Ћирковић, Светлана М.

Link to this page

Authority KeyName Variants
c3bb3a27-7247-4163-97b1-38b0c6bde98e
  • Ћирковић, Светлана М. (1)
Projects

Author's Bibliography

Дискурс инструкција – између когнитивне и антрополошке лингвистике

Ћирковић, Светлана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ћирковић, Светлана М.
PY  - 2014
AB  - У раду се применом теоријско-методолошких приступа антрополошке и когнитивне лингвистике анализира корпус дискурса инструкција (КДИ) настао на основу теренских антрополингвистичких разговора
на тему традицијске културе. Инструкције се истражују као елемент
описивања ситуација које подразумевају устаљени редослед радњи, и
итерабилност. Анализа КДИ-ја је указала на доминантну употребу другог
лица једнине презента за давање инструкција и скренула пажњу на дијалекатску употребу другог лица једнине футура првог у истој функцији.
AB  - In this paper, the discourse of instructions corpus (DIC), composed of Bunjevac speech, Kosovo-Resava and Prizren-Timok dialects, spoken in a wide
area in Serbia, was applied theoretical and methodological approaches common
to anthropological and cognitive linguistics in order to demonstrate the mechanism according to which giving instructions functions in a specific oral speech. Based on the analysis of DIC, we came to the conclusion that instructions
are given in cases of describing situations which involve an established sequence of events (or actions) that must be followed, and which contains elements
of iterations (repeatability), which excludes giving instructions for unique and
individual events and actions, such as biographical stories, historical events,
personal and family history and so on. Taking into account this analysis, the
thematic inventory of instructions proved to be significantly larger in relation
to the inventory of instructions which the linguists have dealt with so far. The
analysis of examples from DIC showed that the typical linguistic means for
giving instructions is the second person singular of the present tense, which
indicates the speaker’s awareness of the existence of the recipient (researchers)
of the research situation, which does not mean that the researcher 1s also the recipient of instructions given in field interviews.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Дискурс инструкција – између когнитивне и антрополошке лингвистике
SP  - 207
EP  - 223
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470207C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6400
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана М.",
year = "2014",
abstract = "У раду се применом теоријско-методолошких приступа антрополошке и когнитивне лингвистике анализира корпус дискурса инструкција (КДИ) настао на основу теренских антрополингвистичких разговора
на тему традицијске културе. Инструкције се истражују као елемент
описивања ситуација које подразумевају устаљени редослед радњи, и
итерабилност. Анализа КДИ-ја је указала на доминантну употребу другог
лица једнине презента за давање инструкција и скренула пажњу на дијалекатску употребу другог лица једнине футура првог у истој функцији., In this paper, the discourse of instructions corpus (DIC), composed of Bunjevac speech, Kosovo-Resava and Prizren-Timok dialects, spoken in a wide
area in Serbia, was applied theoretical and methodological approaches common
to anthropological and cognitive linguistics in order to demonstrate the mechanism according to which giving instructions functions in a specific oral speech. Based on the analysis of DIC, we came to the conclusion that instructions
are given in cases of describing situations which involve an established sequence of events (or actions) that must be followed, and which contains elements
of iterations (repeatability), which excludes giving instructions for unique and
individual events and actions, such as biographical stories, historical events,
personal and family history and so on. Taking into account this analysis, the
thematic inventory of instructions proved to be significantly larger in relation
to the inventory of instructions which the linguists have dealt with so far. The
analysis of examples from DIC showed that the typical linguistic means for
giving instructions is the second person singular of the present tense, which
indicates the speaker’s awareness of the existence of the recipient (researchers)
of the research situation, which does not mean that the researcher 1s also the recipient of instructions given in field interviews.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Дискурс инструкција – између когнитивне и антрополошке лингвистике",
pages = "207-223",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470207C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6400"
}
Ћирковић, С. М. (2014). Дискурс инструкција – између когнитивне и антрополошке лингвистике.
Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 207-223.
https://doi.org/10.2298/JFI1470207C
Ћирковић СМ. Дискурс инструкција – између когнитивне и антрополошке лингвистике. Јужнословенски филолог. 2014;70:207-223.
doi:10.2298/JFI1470207C.
Ћирковић Светлана М., "Дискурс инструкција – између когнитивне и антрополошке лингвистике" Јужнословенски филолог, 70 (2014):207-223,
https://doi.org/10.2298/JFI1470207C .