TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12407
AB  - У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика.
AB  - В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима
T1  - К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах
SP  - 69
EP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика., В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима, К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах",
pages = "69-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407"
}

Радовановић, Д. И.. (2020). Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407

Радовановић ДИ. Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

Радовановић, Драгана И., "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):69-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

TY  - CHAP
AU  - Пижурица, Мато В.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11981
AB  - Книга известного сербского диалектолога Неделько Богдановича „Бучумика в колоколе” берется как изначальный регистр слов для дальнейшего лексикологического обзора. Книга представляет собой воспоминания о родном крае, в форме пасторальных картин с ключевыми словами, окрашенными локальным колоритом. Лексика достоверная, помещенная в подлинный диалектный контекст, подходящая для лексикологических исследований в плане: этнолингвистика – лингвистическая география – этимология. Точнее говоря, авторы лингвистического обзора пошли следом самого писателя, только с более строгими лингвистическими критериями, т.к. художественная ценность не ставиться в центр исследования.
AB  - Књига познатог српског дијалектолога Недељка Богдановића „Бучумика у звону” узима се као полазни регистар речи за лексиколошки оглед. Књига је писана као врста мемоара о себи и свом завичају, у форми завичајне пасторале у сликама са носећим речима, обојеним локалним колоритом. Лексика је веродостојна, смештена у аутентични дијалекатски контекст, и из тих разлога је захвална за лексиколошка разматрања у релацијама: етнолингвистика – лингвистичка географија – етимологија. У ствари, аутори лингвистичког огледа су продужили путем самог писца, само са ригорознијим лингвистичким критеријумима, будући да им уметнички утисак није у средишту истраживања.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића
T1  - Лексикологический обзор а : следом Бучумик  Неделько Богдановича
SP  - 533
VL  - 556
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981
ER  - 

@inbook{
author = "Пижурица, Мато В. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "Книга известного сербского диалектолога Неделько Богдановича „Бучумика в колоколе” берется как изначальный регистр слов для дальнейшего лексикологического обзора. Книга представляет собой воспоминания о родном крае, в форме пасторальных картин с ключевыми словами, окрашенными локальным колоритом. Лексика достоверная, помещенная в подлинный диалектный контекст, подходящая для лексикологических исследований в плане: этнолингвистика – лингвистическая география – этимология. Точнее говоря, авторы лингвистического обзора пошли следом самого писателя, только с более строгими лингвистическими критериями, т.к. художественная ценность не ставиться в центр исследования., Књига познатог српског дијалектолога Недељка Богдановића „Бучумика у звону” узима се као полазни регистар речи за лексиколошки оглед. Књига је писана као врста мемоара о себи и свом завичају, у форми завичајне пасторале у сликама са носећим речима, обојеним локалним колоритом. Лексика је веродостојна, смештена у аутентични дијалекатски контекст, и из тих разлога је захвална за лексиколошка разматрања у релацијама: етнолингвистика – лингвистичка географија – етимологија. У ствари, аутори лингвистичког огледа су продужили путем самог писца, само са ригорознијим лингвистичким критеријумима, будући да им уметнички утисак није у средишту истраживања.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића, Лексикологический обзор а : следом Бучумик  Неделько Богдановича",
pages = "533",
volume = "556",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981"
}

Пижурица, М. В.,& Радовановић, Д. И.. (2020). Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 556, 533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981

Пижурица МВ, Радовановић ДИ. Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића. in На темељима  народних говора. 2020;556:533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981 .

Пижурица, Мато В., Радовановић, Драгана И., "Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића" in На темељима  народних говора, 556 (2020):533,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7389
AB  - Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију.
AB  - Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
T1  - Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури
T1  - Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture
SP  - 327
EP  - 345
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник",
booktitle = "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури, Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture",
pages = "327-345",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389"
}

Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет.(2), 327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389

Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник. 2019;(2):327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .

Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури" in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник, no. 2 (2019):327-345,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7388
AB  - Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors.
AB  - Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.
PB  - Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
T1  - Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект
T1  - Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.5937/ZRFFP49-22128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors., Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy",
title = "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект, Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects",
pages = "3-14",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.5937/ZRFFP49-22128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388"
}

Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет., 69(2), 3-14.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388

Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy. 2019;69(2):3-14.
doi:10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .

Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект" in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy, 69, no. 2 (2019):3-14,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9528
AB  - У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –",
pages = "389-402",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528"
}

Радовановић, Д. И.. (2019). О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528

Радовановић ДИ. О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта. 2019;5:389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

Радовановић, Драгана И., "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –" in Исходишта, 5 (2019):389-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6463
AB  - Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the
competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the
analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background.
AB  - В статье на диалектологическом материале полевых записей района Валевской
Подгорины отмечается вполне обыденное употребление конструкции у +генитив,
с помощью которой в данной области может высказываться принадлежность и
пространственность. Употребление исследуемой конструкции и ее конкурентных форм в трех говорах Подгорины одновременно позволяет провести лингвогеографическое исследование в рамках не только этих говоров, но и шире, на
территории (северо)западной Сербии и за ее пределами. Также выявлено, что состояние данных диалектов частично сохраняет определенные элементы более
глубокого исторического наследия.
AB  - У раду се на дијалекатском материјалу са терена Ваљевске Подгорине скреће пажња на сасвим уобичајену употребу конструкције у
+генитив којом се у овој области може исказати посесивност и
спацијалност. Употреба анализиране конструкције и њених конкурентних форми у трима говорним зонама Подгорине истовремено пружа
основу за лингвогеографску анализу у оквирима ових говора, али и шире на (северо)западном србијанском тлу и изван његових граница. Уз
то, показаће се да стање у нашим дијалектима фрагментарно наставља
поједине елементе дубљег историјског наслеђа.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини
T1  - On the U+Genitive Preposition-Case form in a (North)West Serbian Dialect
T1  - О предложно-падежной конструкции у+генитив в одном (северо)западном говоре Сербии
SP  - 121
EP  - 136
VL  - 74
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1801121R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2018",
abstract = "Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the
competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the
analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background., В статье на диалектологическом материале полевых записей района Валевской
Подгорины отмечается вполне обыденное употребление конструкции у +генитив,
с помощью которой в данной области может высказываться принадлежность и
пространственность. Употребление исследуемой конструкции и ее конкурентных форм в трех говорах Подгорины одновременно позволяет провести лингвогеографическое исследование в рамках не только этих говоров, но и шире, на
территории (северо)западной Сербии и за ее пределами. Также выявлено, что состояние данных диалектов частично сохраняет определенные элементы более
глубокого исторического наследия., У раду се на дијалекатском материјалу са терена Ваљевске Подгорине скреће пажња на сасвим уобичајену употребу конструкције у
+генитив којом се у овој области може исказати посесивност и
спацијалност. Употреба анализиране конструкције и њених конкурентних форми у трима говорним зонама Подгорине истовремено пружа
основу за лингвогеографску анализу у оквирима ових говора, али и шире на (северо)западном србијанском тлу и изван његових граница. Уз
то, показаће се да стање у нашим дијалектима фрагментарно наставља
поједине елементе дубљег историјског наслеђа.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини, On the U+Genitive Preposition-Case form in a (North)West Serbian Dialect, О предложно-падежной конструкции у+генитив в одном (северо)западном говоре Сербии",
pages = "121-136",
volume = "74",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1801121R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463"
}

Радовановић, Д. И.. (2018). О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(1), 121-136.
https://doi.org/10.2298/JFI1801121R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463

Радовановић ДИ. О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини. in Јужнословенски филолог. 2018;74(1):121-136.
doi:10.2298/JFI1801121R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463 .

Радовановић, Драгана И., "О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини" in Јужнословенски филолог, 74, no. 1 (2018):121-136,
https://doi.org/10.2298/JFI1801121R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
AU  - Дејановић, Милица Ј.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12236
AB  - Село Јажинце, једно од најстаријих села у Сиринићкој Жупи, налази се у
подножју Шар-планине, у долини Лепенца, између Пиљевца и Бабетиног брда.
Говор села Јажинца припада призренско-јужноморавском поддијалекту
призренско-тимочке дијалекатске групе. Поред најмаркантнијих дијалекатских црта,
представљени транскрипт илуструје и божићне обичаје у селу Јажинцу, а резултат је
теренских истраживања обављених током авуста 2016. године.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи
SP  - 219
EP  - 226
VL  - 28
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И. and Дејановић, Милица Ј.",
year = "2017",
abstract = "Село Јажинце, једно од најстаријих села у Сиринићкој Жупи, налази се у
подножју Шар-планине, у долини Лепенца, између Пиљевца и Бабетиног брда.
Говор села Јажинца припада призренско-јужноморавском поддијалекту
призренско-тимочке дијалекатске групе. Поред најмаркантнијих дијалекатских црта,
представљени транскрипт илуструје и божићне обичаје у селу Јажинцу, а резултат је
теренских истраживања обављених током авуста 2016. године.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи",
pages = "219-226",
volume = "28",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236"
}

Радовановић, Д. И.,& Дејановић, М. Ј.. (2017). Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 28(15), 219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236

Радовановић ДИ, Дејановић МЈ. Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи. in Годишњак за српски језик. 2017;28(15):219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236 .

Радовановић, Драгана И., Дејановић, Милица Ј., "Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи" in Годишњак за српски језик, 28, no. 15 (2017):219-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4548
AB  - Аутор овог прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника.
AB  - Автор статьи провел исследование, каким образом в однотомном словаре сербского языка (по сравнению со словарем Вука Караджича) представлена трапеза как значительная составляющая регистра культуры в ту эпоху, когда пища «получила статус „всемирного путешественника“ в разнообразных своих формах – от семени до приготовленного блюда». Трапеза богатеет практически ежедневно – на стыке культур, не зная границ, во всех видах об щения, а также благодаря открытию уже забытого национального, с более или менее привлекательной маркетинговой упаковкой. Это является вызовом для лексикографов во всех сопутствующих областях жизни и языка, причем происходит явная профессионализация данной сферы – например, что из всего перечисленного необходимо выбрать и включить в тесные
обложки однотомника. Наша трапеза изменилась по сравнению с временами Вука Караджича, она стала разнообразнее и богаче в блюдах и напитках. В однотомнике она представлена в современном состоянии, как и трапеза в словаре Вука Караджича в свое время. С другой стороны, экспликация квалификатора отношения к пище в однотомнике непоследовательна – ср., например, лексемы гужвара, савијача, гибаница; все три лексемы определяются как ‘вид пирога’ и не имеют другого значения, из перечисленных только гужвара имеет квалификатор принадлежности к пище. Также в однотомнике последовательно маркированы и представлены термины, систематизированные в словарях, что приводит к выводу о необходимости продолжения работы над терминологическими словарями. Только после этого представляется возможным правильно выбрать подходящие слова с точки зрения общеупотребительной лексики.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника
T1  - От трапезы из словаря Вука Стефановича Караджича до однотомника Матицы Сербской
SP  - 577
EP  - 585
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2017",
abstract = "Аутор овог прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника., Автор статьи провел исследование, каким образом в однотомном словаре сербского языка (по сравнению со словарем Вука Караджича) представлена трапеза как значительная составляющая регистра культуры в ту эпоху, когда пища «получила статус „всемирного путешественника“ в разнообразных своих формах – от семени до приготовленного блюда». Трапеза богатеет практически ежедневно – на стыке культур, не зная границ, во всех видах об щения, а также благодаря открытию уже забытого национального, с более или менее привлекательной маркетинговой упаковкой. Это является вызовом для лексикографов во всех сопутствующих областях жизни и языка, причем происходит явная профессионализация данной сферы – например, что из всего перечисленного необходимо выбрать и включить в тесные
обложки однотомника. Наша трапеза изменилась по сравнению с временами Вука Караджича, она стала разнообразнее и богаче в блюдах и напитках. В однотомнике она представлена в современном состоянии, как и трапеза в словаре Вука Караджича в свое время. С другой стороны, экспликация квалификатора отношения к пище в однотомнике непоследовательна – ср., например, лексемы гужвара, савијача, гибаница; все три лексемы определяются как ‘вид пирога’ и не имеют другого значения, из перечисленных только гужвара имеет квалификатор принадлежности к пище. Также в однотомнике последовательно маркированы и представлены термины, систематизированные в словарях, что приводит к выводу о необходимости продолжения работы над терминологическими словарями. Только после этого представляется возможным правильно выбрать подходящие слова с точки зрения общеупотребительной лексики.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника, От трапезы из словаря Вука Стефановича Караджича до однотомника Матицы Сербской",
pages = "577-585",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548"
}

Радовановић, Д. И.. (2017). Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548

Радовановић ДИ. Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника. in Словенска терминологија данас. 2017;:577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548 .

Радовановић, Драгана И., "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника" in Словенска терминологија данас (2017):577-585,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12630
AB  - Монографска студија Границе ијекавских говора у западној Србији резултат је вишегодишњих дијалектолошких истраживања аутора Славољуба
Марковића на терену западне и северозападне Србије. Првобитан материјал
сабран је најпре у магистарској тези С. Марковића Границе између екавског
и ијекавског изговора у Србији на дијахронијском и синхронијском плану,
а потом коначно уобличен у њеној знатно допуњеној верзији књиге која је
пред нама – објављеној у часопису Српски дијалектолошки зборник LIX, са
посебном пагинацијом.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О екавско-ијекавској граници у Србији
SP  - 809
EP  - 812
VL  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2015",
abstract = "Монографска студија Границе ијекавских говора у западној Србији резултат је вишегодишњих дијалектолошких истраживања аутора Славољуба
Марковића на терену западне и северозападне Србије. Првобитан материјал
сабран је најпре у магистарској тези С. Марковића Границе између екавског
и ијекавског изговора у Србији на дијахронијском и синхронијском плану,
а потом коначно уобличен у њеној знатно допуњеној верзији књиге која је
пред нама – објављеној у часопису Српски дијалектолошки зборник LIX, са
посебном пагинацијом.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О екавско-ијекавској граници у Србији",
pages = "809-812",
volume = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630"
}

Радовановић, Д. И.. (2015). О екавско-ијекавској граници у Србији. in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 20, 809-812.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630

Радовановић ДИ. О екавско-ијекавској граници у Србији. in Српски језик. 2015;20:809-812.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630 .

Радовановић, Драгана И., "О екавско-ијекавској граници у Србији" in Српски језик, 20 (2015):809-812,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9530
AB  - У раду се, на основу (етно)дијалекатског материјала из појединих
севернобанатских пунктова, са лексичко-семантичког аспекта анализира
традиционална свадбена лексика, сврстана у одређене тематске целине,
а у крајњем – с намером да се лексичке и етнографске датости ставе у
културолошки и ареални контекст.
AB  - Based on the ethno-dialectal materials from some areas in northern Banat this
paper analyses traditional wedding lexicon grouped into thematic units, with the
aim of placing the lexical and ethnographical features into the cultural and areal
context. A sound basis for this type of research has been found in ethnographic
studies (primarily those published by Mile Bosić) and several dialect dictionaries
from this area.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Свадбена лексика у Банату
T1  - Wedding Lexicon in Banat
SP  - 375
EP  - 381
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2015",
abstract = "У раду се, на основу (етно)дијалекатског материјала из појединих
севернобанатских пунктова, са лексичко-семантичког аспекта анализира
традиционална свадбена лексика, сврстана у одређене тематске целине,
а у крајњем – с намером да се лексичке и етнографске датости ставе у
културолошки и ареални контекст., Based on the ethno-dialectal materials from some areas in northern Banat this
paper analyses traditional wedding lexicon grouped into thematic units, with the
aim of placing the lexical and ethnographical features into the cultural and areal
context. A sound basis for this type of research has been found in ethnographic
studies (primarily those published by Mile Bosić) and several dialect dictionaries
from this area.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Свадбена лексика у Банату, Wedding Lexicon in Banat",
pages = "375-381",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530"
}

Радовановић, Д. И.. (2015). Свадбена лексика у Банату. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 1, 375-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530

Радовановић ДИ. Свадбена лексика у Банату. in Исходишта. 2015;1:375-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530 .

Радовановић, Драгана И., "Свадбена лексика у Банату" in Исходишта, 1 (2015):375-381,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12237
AB  - У раду се на основу лексичко-семантичке анализе представља кулинарски
материјал у вези са месом, јелима од меса и месним прерађевинама у неким
севернобанатским селима – Ђали, Санаду и Мокрину. При томе се дају
релације према појединим српским пунктовима у румунском и мађарском
Банату. Анализу прате изводи из транскрипата којима се приказује функција
банатског кулинарија у етнографском и социјалном контексту.
AB  - The paper is a lexical and semantic analysis of the culinary vocabulary related to
meat, processed meat products and meals made of meat, in some villages in the
northern part of Banat (Ćala, Sanad and Mokrin), with some Serbian places in Romanian
and Hungarian Banat included. The analysis is supported by the excerpts
from the transcripts indicating the functions of the Banat cuisine and culinary vocabulary
in the ethnographic and social context.
The results of the analysis have shown the abundance of borrowed words in the
thematic areas Meals made of meat and Processed meat products, and a prevalence
of local, domestic lexis in the semantic group Types and cuts of meat.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Банатска месна трпеза
T1  - Banat Meat Meals
SP  - 461
EP  - 469
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2013",
abstract = "У раду се на основу лексичко-семантичке анализе представља кулинарски
материјал у вези са месом, јелима од меса и месним прерађевинама у неким
севернобанатским селима – Ђали, Санаду и Мокрину. При томе се дају
релације према појединим српским пунктовима у румунском и мађарском
Банату. Анализу прате изводи из транскрипата којима се приказује функција
банатског кулинарија у етнографском и социјалном контексту., The paper is a lexical and semantic analysis of the culinary vocabulary related to
meat, processed meat products and meals made of meat, in some villages in the
northern part of Banat (Ćala, Sanad and Mokrin), with some Serbian places in Romanian
and Hungarian Banat included. The analysis is supported by the excerpts
from the transcripts indicating the functions of the Banat cuisine and culinary vocabulary
in the ethnographic and social context.
The results of the analysis have shown the abundance of borrowed words in the
thematic areas Meals made of meat and Processed meat products, and a prevalence
of local, domestic lexis in the semantic group Types and cuts of meat.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Банатска месна трпеза, Banat Meat Meals",
pages = "461-469",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237"
}

Радовановић, Д. И.. (2013). Банатска месна трпеза. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 461-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237

Радовановић ДИ. Банатска месна трпеза. in Годишњак за српски језик. 2013;26(13):461-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237 .

Радовановић, Драгана И., "Банатска месна трпеза" in Годишњак за српски језик, 26, no. 13 (2013):461-469,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237 .