TY  - JOUR
AU  - Ђуркин, Веселина В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10247
AB  - У раду се на жанровски разнородном корпусу дјела Исидоре Секулић
анализирају творбено-семантичке одлике именичких индивидуализама и
њихов стилски потенцијал. Анализа показује да су све забиљежене лексичке јединице грађене према већ постојећим творбеним моделима српскога
језика, најчешће у поступку извођења од просте творбене основе, али и од
изведених и сложених основа. Главнина именичких индивидуализама припада домену апстрактних именица, укључујући и глаголске којима је именована глаголска радња, а чешће су заступљени и у категоријама вршиоца
радње и носиоца особине. Стилска маркираност и експресивност датих лексичких јединица условљена је употребом нетипичног творбеног средства
(нестандардног творбеног форманта или творбеног форманта експресивне
семантике) и контекстом у којем су употријебљене.
AB  - This paper analyzes the morpho-semantic features of proper noun
lexemes and their stylistic potential based on the genre-diverse body of
work of Isidora Sekulić. The analysis shows that all recorded lexical units
are built according to already existing morhological models of Serbian,
most often in the process of derivation from a simple and complex nominal
bases. The majority of proper noun lexemes belong to the domain of abstract
nouns and verbs, and are represented in the categories of nomina agentis
and nomina attributiva. Stylistic marking (the source of which may be the
noun’s morphological structure or the context in which it is used) and the
expressiveness of the given lexical units are realized in many ways, mostly
by choosing an unusual suffix or morphological base for a given formation
type, or by chooing a less productive suffix. Thus formed, they happen to
contribute to the stylistic marking of the entire sentence. The stylistic effect
of the proper noun lexemes is often enhanced by its syntactic or semantic
position in the sentence.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица)
SP  - 507
EP  - 520
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247
ER  - 

@article{
author = "Ђуркин, Веселина В.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на жанровски разнородном корпусу дјела Исидоре Секулић
анализирају творбено-семантичке одлике именичких индивидуализама и
њихов стилски потенцијал. Анализа показује да су све забиљежене лексичке јединице грађене према већ постојећим творбеним моделима српскога
језика, најчешће у поступку извођења од просте творбене основе, али и од
изведених и сложених основа. Главнина именичких индивидуализама припада домену апстрактних именица, укључујући и глаголске којима је именована глаголска радња, а чешће су заступљени и у категоријама вршиоца
радње и носиоца особине. Стилска маркираност и експресивност датих лексичких јединица условљена је употребом нетипичног творбеног средства
(нестандардног творбеног форманта или творбеног форманта експресивне
семантике) и контекстом у којем су употријебљене., This paper analyzes the morpho-semantic features of proper noun
lexemes and their stylistic potential based on the genre-diverse body of
work of Isidora Sekulić. The analysis shows that all recorded lexical units
are built according to already existing morhological models of Serbian,
most often in the process of derivation from a simple and complex nominal
bases. The majority of proper noun lexemes belong to the domain of abstract
nouns and verbs, and are represented in the categories of nomina agentis
and nomina attributiva. Stylistic marking (the source of which may be the
noun’s morphological structure or the context in which it is used) and the
expressiveness of the given lexical units are realized in many ways, mostly
by choosing an unusual suffix or morphological base for a given formation
type, or by chooing a less productive suffix. Thus formed, they happen to
contribute to the stylistic marking of the entire sentence. The stylistic effect
of the proper noun lexemes is often enhanced by its syntactic or semantic
position in the sentence.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица)",
pages = "507-520",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247"
}

Ђуркин, В. В.. (2019). Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 507-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247

Ђуркин ВВ. Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица). in Наш језик. 2019;50(2):507-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247 .

Ђуркин, Веселина В., "Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица)" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):507-520,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247 .

TY  - JOUR
AU  - Ђуркин, Веселина В.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7454
AB  - У раду се на темељу научних и књижевноумјетничких текстова прозног, драмског и поетског подстила говори о најзначајнијим
историјским и актуелним питањима српске ћирилице. Циљ рада није
строго научна, минуциозна лингвистичка и(ли) лингвостилистичка
анализа научних и књижевних текстова који свједоче о судбини ћирилице, већ да се на основу њихових диференцијалних обиљежја проговори о томе шта се са овим писмом дешавало кроз вијекове. У фокусу је, дакле, саоднос, с једне стране, текстова који махом на чињеничан и научнопопуларан начин освјетљавају дата питања и, с друге
стране, књижевноумјетничких у којима налазимо потврде датих чињеница, резултата и ставова.
AB  - In this paper, taking scientific, on one side, and belle-letters texts in
prose, drama and poetic styles, on the other, we explain the most significant
historical and modern issues of Serbian Cyrillic script. In the focus is
the relationship between the texts which factually and in the popular scientific
way expose the matter, and the belle-letters texts, in which we find
the confirmation of the given facts, results and opinions. The conducted
analysis shows that there exists a high degree of compatibility between the
analyzed texts. In the texts of both functional styles we find the confirmation
that the Cyrillic script is a fundamental component of the Serbian national
and spiritual identity, one of the basic features which was always
under attack in the attempt to weaken the historical consciousness of Serbian
people. In the context of officially and publicly expressed tendencies
to ban the use of Cyrillic and its expulsion for the sake of other scripts,
there has emerged its symbolic value. In that sense, the Cyrillic script was
and will remain the touchstone for both the individuals and the whole people,
as testified in the belle-letters’: to be silent in Latin, to speak in Latin,
to point to Latin, think and speak Latin, but write in Cyrillic, while the lexemes,
built for the purpose of fierce polemics, such as a Cyrillist (orig.
“ћириличар”. m./ “ћириличарка” f.), Cyrillilcide, a Latinist (orig. “лати-
ничарка”, f.), beside already existing the Latinist (m.), Latinization, with
the expansion of the semantic structure, most obviously portray the social
context characterized by disbelief and intolerance of ones towards the others – of Cyrillists towards the Latinists, and of Latinists towards the
Cyrillists, having that a Latinist in not only the one that writes in Latin
script, but, inevitably, advocates for the suppression of Cyrillic, in the same
way as a Cyrillist does not solely write in Cyrillic.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О судбини ћирилице према књижевним и научним сведочанствима
T1  - Destiny of Cyrillic by Literary and Scientific Testimonies
SP  - 87
EP  - 104
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7454
ER  - 

@article{
author = "Ђуркин, Веселина В.",
year = "2017",
abstract = "У раду се на темељу научних и књижевноумјетничких текстова прозног, драмског и поетског подстила говори о најзначајнијим
историјским и актуелним питањима српске ћирилице. Циљ рада није
строго научна, минуциозна лингвистичка и(ли) лингвостилистичка
анализа научних и књижевних текстова који свједоче о судбини ћирилице, већ да се на основу њихових диференцијалних обиљежја проговори о томе шта се са овим писмом дешавало кроз вијекове. У фокусу је, дакле, саоднос, с једне стране, текстова који махом на чињеничан и научнопопуларан начин освјетљавају дата питања и, с друге
стране, књижевноумјетничких у којима налазимо потврде датих чињеница, резултата и ставова., In this paper, taking scientific, on one side, and belle-letters texts in
prose, drama and poetic styles, on the other, we explain the most significant
historical and modern issues of Serbian Cyrillic script. In the focus is
the relationship between the texts which factually and in the popular scientific
way expose the matter, and the belle-letters texts, in which we find
the confirmation of the given facts, results and opinions. The conducted
analysis shows that there exists a high degree of compatibility between the
analyzed texts. In the texts of both functional styles we find the confirmation
that the Cyrillic script is a fundamental component of the Serbian national
and spiritual identity, one of the basic features which was always
under attack in the attempt to weaken the historical consciousness of Serbian
people. In the context of officially and publicly expressed tendencies
to ban the use of Cyrillic and its expulsion for the sake of other scripts,
there has emerged its symbolic value. In that sense, the Cyrillic script was
and will remain the touchstone for both the individuals and the whole people,
as testified in the belle-letters’: to be silent in Latin, to speak in Latin,
to point to Latin, think and speak Latin, but write in Cyrillic, while the lexemes,
built for the purpose of fierce polemics, such as a Cyrillist (orig.
“ћириличар”. m./ “ћириличарка” f.), Cyrillilcide, a Latinist (orig. “лати-
ничарка”, f.), beside already existing the Latinist (m.), Latinization, with
the expansion of the semantic structure, most obviously portray the social
context characterized by disbelief and intolerance of ones towards the others – of Cyrillists towards the Latinists, and of Latinists towards the
Cyrillists, having that a Latinist in not only the one that writes in Latin
script, but, inevitably, advocates for the suppression of Cyrillic, in the same
way as a Cyrillist does not solely write in Cyrillic.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О судбини ћирилице према књижевним и научним сведочанствима, Destiny of Cyrillic by Literary and Scientific Testimonies",
pages = "87-104",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7454"
}

Ђуркин, В. В.. (2017). О судбини ћирилице према књижевним и научним сведочанствима. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(1-2), 87-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7454

Ђуркин ВВ. О судбини ћирилице према књижевним и научним сведочанствима. in Наш језик. 2017;48(1-2):87-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7454 .

Ђуркин, Веселина В., "О судбини ћирилице према књижевним и научним сведочанствима" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):87-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7454 .