Делић, Лидија

Link to this page

Authority KeyName Variants
9b83cafd-234c-41bf-81f7-541222b5a66e
  • Делић, Лидија (2)
Projects

Author's Bibliography

Крв: књижевност, култура

Детелић, Мирјана; Делић, Лидија

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2016)

TY  - BOOK
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Делић, Лидија
PY  - 2016
AB  - Зборник Крв. књижевност, култура четврти је у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције.
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Крв: књижевност, култура
T1  - Blood : literature, culture
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921
ER  - 
@book{
author = "Детелић, Мирјана and Делић, Лидија",
year = "2016",
abstract = "Зборник Крв. књижевност, култура четврти је у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Крв: књижевност, култура, Blood : literature, culture",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921"
}
Детелић, М.,& Делић, Л. (2016). Blood : literature, culture.

Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
Детелић М, Делић Л. Blood : literature, culture. 2016;.
Детелић Мирјана, Делић Лидија, "Blood : literature, culture" (2016)

Aquatica: књижевност, култура

Детелић, Мирјана; Делић, Лидија

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2013)

TY  - BOOK
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Делић, Лидија
PY  - 2013
AB  - Зборник Aquatica: књижевност, култура трећи је у серији посвећеној животињама везаним за одређене просторне сфере и природне елементе. Претходно објављени томови о птицама (Птице: књижевност, култура, 2011, ур. Мирјана Детелић и Драган Бошковић) и рептилима (Гује и јакрепи: књижевност, култура, 2012, ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић) део су пројекта чија је иницијална намера била да се посредством бића која се везују за небески и подземни свет маркирају полови просторне и митске вертикале, а тиме и симболика и семантика везана за њих од најстаријих времена до данас. Показало се, међутим, да би се раслојавање могло спроводити и по другим основама (ваздух : земља : вода), па су се уреднице, испровоциране лепим претходним искуствима са темама и сарадницима, одлучиле за зборник фокусиран на водена бића и воду, која није само један од основних физичких елемената већ и сасвим специфичан сегмент реалног, митско-фолклорног и поетског простора. С обзиром на чињеницу да су зборници превасходно усмерени на животињски свет, четврти елемент – ватра – не пружа, нажалост, довољно простора за следеће прегнуће овог типа, између осталог и стога што су се и оне малобројне животиње које традиција везује за ватру, попут феникса и саламандера, већ нашле у оквиру претходних томова. Настављено је с праксом мултидисциплинарних (лингвистика, антропологија, фолклористика, књижевне студије, историја уметности, анализа филмских и сродних медија) и широко заснованих приступа (различите културне парадигме и епохе, различити системи представа/мишљења, видови стваралаштва и жанрови), а из претходног зборника преузета је и основна композициона структура. Након лингвистичких прилога, који су својеврстан пандан „Змијском речнику“ с почетка Гуја и јакрепа, следе поглавља о Усменим књижевним врстама и фолклору и Ауторској књижевности, историји уметности и филму, у оквиру којих се ишло за логиком жанрова или „хронологијом тема“. Већи број радова усмерен је на рибу, која је један од кључних архетипа и културних симбола, али су заступљене и друге водене врсте – китови, ракови, жабе, шкољке, сунђери и др., као и фантастична бића традиционалне и модерне културе, од митских чудовишта до оних која своје уобличење превасходно дугују модерној и „дечјој“ имагинацији и савременим медијима. Комплексна симболика рибе (припадање хтонском свету, веза с воденом стихијом, смрћу, душама и култом мртвих уопште, периодима поста и сл.) и њене специфичне особине (без моћи оглашавања/неме, хладне крви) усмериле су фолклорну имагинацију у специфичном смеру и мотивисале генезу различитих мотива, сижејних образаца и представа о риби у традиционалној култури. У радовима је анализиран низ препознатљивих мотивских комплекса, од рибе која на леђима држи свет, преко античких и средњовековних представа о сиренама, до деветнаестовековних и познијих бележења о „риси“ риби и другим бићима везаним за воду (водени дух/водењак, русалке, водени цар, морска жена итд.), с тим што је пажња појединих аутора била фокусирана и на особене хронотопе (граничну воду, реку, море) или теозофске и сродне мистичке концепте који су ове хронотопе асимилирали. „Водени свет“ провоцирао је, с друге стране, читања светских и домаћих класика с модерних теоријских позиција, као и фразеолошка истраживања, која неминовно пониру у најдубље језичке и културне слојеве, везујући их и за савремени медијски и политички дискурс. Зборник Aquatica: књижевност, култура обједињује анализе митова, њихових рефлекса у средњовековном и познијем фолклору, али и у мистичним учењима, ауторској књижевности, филмографији и језику и на добар начин показује да су сустицања различитих методолошких приступа и научних сфера не само драгоцена, већ и неопходна за иоле целовито сагледавање феномена, мотива и симбола како традицијске, тако и модерне културе.
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Aquatica: књижевност, култура
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4020
ER  - 
@book{
author = "Детелић, Мирјана and Делић, Лидија",
year = "2013",
abstract = "Зборник Aquatica: књижевност, култура трећи је у серији посвећеној животињама везаним за одређене просторне сфере и природне елементе. Претходно објављени томови о птицама (Птице: књижевност, култура, 2011, ур. Мирјана Детелић и Драган Бошковић) и рептилима (Гује и јакрепи: књижевност, култура, 2012, ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић) део су пројекта чија је иницијална намера била да се посредством бића која се везују за небески и подземни свет маркирају полови просторне и митске вертикале, а тиме и симболика и семантика везана за њих од најстаријих времена до данас. Показало се, међутим, да би се раслојавање могло спроводити и по другим основама (ваздух : земља : вода), па су се уреднице, испровоциране лепим претходним искуствима са темама и сарадницима, одлучиле за зборник фокусиран на водена бића и воду, која није само један од основних физичких елемената већ и сасвим специфичан сегмент реалног, митско-фолклорног и поетског простора. С обзиром на чињеницу да су зборници превасходно усмерени на животињски свет, четврти елемент – ватра – не пружа, нажалост, довољно простора за следеће прегнуће овог типа, између осталог и стога што су се и оне малобројне животиње које традиција везује за ватру, попут феникса и саламандера, већ нашле у оквиру претходних томова. Настављено је с праксом мултидисциплинарних (лингвистика, антропологија, фолклористика, књижевне студије, историја уметности, анализа филмских и сродних медија) и широко заснованих приступа (различите културне парадигме и епохе, различити системи представа/мишљења, видови стваралаштва и жанрови), а из претходног зборника преузета је и основна композициона структура. Након лингвистичких прилога, који су својеврстан пандан „Змијском речнику“ с почетка Гуја и јакрепа, следе поглавља о Усменим књижевним врстама и фолклору и Ауторској књижевности, историји уметности и филму, у оквиру којих се ишло за логиком жанрова или „хронологијом тема“. Већи број радова усмерен је на рибу, која је један од кључних архетипа и културних симбола, али су заступљене и друге водене врсте – китови, ракови, жабе, шкољке, сунђери и др., као и фантастична бића традиционалне и модерне културе, од митских чудовишта до оних која своје уобличење превасходно дугују модерној и „дечјој“ имагинацији и савременим медијима. Комплексна симболика рибе (припадање хтонском свету, веза с воденом стихијом, смрћу, душама и култом мртвих уопште, периодима поста и сл.) и њене специфичне особине (без моћи оглашавања/неме, хладне крви) усмериле су фолклорну имагинацију у специфичном смеру и мотивисале генезу различитих мотива, сижејних образаца и представа о риби у традиционалној култури. У радовима је анализиран низ препознатљивих мотивских комплекса, од рибе која на леђима држи свет, преко античких и средњовековних представа о сиренама, до деветнаестовековних и познијих бележења о „риси“ риби и другим бићима везаним за воду (водени дух/водењак, русалке, водени цар, морска жена итд.), с тим што је пажња појединих аутора била фокусирана и на особене хронотопе (граничну воду, реку, море) или теозофске и сродне мистичке концепте који су ове хронотопе асимилирали. „Водени свет“ провоцирао је, с друге стране, читања светских и домаћих класика с модерних теоријских позиција, као и фразеолошка истраживања, која неминовно пониру у најдубље језичке и културне слојеве, везујући их и за савремени медијски и политички дискурс. Зборник Aquatica: књижевност, култура обједињује анализе митова, њихових рефлекса у средњовековном и познијем фолклору, али и у мистичним учењима, ауторској књижевности, филмографији и језику и на добар начин показује да су сустицања различитих методолошких приступа и научних сфера не само драгоцена, већ и неопходна за иоле целовито сагледавање феномена, мотива и симбола како традицијске, тако и модерне културе.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Aquatica: књижевност, култура",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4020"
}
Детелић, М.,& Делић, Л. (2013). Aquatica: књижевност, култура.

Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
Детелић М, Делић Л. Aquatica: књижевност, култура. 2013;.
Детелић Мирјана, Делић Лидија, "Aquatica: књижевност, култура" (2013)