@conference{
author = "Ракочевић, Селена and Прелић, Младена",
year = "2021",
abstract = "Иако по образовању професор југословенске књижевности, Љубица С.
Јанковић (Алексинац, 14/26. јун 1894 – Београд, 3. мај 1974) је готово цео
професионални живот посветила сакупљању и проучавању традиционалних плесова, односно народних игара, како је она називала предмет свога
бављења, и утемељењу етнокореологије као самосвојне научне дисци плине у Србији. Посвећено бележење традиционалних плесова обављала
је заједно са сестром Даницом, такође по образовању професором југословенске књижевности и преводиоцем. Њихов дугогодишњи заједнички
теренски рад изнедрио је огромну грађу која је већим делом објављена у
мноштву научних радова и капиталној едицији под називом Народне игре.
Првих осам књига из ове едиције су штампане у периоду од 1934. до 1964.
године, док је девета књига постхумно објављена 2016. године.
У циљу сакупљања што већег броја традиционалних плесова путем њиховог записивања, Љубица је на почетку бављења етнокореологијом 1934.
године, а у сарадњи са сестром, осмислила специфичан систем графичко-
-вербалне плесне нотације коју ће доследно примењивати до краја живота.
Њихов заједнички научни рад је био заснован на интензивним теренским
истраживањима традиционалног плеса у Београду (од досељеника из разних крајева), Србији и на територији данашње Републике Македоније. Након Даничине смрти 1960. године, Љубица је наставила етнокореолошку
активност, те самостално објавила неколико књига и радова у домаћим и страним часописима, у којима је аргументовано дискутовала о методама
етнокореолошких проучавања и постулирала њихова базична епистемолошка и методолошка начела., Although Ljubica S. Janković (Aleksinac, 14/26 June 1894 – Belgrade, 3 May 1974) was
a qualified teacher of Yugoslav literature, she dedicated nearly all of her professional life
to gathering and studying traditional dances, or folk dances, as she herself described
the subject of her interest, as well as to laying the foundations of ethnochoreology, as
an independent scientific discipline, in Serbia. Together with her sister Danica, who was
also a qualified teacher of Yugoslav literature and a translator, she recorded traditional
dances with great dedication. Many years of their joint fieldwork resulted in a huge
collection of materials, which was mostly published in a large number of scientific papers, as well as in the seminal work entitled Narodne igre (Folk Dances). The first eight
volumes of the series were published between 1934 and 1964, whereas the ninth volume
was published posthumously, in 2016.
In order to collect as many traditional dances as possible, at the beginning of her
career as an ethnochoreologist in 1934, Ljubica and her sister invented a very specific
system of dance notation, using graphic symbols and words, which she applied consist ently till the end of her life. The sisters’ joint scientific work was based on intensive field
research of traditional dances in Belgrade (passed on by refugees from various parts of
the country), Serbia and in the territory of present-day Macedonia. After Danica’s death
in 1960, Ljubica continued her activities as an ethnochoreologist and published several
books and papers on her own, in Serbian and foreign periodicals, where she debated
methods of ethnochoreological studies and postulated their basic epistemological and
methodological principles.
When the life of Ljubica S. Janković is viewed in retrospect, one can notice her
full commitment and dedication to scientific work. Owing to that, she and her sister
Danica amassed a noteworthy body of research in the field of ethnochoreology. Growing up in an intellectually stimulating environment, at one point the Janković sisters
decided to put their erudition, including different areas of knowledge, from literature to
mathematics, as well as several artistic skills, to the service of the study of folk dances,
their recording, analysis and interpretation, as well as to saving them from oblivion and
passing them on to new generations. The foundations of ethnochoreology, as a scientific
discipline, were laid in Serbia thanks to their work, which has been recognized and appreciated not only in Serbia but also amongst ethnochoreologists and dance researchers around the world.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1",
title = "Љубица Јанковић (1894-1974)",
pages = "285-317",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14572"
}
