Ђуровић, Сања

Link to this page

Authority KeyName Variants
0f099f9f-21f0-40b9-9bdf-947ac9e4594c
  • Ђуровић, Сања (3)
  • Ђуровић, Сања Ж. (3)
Projects

Author's Bibliography

О питањима проучавања глагола без видског парњака

Ђуровић, Сања Ж.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања Ж.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7433
AB  - У раду се разматрају питања глагола у вези са проблематиком
постојања видских парњака. То се чини на примеру глагола важити,
који се у литератури наводи као несвршени глагол без видског парњака. Циљ рада јесте да се покаже да је код видских парњака семантика главни критеријум у тумачењу ових односа, а да се творбени
критеријум наметнуо под утицајем стања у другим језицима и да се
не може сматрати примарним. Прецизније закључке о статусу ове појаве у језику било би могуће извести на бази целовитијег корпуса
формираног од грађе ексцерпиране према јасно дефинисаним критеријумима, утврђеним према циљевима истраживања.
AB  - Предметом настоящей работы являются глаголы, представляющие собой исключения в глагольной системе так как у них нет парных форм другого вида. Из-за ограниченного пространства в работе
дается только анализ глагола важити, который приводится в литературе как несовершенный глагол без парной формы другого вида. Цель работы – показать, что у парных видовых форм семантика является главным критерием, в то время как словообразовательный критерий ошибочно считается первичным, преимущественно под влиянием других языков. В литературе, в большинстве случаев, глаголы, не
имеющие парных форм другого вида или не упоминаются или только
констатируется их наличие. Отдельные глаголы этого класса были
выделены, но основные критерии в понимании парной видовой формы различаются. Эти глаголы ошибочно называются одновидовыми.
Все глаголы в сербском языке одновидовые, двувидовые глаголы
имеют только двойной видовой потенциал в инфинитиве. Глаголы,
не имеющие парные формы другого вида не являются одновидовыми, их следует называть глаголами без парных форм другого вида
или как предлагает Граматика српског језика за странце – perfectivum
и imperfectivum tantum. Было бы весьма полезным эксцерпировать совокупный корпус этих глаголов на основании уточненного и
единого критерия, чтобы вывести более точные выводы.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О питањима проучавања глагола без видског парњака
T1  - К вопросу о глаголах без парных форм другого вида на примере глагола важити
SP  - 39
EP  - 47
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433
ER  - 
@article{
author = "Ђуровић, Сања Ж.",
year = "2017",
abstract = "У раду се разматрају питања глагола у вези са проблематиком
постојања видских парњака. То се чини на примеру глагола важити,
који се у литератури наводи као несвршени глагол без видског парњака. Циљ рада јесте да се покаже да је код видских парњака семантика главни критеријум у тумачењу ових односа, а да се творбени
критеријум наметнуо под утицајем стања у другим језицима и да се
не може сматрати примарним. Прецизније закључке о статусу ове појаве у језику било би могуће извести на бази целовитијег корпуса
формираног од грађе ексцерпиране према јасно дефинисаним критеријумима, утврђеним према циљевима истраживања., Предметом настоящей работы являются глаголы, представляющие собой исключения в глагольной системе так как у них нет парных форм другого вида. Из-за ограниченного пространства в работе
дается только анализ глагола важити, который приводится в литературе как несовершенный глагол без парной формы другого вида. Цель работы – показать, что у парных видовых форм семантика является главным критерием, в то время как словообразовательный критерий ошибочно считается первичным, преимущественно под влиянием других языков. В литературе, в большинстве случаев, глаголы, не
имеющие парных форм другого вида или не упоминаются или только
констатируется их наличие. Отдельные глаголы этого класса были
выделены, но основные критерии в понимании парной видовой формы различаются. Эти глаголы ошибочно называются одновидовыми.
Все глаголы в сербском языке одновидовые, двувидовые глаголы
имеют только двойной видовой потенциал в инфинитиве. Глаголы,
не имеющие парные формы другого вида не являются одновидовыми, их следует называть глаголами без парных форм другого вида
или как предлагает Граматика српског језика за странце – perfectivum
и imperfectivum tantum. Было бы весьма полезным эксцерпировать совокупный корпус этих глаголов на основании уточненного и
единого критерия, чтобы вывести более точные выводы.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О питањима проучавања глагола без видског парњака, К вопросу о глаголах без парных форм другого вида на примере глагола важити",
pages = "39-47",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433"
}
Ђуровић, С. Ж.. (2017). О питањима проучавања глагола без видског парњака. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 39-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433
Ђуровић СЖ. О питањима проучавања глагола без видског парњака. in Наш језик. 2017;48(3-4):39-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433 .
Ђуровић, Сања Ж., "О питањима проучавања глагола без видског парњака" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):39-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433 .

Основни појмови морфематике српског језика

Ђуровић, Сања Ж.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Ђуровић, Сања Ж.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9425
AB  - У раду ће бити обрађени основни појмови морфематике, као посебне
морфолошке дисциплине која се бави морфемом и типовима морфема. Управо
је ово поље скоро потпуно неистражено и неописано у србистици. Иако су у
лингвистикама других словенских језика, првенствено руском, појам и типови
морфема детаљно обрађени и дефинисани, у србистици се сва знања о морфема-
ма своде на осврт у граматикама и неколико мањих прилога у вези са теоријама о
морфеми. Велики недостатак неретко представљају и неуједначене дефиниције
основних појмова које су неопходне за примену у конкретним анализама. Циљ
рада биће представљање појмова и покушај њиховог дефинисања на основу ср-
бистичке литературе и доступне литературе из других словенских језика. У раду
ће се анализирати појмови морфеме, аломорфа, нулте морфеме, наставка, корена,
основе, афикса, префикса, инфикса, суфикса и сл. Као крајњи исход рада биће
издвојен мали појмовник из морфематике српског језика у виду прилога.
AB  - The paper analyzes the basic concepts of morphemics, a separate discipline of morphology
dealing with morphemes and types of morphemes. This is a field which has been somewhat poorly
described in Serbian philological studies. Although the concept of morphemics and types of morphemes
have been thoroughly researched and defined in other Slavic languages, primarily Russian, the
totality of knowledge about morphemes in Serbian studies is confined to a review in grammar books
and a few minor contributions related to theories of the morpheme. Discordant definitions of
the basic concepts, necessary for application in concrete analyses, often represent a significant difficulty.
In the presented paper we analyze the concepts of morphemes, allomorphs, zero morphs,
endings, roots, bases, affixes, prefixes, infixes, suffixes, etc.
The results of the analysis demonstrate that there is a mixture of the older terminological framework
and newer terminology, and that many of the concepts have been defined in various ways
(e.g. the status of connecting vowels/interfixes, infixes, etc.). The condition for scientifically-based
morphemics is the proper definition of the basic concepts related to morphemes, as well as the designation
of a specific position to morphemes in Serbian philological studies. There is an excellent
conceptual and terminological framework, compiled dictionaries and an elaborate methodology in
the Slavic languages, which would serve to facilitate the structuring of the very same solid base in
Serbian studies. The results of the analysis are presented in a short glossary in the form of an appendix.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Основни појмови морфематике српског језика
SP  - 213
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425
ER  - 
@conference{
author = "Ђуровић, Сања Ж.",
year = "2017",
abstract = "У раду ће бити обрађени основни појмови морфематике, као посебне
морфолошке дисциплине која се бави морфемом и типовима морфема. Управо
је ово поље скоро потпуно неистражено и неописано у србистици. Иако су у
лингвистикама других словенских језика, првенствено руском, појам и типови
морфема детаљно обрађени и дефинисани, у србистици се сва знања о морфема-
ма своде на осврт у граматикама и неколико мањих прилога у вези са теоријама о
морфеми. Велики недостатак неретко представљају и неуједначене дефиниције
основних појмова које су неопходне за примену у конкретним анализама. Циљ
рада биће представљање појмова и покушај њиховог дефинисања на основу ср-
бистичке литературе и доступне литературе из других словенских језика. У раду
ће се анализирати појмови морфеме, аломорфа, нулте морфеме, наставка, корена,
основе, афикса, префикса, инфикса, суфикса и сл. Као крајњи исход рада биће
издвојен мали појмовник из морфематике српског језика у виду прилога., The paper analyzes the basic concepts of morphemics, a separate discipline of morphology
dealing with morphemes and types of morphemes. This is a field which has been somewhat poorly
described in Serbian philological studies. Although the concept of morphemics and types of morphemes
have been thoroughly researched and defined in other Slavic languages, primarily Russian, the
totality of knowledge about morphemes in Serbian studies is confined to a review in grammar books
and a few minor contributions related to theories of the morpheme. Discordant definitions of
the basic concepts, necessary for application in concrete analyses, often represent a significant difficulty.
In the presented paper we analyze the concepts of morphemes, allomorphs, zero morphs,
endings, roots, bases, affixes, prefixes, infixes, suffixes, etc.
The results of the analysis demonstrate that there is a mixture of the older terminological framework
and newer terminology, and that many of the concepts have been defined in various ways
(e.g. the status of connecting vowels/interfixes, infixes, etc.). The condition for scientifically-based
morphemics is the proper definition of the basic concepts related to morphemes, as well as the designation
of a specific position to morphemes in Serbian philological studies. There is an excellent
conceptual and terminological framework, compiled dictionaries and an elaborate methodology in
the Slavic languages, which would serve to facilitate the structuring of the very same solid base in
Serbian studies. The results of the analysis are presented in a short glossary in the form of an appendix.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Основни појмови морфематике српског језика",
pages = "213-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425"
}
Ђуровић, С. Ж.. (2017). Основни појмови морфематике српског језика. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425
Ђуровић СЖ. Основни појмови морфематике српског језика. in Словенска терминологија данас. 2017;:213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425 .
Ђуровић, Сања Ж., "Основни појмови морфематике српског језика" in Словенска терминологија данас (2017):213-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425 .

Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића)

Ђуровић, Сања Ж.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања Ж.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7485
AB  - У раду се указује на значај изучавања лексике писаца, а затим
се на примеру речника обележене лексике Видосава Стевановића
представља корпус који може послужити и за даља истраживања. На
основу литературе истичу се отворена питања у вези са анализом лек-
сике писаца, пре свега, методолошки проблеми, али се истиче и велики значај израде речника писаца као допринос познавању лексикона.
AB  - Значение изучения лексики писателей неоспоримо, тот факт
подтверждает и литература. Анализ осложняет неразработанная методология, а также многочисленные вопросы, касающиеся объема и
типа анализированной лексики. На основе имеющихся работ о лексике писателей сформировался хороший фундамент для будущих теоретических (развитие методологии) и конкретных исследований
лексики писателей, т.е. словарей.
На основе проанализированной лексики В. Стевановича можно
прийти к выводу, что словарный состав языка отражается не только
в количестве использованных лексем, но и в семантике лексем, так
как известные понятия имеют новые, обычно переносные значения.
Словарный состав языка отражается и в употреблении многочисленных новообразованных слов, которые не зафиксированы в словаре.
Их значение часто меняется до неузнаваемости, наблюдаются необыкновенные сочетания и необыкновенность выражения. Проанализированная лексика представляет собой сочетание старолитератур-
ной лексики, с одной стороны, и современной лексики, с другой сто-
роны, сочетание традиционного и современного в языке.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића)
T1  - Составление словаря писателей как вклад в знание лексикона (на примере прозы Видосава Стевановича)
SP  - 49
EP  - 72
VL  - 47
VL  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485
ER  - 
@article{
author = "Ђуровић, Сања Ж.",
year = "2016",
abstract = "У раду се указује на значај изучавања лексике писаца, а затим
се на примеру речника обележене лексике Видосава Стевановића
представља корпус који може послужити и за даља истраживања. На
основу литературе истичу се отворена питања у вези са анализом лек-
сике писаца, пре свега, методолошки проблеми, али се истиче и велики значај израде речника писаца као допринос познавању лексикона., Значение изучения лексики писателей неоспоримо, тот факт
подтверждает и литература. Анализ осложняет неразработанная методология, а также многочисленные вопросы, касающиеся объема и
типа анализированной лексики. На основе имеющихся работ о лексике писателей сформировался хороший фундамент для будущих теоретических (развитие методологии) и конкретных исследований
лексики писателей, т.е. словарей.
На основе проанализированной лексики В. Стевановича можно
прийти к выводу, что словарный состав языка отражается не только
в количестве использованных лексем, но и в семантике лексем, так
как известные понятия имеют новые, обычно переносные значения.
Словарный состав языка отражается и в употреблении многочисленных новообразованных слов, которые не зафиксированы в словаре.
Их значение часто меняется до неузнаваемости, наблюдаются необыкновенные сочетания и необыкновенность выражения. Проанализированная лексика представляет собой сочетание старолитератур-
ной лексики, с одной стороны, и современной лексики, с другой сто-
роны, сочетание традиционного и современного в языке.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића), Составление словаря писателей как вклад в знание лексикона (на примере прозы Видосава Стевановича)",
pages = "49-72",
volume = "47, 3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485"
}
Ђуровић, С. Ж.. (2016). Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47, 49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485
Ђуровић СЖ. Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића). in Наш језик. 2016;47:49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485 .
Ђуровић, Сања Ж., "Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића)" in Наш језик, 47 (2016):49-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485 .

Још један поглед на видске парњаке у српском језику

Ђуровић, Сања; Спасојевић, Марина

(Нови Сад : Матица српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11526
AB  - Предмет
рада
јесте
анализа
два имперфективна
глагола:
болети
и писати
и њихових
твореница.
На основу
литературе
о глаголском
виду
и о видским
парњацима,
која
је превасходно
теоријска,
на анализи
два глаголска
гнезда
покушаћемо
да покажемо
у којој
мери
су перфективизација
путем
префиксације
и имперфективизација
граматичка
а у којој
мери
лексичка
појава.
Полазиште
у анализи
је мотивни
имперфективни
глагол
а сагледавају
се значења
префиксираних
глагола
и од њих имперфективизованих
глагола
у односу
на значења
мотивног
глагола
у циљу
одређења
видских
парњака.
AB  - The aim of this paper is to analyze two imperfective verbs, boleti and pisati, and their forms. By relying on the relevant literature pertinent to verbal aspect and aspectual verbal pairs, of predominantly theoretic orientation, we aim to look into the two verbal paradigms and establish to which extent the perfectivization and imperfectivization of these verbs depend on the grammar and lexical phenomena. The starting point in our analysis are the two target imperfective verbs while the central part is devoted to identifying the meanings of their verbal prefixed derivatives and their contrasting with the meanings of the imperfective verbs, with the aim of establishing aspectual verbal pairs.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Још један поглед на видске парњаке у српском језику
T1  - Another Perspective on Aspectual Verbal Pairs in the Serbian Language
SP  - 183
EP  - 197
IS  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526
ER  - 
@article{
author = "Ђуровић, Сања and Спасојевић, Марина",
year = "2014",
abstract = "Предмет
рада
јесте
анализа
два имперфективна
глагола:
болети
и писати
и њихових
твореница.
На основу
литературе
о глаголском
виду
и о видским
парњацима,
која
је превасходно
теоријска,
на анализи
два глаголска
гнезда
покушаћемо
да покажемо
у којој
мери
су перфективизација
путем
префиксације
и имперфективизација
граматичка
а у којој
мери
лексичка
појава.
Полазиште
у анализи
је мотивни
имперфективни
глагол
а сагледавају
се значења
префиксираних
глагола
и од њих имперфективизованих
глагола
у односу
на значења
мотивног
глагола
у циљу
одређења
видских
парњака., The aim of this paper is to analyze two imperfective verbs, boleti and pisati, and their forms. By relying on the relevant literature pertinent to verbal aspect and aspectual verbal pairs, of predominantly theoretic orientation, we aim to look into the two verbal paradigms and establish to which extent the perfectivization and imperfectivization of these verbs depend on the grammar and lexical phenomena. The starting point in our analysis are the two target imperfective verbs while the central part is devoted to identifying the meanings of their verbal prefixed derivatives and their contrasting with the meanings of the imperfective verbs, with the aim of establishing aspectual verbal pairs.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Још један поглед на видске парњаке у српском језику, Another Perspective on Aspectual Verbal Pairs in the Serbian Language",
pages = "183-197",
number = "57, 1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526"
}
Ђуровић, С.,& Спасојевић, М.. (2014). Још један поглед на видске парњаке у српском језику. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска.(57), 183-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526
Ђуровић С, Спасојевић М. Још један поглед на видске парњаке у српском језику. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику. 2014;(57):183-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526 .
Ђуровић, Сања, Спасојевић, Марина, "Још један поглед на видске парњаке у српском језику" in Зборник матице српске за филологију и лингвистику, no. 57 (2014):183-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526 .

О једном типу ергонима у српском језику

Ђуровић, Сања; Петковић, Јелена

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања
AU  - Петковић, Јелена
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7558
AB  - The study analyzed one type of ergonims in the Serbian language from the linguistic perspective – names of firms, corporations, and other business organizations. The analysis was conducted on the basis of a vast corpus of 5000 names of firms in the city of Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. The names were analyzed with the aim to determine their structural (word-formation and syntactic) and lexical-semantic traits, but also the presence of Slavic and non-Slavic elements in the names, especially the hybrid forms (Slavic and non-Slavic). The received results were statistically analyzed to illustrate the frequency of occurance of the most eminent structural and semantic types. There was a special reflection on the social and economic factors that affect the choice of names. Also, special attention was drawn to the fact that in the era of the consumer society the choice of ergonims mostly depends on the names the consumers can identify with and on the positive emotions they evoke in them. The study reveals how the socio-political situation affects the choice of names and to what extent the newly pro-European orientation of Serbia affects the change in names to comply to the contemporary situation.
The research of the origins of the firms illuminated that the non-Slavic or hybrid form Slavic names dominate (the most frequent being the combinations of Slavic and Anglosaxon lexemes). The analysis of their structure revealed that the dominant are the multicomponent names. The semantics of the names insinuates professional orientation, geographical location, the advertisement message or an original name that is an attention grabber. The presence of special function of humor that affects the choice of names was additional contribution of the study.
AB  - У раду је са лингвистичког аспекта анализиран један тип ергонима (имена фирми, предузећа, удружења и других привредних субјеката) у српском језику. Анализа је проведена на основу репрезентативног корпуса, који чини око 3000 имена фирми у Београду која у свом саставу имају префиксоид. Имена су анализирана са циљем да се утврде њихове структурне (творбене и синтаксичке) и лексичко-семантичке одлике, али и присуство словенских и несловенских елемената у њима. Посебан значај дат је испитивању социјалних и економских чинилаца који утичу на избор имена фирме.
Истраживање порекла имена фирми показало је да у грађи преовлађују несловенске или хибридне словенско-несловенске творенице (најчешће комбинације представљају словенске и англосаксонске лексеме). Семантика назива упућује на делатност, географску локацију, рекламну поруку или оригинални назив који привлачи пажњу.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О једном типу ергонима у српском језику
T1  - Reflectionon one Type of Ergonims in the Serbian Language
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 43
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558
ER  - 
@article{
author = "Ђуровић, Сања and Петковић, Јелена",
year = "2012",
abstract = "The study analyzed one type of ergonims in the Serbian language from the linguistic perspective – names of firms, corporations, and other business organizations. The analysis was conducted on the basis of a vast corpus of 5000 names of firms in the city of Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. The names were analyzed with the aim to determine their structural (word-formation and syntactic) and lexical-semantic traits, but also the presence of Slavic and non-Slavic elements in the names, especially the hybrid forms (Slavic and non-Slavic). The received results were statistically analyzed to illustrate the frequency of occurance of the most eminent structural and semantic types. There was a special reflection on the social and economic factors that affect the choice of names. Also, special attention was drawn to the fact that in the era of the consumer society the choice of ergonims mostly depends on the names the consumers can identify with and on the positive emotions they evoke in them. The study reveals how the socio-political situation affects the choice of names and to what extent the newly pro-European orientation of Serbia affects the change in names to comply to the contemporary situation.
The research of the origins of the firms illuminated that the non-Slavic or hybrid form Slavic names dominate (the most frequent being the combinations of Slavic and Anglosaxon lexemes). The analysis of their structure revealed that the dominant are the multicomponent names. The semantics of the names insinuates professional orientation, geographical location, the advertisement message or an original name that is an attention grabber. The presence of special function of humor that affects the choice of names was additional contribution of the study., У раду је са лингвистичког аспекта анализиран један тип ергонима (имена фирми, предузећа, удружења и других привредних субјеката) у српском језику. Анализа је проведена на основу репрезентативног корпуса, који чини око 3000 имена фирми у Београду која у свом саставу имају префиксоид. Имена су анализирана са циљем да се утврде њихове структурне (творбене и синтаксичке) и лексичко-семантичке одлике, али и присуство словенских и несловенских елемената у њима. Посебан значај дат је испитивању социјалних и економских чинилаца који утичу на избор имена фирме.
Истраживање порекла имена фирми показало је да у грађи преовлађују несловенске или хибридне словенско-несловенске творенице (најчешће комбинације представљају словенске и англосаксонске лексеме). Семантика назива упућује на делатност, географску локацију, рекламну поруку или оригинални назив који привлачи пажњу.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О једном типу ергонима у српском језику, Reflectionon one Type of Ergonims in the Serbian Language",
pages = "3-14",
volume = "43",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558"
}
Ђуровић, С.,& Петковић, Ј.. (2012). О једном типу ергонима у српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 43(1-2), 3-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558
Ђуровић С, Петковић Ј. О једном типу ергонима у српском језику. in Наш језик. 2012;43(1-2):3-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558 .
Ђуровић, Сања, Петковић, Јелена, "О једном типу ергонима у српском језику" in Наш језик, 43, no. 1-2 (2012):3-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558 .

Називи за животиње у српском језику с обзиром на њихов род

Ђуровић, Сања

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7714
AB  - This work represents an attempt of making a model for stating the gender
of nouns for names of animals. Female and male genders were reviewed together
with natural gender. Corpus was analyzed through lexicological and grammatical
aspect. The result of analysis is represented through four models:
1. model of supletive forms
2. morphologically-formative model
3. common name of species as a mark of both genders
4. model of syntactic representation of gender, as supplementary model
Inside the analyzed corpus, common name of species as a mark of both
genders appears most often, and then morphologically formative model.
AB  - У раду се анализирају начини исказивања рода код именица које означавају називе за животиње. Грађи се приступа са лексиколошког и граматичког
аспекта.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Називи за животиње у српском језику с обзиром на њихов род
T1  - The Serbian Animal Names Regarding their Gender
SP  - 54
EP  - 65
VL  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7714
ER  - 
@article{
author = "Ђуровић, Сања",
year = "2004",
abstract = "This work represents an attempt of making a model for stating the gender
of nouns for names of animals. Female and male genders were reviewed together
with natural gender. Corpus was analyzed through lexicological and grammatical
aspect. The result of analysis is represented through four models:
1. model of supletive forms
2. morphologically-formative model
3. common name of species as a mark of both genders
4. model of syntactic representation of gender, as supplementary model
Inside the analyzed corpus, common name of species as a mark of both
genders appears most often, and then morphologically formative model., У раду се анализирају начини исказивања рода код именица које означавају називе за животиње. Грађи се приступа са лексиколошког и граматичког
аспекта.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Називи за животиње у српском језику с обзиром на њихов род, The Serbian Animal Names Regarding their Gender",
pages = "54-65",
volume = "35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7714"
}
Ђуровић, С.. (2004). Називи за животиње у српском језику с обзиром на њихов род. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 35, 54-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7714
Ђуровић С. Називи за животиње у српском језику с обзиром на њихов род. in Наш језик. 2004;35:54-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7714 .
Ђуровић, Сања, "Називи за животиње у српском језику с обзиром на њихов род" in Наш језик, 35 (2004):54-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7714 .