Ђурић, Љубица

Link to this page

Authority KeyName Variants
a55cd32b-e2ff-4caa-b33c-6382f8809d49
  • Ђурић, Љубица (3)
Projects

Author's Bibliography

Ромолошка лексикографија у Србији : стање и доступност

Ђурић, Љубица

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ђурић, Љубица
PY  - 2018
AB  - Први проблем у оцењивању стања ромолошке лексикографије у Србији и земљама бивше Југославије јесте управо термин „ромски”. Ромски језик на овом подручју дијалекатски је веома разуђен, а стандард у односу
на који би се одредио ниво „дијалектности” неке лексикографске одреднице или
лексеме тек је недавно установљен (али остаје отворено питање његове примене).
У овом прилогу акценат је на речницима гурбетског дијалекта (који су доминантни), мада сами аутори речника нису увек сасвим прецизни у дефинисању по
том питању, што је последица њихове жеље да баш њихов речник буде основа за
стандардизацију ромског језика, барем у њиховим земљама. Аутори речника и
имплицитно предлажу стандард својим правописним решењима (избор писма)
или бележењем рестрикција којима подлежу одређене речи у речнику (праћење
језичког раслојавања). Када је у питању прилагођеност наставницима и ученицима ромског, речници се разликују у степену обраде одредница: фонолошке
(да ли акцентују реч или не; колико изговорних варијаната наводе), морфолошке
(које облике речи наводе), лексиколошке (које нивое језичког раслојавања прате;
да ли су дати примери употребе) и др. Прегледом актуелних речника ромског
доступних у Србији, објављених у Србији или у суседним земљама пре стандардизације, и указивањем на досадашње стање ромолошке лексикографије, у раду
се даје предлог за израду још потпунијих, обухватнијих и исцрпнијих речника
ромског језика, што би било корисно како у настави, тако и у научном раду. Ту
посебно истичемо могућности које дају електронски речници.
AB  - When assessing the state of Romani lexicography in Serbia and the countries
of the former Yugoslavia, the first problem one encounters is the use of the term
“Romani”. The Romani language spoken in Serbia is by no means unified; on the
contrary, there is a great deal of dialectal and territorial variation, and the standard by which the degree of dialectal variation can be determined has only recently
been established. The examined dictionaries are all dictionaries of the Gurbet dialect,
although the authors may not always be explicit about it, which can be explained
by their aspirations concerning the standarization of the Romani language in their
respective countries. The authors implicitly suggest what the standard forms should
be by their orthographic choices, or by their way of (not)signalling linguistic stratification – social, territorial, temporal, etc. Viewed as language learning and teaching tools for teachers and students of Romani, these dictionaries differ significantly
in their treatment of phonological, morphological or lexicological information they
offer. By examining the dictionaries of Romani available and published either in Serbia or in the neighbouring, ex-Yu countries before the standardization, we wish to
make a few suggestions for the improvement of Romani lexicography, which would
be useful both in educational and academic circles. To that end, we especially highlight the advantages of electronic dictionaries.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016
T1  - Ромолошка лексикографија у Србији : стање и доступност
T1  - Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability
SP  - 253
EP  - 270
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10155
ER  - 
@conference{
author = "Ђурић, Љубица",
year = "2018",
abstract = "Први проблем у оцењивању стања ромолошке лексикографије у Србији и земљама бивше Југославије јесте управо термин „ромски”. Ромски језик на овом подручју дијалекатски је веома разуђен, а стандард у односу
на који би се одредио ниво „дијалектности” неке лексикографске одреднице или
лексеме тек је недавно установљен (али остаје отворено питање његове примене).
У овом прилогу акценат је на речницима гурбетског дијалекта (који су доминантни), мада сами аутори речника нису увек сасвим прецизни у дефинисању по
том питању, што је последица њихове жеље да баш њихов речник буде основа за
стандардизацију ромског језика, барем у њиховим земљама. Аутори речника и
имплицитно предлажу стандард својим правописним решењима (избор писма)
или бележењем рестрикција којима подлежу одређене речи у речнику (праћење
језичког раслојавања). Када је у питању прилагођеност наставницима и ученицима ромског, речници се разликују у степену обраде одредница: фонолошке
(да ли акцентују реч или не; колико изговорних варијаната наводе), морфолошке
(које облике речи наводе), лексиколошке (које нивое језичког раслојавања прате;
да ли су дати примери употребе) и др. Прегледом актуелних речника ромског
доступних у Србији, објављених у Србији или у суседним земљама пре стандардизације, и указивањем на досадашње стање ромолошке лексикографије, у раду
се даје предлог за израду још потпунијих, обухватнијих и исцрпнијих речника
ромског језика, што би било корисно како у настави, тако и у научном раду. Ту
посебно истичемо могућности које дају електронски речници., When assessing the state of Romani lexicography in Serbia and the countries
of the former Yugoslavia, the first problem one encounters is the use of the term
“Romani”. The Romani language spoken in Serbia is by no means unified; on the
contrary, there is a great deal of dialectal and territorial variation, and the standard by which the degree of dialectal variation can be determined has only recently
been established. The examined dictionaries are all dictionaries of the Gurbet dialect,
although the authors may not always be explicit about it, which can be explained
by their aspirations concerning the standarization of the Romani language in their
respective countries. The authors implicitly suggest what the standard forms should
be by their orthographic choices, or by their way of (not)signalling linguistic stratification – social, territorial, temporal, etc. Viewed as language learning and teaching tools for teachers and students of Romani, these dictionaries differ significantly
in their treatment of phonological, morphological or lexicological information they
offer. By examining the dictionaries of Romani available and published either in Serbia or in the neighbouring, ex-Yu countries before the standardization, we wish to
make a few suggestions for the improvement of Romani lexicography, which would
be useful both in educational and academic circles. To that end, we especially highlight the advantages of electronic dictionaries.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016",
title = "Ромолошка лексикографија у Србији : стање и доступност, Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability",
pages = "253-270",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10155"
}
Ђурић, Љ. (2018). Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability.
Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016
Београд : Српска академија наука и уметности., 253-270.
Ђурић Љ. Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability. Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016. 2018;:253-270.
Ђурић Љубица, "Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability" Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016 (2018):253-270

“Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику

Мандић, Марија; Ђурић, Љубица

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђурић, Љубица
PY  - 2016
AB  - Рад истражује употребу псовки с лексемом крв у савременом српском језику. У првом делу представљамо традицијска веровања о крви и дајемо кратак преглед крвне метафорике и фразеологије у савременом говору. У другом делу описујемо опште одлике псовки, које видимо као један посебан, али занемарен фолклорни жанр. Коначно, анализирамо употребу псовки с речју крв у електронском дискурсу.
AB  - The paper focuses on the usage of swearwords containing the word blood in
contemporary Serbian. In the first part we represent traditional Slavic beliefs about blood,
and provide a short overview of the most common ’blood’ phraseologisms and conceptual
metaphors whose source domain is blood. In the second part we comment on the main
characteristics of swearwords, which we consider to be a folklore genre in their own right.
Finally, we analyze the usage of ‘blood’ swearwords in electronic discourse.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]
T1  - “Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику
T1  - “Bloody” expressions and swear words in contemporary Serbian
SP  - 11
EP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7916
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Ђурић, Љубица",
year = "2016",
abstract = "Рад истражује употребу псовки с лексемом крв у савременом српском језику. У првом делу представљамо традицијска веровања о крви и дајемо кратак преглед крвне метафорике и фразеологије у савременом говору. У другом делу описујемо опште одлике псовки, које видимо као један посебан, али занемарен фолклорни жанр. Коначно, анализирамо употребу псовки с речју крв у електронском дискурсу., The paper focuses on the usage of swearwords containing the word blood in
contemporary Serbian. In the first part we represent traditional Slavic beliefs about blood,
and provide a short overview of the most common ’blood’ phraseologisms and conceptual
metaphors whose source domain is blood. In the second part we comment on the main
characteristics of swearwords, which we consider to be a folklore genre in their own right.
Finally, we analyze the usage of ‘blood’ swearwords in electronic discourse.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]",
title = "“Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику, “Bloody” expressions and swear words in contemporary Serbian",
pages = "11-42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7916"
}
Мандић, М.,& Ђурић, Љ. (2016). “Bloody” expressions and swear words in contemporary Serbian.
Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]
Београд : Балканолошки институт САНУ., 11-42.
Мандић М, Ђурић Љ. “Bloody” expressions and swear words in contemporary Serbian. Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]. 2016;:11-42.
Мандић Марија, Ђурић Љубица, "“Bloody” expressions and swear words in contemporary Serbian" Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture] (2016):11-42

Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце

Мандић, Марија; Ђурић, Љубица

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђурић, Љубица
PY  - 2015
AB  - Заједно с клетвама, молитвама, заклетвама, благословима, псовке
спадају у посебну врсту древних формулаичких израза чија се
употреба заснива на веровању у магијску моћ речи. Иако је у
савременом говору фреквентнија и продуктивнија од наведених
израза, псовка је најмање проучавана због снажног друштвеног
и језичког табуа који је прати. У српској фолклористици псовка
се не сматра посебним жанром, па овај рад отвара питање њене
особености, и то на основу њене широке употребе, функција
које врши у савременом језику и култног порекла. У раду најпре
представљамо формалну структуру и употребу псовке у савременом
српском језику, на примеру псовке јебем ти сунце и њених
варијаната, користећи махом изворе доступне преко интернета.
Затим показујемо како фразеологија ове псовке одражава архаичне
представе о словенском претхришћанском култу сунца.
AB  - Although they are frequent and highly productive in contemporary Serbian,
swearwords have long been overlooked in scholarly research, due to strong social
and linguistic taboos. The paper aims to show that swearwords, as ancient formulaic
expressions on a par with curses, prayers, oaths and blessings, can and should be
studied as a genre in their own right within the field of folkloristics. In the first part of
the paper, we give an overview of the most relevant Serbian linguistic and folkloristic
literature on the subject. We make some terminological distinctions and propose a
definition of swearwords. The second part is dedicated to the analysis of formal and
functional properties of the expression jebem ti sunce and its variants in contemporary
Serbian. The analysis is based on a corpus composed of 156 instances of the usage
of the expression jebem ti sunce on the internet. The third part explores the archaic
semantics of the expression, showing how it can be linked to the pre-Christian Slavic
(and perhaps Indo-European) cult of sun worship.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
T2  - Савремена српска фолклористика
T1  - Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце
T1  - Swearwords as a folklore genre: The case of jebem ti sunce (’I fuck your sunshine’)
SP  - 268
EP  - 292
IS  - II
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7975
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Ђурић, Љубица",
year = "2015",
abstract = "Заједно с клетвама, молитвама, заклетвама, благословима, псовке
спадају у посебну врсту древних формулаичких израза чија се
употреба заснива на веровању у магијску моћ речи. Иако је у
савременом говору фреквентнија и продуктивнија од наведених
израза, псовка је најмање проучавана због снажног друштвеног
и језичког табуа који је прати. У српској фолклористици псовка
се не сматра посебним жанром, па овај рад отвара питање њене
особености, и то на основу њене широке употребе, функција
које врши у савременом језику и култног порекла. У раду најпре
представљамо формалну структуру и употребу псовке у савременом
српском језику, на примеру псовке јебем ти сунце и њених
варијаната, користећи махом изворе доступне преко интернета.
Затим показујемо како фразеологија ове псовке одражава архаичне
представе о словенском претхришћанском култу сунца., Although they are frequent and highly productive in contemporary Serbian,
swearwords have long been overlooked in scholarly research, due to strong social
and linguistic taboos. The paper aims to show that swearwords, as ancient formulaic
expressions on a par with curses, prayers, oaths and blessings, can and should be
studied as a genre in their own right within the field of folkloristics. In the first part of
the paper, we give an overview of the most relevant Serbian linguistic and folkloristic
literature on the subject. We make some terminological distinctions and propose a
definition of swearwords. The second part is dedicated to the analysis of formal and
functional properties of the expression jebem ti sunce and its variants in contemporary
Serbian. The analysis is based on a corpus composed of 156 instances of the usage
of the expression jebem ti sunce on the internet. The third part explores the archaic
semantics of the expression, showing how it can be linked to the pre-Christian Slavic
(and perhaps Indo-European) cult of sun worship.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност, Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”",
journal = "Савремена српска фолклористика",
title = "Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце, Swearwords as a folklore genre: The case of jebem ti sunce (’I fuck your sunshine’)",
pages = "268-292",
number = "II",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7975"
}
Мандић, М.,& Ђурић, Љ. (2015). Swearwords as a folklore genre: The case of jebem ti sunce (’I fuck your sunshine’).
Савремена српска фолклористика
Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”.(II), 268-292.
Мандић М, Ђурић Љ. Swearwords as a folklore genre: The case of jebem ti sunce (’I fuck your sunshine’). Савремена српска фолклористика. 2015;(II):268-292.
Мандић Марија, Ђурић Љубица, "Swearwords as a folklore genre: The case of jebem ti sunce (’I fuck your sunshine’)" Савремена српска фолклористика, no. II (2015):268-292