Прелић, Младена

Link to this page

Authority KeyName Variants
7805080c-c04c-4cdd-8b9d-e380829f9eeb
  • Прелић, Младена (2)
  • Прелич, Младена (1)
Projects

Author's Bibliography

Љубица Јанковић (1894-1974)

Ракочевић, Селена; Прелић, Младена

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Ракочевић, Селена
AU  - Прелић, Младена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14572
AB  - Иако по образовању професор југословенске књижевности, Љубица С. 
Јанковић (Алексинац, 14/26. јун 1894 – Београд, 3. мај 1974) је готово цео 
професионални живот посветила сакупљању и проучавању традиционалних плесова, односно народних игара, како је она називала предмет свога 
бављења, и утемељењу етнокореологије као самосвојне научне дисци плине у Србији. Посвећено бележење традиционалних плесова обављала 
је заједно са сестром Даницом, такође по образовању професором југословенске књижевности и преводиоцем. Њихов дугогодишњи заједнички 
теренски рад изнедрио је огромну грађу која је већим делом објављена у 
мноштву научних радова и капиталној едицији под називом Народне игре. 
Првих осам књига из ове едиције су штампане у периоду од 1934. до 1964. 
године, док је девета књига постхумно објављена 2016. године. 
У циљу сакупљања што већег броја традиционалних плесова путем њиховог записивања, Љубица је на почетку бављења етнокореологијом 1934. 
године, а у сарадњи са сестром, осмислила специфичан систем графичко-
-вербалне плесне нотације коју ће доследно примењивати до краја живота. 
Њихов заједнички научни рад је био заснован на интензивним теренским 
истраживањима традиционалног плеса у Београду (од досељеника из разних крајева), Србији и на територији данашње Републике Македоније. Након Даничине смрти 1960. године, Љубица је наставила етнокореолошку 
активност, те самостално објавила неколико књига и радова у домаћим и страним часописима, у којима је аргументовано дискутовала о методама 
етнокореолошких проучавања и постулирала њихова базична епистемолошка и методолошка начела.
AB  - Although Ljubica S. Janković (Aleksinac, 14/26 June 1894 – Belgrade, 3 May 1974) was 
a qualified teacher of Yugoslav literature, she dedicated nearly all of her professional life 
to gathering and studying traditional dances, or folk dances, as she herself described 
the subject of her interest, as well as to laying the foundations of ethnochoreology, as 
an independent scientific discipline, in Serbia. Together with her sister Danica, who was 
also a qualified teacher of Yugoslav literature and a translator, she recorded traditional 
dances with great dedication. Many years of their joint fieldwork resulted in a huge 
collection of materials, which was mostly published in a large number of scientific papers, as well as in the seminal work entitled Narodne igre (Folk Dances). The first eight 
volumes of the series were published between 1934 and 1964, whereas the ninth volume 
was published posthumously, in 2016. 
In order to collect as many traditional dances as possible, at the beginning of her 
career as an ethnochoreologist in 1934, Ljubica and her sister invented a very specific 
system of dance notation, using graphic symbols and words, which she applied consist ently till the end of her life. The sisters’ joint scientific work was based on intensive field 
research of traditional dances in Belgrade (passed on by refugees from various parts of 
the country), Serbia and in the territory of present-day Macedonia. After Danica’s death 
in 1960, Ljubica continued her activities as an ethnochoreologist and published several 
books and papers on her own, in Serbian and foreign periodicals, where she debated 
methods of ethnochoreological studies and postulated their basic epistemological and 
methodological principles. 
When the life of Ljubica S. Janković is viewed in retrospect, one can notice her 
full commitment and dedication to scientific work. Owing to that, she and her sister 
Danica amassed a noteworthy body of research in the field of ethnochoreology. Growing up in an intellectually stimulating environment, at one point the Janković sisters 
decided to put their erudition, including different areas of knowledge, from literature to 
mathematics, as well as several artistic skills, to the service of the study of folk dances, 
their recording, analysis and interpretation, as well as to saving them from oblivion and 
passing them on to new generations. The foundations of ethnochoreology, as a scientific 
discipline, were laid in Serbia thanks to their work, which has been recognized and appreciated not only in Serbia but also amongst ethnochoreologists and dance researchers around the world.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1
T1  - Љубица Јанковић (1894-1974)
SP  - 285
EP  - 317
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14572
ER  - 
@conference{
author = "Ракочевић, Селена and Прелић, Младена",
year = "2021",
abstract = "Иако по образовању професор југословенске књижевности, Љубица С. 
Јанковић (Алексинац, 14/26. јун 1894 – Београд, 3. мај 1974) је готово цео 
професионални живот посветила сакупљању и проучавању традиционалних плесова, односно народних игара, како је она називала предмет свога 
бављења, и утемељењу етнокореологије као самосвојне научне дисци плине у Србији. Посвећено бележење традиционалних плесова обављала 
је заједно са сестром Даницом, такође по образовању професором југословенске књижевности и преводиоцем. Њихов дугогодишњи заједнички 
теренски рад изнедрио је огромну грађу која је већим делом објављена у 
мноштву научних радова и капиталној едицији под називом Народне игре. 
Првих осам књига из ове едиције су штампане у периоду од 1934. до 1964. 
године, док је девета књига постхумно објављена 2016. године. 
У циљу сакупљања што већег броја традиционалних плесова путем њиховог записивања, Љубица је на почетку бављења етнокореологијом 1934. 
године, а у сарадњи са сестром, осмислила специфичан систем графичко-
-вербалне плесне нотације коју ће доследно примењивати до краја живота. 
Њихов заједнички научни рад је био заснован на интензивним теренским 
истраживањима традиционалног плеса у Београду (од досељеника из разних крајева), Србији и на територији данашње Републике Македоније. Након Даничине смрти 1960. године, Љубица је наставила етнокореолошку 
активност, те самостално објавила неколико књига и радова у домаћим и страним часописима, у којима је аргументовано дискутовала о методама 
етнокореолошких проучавања и постулирала њихова базична епистемолошка и методолошка начела., Although Ljubica S. Janković (Aleksinac, 14/26 June 1894 – Belgrade, 3 May 1974) was 
a qualified teacher of Yugoslav literature, she dedicated nearly all of her professional life 
to gathering and studying traditional dances, or folk dances, as she herself described 
the subject of her interest, as well as to laying the foundations of ethnochoreology, as 
an independent scientific discipline, in Serbia. Together with her sister Danica, who was 
also a qualified teacher of Yugoslav literature and a translator, she recorded traditional 
dances with great dedication. Many years of their joint fieldwork resulted in a huge 
collection of materials, which was mostly published in a large number of scientific papers, as well as in the seminal work entitled Narodne igre (Folk Dances). The first eight 
volumes of the series were published between 1934 and 1964, whereas the ninth volume 
was published posthumously, in 2016. 
In order to collect as many traditional dances as possible, at the beginning of her 
career as an ethnochoreologist in 1934, Ljubica and her sister invented a very specific 
system of dance notation, using graphic symbols and words, which she applied consist ently till the end of her life. The sisters’ joint scientific work was based on intensive field 
research of traditional dances in Belgrade (passed on by refugees from various parts of 
the country), Serbia and in the territory of present-day Macedonia. After Danica’s death 
in 1960, Ljubica continued her activities as an ethnochoreologist and published several 
books and papers on her own, in Serbian and foreign periodicals, where she debated 
methods of ethnochoreological studies and postulated their basic epistemological and 
methodological principles. 
When the life of Ljubica S. Janković is viewed in retrospect, one can notice her 
full commitment and dedication to scientific work. Owing to that, she and her sister 
Danica amassed a noteworthy body of research in the field of ethnochoreology. Growing up in an intellectually stimulating environment, at one point the Janković sisters 
decided to put their erudition, including different areas of knowledge, from literature to 
mathematics, as well as several artistic skills, to the service of the study of folk dances, 
their recording, analysis and interpretation, as well as to saving them from oblivion and 
passing them on to new generations. The foundations of ethnochoreology, as a scientific 
discipline, were laid in Serbia thanks to their work, which has been recognized and appreciated not only in Serbia but also amongst ethnochoreologists and dance researchers around the world.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1",
title = "Љубица Јанковић (1894-1974)",
pages = "285-317",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14572"
}
Ракочевић, С.,& Прелић, М.. (2021). Љубица Јанковић (1894-1974). in Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1
Београд : Српска академија наука и уметности., 285-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14572
Ракочевић С, Прелић М. Љубица Јанковић (1894-1974). in Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1. 2021;:285-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14572 .
Ракочевић, Селена, Прелић, Младена, "Љубица Јанковић (1894-1974)" in Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1 (2021):285-317,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14572 .

Интеркультурность и локальная идентичность: пример села Бело-Блато (Воеводина, Сербия)

Прелич, Младена; Златанович, Саня

(Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Прелич, Младена
AU  - Златанович, Саня
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8695
AB  - Село Бело-Блато в области Средний Банат (Автономный край Воеводина, Сербия) представляет собой
специфическую мультиэтническую среду, где проживают
словаки, венгры, болгары (пальчане), а в последние десятилетия и сербы, что определяет его мультикультурные
(интеркультурные) и многоязычные характеристики.
Село представляется как своеобразная модель ярко выраженной толерантности и открытости. Из-за потенциала, имеющегося в естественной для них среде, жители
села видят перспективы (этно- и эко) туристического развития. В статье рассматривается образ села Бело-Блато
как межкультурной общности и процессы конструирования здесь локальной идентичности.
PB  - Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН
T2  - Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы
T1  - Интеркультурность и локальная идентичность: пример села Бело-Блато (Воеводина, Сербия)
SP  - 234
EP  - 250
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8695
ER  - 
@inbook{
author = "Прелич, Младена and Златанович, Саня",
year = "2016",
abstract = "Село Бело-Блато в области Средний Банат (Автономный край Воеводина, Сербия) представляет собой
специфическую мультиэтническую среду, где проживают
словаки, венгры, болгары (пальчане), а в последние десятилетия и сербы, что определяет его мультикультурные
(интеркультурные) и многоязычные характеристики.
Село представляется как своеобразная модель ярко выраженной толерантности и открытости. Из-за потенциала, имеющегося в естественной для них среде, жители
села видят перспективы (этно- и эко) туристического развития. В статье рассматривается образ села Бело-Блато
как межкультурной общности и процессы конструирования здесь локальной идентичности.",
publisher = "Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН",
journal = "Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы",
booktitle = "Интеркультурность и локальная идентичность: пример села Бело-Блато (Воеводина, Сербия)",
pages = "234-250",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8695"
}
Прелич, М.,& Златанович, С.. (2016). Интеркультурность и локальная идентичность: пример села Бело-Блато (Воеводина, Сербия). in Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы
Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН., 234-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8695
Прелич М, Златанович С. Интеркультурность и локальная идентичность: пример села Бело-Блато (Воеводина, Сербия). in Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы. 2016;:234-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8695 .
Прелич, Младена, Златанович, Саня, "Интеркультурность и локальная идентичность: пример села Бело-Блато (Воеводина, Сербия)" in Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы (2016):234-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8695 .

Легат сестара Јанковић у Народној библиотеци Србије

Прелић, Младена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Прелић, Младена
PY  - 2014
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2014/1450-98141417273P.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3877
AB  - т
Сестре Љубица (1894–1974) и Даница С. Јанковић (1898–1960) биле су веома истакнуте личности свог доба у културном и научном животу Београда
и Србије, односно тадашње Југославије, а њихов рад, пре свега у области
етнокореологије, био је запажен и значајан и ван граница тадашње земље.
Највећи део њиховог легата завештан је тестаментом из 1971. Народној библиотеци Србије, којој је предат 1976. године. Легат обухвата и рукописе других чланова ове изузетне породице, од којих је најпознатији етнолог Тихомир
Р. Ђорђевић. Ове, 2014. године, отпочео је рад на стручној и библиотечкој
обради овог легата, како би он постао доступан свима који су заинтересовани
за истраживања у овој области.
AB  - Sisters Ljubica (1894–1974) and Danica (1868–1960) Jankovic were very
prominent figures in the cultural and scholarly life of Belgrade, Serbia (Yugoslavia
in their time). Their work, primarily ethno-coreological, was considered to be very
important by experts worldwide. After the death of Ljubica (the last member of
this family) in 1976 and until the present, the sisters’ legacy (manuscripts, letters,
fieldwork data etc.) is kept in the National library of Serbia. In addition to the
materials left by the sisters, the legacy also contains manuscripts by other family
members, some of whom were also prominent scholars, including their uncle,
Prof. Tihomir R. Djordjevic (1868–1944), one of the founding fathers of Serbian
ethnology. Unfortunately, the legacy is still not open to the public. This year,
however, work on classifying this important archival material has begun, and, once
completed in 2016, it will become available to the public at large. This paper briefly
describes the project, and the legacy itself.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Легат сестара Јанковић у Народној библиотеци Србије
T1  - The Janković Sisters' Legacy in the National Library of Serbia
SP  - 273
EP  - 285
IS  - 17
DO  - 10.2298/MUZ1417273P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3877
ER  - 
@article{
author = "Прелић, Младена",
year = "2014",
abstract = "т
Сестре Љубица (1894–1974) и Даница С. Јанковић (1898–1960) биле су веома истакнуте личности свог доба у културном и научном животу Београда
и Србије, односно тадашње Југославије, а њихов рад, пре свега у области
етнокореологије, био је запажен и значајан и ван граница тадашње земље.
Највећи део њиховог легата завештан је тестаментом из 1971. Народној библиотеци Србије, којој је предат 1976. године. Легат обухвата и рукописе других чланова ове изузетне породице, од којих је најпознатији етнолог Тихомир
Р. Ђорђевић. Ове, 2014. године, отпочео је рад на стручној и библиотечкој
обради овог легата, како би он постао доступан свима који су заинтересовани
за истраживања у овој области., Sisters Ljubica (1894–1974) and Danica (1868–1960) Jankovic were very
prominent figures in the cultural and scholarly life of Belgrade, Serbia (Yugoslavia
in their time). Their work, primarily ethno-coreological, was considered to be very
important by experts worldwide. After the death of Ljubica (the last member of
this family) in 1976 and until the present, the sisters’ legacy (manuscripts, letters,
fieldwork data etc.) is kept in the National library of Serbia. In addition to the
materials left by the sisters, the legacy also contains manuscripts by other family
members, some of whom were also prominent scholars, including their uncle,
Prof. Tihomir R. Djordjevic (1868–1944), one of the founding fathers of Serbian
ethnology. Unfortunately, the legacy is still not open to the public. This year,
however, work on classifying this important archival material has begun, and, once
completed in 2016, it will become available to the public at large. This paper briefly
describes the project, and the legacy itself.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Легат сестара Јанковић у Народној библиотеци Србије, The Janković Sisters' Legacy in the National Library of Serbia",
pages = "273-285",
number = "17",
doi = "10.2298/MUZ1417273P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3877"
}
Прелић, М.. (2014). Легат сестара Јанковић у Народној библиотеци Србије. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(17), 273-285.
https://doi.org/10.2298/MUZ1417273P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3877
Прелић М. Легат сестара Јанковић у Народној библиотеци Србије. in Музикологија / Musicology. 2014;(17):273-285.
doi:10.2298/MUZ1417273P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3877 .
Прелић, Младена, "Легат сестара Јанковић у Народној библиотеци Србије" in Музикологија / Musicology, no. 17 (2014):273-285,
https://doi.org/10.2298/MUZ1417273P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3877 .