Детелић, Мирјана

Link to this page

Authority KeyName Variants
3fcee4b5-e734-48f3-a273-f7ae1392154b
  • Детелић, Мирјана (10)
Projects

Author's Bibliography

Крв: књижевност, култура

Детелић, Мирјана; Делић, Лидија

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2016)

TY  - BOOK
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Делић, Лидија
PY  - 2016
AB  - Зборник Крв. књижевност, култура четврти је у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције.
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Крв: књижевност, култура
T1  - Blood : literature, culture
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921
ER  - 
@book{
author = "Детелић, Мирјана and Делић, Лидија",
year = "2016",
abstract = "Зборник Крв. књижевност, култура четврти је у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Крв: књижевност, култура, Blood : literature, culture",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921"
}
Детелић, М.,& Делић, Л. (2016). Blood : literature, culture.

Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
Детелић М, Делић Л. Blood : literature, culture. 2016;.
Детелић Мирјана, Делић Лидија, "Blood : literature, culture" (2016)

Aquatica : књижевност, култура : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 16. децембар 2014. године]

Самарџија, Снежана; Вукићевић, Драгана; Детелић, Мирјана; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - BOOK
AU  - Самарџија, Снежана
AU  - Вукићевић, Драгана
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
AB  - Aquatica : књижевност, култура / уредници Мирјана Детелић, Лидија Делић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2013.
Говорили: проф. др Снежана Самарџија, проф. др Драгана Вукићевић, др Мирјана Детелић.
У Београду, уторак 16. децембар 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Aquatica : књижевност, култура : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 16. децембар 2014. године]
SP  - 207
EP  - 220
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10766
ER  - 
@book{
author = "Самарџија, Снежана and Вукићевић, Драгана and Детелић, Мирјана and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Aquatica : књижевност, култура / уредници Мирјана Детелић, Лидија Делић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2013.
Говорили: проф. др Снежана Самарџија, проф. др Драгана Вукићевић, др Мирјана Детелић.
У Београду, уторак 16. децембар 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Aquatica : књижевност, култура : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 16. децембар 2014. године]",
pages = "207-220",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10766"
}
Самарџија, С., Вукићевић, Д., Детелић, М.,& Вуксановић, М. (2015). Aquatica : књижевност, култура : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 16. децембар 2014. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 207-220.
Самарџија С, Вукићевић Д, Детелић М, Вуксановић М. Aquatica : књижевност, култура : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 16. децембар 2014. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):207-220.
Самарџија Снежана, Вукићевић Драгана, Детелић Мирјана, Вуксановић Миро, "Aquatica : књижевност, култура : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 16. децембар 2014. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):207-220

Aquatica: књижевност, култура

Детелић, Мирјана; Делић, Лидија

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2013)

TY  - BOOK
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Делић, Лидија
PY  - 2013
AB  - Зборник Aquatica: књижевност, култура трећи је у серији посвећеној животињама везаним за одређене просторне сфере и природне елементе. Претходно објављени томови о птицама (Птице: књижевност, култура, 2011, ур. Мирјана Детелић и Драган Бошковић) и рептилима (Гује и јакрепи: књижевност, култура, 2012, ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић) део су пројекта чија је иницијална намера била да се посредством бића која се везују за небески и подземни свет маркирају полови просторне и митске вертикале, а тиме и симболика и семантика везана за њих од најстаријих времена до данас. Показало се, међутим, да би се раслојавање могло спроводити и по другим основама (ваздух : земља : вода), па су се уреднице, испровоциране лепим претходним искуствима са темама и сарадницима, одлучиле за зборник фокусиран на водена бића и воду, која није само један од основних физичких елемената већ и сасвим специфичан сегмент реалног, митско-фолклорног и поетског простора. С обзиром на чињеницу да су зборници превасходно усмерени на животињски свет, четврти елемент – ватра – не пружа, нажалост, довољно простора за следеће прегнуће овог типа, између осталог и стога што су се и оне малобројне животиње које традиција везује за ватру, попут феникса и саламандера, већ нашле у оквиру претходних томова. Настављено је с праксом мултидисциплинарних (лингвистика, антропологија, фолклористика, књижевне студије, историја уметности, анализа филмских и сродних медија) и широко заснованих приступа (различите културне парадигме и епохе, различити системи представа/мишљења, видови стваралаштва и жанрови), а из претходног зборника преузета је и основна композициона структура. Након лингвистичких прилога, који су својеврстан пандан „Змијском речнику“ с почетка Гуја и јакрепа, следе поглавља о Усменим књижевним врстама и фолклору и Ауторској књижевности, историји уметности и филму, у оквиру којих се ишло за логиком жанрова или „хронологијом тема“. Већи број радова усмерен је на рибу, која је један од кључних архетипа и културних симбола, али су заступљене и друге водене врсте – китови, ракови, жабе, шкољке, сунђери и др., као и фантастична бића традиционалне и модерне културе, од митских чудовишта до оних која своје уобличење превасходно дугују модерној и „дечјој“ имагинацији и савременим медијима. Комплексна симболика рибе (припадање хтонском свету, веза с воденом стихијом, смрћу, душама и култом мртвих уопште, периодима поста и сл.) и њене специфичне особине (без моћи оглашавања/неме, хладне крви) усмериле су фолклорну имагинацију у специфичном смеру и мотивисале генезу различитих мотива, сижејних образаца и представа о риби у традиционалној култури. У радовима је анализиран низ препознатљивих мотивских комплекса, од рибе која на леђима држи свет, преко античких и средњовековних представа о сиренама, до деветнаестовековних и познијих бележења о „риси“ риби и другим бићима везаним за воду (водени дух/водењак, русалке, водени цар, морска жена итд.), с тим што је пажња појединих аутора била фокусирана и на особене хронотопе (граничну воду, реку, море) или теозофске и сродне мистичке концепте који су ове хронотопе асимилирали. „Водени свет“ провоцирао је, с друге стране, читања светских и домаћих класика с модерних теоријских позиција, као и фразеолошка истраживања, која неминовно пониру у најдубље језичке и културне слојеве, везујући их и за савремени медијски и политички дискурс. Зборник Aquatica: књижевност, култура обједињује анализе митова, њихових рефлекса у средњовековном и познијем фолклору, али и у мистичним учењима, ауторској књижевности, филмографији и језику и на добар начин показује да су сустицања различитих методолошких приступа и научних сфера не само драгоцена, већ и неопходна за иоле целовито сагледавање феномена, мотива и симбола како традицијске, тако и модерне културе.
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Aquatica: књижевност, култура
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4020
ER  - 
@book{
author = "Детелић, Мирјана and Делић, Лидија",
year = "2013",
abstract = "Зборник Aquatica: књижевност, култура трећи је у серији посвећеној животињама везаним за одређене просторне сфере и природне елементе. Претходно објављени томови о птицама (Птице: књижевност, култура, 2011, ур. Мирјана Детелић и Драган Бошковић) и рептилима (Гује и јакрепи: књижевност, култура, 2012, ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић) део су пројекта чија је иницијална намера била да се посредством бића која се везују за небески и подземни свет маркирају полови просторне и митске вертикале, а тиме и симболика и семантика везана за њих од најстаријих времена до данас. Показало се, међутим, да би се раслојавање могло спроводити и по другим основама (ваздух : земља : вода), па су се уреднице, испровоциране лепим претходним искуствима са темама и сарадницима, одлучиле за зборник фокусиран на водена бића и воду, која није само један од основних физичких елемената већ и сасвим специфичан сегмент реалног, митско-фолклорног и поетског простора. С обзиром на чињеницу да су зборници превасходно усмерени на животињски свет, четврти елемент – ватра – не пружа, нажалост, довољно простора за следеће прегнуће овог типа, између осталог и стога што су се и оне малобројне животиње које традиција везује за ватру, попут феникса и саламандера, већ нашле у оквиру претходних томова. Настављено је с праксом мултидисциплинарних (лингвистика, антропологија, фолклористика, књижевне студије, историја уметности, анализа филмских и сродних медија) и широко заснованих приступа (различите културне парадигме и епохе, различити системи представа/мишљења, видови стваралаштва и жанрови), а из претходног зборника преузета је и основна композициона структура. Након лингвистичких прилога, који су својеврстан пандан „Змијском речнику“ с почетка Гуја и јакрепа, следе поглавља о Усменим књижевним врстама и фолклору и Ауторској књижевности, историји уметности и филму, у оквиру којих се ишло за логиком жанрова или „хронологијом тема“. Већи број радова усмерен је на рибу, која је један од кључних архетипа и културних симбола, али су заступљене и друге водене врсте – китови, ракови, жабе, шкољке, сунђери и др., као и фантастична бића традиционалне и модерне културе, од митских чудовишта до оних која своје уобличење превасходно дугују модерној и „дечјој“ имагинацији и савременим медијима. Комплексна симболика рибе (припадање хтонском свету, веза с воденом стихијом, смрћу, душама и култом мртвих уопште, периодима поста и сл.) и њене специфичне особине (без моћи оглашавања/неме, хладне крви) усмериле су фолклорну имагинацију у специфичном смеру и мотивисале генезу различитих мотива, сижејних образаца и представа о риби у традиционалној култури. У радовима је анализиран низ препознатљивих мотивских комплекса, од рибе која на леђима држи свет, преко античких и средњовековних представа о сиренама, до деветнаестовековних и познијих бележења о „риси“ риби и другим бићима везаним за воду (водени дух/водењак, русалке, водени цар, морска жена итд.), с тим што је пажња појединих аутора била фокусирана и на особене хронотопе (граничну воду, реку, море) или теозофске и сродне мистичке концепте који су ове хронотопе асимилирали. „Водени свет“ провоцирао је, с друге стране, читања светских и домаћих класика с модерних теоријских позиција, као и фразеолошка истраживања, која неминовно пониру у најдубље језичке и културне слојеве, везујући их и за савремени медијски и политички дискурс. Зборник Aquatica: књижевност, култура обједињује анализе митова, њихових рефлекса у средњовековном и познијем фолклору, али и у мистичним учењима, ауторској књижевности, филмографији и језику и на добар начин показује да су сустицања различитих методолошких приступа и научних сфера не само драгоцена, већ и неопходна за иоле целовито сагледавање феномена, мотива и симбола како традицијске, тако и модерне културе.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Aquatica: књижевност, култура",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4020"
}
Детелић, М.,& Делић, Л. (2013). Aquatica: књижевност, култура.

Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
Детелић М, Делић Л. Aquatica: књижевност, култура. 2013;.
Детелић Мирјана, Делић Лидија, "Aquatica: књижевност, култура" (2013)

Птице : књижевност, култура : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 15. мај 2012. године] / [уводна реч уредника Мира Вуксановића]

Вуксановић, Миро; Лома, Александар; Детелић, Мирјана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - BOOK
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Лома, Александар
AU  - Детелић, Мирјана
PY  - 2013
AB  - Птице : књижевност, култура / одговорни уредник Никола Тасић ;
уредници Драган Бошковић, Мирјана Детелић. – Крагујевац : Центар за
научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, 2011.
Говорили: дописни члан Александар Лома и
др Мирјана Детелић. 
У Београду, уторак 15. мај 2012. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Птице : књижевност, култура : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 15. мај 2012. године] / [уводна реч уредника Мира Вуксановића]
SP  - 207
EP  - 215
VL  - 1
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9702
ER  - 
@book{
author = "Вуксановић, Миро and Лома, Александар and Детелић, Мирјана",
year = "2013",
abstract = "Птице : књижевност, култура / одговорни уредник Никола Тасић ;
уредници Драган Бошковић, Мирјана Детелић. – Крагујевац : Центар за
научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, 2011.
Говорили: дописни члан Александар Лома и
др Мирјана Детелић. 
У Београду, уторак 15. мај 2012. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Птице : књижевност, култура : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 15. мај 2012. године] / [уводна реч уредника Мира Вуксановића]",
pages = "207-215",
volume = "1",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9702"
}
Вуксановић, М., Лома, А.,& Детелић, М. (2013). Птице : књижевност, култура : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 15. мај 2012. године] / [уводна реч уредника Мира Вуксановића].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 207-215.
Вуксановић М, Лома А, Детелић М. Птице : књижевност, култура : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 15. мај 2012. године] / [уводна реч уредника Мира Вуксановића]. Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):207-215.
Вуксановић Миро, Лома Александар, Детелић Мирјана, "Птице : књижевност, култура : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 15. мај 2012. године] / [уводна реч уредника Мира Вуксановића]" Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):207-215

Радост препознавања ; Жива реч : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. новембра 2011. године]

Вуксановић, Миро; Милошевић-Ђорђевић, Нада; Детелић, Мирјана; Шпадијер, Ирена

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - BOOK
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Милошевић-Ђорђевић, Нада
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Шпадијер, Ирена
PY  - 2013
AB  - Радост препознавања / Нада Милошевић-Ђорђевић. – Нови Сад :
Издавачки центар Матице српске, 2011;
Жива реч : зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић
/ уредници Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. – Београд :
Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, 2011;
Говорили: др Мирјана Детелић,
доц. др Ирена Шпадијер и
дописни члан Нада Милошевић-Ђорђевић.
У Београду, уторак 22. новембар 2011. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Радост препознавања ; Жива реч : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. новембра 2011. године]
SP  - 79
EP  - 87
VL  - 1
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9635
ER  - 
@book{
author = "Вуксановић, Миро and Милошевић-Ђорђевић, Нада and Детелић, Мирјана and Шпадијер, Ирена",
year = "2013",
abstract = "Радост препознавања / Нада Милошевић-Ђорђевић. – Нови Сад :
Издавачки центар Матице српске, 2011;
Жива реч : зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић
/ уредници Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. – Београд :
Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, 2011;
Говорили: др Мирјана Детелић,
доц. др Ирена Шпадијер и
дописни члан Нада Милошевић-Ђорђевић.
У Београду, уторак 22. новембар 2011. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Радост препознавања ; Жива реч : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. новембра 2011. године]",
pages = "79-87",
volume = "1",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9635"
}
Вуксановић, М., Милошевић-Ђорђевић, Н., Детелић, М.,& Шпадијер, И. (2013). Радост препознавања ; Жива реч : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. новембра 2011. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 79-87.
Вуксановић М, Милошевић-Ђорђевић Н, Детелић М, Шпадијер И. Радост препознавања ; Жива реч : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. новембра 2011. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):79-87.
Вуксановић Миро, Милошевић-Ђорђевић Нада, Детелић Мирјана, Шпадијер Ирена, "Радост препознавања ; Жива реч : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. новембра 2011. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):79-87

Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић

Детелић, Мирјана; Самарџија, Снежана

(Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, 2011)

TY  - BOOK
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Самарџија, Снежана
PY  - 2011
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет
T1  - Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић
T1  - Word of Mouth - Collection in honour of Prof. dr Nada Milošević Đorđević
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3928
ER  - 
@book{
author = "Детелић, Мирјана and Самарџија, Снежана",
year = "2011",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет",
title = "Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић, Word of Mouth - Collection in honour of Prof. dr Nada Milošević Đorđević",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3928"
}
Детелић, М.,& Самарџија, С. (2011). Word of Mouth - Collection in honour of Prof. dr Nada Milošević Đorđević.

Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет..
Детелић М, Самарџија С. Word of Mouth - Collection in honour of Prof. dr Nada Milošević Đorđević. 2011;.
Детелић Мирјана, Самарџија Снежана, "Word of Mouth - Collection in honour of Prof. dr Nada Milošević Đorđević" (2011)

Кодови словенских култура - биљке, I. 1, Clio, Београд, 1996

Детелић, Мирјана

(1998)

TY  - JOUR
AU  - Детелић, Мирјана
PY  - 1998
T2  - Balcanica
T1  - Кодови словенских култура - биљке, I. 1, Clio, Београд, 1996
SP  - 437
EP  - 441
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4472
ER  - 
@article{
author = "Детелић, Мирјана",
year = "1998",
journal = "Balcanica",
title = "Кодови словенских култура - биљке, I. 1, Clio, Београд, 1996",
pages = "437-441",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4472"
}
Детелић, М. (1998). Кодови словенских култура - биљке, I. 1, Clio, Београд, 1996.
Balcanica(29), 437-441.
Детелић М. Кодови словенских култура - биљке, I. 1, Clio, Београд, 1996. Balcanica. 1998;(29):437-441.
Детелић Мирјана, "Кодови словенских култура - биљке, I. 1, Clio, Београд, 1996" Balcanica, no. 29 (1998):437-441

Flesh and bones: On literary and real codes in fairy tales

Детелић, Мирјана

(1998)

TY  - JOUR
AU  - Детелић, Мирјана
PY  - 1998
AB  - This paper is dedicated to analysis of efficacy of cliche and formula as means of encoding realia, particularly in case of 'human flesh and bone' motif in Serbian and Russian fairy tales. The present approach is grounded on several prepositions: 1) that structure of fairy tale is complex; 2) that realization of this structure is simple; 3) that the former is possible to achieve by cliche and formula; 4) that fairy tale, as well as oral literary texts in general, is burdened by two dominant codes: a real and a literary 5) that cliche and formula, keeping the same qualities in many different types of application, are successfully used as means of encoding on both levels - the level of realia and the level of literary text. The choice of means and evaluation of their efficacy are specially stressed: cliche offers best results on the level of global organization of sujet ('roasted children' and cannibalism), and formula is the best choice for multilevel connection between realia and text itself ('rolling over the bones').
AB  - U ovom radu učinjen je pokušaj da se efikasnost klišea i formule, u svojstvu sredstava za kodiranje realija, proveri na motivu ljudskih kostiju i mesa kao hrane u srpskim i ruskim narodnim bajkama. Prikazana analiza zasnovana je na nekoliko teorijskih pretpostavki: 1) da je struktura bajke složena; 2) da je realizacija te strukture jednostavna; 3) da je jednostavnost njene realizacije omogućena primenom klišea i formule; 4) da u bajci, kao i inače u tekstovima usmene književnosti, postoje dva dominantna koda: realni i književni; 5) da kliše i formula, zahvaljujući posebnim osobinama koje zadržavaju u različitim tipovima primene, uspešno služe kao sredstva za kodiranje u obe ravni - ravni realija i ravni književnog teksta. Poseban akcent stavljen je na izbor sredstava i procenu njihove efikasnosti: kliše daje najbolje rezultate u ravni globalne organizacije sižea ('pečena deca' i ljudožderstvo), a formula u dubinskom povezivanju realija sa tekstom ('valjanje po kostima').
T2  - Balcanica
T1  - Flesh and bones: On literary and real codes in fairy tales
T1  - Кост и месо - књижевни и реални кодови у бајкама
SP  - 269
EP  - 305
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4456
ER  - 
@article{
author = "Детелић, Мирјана",
year = "1998",
abstract = "This paper is dedicated to analysis of efficacy of cliche and formula as means of encoding realia, particularly in case of 'human flesh and bone' motif in Serbian and Russian fairy tales. The present approach is grounded on several prepositions: 1) that structure of fairy tale is complex; 2) that realization of this structure is simple; 3) that the former is possible to achieve by cliche and formula; 4) that fairy tale, as well as oral literary texts in general, is burdened by two dominant codes: a real and a literary 5) that cliche and formula, keeping the same qualities in many different types of application, are successfully used as means of encoding on both levels - the level of realia and the level of literary text. The choice of means and evaluation of their efficacy are specially stressed: cliche offers best results on the level of global organization of sujet ('roasted children' and cannibalism), and formula is the best choice for multilevel connection between realia and text itself ('rolling over the bones')., U ovom radu učinjen je pokušaj da se efikasnost klišea i formule, u svojstvu sredstava za kodiranje realija, proveri na motivu ljudskih kostiju i mesa kao hrane u srpskim i ruskim narodnim bajkama. Prikazana analiza zasnovana je na nekoliko teorijskih pretpostavki: 1) da je struktura bajke složena; 2) da je realizacija te strukture jednostavna; 3) da je jednostavnost njene realizacije omogućena primenom klišea i formule; 4) da u bajci, kao i inače u tekstovima usmene književnosti, postoje dva dominantna koda: realni i književni; 5) da kliše i formula, zahvaljujući posebnim osobinama koje zadržavaju u različitim tipovima primene, uspešno služe kao sredstva za kodiranje u obe ravni - ravni realija i ravni književnog teksta. Poseban akcent stavljen je na izbor sredstava i procenu njihove efikasnosti: kliše daje najbolje rezultate u ravni globalne organizacije sižea ('pečena deca' i ljudožderstvo), a formula u dubinskom povezivanju realija sa tekstom ('valjanje po kostima').",
journal = "Balcanica",
title = "Flesh and bones: On literary and real codes in fairy tales, Кост и месо - књижевни и реални кодови у бајкама",
pages = "269-305",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4456"
}
Детелић, М. (1998). Кост и месо - књижевни и реални кодови у бајкама.
Balcanica(29), 269-305.
Детелић М. Кост и месо - књижевни и реални кодови у бајкама. Balcanica. 1998;(29):269-305.
Детелић Мирјана, "Кост и месо - књижевни и реални кодови у бајкама" Balcanica, no. 29 (1998):269-305

Урок и невеста: поетика епске формуле

Детелић, Мирјана

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 1996)

TY  - BOOK
AU  - Детелић, Мирјана
PY  - 1996
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Урок и невеста: поетика епске формуле
T1  - The charm and the bride. The poetics of epic formula
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4037
ER  - 
@book{
author = "Детелић, Мирјана",
year = "1996",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Урок и невеста: поетика епске формуле, The charm and the bride. The poetics of epic formula",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4037"
}
Детелић, М. (1996). The charm and the bride. The poetics of epic formula.

Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
Детелић М. The charm and the bride. The poetics of epic formula. 1996;.
Детелић Мирјана, "The charm and the bride. The poetics of epic formula" (1996)

The function and significance of formula in Serbian decasyllabic epic poetry

Детелић, Мирјана

(1996)

TY  - JOUR
AU  - Детелић, Мирјана
PY  - 1996
AB  - The subject of this paper is application range of Parry-Lord's definition of epic formula within the Serbian decasyllabic epic poetry criticism. Advocating the thesis that 'Homeric question' is not the most desirable research context for epic poetry in short meter (decasyllabic) and only by exception longer than 1000 verses, the author offers eight elementary prepositions as a start point for discussion on possibilities and problems connected with definition of epic formula in general.
AB  - Kao polaznu poziciju za diskusiju o mogućem određenju epske formule, tekst nudi osam tačaka dobijenih na osnovu analize Peri-Lordove poznate i usvojene definicije i njene primenljivosti na građu i probleme vezane za srpsku deseteračku epsku poeziju. Te su tačke sledeće: 1) Kao frazeologizam, epska formula je sredstvo proizašlo iz 'rada' formulativnosti u okvirima drugostepenog jezičkog sistema epske poezije; odnos među njima je generički pri čemu je formulativnost samo jedan od uslova za nastanak epske formule i nikako se ne može identifikovati sa njom; 2) na nivou žanra, epska formula je posebna vrsta klišea. Usled toga, kao forma koja generiše značenje bez obzira na promenu koda, može se nazvati smislotvornom; 3) priliv značenja u dejstvu epske formule usmeren je od tradicijske kulture kao zajedničkog izvora značenja za sveukupnu usmenu književnost, ka žanru i njegovoj konkretnoj realizaciji (epskoj pesmi). Na taj način ona premošćuje hijerarhijski jaz između epike i tradicije: 4) sve konstruktivne granice u epskoj pesmi obeležene su (istaknute kao značajne) epskim formulama: 5) mesto na kome se formule upotrebe određuje njihovu službu, a služba, potom, njihovu varijantnost; 6) ono mesto u strukturi epske pesme koje može poneti veći broj književno relevantnih informacija različitog porekla, smatra se jakim. Formula koja se na takvom mestu upotrebi mora odgovoriti zahtevima koje joj ono postavlja, te i sama dobija njegova obeležja: 7) kao smislotvorna forma ona ta obeležja potencijalno nosi i kad se nađe izvan teksta, pa čak i izvan žanra u kom je nastala, ali ih neće aktivirati sve dok se ne poklopi sa jakim mestom koje joj odgovara: 8) zbog toga jedna ista formula u različitim pesmama može imati ne samo različitu upotrebu već i različiti značaj (od okoštalog frazeologizma do nosioca međutekstovnih i međužanrovskih konotacija). O potenciji takve formule može se govoriti tek na osnovu sistemskog pregleda dovoljno velikog broja tipova njene službe u epici. Autorovo je mišljenje da definicija koja pretenduje istovremeno i na tačnost i na operativnost mora obuhvatiti bar neke od ovih tačaka.
T2  - Balcanica
T1  - The function and significance of formula in Serbian decasyllabic epic poetry
T1  - Функција и значење формуле у српској десетерачкој епској поезији
SP  - 217
EP  - 249
IS  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4392
ER  - 
@article{
author = "Детелић, Мирјана",
year = "1996",
abstract = "The subject of this paper is application range of Parry-Lord's definition of epic formula within the Serbian decasyllabic epic poetry criticism. Advocating the thesis that 'Homeric question' is not the most desirable research context for epic poetry in short meter (decasyllabic) and only by exception longer than 1000 verses, the author offers eight elementary prepositions as a start point for discussion on possibilities and problems connected with definition of epic formula in general., Kao polaznu poziciju za diskusiju o mogućem određenju epske formule, tekst nudi osam tačaka dobijenih na osnovu analize Peri-Lordove poznate i usvojene definicije i njene primenljivosti na građu i probleme vezane za srpsku deseteračku epsku poeziju. Te su tačke sledeće: 1) Kao frazeologizam, epska formula je sredstvo proizašlo iz 'rada' formulativnosti u okvirima drugostepenog jezičkog sistema epske poezije; odnos među njima je generički pri čemu je formulativnost samo jedan od uslova za nastanak epske formule i nikako se ne može identifikovati sa njom; 2) na nivou žanra, epska formula je posebna vrsta klišea. Usled toga, kao forma koja generiše značenje bez obzira na promenu koda, može se nazvati smislotvornom; 3) priliv značenja u dejstvu epske formule usmeren je od tradicijske kulture kao zajedničkog izvora značenja za sveukupnu usmenu književnost, ka žanru i njegovoj konkretnoj realizaciji (epskoj pesmi). Na taj način ona premošćuje hijerarhijski jaz između epike i tradicije: 4) sve konstruktivne granice u epskoj pesmi obeležene su (istaknute kao značajne) epskim formulama: 5) mesto na kome se formule upotrebe određuje njihovu službu, a služba, potom, njihovu varijantnost; 6) ono mesto u strukturi epske pesme koje može poneti veći broj književno relevantnih informacija različitog porekla, smatra se jakim. Formula koja se na takvom mestu upotrebi mora odgovoriti zahtevima koje joj ono postavlja, te i sama dobija njegova obeležja: 7) kao smislotvorna forma ona ta obeležja potencijalno nosi i kad se nađe izvan teksta, pa čak i izvan žanra u kom je nastala, ali ih neće aktivirati sve dok se ne poklopi sa jakim mestom koje joj odgovara: 8) zbog toga jedna ista formula u različitim pesmama može imati ne samo različitu upotrebu već i različiti značaj (od okoštalog frazeologizma do nosioca međutekstovnih i međužanrovskih konotacija). O potenciji takve formule može se govoriti tek na osnovu sistemskog pregleda dovoljno velikog broja tipova njene službe u epici. Autorovo je mišljenje da definicija koja pretenduje istovremeno i na tačnost i na operativnost mora obuhvatiti bar neke od ovih tačaka.",
journal = "Balcanica",
title = "The function and significance of formula in Serbian decasyllabic epic poetry, Функција и значење формуле у српској десетерачкој епској поезији",
pages = "217-249",
number = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4392"
}
Детелић, М. (1996). Функција и значење формуле у српској десетерачкој епској поезији.
Balcanica(27), 217-249.
Детелић М. Функција и значење формуле у српској десетерачкој епској поезији. Balcanica. 1996;(27):217-249.
Детелић Мирјана, "Функција и значење формуле у српској десетерачкој епској поезији" Balcanica, no. 27 (1996):217-249