саме традиције певања уз гусле.  То је био повод да се покрене и низ питања која се тичу тематски и жанровски разноврсне гусларске традиције, различитих облика (зло)употребе гусала, статуса како гусала као инструмента тако и савремене српске постфолклорне десетерачке епике и односа савременог човека према њима.
AB  - Throughout the last three decades (1989‒2018) contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllabic songs composed in the style of the Serbian “classical epics” has been the object of public polemics in Serbia and in the rest of the central region of former Yugoslavia. The first signs of a critical-parodic approach towards the abuse of gusle for political purposes can be traced back to 1989, when Antonije Pušić, alias Rambo Amadeus, released his second album Hoćemo gusle! (We want gusle!). With the consecutive wars which marked the disintegration of Yugoslavia, gusle songs boomed as a part of a much broader phenomenon of war folklore, in which the events and dominant personalities of that time were thematised. This alarmed some intellectuals, who discussed the epic chronicle in terms of the use of gusle songs for political purposes and, during the nineties, as a tool for the promotion of pro-war and extreme nationalist ideas. However, the disdain for the aforementioned ideological-political standpoints shifted from the war-folklore chronicle epics to the gusle itself, which suddenly came to be perceived as one of the key symbols of “political mythology” responsible for the war during the nineties, and even as a cultural obstacle for the integration of Serbia into the EU. The accusations against the gusle have led some scholars and prominent intellectuals to “defend” the instrument and this traditional form of expression and others to keep their distance from the polemics and stick to studying the phenomenon of the contemporary gusle song and performance on the basis of the tradition and practice of their primary research disciplines, looking towards more adequate theoretical and methodological approaches to the research of the genre of chronicle epics. However, the epic chronicles have continued to exist on the margins of the research interest of Serbian folklorists, stuck in a limbo between the idealised and the criminalised epic tradition. This book is an attempt to understand the chronology of this polemics and to re-examine the previously expressed views by analyzing the contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllable epics from the communicational, functional and pragmatic perspective.  The aim is to overcome one-sided positions and to create conditions for a more balanced approach to both the contemporary practice of singing to the gusle and the “classical” one (from the time of Vuk Stefanović Karadžić). The issues are raised related to the pragmatic scope of thematically and genre-diverse guslar traditions, various forms of (mis) use of gusle, the status of both gusle as an instrument and the contemporary Serbian post-folklore epics and, finally, to the attitude of contemporary Serbian society towards all these phenomena.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T1  - Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective
SP  - 9
EP  - 210
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459
ER  - 
@book{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2018",
abstract = "Од средине осамдесетих година двадесетог века однос носилаца такозване српске „културне елите“ према гуслама, савременом певању уз њих и десетерачким песмама скројеним по узору на „класичну“ српску епику био је вишегласан, сложен, опречан, збуњујући, па и какофоничан за ухо просечног представника српског народа и, уопште, за људе са простора некадашње Југославије. О њима су се оглашавале личности из области уметности, књижевности и науке, које су ‒ свака у сфери свог деловања ‒ желеле, нашле за сходно, корисно, потребно, или (друштвено) неопходно да уврсте гусле, на овај или онај начин, у опус тема којима су се бавили или су на њих реферирали јавним обраћањем. Ово појачано интересовање за гусле било је у директној вези са чињеницом да је током деведесетих, у предратним и ратним годинама, дошло до наглог „процвата“ певања уз гусле, тј. веће видљивости гусала у јавним и полујавним просторима, јављања сасвим новог тематског слоја песама у коме су опевана ратна догађања током деведесетих и неретко хероизовани њихови носиоци. Гусле и гусларска пракса су се тако нашле на до тада незабележеном удару критика и осуда које су долазиле од стране појединаца и група потеклих из различитих интелектуалних кругова, а чији ставови су мобилисали и један део јавног мњења. Сам повратак гусала на јавну сцену повезиван је са растућим национализмом и популизмом током деведесетих, па се о овој грани савремене епске хронике расправљало с позиције осуде (зло)употребе гусала у политичке сврхе. Ово је навело поједине ауторе да целокупно „ново гусларство“ поистовете са средством за промоцију „ратно-хушкачких“ и „екстремно-националистичких“ идеја.
С друге стране, у сфери фолклористичких истраживања, хроничарска епика најстајала током двадесетог века била је на потпуној маргини научних интересовања, што би могло да се схвати и као својеврсна „цензура“ којом се штити „идеализована традиција“. Тако се српска епика двадесетог века нашла у процепу између идеализоване и криминализоване традиције.
Ова књига представља покушај да се сагледају хронологија и токови полемике о гуслама и да се на основу анализе савремене гусларске и епскодесетерачке праксе преиспитају раније изношени ставови, а с циљем да се укаже на неопходност превазилажења једностраних позиција ради стварања услова за разумевање саме традиције певања уз гусле.  То је био повод да се покрене и низ питања која се тичу тематски и жанровски разноврсне гусларске традиције, различитих облика (зло)употребе гусала, статуса како гусала као инструмента тако и савремене српске постфолклорне десетерачке епике и односа савременог човека према њима., Throughout the last three decades (1989‒2018) contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllabic songs composed in the style of the Serbian “classical epics” has been the object of public polemics in Serbia and in the rest of the central region of former Yugoslavia. The first signs of a critical-parodic approach towards the abuse of gusle for political purposes can be traced back to 1989, when Antonije Pušić, alias Rambo Amadeus, released his second album Hoćemo gusle! (We want gusle!). With the consecutive wars which marked the disintegration of Yugoslavia, gusle songs boomed as a part of a much broader phenomenon of war folklore, in which the events and dominant personalities of that time were thematised. This alarmed some intellectuals, who discussed the epic chronicle in terms of the use of gusle songs for political purposes and, during the nineties, as a tool for the promotion of pro-war and extreme nationalist ideas. However, the disdain for the aforementioned ideological-political standpoints shifted from the war-folklore chronicle epics to the gusle itself, which suddenly came to be perceived as one of the key symbols of “political mythology” responsible for the war during the nineties, and even as a cultural obstacle for the integration of Serbia into the EU. The accusations against the gusle have led some scholars and prominent intellectuals to “defend” the instrument and this traditional form of expression and others to keep their distance from the polemics and stick to studying the phenomenon of the contemporary gusle song and performance on the basis of the tradition and practice of their primary research disciplines, looking towards more adequate theoretical and methodological approaches to the research of the genre of chronicle epics. However, the epic chronicles have continued to exist on the margins of the research interest of Serbian folklorists, stuck in a limbo between the idealised and the criminalised epic tradition. This book is an attempt to understand the chronology of this polemics and to re-examine the previously expressed views by analyzing the contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllable epics from the communicational, functional and pragmatic perspective.  The aim is to overcome one-sided positions and to create conditions for a more balanced approach to both the contemporary practice of singing to the gusle and the “classical” one (from the time of Vuk Stefanović Karadžić). The issues are raised related to the pragmatic scope of thematically and genre-diverse guslar traditions, various forms of (mis) use of gusle, the status of both gusle as an instrument and the contemporary Serbian post-folklore epics and, finally, to the attitude of contemporary Serbian society towards all these phenomena.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
title = "Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective",
pages = "9-210",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459"
}
Трубарац Матић, Ђ.. (2018). Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective. 
Београд : Етнографски институт САНУ., 9-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459
Трубарац Матић Ђ. Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective. 2018;:9-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective" (2018):9-210,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459 .

Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба

Трубарац Матић, Ђорђина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/174/130
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7658
AB  - На основу етнографске грађе прикупљене на српском етничком простору, сагледавају
се специфичности обредних радњи витлања и љуљања, а с циљем да се укаже на
функционалну различитост обредног окретања на витлу у односу на љуљање (с којим
је до сада поистовећивано у функционалном смислу). У намери да се сагледа
унутрашња логика ових радњи, подаци су анализирани у контексту њихових
годишњих календара, пропратних елемената, начинa израде справа за витлање и
љуљање, као и сличних пракси у другим светским традицијама. Указује се на
непоклапања у годишњим календарима њиховог практиковања, а као заједнички
периоди издвајају се Божић и Бела недеља, током које је пракса витлања и љуљања
била најинтензивнија и вршила се симултано на истом месту. Ипак, ни тада њихове
обредне функције нису биле синонимне, већ комплементарне. Иако су обе радње
вршене ради подстицања плодности, оне почивају на различитим обредним логикама:
док се окретањем на витлу симулирало покретање новог космогонијског процеса,
љуљање је за циљ имало општи биокосмички препород, оствариван, примарно,
лустративно-аграрнoм функцијом љуљања.
AB  - On the basis of the ethnographic materials collected within Serbian ethnic area, ritual
 whirling and swinging are compared in order to mark the differences between them, since
 they have been understood as synonym actions till now. With the aim to discuss their inner
 ritual logic, the ethnographic data are analyzed by: 1) defining the annual calendar of their
 performance; 2) discussing their accompanying rituals and beliefs; 3) analyzing technics for
 the construction of the devices used for whirling and swinging; 4) comparing these data to
 the similar practices in other traditions of the world. The attention is drawn to the differences
 in the annual calendar of their performance, while Christmas and the Lent preceding week
 are marked as those during which both ritual actions were practiced at the same time. The
 results of analysis indicate that these two actions are closely inter-related, especially during the Lent preceding week, when whirling and swinging were the most intense and performed
simultaneously in the same place. However, even then, their ritual functions were not
synonymous, but complementary. Although both were performed to encourage fertility, their
inner ritual logics were different: whirling was the simulation of a new cosmogonic process,
while swinging was performed to awaken the biocosmic rebirth.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба
T1  - Functional Interpretation of Ritual Whirling among Serbs
SP  - 421
EP  - 436
VL  - 65
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1702421T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7658
ER  - 
@article{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2017",
abstract = "На основу етнографске грађе прикупљене на српском етничком простору, сагледавају
се специфичности обредних радњи витлања и љуљања, а с циљем да се укаже на
функционалну различитост обредног окретања на витлу у односу на љуљање (с којим
је до сада поистовећивано у функционалном смислу). У намери да се сагледа
унутрашња логика ових радњи, подаци су анализирани у контексту њихових
годишњих календара, пропратних елемената, начинa израде справа за витлање и
љуљање, као и сличних пракси у другим светским традицијама. Указује се на
непоклапања у годишњим календарима њиховог практиковања, а као заједнички
периоди издвајају се Божић и Бела недеља, током које је пракса витлања и љуљања
била најинтензивнија и вршила се симултано на истом месту. Ипак, ни тада њихове
обредне функције нису биле синонимне, већ комплементарне. Иако су обе радње
вршене ради подстицања плодности, оне почивају на различитим обредним логикама:
док се окретањем на витлу симулирало покретање новог космогонијског процеса,
љуљање је за циљ имало општи биокосмички препород, оствариван, примарно,
лустративно-аграрнoм функцијом љуљања., On the basis of the ethnographic materials collected within Serbian ethnic area, ritual
 whirling and swinging are compared in order to mark the differences between them, since
 they have been understood as synonym actions till now. With the aim to discuss their inner
 ritual logic, the ethnographic data are analyzed by: 1) defining the annual calendar of their
 performance; 2) discussing their accompanying rituals and beliefs; 3) analyzing technics for
 the construction of the devices used for whirling and swinging; 4) comparing these data to
 the similar practices in other traditions of the world. The attention is drawn to the differences
 in the annual calendar of their performance, while Christmas and the Lent preceding week
 are marked as those during which both ritual actions were practiced at the same time. The
 results of analysis indicate that these two actions are closely inter-related, especially during the Lent preceding week, when whirling and swinging were the most intense and performed
simultaneously in the same place. However, even then, their ritual functions were not
synonymous, but complementary. Although both were performed to encourage fertility, their
inner ritual logics were different: whirling was the simulation of a new cosmogonic process,
while swinging was performed to awaken the biocosmic rebirth.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба, Functional Interpretation of Ritual Whirling among Serbs",
pages = "421-436",
volume = "65",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1702421T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7658"
}
Трубарац Матић, Ђ.. (2017). Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(2), 421-436.
https://doi.org/10.2298/GEI1702421T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7658
Трубарац Матић Ђ. Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):421-436.
doi:10.2298/GEI1702421T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7658 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):421-436,
https://doi.org/10.2298/GEI1702421T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7658 .

Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе

Трубарац Матић, Ђорђина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/157/114
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7709
AB  - Напори да се објасни порекло веровања у воденог бика (етнографски
потврђено у Србији, Македонији и Бугарској, без потврда у другим словенским
традицијама) до сада су били формулисани у две хипотезе, у којима се предања о
убијању воденог бика повезују са: 1) атинским буфонијама ; 2) митраистичком сценом
таурохтоније. У раду се полемише о поменутим хипотезама и износе се њихове
слабости. Предлаже се скретање пажње ка воденим биковима других светских
традиција, малобројних, али постојећих, а с циљем да се компаративном методом
установи степен и садржај међусобног поклапања међу њима, а тиме и вероватноће
заједничких корена. Резултати указују на висок ниво подударности у детаљима који се
тичу изгледа, станишта, особина и понашања водених бикова, као и феномена који су
вези са њима (прорицање, гром, муња, олуја, лечење). Ово наводи на закључак да се
ради о изузетно архаичној представи, са заједничким, иако неизвесним извором.
Животност религијско-магијске функционалности водених бикова унутар
анимистичке праксе народа Којсан указује на анимистичко порекло представе, која би
могла да буде у корену еволутивно каснијих представа о боговима олује. Предлаже се
даље истраживање у том правцу.
AB  - The efforts to determine the origin of beliefs in the aquatic daimon called water bull (which
are ethnographically attested in Serbia, Macedonia and Bulgaria), and for which there have
not been found parallels in other Slavic traditions, led the scholarship to see it as a recidive
from the Greco-Roman period. The two major hypotheses tried to link the stories about
killing of the water bull with: 1) the Athenian bouphonia; 2) the mithraic scene of
tauroctony. Thе paper discusses these hypotheses and their weaknesses, and proposes a new
approach: shifting attention towards other worlds’ traditions in which the water bulls are
attested – those of Yakuts, Mongols, Celts, Mapuche, Khoekhoe and San – with the aim to establish the level, and determine the type of the possible similarities between them. The
results of the comparative analysis show a very high degree of overlapping of ideas – those
that probably were parts of a pristine concept of a water bull. They concern: the appearance,
habitat, characteristics, behavior, as well as a number of phenomena associated with water
bulls (predictions, thunder, lightning, storm, medicine). This leads the author to conclude
that the conception of the water bull is very archaic and probably originating from a same,
although uncertain source, which cannot be explained by intercultural contacts. The beliefs
and the religious and magical practice of the Khoisan show that water bulls operate
functionally – with the fullness of their religious potential – in animistic type of religious
traditions (where the origin of the concept should be looked for). This indicates that these
animistic ideas might lie at the root of the bull-like features of the storm gods from the
posterior polytheistic religions. Further investigation in this direction is proposed.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе
T1  - Water Bulls of Balkan and other World’s Traditions: Origins of Conception
SP  - 163
EP  - 177
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601163T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7709
ER  - 
@article{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2016",
abstract = "Напори да се објасни порекло веровања у воденог бика (етнографски
потврђено у Србији, Македонији и Бугарској, без потврда у другим словенским
традицијама) до сада су били формулисани у две хипотезе, у којима се предања о
убијању воденог бика повезују са: 1) атинским буфонијама ; 2) митраистичком сценом
таурохтоније. У раду се полемише о поменутим хипотезама и износе се њихове
слабости. Предлаже се скретање пажње ка воденим биковима других светских
традиција, малобројних, али постојећих, а с циљем да се компаративном методом
установи степен и садржај међусобног поклапања међу њима, а тиме и вероватноће
заједничких корена. Резултати указују на висок ниво подударности у детаљима који се
тичу изгледа, станишта, особина и понашања водених бикова, као и феномена који су
вези са њима (прорицање, гром, муња, олуја, лечење). Ово наводи на закључак да се
ради о изузетно архаичној представи, са заједничким, иако неизвесним извором.
Животност религијско-магијске функционалности водених бикова унутар
анимистичке праксе народа Којсан указује на анимистичко порекло представе, која би
могла да буде у корену еволутивно каснијих представа о боговима олује. Предлаже се
даље истраживање у том правцу., The efforts to determine the origin of beliefs in the aquatic daimon called water bull (which
are ethnographically attested in Serbia, Macedonia and Bulgaria), and for which there have
not been found parallels in other Slavic traditions, led the scholarship to see it as a recidive
from the Greco-Roman period. The two major hypotheses tried to link the stories about
killing of the water bull with: 1) the Athenian bouphonia; 2) the mithraic scene of
tauroctony. Thе paper discusses these hypotheses and their weaknesses, and proposes a new
approach: shifting attention towards other worlds’ traditions in which the water bulls are
attested – those of Yakuts, Mongols, Celts, Mapuche, Khoekhoe and San – with the aim to establish the level, and determine the type of the possible similarities between them. The
results of the comparative analysis show a very high degree of overlapping of ideas – those
that probably were parts of a pristine concept of a water bull. They concern: the appearance,
habitat, characteristics, behavior, as well as a number of phenomena associated with water
bulls (predictions, thunder, lightning, storm, medicine). This leads the author to conclude
that the conception of the water bull is very archaic and probably originating from a same,
although uncertain source, which cannot be explained by intercultural contacts. The beliefs
and the religious and magical practice of the Khoisan show that water bulls operate
functionally – with the fullness of their religious potential – in animistic type of religious
traditions (where the origin of the concept should be looked for). This indicates that these
animistic ideas might lie at the root of the bull-like features of the storm gods from the
posterior polytheistic religions. Further investigation in this direction is proposed.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе, Water Bulls of Balkan and other World’s Traditions: Origins of Conception",
pages = "163-177",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601163T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7709"
}
Трубарац Матић, Ђ.. (2016). Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 163-177.
https://doi.org/10.2298/GEI1601163T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7709
Трубарац Матић Ђ. Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):163-177.
doi:10.2298/GEI1601163T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7709 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):163-177,
https://doi.org/10.2298/GEI1601163T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7709 .

Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице

Трубарац Матић, Ђорђина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/318/259
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8214
AB  - Полазиште за овај рад представљају Вуково
сведочење о брачним отмицама у Србији његовог
времена и формуларни одговор којим су девојке, у
случају договорене отмице, признавале да су на њу
својевољно пристале. Компаративном анализом
поменутог текста са историјско-правном архивском
грађом и народним песмама у којима се уочавају
елементи Вуковог сведочења указује се на то да је
добровољна отмица у прошлости била предвиђена
обичајним правом и да је имала своје упориште у
веровањима митолошко-религијског типа.
AB  - The starting points for this paper are Vuk’s testimony
about the bride kidnapping in the Serbia of his time and
the formulaic parts of speech pronounced during the trials, which Vuk mentions. Through a semantic-pragmatic
analysis of the formulae used in trials, the author draws
attention to some indicators of faux archaism perceived
in them. A special attention is paid to the formula I will
follow him through woody mountains and water, which
the girls would pronounce when they wanted to admit
their willingness to abduction. In order to reach the full
pragmatic function and meaning of this formula within
the specific communication context of the trial, the author
compares the relevant elements from the Vuk’s testimony with the historical and legal
archive materials and traces them further on through the folk songs in which those elements appear. The results of the comparative analysis of those songs, within their own
pragmatic contexts, point towards certain mythic patterns related to the idea of fertility. This leads the author to the hypothesis that in the past the marriage by consensual
abduction was a recognized institution in the customary law and that this practice had
its foothold in mythological ideas and beliefs.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице
T1  - I will Follow him through Woody Mountains and Water: Semantic-Pragmatic Analysis of a Formula within the Context of Consensual Abduction
SP  - 215
EP  - 233
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402215T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8214
ER  - 
@article{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2014",
abstract = "Полазиште за овај рад представљају Вуково
сведочење о брачним отмицама у Србији његовог
времена и формуларни одговор којим су девојке, у
случају договорене отмице, признавале да су на њу
својевољно пристале. Компаративном анализом
поменутог текста са историјско-правном архивском
грађом и народним песмама у којима се уочавају
елементи Вуковог сведочења указује се на то да је
добровољна отмица у прошлости била предвиђена
обичајним правом и да је имала своје упориште у
веровањима митолошко-религијског типа., The starting points for this paper are Vuk’s testimony
about the bride kidnapping in the Serbia of his time and
the formulaic parts of speech pronounced during the trials, which Vuk mentions. Through a semantic-pragmatic
analysis of the formulae used in trials, the author draws
attention to some indicators of faux archaism perceived
in them. A special attention is paid to the formula I will
follow him through woody mountains and water, which
the girls would pronounce when they wanted to admit
their willingness to abduction. In order to reach the full
pragmatic function and meaning of this formula within
the specific communication context of the trial, the author
compares the relevant elements from the Vuk’s testimony with the historical and legal
archive materials and traces them further on through the folk songs in which those elements appear. The results of the comparative analysis of those songs, within their own
pragmatic contexts, point towards certain mythic patterns related to the idea of fertility. This leads the author to the hypothesis that in the past the marriage by consensual
abduction was a recognized institution in the customary law and that this practice had
its foothold in mythological ideas and beliefs.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице, I will Follow him through Woody Mountains and Water: Semantic-Pragmatic Analysis of a Formula within the Context of Consensual Abduction",
pages = "215-233",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402215T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8214"
}
Трубарац Матић, Ђ.. (2014). Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 215-233.
https://doi.org/10.2298/GEI1402215T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8214
Трубарац Матић Ђ. Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):215-233.
doi:10.2298/GEI1402215T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8214 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):215-233,
https://doi.org/10.2298/GEI1402215T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8214 .