Младеновић, Радивоје М.

Link to this page

Authority KeyName Variants
c8a24a37-b5f5-4fcb-b797-113715f85cea
  • Младеновић, Радивоје М. (9)
Projects

Author's Bibliography

Реченице са временском клаузом у говору Призренског Подгора

Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13948
AB  - У овом раду анализирају се реченице са временском клаузом у
призренско-јужноморавском говору Призренског Подгора, скупине од 17
насеља у јужном подбрђу Метохијске котлине.
Обележја временских реченица у овом говору су везници и везнички спојеви: кêд, док / докл’е(н) / докл’е(н) год, чим, како / ка, а, откêд;
пред да, пред што, сал што / само што. И у овом говору показало се да
због своје семантичке необележености везник кêд у временским клаузама
остварује највећи број значењских типова, пошто остали везници (и везнички спојеви) имају семантичку обележеност. Нису потврђени пошто, након што, тек што, пре него / но што, пре него да и откако.
У највећем броју потврда временска клауза је у препозицији.
Семантичке варијације реченица са временском клаузом размотрене су
према везницима и везничким спојевима.
Како је показала грађа, у реченицама са предикатом несвршеног вида
у управној и свршеног у временској клаузи изразито доминирају примери
без факултативне негације, чиме се подгорски говор удаљава од савременог
српског језика. Овом особином подгорски говор део је већег балканизираног балканословенског ареала. Одсуство негације сведочи о томе да је семантика превладала над граматиком, чиме се стабилизује у балканистичком
духу једноставнији модел у коме се изоставља негација којом се заправо и
не негира предикација временске клаузе.
AB  - В данной работе анализируются предложения с временной клаузой в призренско-южноморавском говоре Призренского Подгора– группы 17 населенных
пунктов в южном подгорье Метохийской котловины.
Характерным признаком временных предложений в данном говоре являются союзы и союзные соединения: кêд, док / докл’е(н) / докл’е(н) год, чим,
како / ка, а, откêд; пред да, пред што, сал што / само што. И в данном говоре
выявилось, что из-за своей семантической немаркированности союз кêд во временных клаузах осуществляет самое большее число обозначающихся типов, так
как остальные союзы (и союзные соединения) обладают семантической маркированностью. Не засвидетельствованы пошто, након што, тек што, пре него /
но што, пре него да и откако.
В большинстве зарегистрированных случаев временная клауза появляется
в препозиции.
Семантические вариации предложений с временной клаузой рассмотрены в
соответствии с союзами и союзными соединениями.
Материал показал, что в предложениях с несовершенным предикатом в
управляемой и совершенным во временной клаузе преобладают примеры без
факультативного отрицания, в то время как случаи со засвидетельсвованным
отрицанием слишком редкие, что подгорский говор отдаляет от современного
языка. Этой особенностью подгорский говор является частью более широкого
балканизированного балканославянского ареала. Отсутствие отрицания свидетельствует о том, что семантика получила преимущество над грамматикой, что,
со своей стороны и в балканистическом духе, приводит к стабилизации более
простой модели, в которой выпускается отрицание, вследствие чего на самом
деле и не отрицается предикация временной клаузы.
AB  - This paper analyzes sentences which contain temporal clauses, used in the Prizren-
South Morava vernacular of the Prizren Podgor, a group of 17 settlements in the
southern uplands of the Metohija basin.
A distinctive feature of temporal clauses in this vernacular are the following conjunctions
and compound conjunctions: kêd, dok / dokl’e(n) / dokl’e(n) god, čim, kako /
ka, a, otkêd; pred da, pred što, sal što / samo što. It turned out that the conjunction kêd
has the widest range of meanings in temporal clauses due to its semantic unmarkedness,
because other conjunctions (compound conjunctions included) are semantically
marked. The conjunctions pošto, nakon što, tek što, pre nego/no što, pre nego da and
otkako are not attested.
Temporal clauses are pre-positioned in the majority of the attested examples.
Semantic variation of sentences containing temporal clauses were considered in
terms of the conjunctions and compound conjunctions used in them.
The corpus shows that constructions without optional negation dominate in the
sentences with the imperfect verb in the main clause and perfect verb in the temporal
clause, while there are few attested examples with negation, which removes
the Podgor vernacular from the modern use of the language. This feature makes the
Podgor vernacular part of a bigger balkanized Balkan-Slavic area. The absence of
negation testifi es that semantics prevailed over grammar, which Balkan-wise stabilizes
a simpler model in which negation is omitted, which in fact does not negate the
predication of the temporal clause.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Реченице са временском клаузом у говору Призренског Подгора
T1  - Предложения с временной клаузой в говоре Призренского Подгора
T1  - Sentences which Contain Temporal Clauses in the Vernacular of the Prizren Podgor
SP  - 369
EP  - 382
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202369M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13948
ER  - 
@article{
author = "Младеновић, Радивоје М.",
year = "2022",
abstract = "У овом раду анализирају се реченице са временском клаузом у
призренско-јужноморавском говору Призренског Подгора, скупине од 17
насеља у јужном подбрђу Метохијске котлине.
Обележја временских реченица у овом говору су везници и везнички спојеви: кêд, док / докл’е(н) / докл’е(н) год, чим, како / ка, а, откêд;
пред да, пред што, сал што / само што. И у овом говору показало се да
због своје семантичке необележености везник кêд у временским клаузама
остварује највећи број значењских типова, пошто остали везници (и везнички спојеви) имају семантичку обележеност. Нису потврђени пошто, након што, тек што, пре него / но што, пре него да и откако.
У највећем броју потврда временска клауза је у препозицији.
Семантичке варијације реченица са временском клаузом размотрене су
према везницима и везничким спојевима.
Како је показала грађа, у реченицама са предикатом несвршеног вида
у управној и свршеног у временској клаузи изразито доминирају примери
без факултативне негације, чиме се подгорски говор удаљава од савременог
српског језика. Овом особином подгорски говор део је већег балканизираног балканословенског ареала. Одсуство негације сведочи о томе да је семантика превладала над граматиком, чиме се стабилизује у балканистичком
духу једноставнији модел у коме се изоставља негација којом се заправо и
не негира предикација временске клаузе., В данной работе анализируются предложения с временной клаузой в призренско-южноморавском говоре Призренского Подгора– группы 17 населенных
пунктов в южном подгорье Метохийской котловины.
Характерным признаком временных предложений в данном говоре являются союзы и союзные соединения: кêд, док / докл’е(н) / докл’е(н) год, чим,
како / ка, а, откêд; пред да, пред што, сал што / само што. И в данном говоре
выявилось, что из-за своей семантической немаркированности союз кêд во временных клаузах осуществляет самое большее число обозначающихся типов, так
как остальные союзы (и союзные соединения) обладают семантической маркированностью. Не засвидетельствованы пошто, након што, тек што, пре него /
но што, пре него да и откако.
В большинстве зарегистрированных случаев временная клауза появляется
в препозиции.
Семантические вариации предложений с временной клаузой рассмотрены в
соответствии с союзами и союзными соединениями.
Материал показал, что в предложениях с несовершенным предикатом в
управляемой и совершенным во временной клаузе преобладают примеры без
факультативного отрицания, в то время как случаи со засвидетельсвованным
отрицанием слишком редкие, что подгорский говор отдаляет от современного
языка. Этой особенностью подгорский говор является частью более широкого
балканизированного балканославянского ареала. Отсутствие отрицания свидетельствует о том, что семантика получила преимущество над грамматикой, что,
со своей стороны и в балканистическом духе, приводит к стабилизации более
простой модели, в которой выпускается отрицание, вследствие чего на самом
деле и не отрицается предикация временной клаузы., This paper analyzes sentences which contain temporal clauses, used in the Prizren-
South Morava vernacular of the Prizren Podgor, a group of 17 settlements in the
southern uplands of the Metohija basin.
A distinctive feature of temporal clauses in this vernacular are the following conjunctions
and compound conjunctions: kêd, dok / dokl’e(n) / dokl’e(n) god, čim, kako /
ka, a, otkêd; pred da, pred što, sal što / samo što. It turned out that the conjunction kêd
has the widest range of meanings in temporal clauses due to its semantic unmarkedness,
because other conjunctions (compound conjunctions included) are semantically
marked. The conjunctions pošto, nakon što, tek što, pre nego/no što, pre nego da and
otkako are not attested.
Temporal clauses are pre-positioned in the majority of the attested examples.
Semantic variation of sentences containing temporal clauses were considered in
terms of the conjunctions and compound conjunctions used in them.
The corpus shows that constructions without optional negation dominate in the
sentences with the imperfect verb in the main clause and perfect verb in the temporal
clause, while there are few attested examples with negation, which removes
the Podgor vernacular from the modern use of the language. This feature makes the
Podgor vernacular part of a bigger balkanized Balkan-Slavic area. The absence of
negation testifi es that semantics prevailed over grammar, which Balkan-wise stabilizes
a simpler model in which negation is omitted, which in fact does not negate the
predication of the temporal clause.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Реченице са временском клаузом у говору Призренског Подгора, Предложения с временной клаузой в говоре Призренского Подгора, Sentences which Contain Temporal Clauses in the Vernacular of the Prizren Podgor",
pages = "369-382",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202369M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13948"
}
Младеновић, Р. М.. (2022). Реченице са временском клаузом у говору Призренског Подгора. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 369-382.
https://doi.org/10.2298/JFI2202369M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13948
Младеновић РМ. Реченице са временском клаузом у говору Призренског Подгора. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):369-382.
doi:10.2298/JFI2202369M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13948 .
Младеновић, Радивоје М., "Реченице са временском клаузом у говору Призренског Подгора" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):369-382,
https://doi.org/10.2298/JFI2202369M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13948 .

Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Метохије

Младеновић, Радивоје М.; Марковић, Бранкица Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Младеновић, Радивоје М.
AU  - Марковић, Бранкица Ђ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13027
AB  - Израда ове библиографије подстакнута је потребом да се на једном
месту региструју резултати истраживања једног дела српске нематеријал-
не баштине на Косову и Метохији, уз наду да ће она бити почетак израде
свеукупне библиографије о српском косовскометохијском материјалном и
нематеријалном наслеђу.
„Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Ме-
тохије” припада типу регионалне библиографије, затим библиографији пре-
ма садржини грађе и ауторској библиографији са хронолошким редоследом
објављених јединица.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
C3  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Метохије
SP  - 327
EP  - 387
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13027
ER  - 
@conference{
author = "Младеновић, Радивоје М. and Марковић, Бранкица Ђ.",
year = "2021",
abstract = "Израда ове библиографије подстакнута је потребом да се на једном
месту региструју резултати истраживања једног дела српске нематеријал-
не баштине на Косову и Метохији, уз наду да ће она бити почетак израде
свеукупне библиографије о српском косовскометохијском материјалном и
нематеријалном наслеђу.
„Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Ме-
тохије” припада типу регионалне библиографије, затим библиографији пре-
ма садржини грађе и ауторској библиографији са хронолошким редоследом
објављених јединица.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
title = "Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Метохије",
pages = "327-387",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13027"
}
Младеновић, Р. М.,& Марковић, Б. Ђ.. (2021). Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 327-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13027
Младеновић РМ, Марковић БЂ. Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:327-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13027 .
Младеновић, Радивоје М., Марковић, Бранкица Ђ., "Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Метохије" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):327-387,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13027 .

Дијалекатски мозаик косовскометохијских призренско-јужноморавских говора

Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13837
AB  - Призренско-јужноморавски говори на Косову и Метохији
оформљени су у централном и југозападном делу Покрајине у четирма географским
целинама: а) у јужном и централном делу Метохијске котлине,
б) у јужном и централном делу Косовске котлине, в) у сливу Биначке Мораве
(Косовско Поморавље) и г) у Северношарпланинској области. Лингвогео-
графски положај појединих области, миграције и различит однос супстрата
и адстратних слојева утицали су на формирање мањих и већих целина уну-
тар призренско-јужноморавског ареала на Косову и Метохији. Низом особе-
ности призренско-јужноморавски говори, који захватају око 60% територије
Косова и Метохије, груписани су у два подареала: а) највећи део заузимају
говори оформљени у Метохијској и Косовској котлини, којима се придру-
жује и говор северношарпланинске жупе Сиринић; ови говори стварају по-
себан метохијско-косовско-сиринићки поддијалекат, и б) говори Косовског
Поморавља, оформљени у сливу Биначке Мораве, притоке Јужне Мораве.
Маркантна разлика која двоји говоре ових ареала тиче се судбине наслеђене
флексије, која је у метохијско-косовско-сиринићком ареалу делимично ана-
литизована, док је у косовскопоморавском делу синтетичка флексија дослед-
но замењена аналитичком.
Садашњи распоред призренско-јужноморавских говора сплет је социогео-
графских и историјских прилика, старијим и новијим миграцијама. Отво-
реност Метохијске и Косовске котлине омогућила је несметано струјање
српског становништва и настанак ареала у коме се препознају маркантне
иновације заједничке са косовско-ресавским говорима северног дела ових
котлина. Са друге стране, слив Биначке Мораве, окренут ка долини Јужне
Мораве, у Косовско Поморавље доносио је јужноморавско становништво и
становништво са југа и југозапада, које је у ову област донело потпуну ана-
литизацију у именској флексији и изостанак иновација карактеристичних за
метохијско-косовско-сиринићки ареал. Дијалекатска проученост призренско-јужноморавских говора на Косову
и Метохији неуједначена је. У монографским описима и студијама боље су
описани говори метохијско-косовско-сиринићког ареала, с напоменом да су
најбоље проучени говори у Метохијској котлини и северношарпланински
сиринићки говор, затим јужнокосовски говор до Штимља, док о говорима
централног Косова нема довољно података. О косовскопоморавском говору
нема много поузданих прилога, тако да је он и даље недовољно познат.
AB  - The Prizren-South Morava vernaculars of Kosovo and Metohija were formed in the central and south-western parts of this province: a) in southern and central parts of the Metohija basin, b) in southern and central parts of the Kosovo basin, c) in the basin of the Binačka Morava river (Kosovo Pomoravlje), and d) in the North Šara region. The position of certain areas on the linguistic map, migrations and different ratios of substrata and adstrata made an impact on the formation of both small and large linguistic area swithin the Prizren-South Morava dialect in Kosovo and Metohija. Due to a number of features, the Prizren- South Morava vernaculars, which occupy around 60% of the area of Kosovo and Metohija, can be divided into two sub-areas: а) the larger oneis occupied by vernaculars in the Kosovo and Metohija basin, along with the Sirinićka Župa vernacular in the North Šara region; these vernaculars form a distinct Metohija- Kosovo-Sirinić subdialect), vernaculars of Kosovsko Pomoravlje, in the basin of the Binačka Morava. Astriking difference between the vernaculars of this areaconcerns the fate of the inherited inflection, which is partly analytic in the Metohija-Kosovo-Sirinić area, while it is fully analytic in Kosovo Pomoravlje. The current distribution of Prizren-South Morava vernaculars is a result of social, geographical and historical circumstances and of migrations. The accessibility of the Metohija and Kosovo basins allowed unimpeded movements of the Serbian population and the formation of an areain which one can identify striking innovations, which also appear inthe Kosovo-Resava vernaculars spoken in the north of these basins. On the other hand, the Binačka Morava Basin, which faces the South Morava valley, was a road to Kosovsko Pomoravlje, and it brought у the population of the latter region and the population from the south and southwest, which brought the fully analytic noun inflection and the lack of innovations typical for the Metohija-Kosovo-Sirinić area. Our knowledge about the vernaculars of the Prizren-South Morava area is unevenly distributed. Monographs and studies provide better descriptions of the Metohija-Kosovo-Sirinić area, but it is important to note that the vernaculars of the Metohija basin and Sirinić are most comprehensively described, followed by the vernacular spoken in the south Kosovo and Štimlje, while there is a lack of data on the vernaculars of central Kosovo. There are not so many reliable articles on the vernaculars of Kosovsko Pomoravlje, which is why this linguistic area is still insufficiently known.
AB  - Призренско-южноморавские говоры в Косово и Метохии сложились в центральной и югозападной частях края в четырех географических един- ствах: а) в южной и центральной частях Метохийской котлины, б) в южной и центральной частях Косовской котлины, в) в бассейне реки Биначка-Мо- рава (Косово Поморавлье) и д) в Северо-шарпланинской области. Лингво- географическое положение отдельных областей, миграции и неодинаковое соотношение субстрата и адстратных слоев повлияли на формирование меньших и больших единств внутри призренско-южноморавского ареала в Косово и Метохии. Рядом своих особенностей призренско-южноморавские говоры, охватывающие приблизительно 60 процентов территории Косова и Метохии, сгруппированы в двух подареалах: а) бόльшую часть охватывают говоры, сформированные в Метохийской и Косовской котлинах, к которым примыкает и говор северо-шарпланинской жупы Сиринич; эти говоры об- разуют особый метохийско-косовско-сириничкий поддиалект, и б) говоры Косово Поморавля, сформированные в бассейне реки Биначка-Морава, притоки Южной Моравы. Заметная разница, разделяющая говоры данных ареалов, относится к судьбе унаследованной флексии, которая в метохий-ско-косовско-сириничком ареале лишь частично претерпела аналитиза- цию, в то время как в косовопоморавской части синтетический тип флек- сии целиком уступил место аналитическому. Нынешний распорядок призренско-южноморавских говоров являет- ся результатом социогеографических и исторических обстоятельств, обу- словленных миграцией населения в прошлом и настоящем. Разомкнутость Метохийской и Косовской котлин обеспечила беспрепятственное движе- ние сербского населения и образование ареала с легко узнаваемыми мар- кантными инновациями, встречающимися и в косовско-ресавских говорах северной части данных котлин. С другой стороны, бассейн Биначка-Мо- равы, повернутый к долине Южной Моравы, способствовал прибытию в Косово Поморавлье южноморавского населения и населения с юга и югоза- пада, вместе с чем в данный ареал прибыла и полная аналитизация имен- ных флексий с отсутствием инноваций, характерных для метохийско-ко- совско-сириничкого ареала. Диалектные особенности призренско-южноморавских говоров в Ко- сово и Метохии неравномерно изучены. В монографических описаниях и статьях более подробно представлены говори метохийско-косовско-сири- ничкого ареала, причем лучше всех изучены говоры в Метохийской кот- лине и северо-шарпланинский сириничкий говор, затем южнокосовский говор, распростирающися до Штимля, в то время как о говорах цетрально- го Косова не имеется достаточно данных. О косовскопоморавских говорах мало авторитетных исследований, так что данный ареал все еще недоста- точно известен науке.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T1  - Дијалекатски мозаик косовскометохијских призренско-јужноморавских говора
T1  - The dialectical mosaic of the Prizren-South Morava vernaculars in Kosovo and Metohija
T1  - Диалекатная мозаика косовско-метохийских призренско-южноморавских говоров
SP  - 59
EP  - 106
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13837
ER  - 
@conference{
author = "Младеновић, Радивоје М.",
year = "2021",
abstract = "Призренско-јужноморавски говори на Косову и Метохији
оформљени су у централном и југозападном делу Покрајине у четирма географским
целинама: а) у јужном и централном делу Метохијске котлине,
б) у јужном и централном делу Косовске котлине, в) у сливу Биначке Мораве
(Косовско Поморавље) и г) у Северношарпланинској области. Лингвогео-
графски положај појединих области, миграције и различит однос супстрата
и адстратних слојева утицали су на формирање мањих и већих целина уну-
тар призренско-јужноморавског ареала на Косову и Метохији. Низом особе-
ности призренско-јужноморавски говори, који захватају око 60% територије
Косова и Метохије, груписани су у два подареала: а) највећи део заузимају
говори оформљени у Метохијској и Косовској котлини, којима се придру-
жује и говор северношарпланинске жупе Сиринић; ови говори стварају по-
себан метохијско-косовско-сиринићки поддијалекат, и б) говори Косовског
Поморавља, оформљени у сливу Биначке Мораве, притоке Јужне Мораве.
Маркантна разлика која двоји говоре ових ареала тиче се судбине наслеђене
флексије, која је у метохијско-косовско-сиринићком ареалу делимично ана-
литизована, док је у косовскопоморавском делу синтетичка флексија дослед-
но замењена аналитичком.
Садашњи распоред призренско-јужноморавских говора сплет је социогео-
графских и историјских прилика, старијим и новијим миграцијама. Отво-
реност Метохијске и Косовске котлине омогућила је несметано струјање
српског становништва и настанак ареала у коме се препознају маркантне
иновације заједничке са косовско-ресавским говорима северног дела ових
котлина. Са друге стране, слив Биначке Мораве, окренут ка долини Јужне
Мораве, у Косовско Поморавље доносио је јужноморавско становништво и
становништво са југа и југозапада, које је у ову област донело потпуну ана-
литизацију у именској флексији и изостанак иновација карактеристичних за
метохијско-косовско-сиринићки ареал. Дијалекатска проученост призренско-јужноморавских говора на Косову
и Метохији неуједначена је. У монографским описима и студијама боље су
описани говори метохијско-косовско-сиринићког ареала, с напоменом да су
најбоље проучени говори у Метохијској котлини и северношарпланински
сиринићки говор, затим јужнокосовски говор до Штимља, док о говорима
централног Косова нема довољно података. О косовскопоморавском говору
нема много поузданих прилога, тако да је он и даље недовољно познат., The Prizren-South Morava vernaculars of Kosovo and Metohija were formed in the central and south-western parts of this province: a) in southern and central parts of the Metohija basin, b) in southern and central parts of the Kosovo basin, c) in the basin of the Binačka Morava river (Kosovo Pomoravlje), and d) in the North Šara region. The position of certain areas on the linguistic map, migrations and different ratios of substrata and adstrata made an impact on the formation of both small and large linguistic area swithin the Prizren-South Morava dialect in Kosovo and Metohija. Due to a number of features, the Prizren- South Morava vernaculars, which occupy around 60% of the area of Kosovo and Metohija, can be divided into two sub-areas: а) the larger oneis occupied by vernaculars in the Kosovo and Metohija basin, along with the Sirinićka Župa vernacular in the North Šara region; these vernaculars form a distinct Metohija- Kosovo-Sirinić subdialect), vernaculars of Kosovsko Pomoravlje, in the basin of the Binačka Morava. Astriking difference between the vernaculars of this areaconcerns the fate of the inherited inflection, which is partly analytic in the Metohija-Kosovo-Sirinić area, while it is fully analytic in Kosovo Pomoravlje. The current distribution of Prizren-South Morava vernaculars is a result of social, geographical and historical circumstances and of migrations. The accessibility of the Metohija and Kosovo basins allowed unimpeded movements of the Serbian population and the formation of an areain which one can identify striking innovations, which also appear inthe Kosovo-Resava vernaculars spoken in the north of these basins. On the other hand, the Binačka Morava Basin, which faces the South Morava valley, was a road to Kosovsko Pomoravlje, and it brought у the population of the latter region and the population from the south and southwest, which brought the fully analytic noun inflection and the lack of innovations typical for the Metohija-Kosovo-Sirinić area. Our knowledge about the vernaculars of the Prizren-South Morava area is unevenly distributed. Monographs and studies provide better descriptions of the Metohija-Kosovo-Sirinić area, but it is important to note that the vernaculars of the Metohija basin and Sirinić are most comprehensively described, followed by the vernacular spoken in the south Kosovo and Štimlje, while there is a lack of data on the vernaculars of central Kosovo. There are not so many reliable articles on the vernaculars of Kosovsko Pomoravlje, which is why this linguistic area is still insufficiently known., Призренско-южноморавские говоры в Косово и Метохии сложились в центральной и югозападной частях края в четырех географических един- ствах: а) в южной и центральной частях Метохийской котлины, б) в южной и центральной частях Косовской котлины, в) в бассейне реки Биначка-Мо- рава (Косово Поморавлье) и д) в Северо-шарпланинской области. Лингво- географическое положение отдельных областей, миграции и неодинаковое соотношение субстрата и адстратных слоев повлияли на формирование меньших и больших единств внутри призренско-южноморавского ареала в Косово и Метохии. Рядом своих особенностей призренско-южноморавские говоры, охватывающие приблизительно 60 процентов территории Косова и Метохии, сгруппированы в двух подареалах: а) бόльшую часть охватывают говоры, сформированные в Метохийской и Косовской котлинах, к которым примыкает и говор северо-шарпланинской жупы Сиринич; эти говоры об- разуют особый метохийско-косовско-сириничкий поддиалект, и б) говоры Косово Поморавля, сформированные в бассейне реки Биначка-Морава, притоки Южной Моравы. Заметная разница, разделяющая говоры данных ареалов, относится к судьбе унаследованной флексии, которая в метохий-ско-косовско-сириничком ареале лишь частично претерпела аналитиза- цию, в то время как в косовопоморавской части синтетический тип флек- сии целиком уступил место аналитическому. Нынешний распорядок призренско-южноморавских говоров являет- ся результатом социогеографических и исторических обстоятельств, обу- словленных миграцией населения в прошлом и настоящем. Разомкнутость Метохийской и Косовской котлин обеспечила беспрепятственное движе- ние сербского населения и образование ареала с легко узнаваемыми мар- кантными инновациями, встречающимися и в косовско-ресавских говорах северной части данных котлин. С другой стороны, бассейн Биначка-Мо- равы, повернутый к долине Южной Моравы, способствовал прибытию в Косово Поморавлье южноморавского населения и населения с юга и югоза- пада, вместе с чем в данный ареал прибыла и полная аналитизация имен- ных флексий с отсутствием инноваций, характерных для метохийско-ко- совско-сириничкого ареала. Диалектные особенности призренско-южноморавских говоров в Ко- сово и Метохии неравномерно изучены. В монографических описаниях и статьях более подробно представлены говори метохийско-косовско-сири- ничкого ареала, причем лучше всех изучены говоры в Метохийской кот- лине и северо-шарпланинский сириничкий говор, затем южнокосовский говор, распростирающися до Штимля, в то время как о говорах цетрально- го Косова не имеется достаточно данных. О косовскопоморавских говорах мало авторитетных исследований, так что данный ареал все еще недоста- точно известен науке.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
title = "Дијалекатски мозаик косовскометохијских призренско-јужноморавских говора, The dialectical mosaic of the Prizren-South Morava vernaculars in Kosovo and Metohija, Диалекатная мозаика косовско-метохийских призренско-южноморавских говоров",
pages = "59-106",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13837"
}
Младеновић, Р. М.. (2021). Дијалекатски мозаик косовскометохијских призренско-јужноморавских говора. 
Београд : Српска академија наука и уметности., 59-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13837
Младеновић РМ. Дијалекатски мозаик косовскометохијских призренско-јужноморавских говора. 2021;:59-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13837 .
Младеновић, Радивоје М., "Дијалекатски мозаик косовскометохијских призренско-јужноморавских говора" (2021):59-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13837 .

Заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у сиринићком говору

Вељовић Поповић, Бојана М.; Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Вељовић Поповић, Бојана М.
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12668
AB  - У овом раду анализирају се заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у призренско-јужноморавском говору северношарпланинске жупе Сиринић. Највећи део рада посвећује се синтаксичкој употреби што, док се на семантичке деривате већим делом упућује на објављена
истраживања Р. Младеновића (уп. МЛАДЕНОВИЋ 2019).
Дијалекатска грађа показала је да ова лексема има широк спектар
синтаксичких реализација – бележена је у функцији релативизатора у релативним реченицама атрибутског и апозитивног типа, у служби везника
у узрочним и изричним реченицама, те у заменичкој и прилошкој служби.
Истраживањем су обухваћени и они случајеви у којима се што нашло у
оквиру везничких спојева хипотактичних или паратактичних структура.
У овом раду се утврђују и описују – пре свега – синтаксичке позиције
и услови под којима се што у њима реализује. У већини описаних служби као конкурентна бележена су и друга синтаксичка средства, па се
пажња посвећује и утврђивању фреквентности лексеме што у наведеним
позицијама у односу на синонимне синтаксичке јединице. У служби везника односних реченица што има широку употребу у говору Сиринића, чиме се овај идиом уклапа у шири српско-македонски ареал, а удаљава од стандардног језика у коме се најчешће употребљава који.
Лексема што у говору Сиринића употребљава се и у служби везника у
објекатским реченицама са изричним значењем, а што је и основни везник
узрочних реченица.
AB  - В этой работе анализируется местоимение что, а также его семантические
и синтаксические дериваты в призренско-южноморавских говорах северо-шарпланинской жупы Сиринич. Большая часть работы посвящена синтаксическому
использованию местоимения что, в то время как семантические дериваты чаще
всего объясняются при помощи ссылок на опубликованные исследования.
Диалектный материал показал, что эта лексема имеет широкий спектр
синтаксических реализаций – она была отмечена в функции релятивизатора в
отно сительных предложениях атрибутивного и аппозитивного типа, в службе
союзов в причинных и явных (утвердительных) предложениях, а также в службе
местоимений и наречий. В исследование одновременно включены те случаи, в
которых местоимение что оказывалось внутри наборов союзов гипотаксических или паратактических структур.
В этой работе определяются и описываются – прежде всего – синтаксические позиции и условия, в которых реализуется местоимение что. В большинстве описанных служб и другие синтаксические средства также были отмечены
как конкурентные, поэтому внимание одновременно уделяется определению
фреквентности лексемы что в указанных позициях по отношению к синонимичным синтаксическим единицам.
В службе относительных предложений лексема что широко используется
в говорах Сиринича, что позволяет этим говорам вписаться в более широкий
сербско-македонский ареал и тем самым он отходит от стандартного языка, в
котором чаще всего используется лексема который.
В говорах Сиринича лексема что используется в службе союза в объектных
предложениях с явным (утвердительным) значением, что также является основным союзом причинных предложений.
AB  - This paper analyzes the pronoun što and its semantic and syntactic derivatives
in the Prizren – South Morava dialect in the Sirinić county (Sirinićka Župa), in the
northern part of the Šar Mountains. The paper focuses primarily on the syntactic use
of što, while its semantic derivatives are outlined mainly in terms of references to the
previous research on the subject.
The dialect corpus shows that this lexeme has a wide range of syntactic realizations
– it can be used as a relativizer in defi ning and non-defi ning relative clauses, as
a conjunction in the clauses of reason and declarative clauses, and it can also be used
as a pronoun and adverb. Moreover, the research includes the cases in which što was
found to be a part of multi-word conjunctions in hypotactic or paratactic structures.
This paper primarily aims to determine and examine the syntactic positions in
which što is realized and the environment in which it is used. In the majority of the
observed cases, there were also other corresponding syntactic devices, so that the focus
was also placed on determining the frequency of the lexeme što in these positions
in relation to its synonymous syntactic counterparts.
The fact that the form što is widely used in the Sirinić vernacular as a conjunction
in relative clauses points to its provenance in a wider Serbian-Macedonian area
as well as to its not being included in the standard Serbian language, in lieu of which
the form koji is predominantly used.
In the vernacular of Sirinić county, the lexeme što is used as a conjunction in
declarative object clauses, and it is also the principal conjunction in the clauses of
reason.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у сиринићком говору
T1  - Местоимение что и его семантические и синтаксические дериваты в сиринических говорах
T1  - The Pronoun što and its Semantic and Syntactic Derivatives in the Vernacular of the Sirinić County
SP  - 9
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102009V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12668
ER  - 
@article{
author = "Вељовић Поповић, Бојана М. and Младеновић, Радивоје М.",
year = "2021",
abstract = "У овом раду анализирају се заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у призренско-јужноморавском говору северношарпланинске жупе Сиринић. Највећи део рада посвећује се синтаксичкој употреби што, док се на семантичке деривате већим делом упућује на објављена
истраживања Р. Младеновића (уп. МЛАДЕНОВИЋ 2019).
Дијалекатска грађа показала је да ова лексема има широк спектар
синтаксичких реализација – бележена је у функцији релативизатора у релативним реченицама атрибутског и апозитивног типа, у служби везника
у узрочним и изричним реченицама, те у заменичкој и прилошкој служби.
Истраживањем су обухваћени и они случајеви у којима се што нашло у
оквиру везничких спојева хипотактичних или паратактичних структура.
У овом раду се утврђују и описују – пре свега – синтаксичке позиције
и услови под којима се што у њима реализује. У већини описаних служби као конкурентна бележена су и друга синтаксичка средства, па се
пажња посвећује и утврђивању фреквентности лексеме што у наведеним
позицијама у односу на синонимне синтаксичке јединице. У служби везника односних реченица што има широку употребу у говору Сиринића, чиме се овај идиом уклапа у шири српско-македонски ареал, а удаљава од стандардног језика у коме се најчешће употребљава који.
Лексема што у говору Сиринића употребљава се и у служби везника у
објекатским реченицама са изричним значењем, а што је и основни везник
узрочних реченица., В этой работе анализируется местоимение что, а также его семантические
и синтаксические дериваты в призренско-южноморавских говорах северо-шарпланинской жупы Сиринич. Большая часть работы посвящена синтаксическому
использованию местоимения что, в то время как семантические дериваты чаще
всего объясняются при помощи ссылок на опубликованные исследования.
Диалектный материал показал, что эта лексема имеет широкий спектр
синтаксических реализаций – она была отмечена в функции релятивизатора в
отно сительных предложениях атрибутивного и аппозитивного типа, в службе
союзов в причинных и явных (утвердительных) предложениях, а также в службе
местоимений и наречий. В исследование одновременно включены те случаи, в
которых местоимение что оказывалось внутри наборов союзов гипотаксических или паратактических структур.
В этой работе определяются и описываются – прежде всего – синтаксические позиции и условия, в которых реализуется местоимение что. В большинстве описанных служб и другие синтаксические средства также были отмечены
как конкурентные, поэтому внимание одновременно уделяется определению
фреквентности лексемы что в указанных позициях по отношению к синонимичным синтаксическим единицам.
В службе относительных предложений лексема что широко используется
в говорах Сиринича, что позволяет этим говорам вписаться в более широкий
сербско-македонский ареал и тем самым он отходит от стандартного языка, в
котором чаще всего используется лексема который.
В говорах Сиринича лексема что используется в службе союза в объектных
предложениях с явным (утвердительным) значением, что также является основным союзом причинных предложений., This paper analyzes the pronoun što and its semantic and syntactic derivatives
in the Prizren – South Morava dialect in the Sirinić county (Sirinićka Župa), in the
northern part of the Šar Mountains. The paper focuses primarily on the syntactic use
of što, while its semantic derivatives are outlined mainly in terms of references to the
previous research on the subject.
The dialect corpus shows that this lexeme has a wide range of syntactic realizations
– it can be used as a relativizer in defi ning and non-defi ning relative clauses, as
a conjunction in the clauses of reason and declarative clauses, and it can also be used
as a pronoun and adverb. Moreover, the research includes the cases in which što was
found to be a part of multi-word conjunctions in hypotactic or paratactic structures.
This paper primarily aims to determine and examine the syntactic positions in
which što is realized and the environment in which it is used. In the majority of the
observed cases, there were also other corresponding syntactic devices, so that the focus
was also placed on determining the frequency of the lexeme što in these positions
in relation to its synonymous syntactic counterparts.
The fact that the form što is widely used in the Sirinić vernacular as a conjunction
in relative clauses points to its provenance in a wider Serbian-Macedonian area
as well as to its not being included in the standard Serbian language, in lieu of which
the form koji is predominantly used.
In the vernacular of Sirinić county, the lexeme što is used as a conjunction in
declarative object clauses, and it is also the principal conjunction in the clauses of
reason.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у сиринићком говору, Местоимение что и его семантические и синтаксические дериваты в сиринических говорах, The Pronoun što and its Semantic and Syntactic Derivatives in the Vernacular of the Sirinić County",
pages = "9",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102009V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12668"
}
Вељовић Поповић, Б. М.,& Младеновић, Р. М.. (2021). Заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у сиринићком говору. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 9.
https://doi.org/10.2298/JFI2102009V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12668
Вељовић Поповић БМ, Младеновић РМ. Заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у сиринићком говору. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):9.
doi:10.2298/JFI2102009V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12668 .
Вељовић Поповић, Бојана М., Младеновић, Радивоје М., "Заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у сиринићком говору" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):9,
https://doi.org/10.2298/JFI2102009V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12668 .

Циљне (намерне, финалне) реченице у сиринићком говору

Младеновић, Радивоје М.; Вељовић, Бојана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Младеновић, Радивоје М.
AU  - Вељовић, Бојана М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10301
AB  - This paper contains an analysisof purpose clauses used in the Prizren-
South Morava dialect as spoken in Sirinić from the apects of grammar, semantics,
history and of Balkan studies. The author has established an inventory
of clause models used to express purpose and grammatical means used
for their formation.
AB  - У прилогу је извршена анализа циљних реченица са граматичког, семантичког, историјског, ареалног и балканистичког аспекта у призренско-јужноморавском говору Сиринића. Утврђен је инвентар реченичних модела
који се користе у сврху изражавања финалног (циљног, намерног) значења,
као и граматичка средства којима се дати модели остварују.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Циљне (намерне, финалне) реченице у сиринићком говору
T1  - Clauses of Purpose in the Vernacualr of Sirinić
SP  - 679
EP  - 685
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10301
ER  - 
@article{
author = "Младеновић, Радивоје М. and Вељовић, Бојана М.",
year = "2019",
abstract = "This paper contains an analysisof purpose clauses used in the Prizren-
South Morava dialect as spoken in Sirinić from the apects of grammar, semantics,
history and of Balkan studies. The author has established an inventory
of clause models used to express purpose and grammatical means used
for their formation., У прилогу је извршена анализа циљних реченица са граматичког, семантичког, историјског, ареалног и балканистичког аспекта у призренско-јужноморавском говору Сиринића. Утврђен је инвентар реченичних модела
који се користе у сврху изражавања финалног (циљног, намерног) значења,
као и граматичка средства којима се дати модели остварују.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Циљне (намерне, финалне) реченице у сиринићком говору, Clauses of Purpose in the Vernacualr of Sirinić",
pages = "679-685",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10301"
}
Младеновић, Р. М.,& Вељовић, Б. М.. (2019). Циљне (намерне, финалне) реченице у сиринићком говору. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 679-685.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10301
Младеновић РМ, Вељовић БМ. Циљне (намерне, финалне) реченице у сиринићком говору. in Наш језик. 2019;50(2):679-685.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10301 .
Младеновић, Радивоје М., Вељовић, Бојана М., "Циљне (намерне, финалне) реченице у сиринићком говору" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):679-685,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10301 .

Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић

Вељовић, Бојана М.; Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Вељовић, Бојана М.
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6552
AB  - У раду се анализира употреба императива у говору северношарпланинске жупе Сиринић. Дијалекатска грађа показује да у овом идиому
императив функционише као синтаксичка јединица са широким синтаксичко-семантичким опсегом. Синтаксичке, значењске и стилске особине
императива утврђују се најпре с обзиром на његову употребу у основној,
модалној служби, а потом и у секундарној сфери употребе, када обележава појединачне или вишекратне (хабитуалне) претериталне радње које се
одликују поновљивошћу. Показало се да је овај облик у систему испитиваног говора стабилан у свим трима функционалним доменима, те да није
значајније потиснут изофункционалним односно јединицама са делимично
истим синтаксичким и значењским својствима. Најзад, утврђено је да се
овај облик онда када је употребљен као временски транспонован, осим особеним значењским својствима, одликује и експресивношћу, што га сврстава
у ред стилогених јединица.
AB  - В статье анализируется использование императива (повелительного наклонения) в говоре северношар-планинской жупании Сиринич. Диалектный
материал показывает, что в этом идиоме императив функционирует в качестве
синтаксической единицы с широким синтаксико-семантическим диапазоном.
Синтаксические, смысловые и стилистические особенности императива определяются, прежде всего, в связи с его использованием в основной, модальной
функции, а также во вторичной сфере употребления, когда он обозначает однократные или многократные (хабитуальные) претеритальные действия, отличающиеся повторяемостью. Установлено, что эта форма в исследуемой речевой
системе стабильна во всех трех функциональных областях и существенно не
подавляется изофункциональными единицами или единицами с частично одинаковыми синтаксическими и смысловыми свойствами. Кроме того было установлено, что эта форма, используясь в качестве временного транспонирования,
помимо особых семантических свойств отличается и своей выразительностью,
что ставит ее в ряд стилогенных единиц.
AB  - This paper analyzes the use of the imperative in the vernacular of the Sirinić Župa
in the north Šar Mountains. The corpus of this dialect indicates that the imperative
functions as a syntactic unit with a broad syntactic and semantic range. Syntactic,
semantic and stylistic features of the imperative are determined on the basis of its
primary modal meaning, but also on the basis of its secondary meaning when it refers
to single or habitual actions in the past, which are typically repetitive. It turned out
that the imperative is stable in all three functional domains of the same vernacular
and that it is not suppressed by isofunctional units, i.e. those with similar syntactic or
semantic features. Finally, it was found that the imperative has an expressive value
when it undergoes temporal transposition, which makes it a stylogenic unit.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић
T1  - Императив в говоре северношар-планинской жупании Сиринич
T1  - The Imperative in the Vernacular of the Sirinić Župa in the North Šar Mountains
SP  - 73
EP  - 100
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901073R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6552
ER  - 
@article{
author = "Вељовић, Бојана М. and Младеновић, Радивоје М.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализира употреба императива у говору северношарпланинске жупе Сиринић. Дијалекатска грађа показује да у овом идиому
императив функционише као синтаксичка јединица са широким синтаксичко-семантичким опсегом. Синтаксичке, значењске и стилске особине
императива утврђују се најпре с обзиром на његову употребу у основној,
модалној служби, а потом и у секундарној сфери употребе, када обележава појединачне или вишекратне (хабитуалне) претериталне радње које се
одликују поновљивошћу. Показало се да је овај облик у систему испитиваног говора стабилан у свим трима функционалним доменима, те да није
значајније потиснут изофункционалним односно јединицама са делимично
истим синтаксичким и значењским својствима. Најзад, утврђено је да се
овај облик онда када је употребљен као временски транспонован, осим особеним значењским својствима, одликује и експресивношћу, што га сврстава
у ред стилогених јединица., В статье анализируется использование императива (повелительного наклонения) в говоре северношар-планинской жупании Сиринич. Диалектный
материал показывает, что в этом идиоме императив функционирует в качестве
синтаксической единицы с широким синтаксико-семантическим диапазоном.
Синтаксические, смысловые и стилистические особенности императива определяются, прежде всего, в связи с его использованием в основной, модальной
функции, а также во вторичной сфере употребления, когда он обозначает однократные или многократные (хабитуальные) претеритальные действия, отличающиеся повторяемостью. Установлено, что эта форма в исследуемой речевой
системе стабильна во всех трех функциональных областях и существенно не
подавляется изофункциональными единицами или единицами с частично одинаковыми синтаксическими и смысловыми свойствами. Кроме того было установлено, что эта форма, используясь в качестве временного транспонирования,
помимо особых семантических свойств отличается и своей выразительностью,
что ставит ее в ряд стилогенных единиц., This paper analyzes the use of the imperative in the vernacular of the Sirinić Župa
in the north Šar Mountains. The corpus of this dialect indicates that the imperative
functions as a syntactic unit with a broad syntactic and semantic range. Syntactic,
semantic and stylistic features of the imperative are determined on the basis of its
primary modal meaning, but also on the basis of its secondary meaning when it refers
to single or habitual actions in the past, which are typically repetitive. It turned out
that the imperative is stable in all three functional domains of the same vernacular
and that it is not suppressed by isofunctional units, i.e. those with similar syntactic or
semantic features. Finally, it was found that the imperative has an expressive value
when it undergoes temporal transposition, which makes it a stylogenic unit.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић, Императив в говоре северношар-планинской жупании Сиринич, The Imperative in the Vernacular of the Sirinić Župa in the North Šar Mountains",
pages = "73-100",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901073R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6552"
}
Вељовић, Б. М.,& Младеновић, Р. М.. (2019). Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 73-100.
https://doi.org/10.2298/JFI1901073R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6552
Вељовић БМ, Младеновић РМ. Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):73-100.
doi:10.2298/JFI1901073R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6552 .
Вељовић, Бојана М., Младеновић, Радивоје М., "Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):73-100,
https://doi.org/10.2298/JFI1901073R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6552 .

Футур први у служби обележавања хабитуалних радњи у говору северношарпланинске жупе Сиринић

Вељовић, Бојана М.; Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Вељовић, Бојана М.
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6479
AB  - У раду се анализира употреба футура првог у служби обележавања радњи
хабитуалног карактера у говору Сиринића. Анализа је показала да овај облик
спада у ред високофреквентних јединица онда када има службу исказивања
дејстава која су се у прошлости понављала по извесном утврђеном редоследу,
обичају или навици. Употреба футура у овој служби развијена је секундарно,
али је временом дошло до потискивања овога облика из осталих домена употребе и специјализације за исказивање хабитуалног значења. Основне синтаксичко-семантичке особине временски транспонованог футура јесу семантика поновљивости, сукцесивности, односно могућност да јасније укаже на
временски след обележених дејстава, значење инструкције, жеље, заповести.
Поред тога, футур за прошлост је и стилски маркиран, те у систему функционише као јединица која се одликује експресивношћу и својствена је емотивно
интонираном дискурсу. Футур први у хабитуалној служби на штокавском терену познат је једино у сиринићком и делу суседних говора који гравитирају
Шар-планини. С друге стране, као фреквентна јединица овај облик среће се у
македонском и бугарском, а даље и у несловенским балканским језицима, па
се у раду испитује и балканистички карактер ове појаве.
AB  - В статье анализируется употребление фут ура первого (будущего времени)
в функции обозначения действий хабитуального характера в говоре Сиринича.
Анализ показал, что эта форма относится к числу высокочастотных единиц в тех
случаях, когда она выполняет функцию выражения действий, повторявшихся в
прошлом по определенному порядку, в обычае или по привычке. Использование футура в этой функции развивалось вторично, но со временем произошло
вытеснение этой формы из других областей употребления и она специализировалась на выражении хабитуального значения. Основными синтаксико-семантическими особенностями временного транспонированного футура первого
являются семантика повторяемости, последовательности, то есть возможность
четко указывать временной порядок отмеченных действий, значение инструкции, желания, повеления. Кроме того, футур для прошедшего стилистически
маркирован и, соответственно, в системе функционирует в качестве единицы,
отличающейся экспрессивностью, являясь характерным для эмоционально интонированного дискурса. Футур первый в хабитуальной функции в штокавской
местности является известным только в сириничском и в части соседних говоров, гравитирующих к горе Шар-планина. С другой стороны, в качестве частотной единицы эта форма встречается в македонском и болгарском языках, а
также в неславянских балканских языках и, соответственно, в этой статье одновременно исследуется балканистический характер этого явления.
AB  - This paper analyzes the use of Future I to denote habitual actions in the vernacular
of Sirinić. The analysis shows that Future I is a high-frequency unit when it refers
to effects of what happened in the past as a custom, habit or part of a sequence. The use
of Future with this meaning developed as its secondary trait, but this form was eventually
suppressed from other domains of use and it was narrowed down to denoting a
habitual action. The basic syntactic and semantic features of this future form with this
time reference are its reference to a repeated action or a succession of events and its
ability to denote the timeline of the effects of the action and its reference to wishes and commands more clearly. Furthermore, a future referring to the past is stylistically
marked and thus appears as an expressive unit within the system, which is why it is
typical of emotional discourse. In the Shtokavian area, Future I for habitual actions
is only known in the Sirinić vernacular and in a few neighboring ones concentrated
around the Šar Mountains. On the other hand, this unit is also frequent in Macedonian
and Bulgarian and in some non-Slavic languages spoken in the Balkans, which is why
the authors also investigate the presence of this feature in those languages.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Футур први у служби обележавања хабитуалних радњи у говору северношарпланинске жупе Сиринић
T1  - Футур первый в функции обозначения хабитуальных действий в говоре северношар-планинской жупании Сиринич
T1  - Future Iused to Denote Habitual Actions in the Vernacular of the Sirinić Župa in the Northern Šar Mountains
SP  - 57
EP  - 88
VL  - 74
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI1802057V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6479
ER  - 
@article{
author = "Вељовић, Бојана М. and Младеновић, Радивоје М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се анализира употреба футура првог у служби обележавања радњи
хабитуалног карактера у говору Сиринића. Анализа је показала да овај облик
спада у ред високофреквентних јединица онда када има службу исказивања
дејстава која су се у прошлости понављала по извесном утврђеном редоследу,
обичају или навици. Употреба футура у овој служби развијена је секундарно,
али је временом дошло до потискивања овога облика из осталих домена употребе и специјализације за исказивање хабитуалног значења. Основне синтаксичко-семантичке особине временски транспонованог футура јесу семантика поновљивости, сукцесивности, односно могућност да јасније укаже на
временски след обележених дејстава, значење инструкције, жеље, заповести.
Поред тога, футур за прошлост је и стилски маркиран, те у систему функционише као јединица која се одликује експресивношћу и својствена је емотивно
интонираном дискурсу. Футур први у хабитуалној служби на штокавском терену познат је једино у сиринићком и делу суседних говора који гравитирају
Шар-планини. С друге стране, као фреквентна јединица овај облик среће се у
македонском и бугарском, а даље и у несловенским балканским језицима, па
се у раду испитује и балканистички карактер ове појаве., В статье анализируется употребление фут ура первого (будущего времени)
в функции обозначения действий хабитуального характера в говоре Сиринича.
Анализ показал, что эта форма относится к числу высокочастотных единиц в тех
случаях, когда она выполняет функцию выражения действий, повторявшихся в
прошлом по определенному порядку, в обычае или по привычке. Использование футура в этой функции развивалось вторично, но со временем произошло
вытеснение этой формы из других областей употребления и она специализировалась на выражении хабитуального значения. Основными синтаксико-семантическими особенностями временного транспонированного футура первого
являются семантика повторяемости, последовательности, то есть возможность
четко указывать временной порядок отмеченных действий, значение инструкции, желания, повеления. Кроме того, футур для прошедшего стилистически
маркирован и, соответственно, в системе функционирует в качестве единицы,
отличающейся экспрессивностью, являясь характерным для эмоционально интонированного дискурса. Футур первый в хабитуальной функции в штокавской
местности является известным только в сириничском и в части соседних говоров, гравитирующих к горе Шар-планина. С другой стороны, в качестве частотной единицы эта форма встречается в македонском и болгарском языках, а
также в неславянских балканских языках и, соответственно, в этой статье одновременно исследуется балканистический характер этого явления., This paper analyzes the use of Future I to denote habitual actions in the vernacular
of Sirinić. The analysis shows that Future I is a high-frequency unit when it refers
to effects of what happened in the past as a custom, habit or part of a sequence. The use
of Future with this meaning developed as its secondary trait, but this form was eventually
suppressed from other domains of use and it was narrowed down to denoting a
habitual action. The basic syntactic and semantic features of this future form with this
time reference are its reference to a repeated action or a succession of events and its
ability to denote the timeline of the effects of the action and its reference to wishes and commands more clearly. Furthermore, a future referring to the past is stylistically
marked and thus appears as an expressive unit within the system, which is why it is
typical of emotional discourse. In the Shtokavian area, Future I for habitual actions
is only known in the Sirinić vernacular and in a few neighboring ones concentrated
around the Šar Mountains. On the other hand, this unit is also frequent in Macedonian
and Bulgarian and in some non-Slavic languages spoken in the Balkans, which is why
the authors also investigate the presence of this feature in those languages.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Футур први у служби обележавања хабитуалних радњи у говору северношарпланинске жупе Сиринић, Футур первый в функции обозначения хабитуальных действий в говоре северношар-планинской жупании Сиринич, Future Iused to Denote Habitual Actions in the Vernacular of the Sirinić Župa in the Northern Šar Mountains",
pages = "57-88",
volume = "74",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI1802057V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6479"
}
Вељовић, Б. М.,& Младеновић, Р. М.. (2018). Футур први у служби обележавања хабитуалних радњи у говору северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(2), 57-88.
https://doi.org/10.2298/JFI1802057V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6479
Вељовић БМ, Младеновић РМ. Футур први у служби обележавања хабитуалних радњи у говору северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог. 2018;74(2):57-88.
doi:10.2298/JFI1802057V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6479 .
Вељовић, Бојана М., Младеновић, Радивоје М., "Футур први у служби обележавања хабитуалних радњи у говору северношарпланинске жупе Сиринић" in Јужнословенски филолог, 74, no. 2 (2018):57-88,
https://doi.org/10.2298/JFI1802057V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6479 .

Временска употреба претериталних облика у говору северношарпланинске жупе Сиринић

Вељовић, Бојана М.; Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Вељовић, Бојана М.
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6447
AB  - У раду се анализирају глаголска времена са примарном службом
обележавања прошлих радњи у говору северношарпланинске жупе
Сиринић. Утврђује се инвентар облика који чине претеритални систем
овога говора, синтаксичко-семантички услови њихове употребе, стилски
потенцијал јединица, те језичке околности које о(не)могућавају њихово
комбиновање или међусобну замену на нивоу реченице или у ширим
наративним одсецима. Показало се да у испитиваном говору перфекат
има најстабилнију позицију – као најфреквентнија јединица са најширим
доменом употребе; аорист је основни облик којим се казују прошле доживљене радње исказане глаголима свршеног вида, а његово место у
систему релативно је стабилно. Имперфекат се одликује знатно суженим
пољем употребе, и ограниченог је синтаксичко-семантичког потенцијала, што упућује на то да је процес његове елиминације у одмаклој фази, док је плусквамперфекат готово ишчезао из система. Упрошћавање
четворочланог система претерита узроковано је ширењем перфекта као
универзалног времена за обележавање прошлих дејстава, али и високом
фреквентношћу временски транспонованих облика (наративног презента, императива и футура првог) којима се исказују прошла дејства специјализоване семантике.
AB  - В работе анализируются времена глаголов, первичной функцией которых
является обозначение прошедших действий в говоре северношарпланинской жупы
Сиринич. Определяется инвентарь форм, составляющих претеритальную систему этого говора, синтаксико-семантические условия их употребления, стилевой
потенциал единиц, а также языковые обстоятельства, (не)позволяющие их комбинирование или взаимозаменяемость на уровне предложения, или в более широких
нарративных отрезках. Оказалось, что в исследуемом говоре перфект (прошедшее время) имеет самое стабильное положение – в качестве наиболее частотной
единицы с самым широким кругом употребления, в то время как аорист представляет собой основную форму, обозначающую в прошлом случившиеся действия, выраженные глаголами совершенного вида, а его место в системе является
относительно стабильным. Форма перфекта (прошедшего времени) имеет самое
широкое применение в стилистически нейтральном повествовании, что подразумевает отсутствие эмоциональной вовлеченности, а информация о (не)событийности действия, как правило, не присутствует на нарративном уровне, то есть
содержится в более широком контексте, так как она не входит в инвентарь первичных характеристик прошедшего времени. При оформлении наррации или при
повествовании о событиях более комплексного типа, перфект (прошедшее время), как правило, не используется самостоятельно, а объединяется с другими единицами более определенной семантики (аористом, иперфектом, нарративным
императивом, будущим временем, временным транспонированным настоящим
временем). Перфект в таких контекстах исполняет роль временной локализации
действий, выполнения подготовительной роли для их введения, а другие формы несут с собой информацию о событийности действий (аорист, имперфект), о прошлой
повторяемости (императив, футур первый/будущее время) и т.п. Имперфект характеризуется значительно более узкой областью употребления и ограниченным
синтаксико-семантическим потенциалом, указывая на то, что процесс его устранения в продвинутой стадии, в то время как плюсквамперфект почти исчез из
системы.
AB  - This paper analyzes verb tenses which primarily refer to past actions in the vernacular
of the Sirinić Župa in the northern part of the Šar Mountains. The authors ascertain
the inventory of forms which make up the preterite system of this vernacular, the
syntactic and semantic conditions of their use, stylistic potential of each unit and the
linguistic circumstances that make (im)possible their combining or interchangeability
at the sentence level or within more extensive narrative sections. It turned out that the
perfect has the most stable position – it is the most frequent form with the widest domain
of use, while the aorist is the basic form which denotes actions experienced in the
past stated by perfective verbs, and its place within the system is relatively stable. The past tense is most commonly used in stylistically neutral narration which involves zero
emotional engagement, while the information about experiencing the action (or its
lack) is usually absent from the narrative level or is part of the broader context, since
it is not one of the primary perfective forms. When composing the narration, i.e. when
recounting more complex events, the past tense is not normally used autonomously; it
is combined with other forms of more specified semantics (aorist, imperfect, narrative
imperative, future or present in the past). The role of the past tense in these contexts
is to localize actions in time and to prepare for their introduction, while other forms give
information on whether the effect of the action was experienced (aorist, imperfect),
on whether the action was repetitive in the past (imperative, future), and the like. The
imperfect is characterized by a much narrower use, while its syntactic and semantic potential
is limited, which points to the fact that the process of its elimination is well under
way, while the pluperfect has almost disappeared from the system.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Временска употреба претериталних облика у говору северношарпланинске жупе Сиринић
T1  - Временное употребление претеритальных форм в говоре северношарпланинской жупы Сиринич
T1  - The Temporal use of Preterite Forms in the Vernacular of the Sirinić Župa in the Northern Šar Mountains
SP  - 35
EP  - 60
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6447
ER  - 
@article{
author = "Вељовић, Бојана М. and Младеновић, Радивоје М.",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализирају глаголска времена са примарном службом
обележавања прошлих радњи у говору северношарпланинске жупе
Сиринић. Утврђује се инвентар облика који чине претеритални систем
овога говора, синтаксичко-семантички услови њихове употребе, стилски
потенцијал јединица, те језичке околности које о(не)могућавају њихово
комбиновање или међусобну замену на нивоу реченице или у ширим
наративним одсецима. Показало се да у испитиваном говору перфекат
има најстабилнију позицију – као најфреквентнија јединица са најширим
доменом употребе; аорист је основни облик којим се казују прошле доживљене радње исказане глаголима свршеног вида, а његово место у
систему релативно је стабилно. Имперфекат се одликује знатно суженим
пољем употребе, и ограниченог је синтаксичко-семантичког потенцијала, што упућује на то да је процес његове елиминације у одмаклој фази, док је плусквамперфекат готово ишчезао из система. Упрошћавање
четворочланог система претерита узроковано је ширењем перфекта као
универзалног времена за обележавање прошлих дејстава, али и високом
фреквентношћу временски транспонованих облика (наративног презента, императива и футура првог) којима се исказују прошла дејства специјализоване семантике., В работе анализируются времена глаголов, первичной функцией которых
является обозначение прошедших действий в говоре северношарпланинской жупы
Сиринич. Определяется инвентарь форм, составляющих претеритальную систему этого говора, синтаксико-семантические условия их употребления, стилевой
потенциал единиц, а также языковые обстоятельства, (не)позволяющие их комбинирование или взаимозаменяемость на уровне предложения, или в более широких
нарративных отрезках. Оказалось, что в исследуемом говоре перфект (прошедшее время) имеет самое стабильное положение – в качестве наиболее частотной
единицы с самым широким кругом употребления, в то время как аорист представляет собой основную форму, обозначающую в прошлом случившиеся действия, выраженные глаголами совершенного вида, а его место в системе является
относительно стабильным. Форма перфекта (прошедшего времени) имеет самое
широкое применение в стилистически нейтральном повествовании, что подразумевает отсутствие эмоциональной вовлеченности, а информация о (не)событийности действия, как правило, не присутствует на нарративном уровне, то есть
содержится в более широком контексте, так как она не входит в инвентарь первичных характеристик прошедшего времени. При оформлении наррации или при
повествовании о событиях более комплексного типа, перфект (прошедшее время), как правило, не используется самостоятельно, а объединяется с другими единицами более определенной семантики (аористом, иперфектом, нарративным
императивом, будущим временем, временным транспонированным настоящим
временем). Перфект в таких контекстах исполняет роль временной локализации
действий, выполнения подготовительной роли для их введения, а другие формы несут с собой информацию о событийности действий (аорист, имперфект), о прошлой
повторяемости (императив, футур первый/будущее время) и т.п. Имперфект характеризуется значительно более узкой областью употребления и ограниченным
синтаксико-семантическим потенциалом, указывая на то, что процесс его устранения в продвинутой стадии, в то время как плюсквамперфект почти исчез из
системы., This paper analyzes verb tenses which primarily refer to past actions in the vernacular
of the Sirinić Župa in the northern part of the Šar Mountains. The authors ascertain
the inventory of forms which make up the preterite system of this vernacular, the
syntactic and semantic conditions of their use, stylistic potential of each unit and the
linguistic circumstances that make (im)possible their combining or interchangeability
at the sentence level or within more extensive narrative sections. It turned out that the
perfect has the most stable position – it is the most frequent form with the widest domain
of use, while the aorist is the basic form which denotes actions experienced in the
past stated by perfective verbs, and its place within the system is relatively stable. The past tense is most commonly used in stylistically neutral narration which involves zero
emotional engagement, while the information about experiencing the action (or its
lack) is usually absent from the narrative level or is part of the broader context, since
it is not one of the primary perfective forms. When composing the narration, i.e. when
recounting more complex events, the past tense is not normally used autonomously; it
is combined with other forms of more specified semantics (aorist, imperfect, narrative
imperative, future or present in the past). The role of the past tense in these contexts
is to localize actions in time and to prepare for their introduction, while other forms give
information on whether the effect of the action was experienced (aorist, imperfect),
on whether the action was repetitive in the past (imperative, future), and the like. The
imperfect is characterized by a much narrower use, while its syntactic and semantic potential
is limited, which points to the fact that the process of its elimination is well under
way, while the pluperfect has almost disappeared from the system.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Временска употреба претериталних облика у говору северношарпланинске жупе Сиринић, Временное употребление претеритальных форм в говоре северношарпланинской жупы Сиринич, The Temporal use of Preterite Forms in the Vernacular of the Sirinić Župa in the Northern Šar Mountains",
pages = "35-60",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6447"
}
Вељовић, Б. М.,& Младеновић, Р. М.. (2017). Временска употреба претериталних облика у говору северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 35-60.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6447
Вељовић БМ, Младеновић РМ. Временска употреба претериталних облика у говору северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):35-60.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6447 .
Вељовић, Бојана М., Младеновић, Радивоје М., "Временска употреба претериталних облика у говору северношарпланинске жупе Сиринић" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):35-60,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6447 .

Егзистенцијалне конструкције призренско-јужноморавских говора у Метохијској и Косовској котлини

Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6410
AB  - В работе анализируются экзистенциальные конструкции с глаголами
„бити“ (ез5е) и „имати“ (Вабеге) в призренско-южноморавских говорах
Метохийской и Косовской котловин. Модели экзистенциальных конструкций рассматриваются в широком контексте балканских славянских и неславянских языков.

В говорах Метохийской и Косовской котловин подтверждены балканские инновации как на уровне личных, так и на уровне безличных экзистенциальних конструкций. Наблюдается смешение моделей с согласо-
ванием подлежащего и сказуемого и моделей с безличной формой сказуемого (имало ъуди у Оптёрушу : било Рафч’ани за у вб]ску : имав
калуи'ери у Деч’ане : у наш кра] бил’е зидари : имало авиуоне на нёбо :
било и срушене гробове : имал’е свашове што гледал’е младицу : динаре
бил’е прё! — подримский говор). Подобные колебания форм объясняются
взаимовлиянием личных и безличных экзистенциальных предложений, а
также насыщенностью семантики глагола йаБете и влиянием контактных
языковых систем — субстратного романского типа.

Особое внимание в работе уделено форме существительного в безличных конструкциях, поскольку в качестве конкурентных форм (прежде
всего во множественном числе) здесь выступают номинатив и общий падеж. Обобщенный номинатив как падеж экзистенциального субъекта в
личных и безличных предложениях редуцируется в связи с факультативным
распространением общего падежа под влиянием управления глагола
„имати“ из личных конструкций.
AB  - У раду се разматрају глаголска и именичка јединица у егзистенцијалним конструкцијама са глаголима „бити“ (esse) и „имати“ (habere) у
призренско-јужноморавским говорима Метохијске и Косовске котлине,
са освртом на шири балкански контекст.

У говорима метохијско-косовског ареала уочене су балканистичке
иновације како на нивоу личних тако и на нивоу безличних егзистенцијалних конструкција, са тенденцијом мешања модела са оствареном
конгруенцијом и модела са безличним обликом предиката (имало људи
у Оптерушу : било Рафч 'ани за у војску : имав калуџ 'ери у Деч'ане : у
наш крај бил е зидари : имало авијоне на небо : било и срушене гробове
: имал'е свашове што гледал'е младицу : динаре бил е пре) – подримски говор). Овакво флуктуирање објашњава се међусобним утицајем
личних и безличних егзистенцијалних реченица, богатом семантиком
глагола „имати“, утицајем контактних језичких система – супстратног
романског типа и албанског, пошто се у њима јављају егзистенцијални
глаголи езхе и ћађеге, са употребом у личним и безличним егзистенцијалним конструкцијама. Ширењу „имати“ доприноси и близина оближњих македонских говора.

Посебна пажња у раду посвећена је именичкој јединици у егзистенцијалним конструкцијама, пошто се јављају – пре свега у множини
– номинатив и општи падеж. Присуство номинатива као падежа субјекта нападнуто је продором општег падежа под утицајем посесивног значења глагола „имати“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Егзистенцијалне конструкције призренско-јужноморавских говора у Метохијској и Косовској котлини
T1  - Экзистенциальные конструкции призренско-южноморавских говоров в Метохийской и Косовской котловинах
SP  - 151
EP  - 171
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470151M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6410
ER  - 
@article{
author = "Младеновић, Радивоје М.",
year = "2014",
abstract = "В работе анализируются экзистенциальные конструкции с глаголами
„бити“ (ез5е) и „имати“ (Вабеге) в призренско-южноморавских говорах
Метохийской и Косовской котловин. Модели экзистенциальных конструкций рассматриваются в широком контексте балканских славянских и неславянских языков.

В говорах Метохийской и Косовской котловин подтверждены балканские инновации как на уровне личных, так и на уровне безличных экзистенциальних конструкций. Наблюдается смешение моделей с согласо-
ванием подлежащего и сказуемого и моделей с безличной формой сказуемого (имало ъуди у Оптёрушу : било Рафч’ани за у вб]ску : имав
калуи'ери у Деч’ане : у наш кра] бил’е зидари : имало авиуоне на нёбо :
било и срушене гробове : имал’е свашове што гледал’е младицу : динаре
бил’е прё! — подримский говор). Подобные колебания форм объясняются
взаимовлиянием личных и безличных экзистенциальных предложений, а
также насыщенностью семантики глагола йаБете и влиянием контактных
языковых систем — субстратного романского типа.

Особое внимание в работе уделено форме существительного в безличных конструкциях, поскольку в качестве конкурентных форм (прежде
всего во множественном числе) здесь выступают номинатив и общий падеж. Обобщенный номинатив как падеж экзистенциального субъекта в
личных и безличных предложениях редуцируется в связи с факультативным
распространением общего падежа под влиянием управления глагола
„имати“ из личных конструкций., У раду се разматрају глаголска и именичка јединица у егзистенцијалним конструкцијама са глаголима „бити“ (esse) и „имати“ (habere) у
призренско-јужноморавским говорима Метохијске и Косовске котлине,
са освртом на шири балкански контекст.

У говорима метохијско-косовског ареала уочене су балканистичке
иновације како на нивоу личних тако и на нивоу безличних егзистенцијалних конструкција, са тенденцијом мешања модела са оствареном
конгруенцијом и модела са безличним обликом предиката (имало људи
у Оптерушу : било Рафч 'ани за у војску : имав калуџ 'ери у Деч'ане : у
наш крај бил е зидари : имало авијоне на небо : било и срушене гробове
: имал'е свашове што гледал'е младицу : динаре бил е пре) – подримски говор). Овакво флуктуирање објашњава се међусобним утицајем
личних и безличних егзистенцијалних реченица, богатом семантиком
глагола „имати“, утицајем контактних језичких система – супстратног
романског типа и албанског, пошто се у њима јављају егзистенцијални
глаголи езхе и ћађеге, са употребом у личним и безличним егзистенцијалним конструкцијама. Ширењу „имати“ доприноси и близина оближњих македонских говора.

Посебна пажња у раду посвећена је именичкој јединици у егзистенцијалним конструкцијама, пошто се јављају – пре свега у множини
– номинатив и општи падеж. Присуство номинатива као падежа субјекта нападнуто је продором општег падежа под утицајем посесивног значења глагола „имати“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Егзистенцијалне конструкције призренско-јужноморавских говора у Метохијској и Косовској котлини, Экзистенциальные конструкции призренско-южноморавских говоров в Метохийской и Косовской котловинах",
pages = "151-171",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470151M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6410"
}
Младеновић, Р. М.. (2014). Егзистенцијалне конструкције призренско-јужноморавских говора у Метохијској и Косовској котлини. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 151-171.
https://doi.org/10.2298/JFI1470151M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6410
Младеновић РМ. Егзистенцијалне конструкције призренско-јужноморавских говора у Метохијској и Косовској котлини. in Јужнословенски филолог. 2014;70:151-171.
doi:10.2298/JFI1470151M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6410 .
Младеновић, Радивоје М., "Егзистенцијалне конструкције призренско-јужноморавских говора у Метохијској и Косовској котлини" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):151-171,
https://doi.org/10.2298/JFI1470151M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6410 .
1