Buljanović, Sandra

Link to this page

Authority KeyName Variants
3a268750-e829-4f2f-ac57-58a397cfd3fe
  • Buljanović, Sandra (1)
  • Simonović Buljanović, Sandra (1)
Projects

Author's Bibliography

Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia

Mandić, Marija; Simonović Buljanović, Sandra

(Berlin : De Gruyter, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
AU  - Simonović Buljanović, Sandra
PY  - 2017
AB  - The paper initially presents the Serbian legislative framework relevant to the use of minority languages. The ethnolinguistic vitality of the Hungarian-speaking population in Serbia is then analysed, particularly in the Serbian province of Vojvodina. The paper then focuses upon the sociolinguistic survey of Hungarian language use in Belgrade. The emphasis is placed upon the survey responses related to the awareness of language rights among the Hungarian speakers.
PB  - Berlin : De Gruyter
T2  - Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies
T1  - Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia
SP  - 125
EP  - 143
IS  - 12
DO  - 10.1515/auseur-2017-0011
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7895
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija and Simonović Buljanović, Sandra",
year = "2017",
abstract = "The paper initially presents the Serbian legislative framework relevant to the use of minority languages. The ethnolinguistic vitality of the Hungarian-speaking population in Serbia is then analysed, particularly in the Serbian province of Vojvodina. The paper then focuses upon the sociolinguistic survey of Hungarian language use in Belgrade. The emphasis is placed upon the survey responses related to the awareness of language rights among the Hungarian speakers.",
publisher = "Berlin : De Gruyter",
journal = "Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies",
title = "Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia",
pages = "125-143",
number = "12",
doi = "10.1515/auseur-2017-0011",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7895"
}
Mandić, M.,& Simonović Buljanović, S. (2017). Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia.
Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies
Berlin : De Gruyter.(12), 125-143.
https://doi.org/10.1515/auseur-2017-0011
Mandić M, Simonović Buljanović S. Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia. Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies. 2017;(12):125-143.
doi:10.1515/auseur-2017-0011.
Mandić Marija, Simonović Buljanović Sandra, "Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia" Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies, no. 12 (2017):125-143,
https://doi.org/10.1515/auseur-2017-0011 .

Domains of Hungarian Langauge Use in Belgrade

Balla, Mónikа; Buljanović, Sandra; Ilić (Mandić), Marija

(Osijek : Filozofski fakultet u Osijeku, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Balla, Mónikа
AU  - Buljanović, Sandra
AU  - Ilić (Mandić), Marija
PY  - 2012
AB  - This paper attempts at opening a dialogue on multilingualism in the city of Belgrade today. Belgrade, like other Southeast European cities, has developed much differently over the past decades than other European capitals, e.g. during the 1990s, the city and its population experienced the break-up of Yugoslavia, the authoritarian and nationalistic regime, sanctions, NATO bombing, both large-scale out-migration and in-migration. All these changes were not stimulating for the city’s multilingualism. Belgrade, however, has more than 10 percent of population whose native language is not Serbian. This paper aims to explore the use of Hungarian
in the city. The analysis is based upon questionnaires that were disseminated among Hungarian speaking population in Belgrade. The results we are going to present are only preliminary, since the collected corpus is limited in terms of small numbers of respondents and insufficiently diverse sample, e.g. the majority of respondents were students of Hungarian. However, we would like to offer an overview of the Hungarian speaking population in Belgrade today and indicate possible trends and major domains of Hungarian language use. Added to that, we will take a critical stance on monolingualising tendencies of the state and its institutions as well as on the policy of the compartmentalisation of languages.
AB  - Овај рад покушава отворити дијалог о вишејезичности у граду Београду данас. Београд се, као и други градови југоисточне Европе, развијао знатно другачије током претходних деценија од осталих европских престоница, нпр. током деведесетих град и његово становништво доживели су распад Југославије, ауторитарни и националистички режим, санкције, НАТО бомбардовање, како велике миграције у земљу и ван ње. тако и миграције. Све ове промене нису биле стимулативне за вишејезичност града. Међутим, у Београду живи више од 10 процената становништва чији матерњи језик није српски. Овај рад има за циљ да истражи употребу мађарског језика у граду. Анализа се заснива на упитницима који су дистрибуирани међу говорницима мађарског језика у Београду. Резултати које ц́емо представити су само прелиминарни, јер је прикупљени корпус ограничен с обзиром на мали број испитаника и недовољно разнолик узорак, нпр. вец́ина испитаника су били студенти мађарског. Међутим, желели бисмо да понудимо преглед мађарског говорног становништва у Београду данас и укажемо на могуц́е трендове и главне домене употребе мађарског језика. Поред тога заузец́емо критички став о једнојезичним тенденцијама државе и њених институција, као и о политици компартменализације језика.
PB  - Osijek : Filozofski fakultet u Osijeku
T2  - Jezikoslovlje
T1  - Domains of Hungarian Langauge Use in Belgrade
SP  - 571
EP  - 588
IS  - 13 (2)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8150
ER  - 
@article{
author = "Balla, Mónikа and Buljanović, Sandra and Ilić (Mandić), Marija",
year = "2012",
abstract = "This paper attempts at opening a dialogue on multilingualism in the city of Belgrade today. Belgrade, like other Southeast European cities, has developed much differently over the past decades than other European capitals, e.g. during the 1990s, the city and its population experienced the break-up of Yugoslavia, the authoritarian and nationalistic regime, sanctions, NATO bombing, both large-scale out-migration and in-migration. All these changes were not stimulating for the city’s multilingualism. Belgrade, however, has more than 10 percent of population whose native language is not Serbian. This paper aims to explore the use of Hungarian
in the city. The analysis is based upon questionnaires that were disseminated among Hungarian speaking population in Belgrade. The results we are going to present are only preliminary, since the collected corpus is limited in terms of small numbers of respondents and insufficiently diverse sample, e.g. the majority of respondents were students of Hungarian. However, we would like to offer an overview of the Hungarian speaking population in Belgrade today and indicate possible trends and major domains of Hungarian language use. Added to that, we will take a critical stance on monolingualising tendencies of the state and its institutions as well as on the policy of the compartmentalisation of languages., Овај рад покушава отворити дијалог о вишејезичности у граду Београду данас. Београд се, као и други градови југоисточне Европе, развијао знатно другачије током претходних деценија од осталих европских престоница, нпр. током деведесетих град и његово становништво доживели су распад Југославије, ауторитарни и националистички режим, санкције, НАТО бомбардовање, како велике миграције у земљу и ван ње. тако и миграције. Све ове промене нису биле стимулативне за вишејезичност града. Међутим, у Београду живи више од 10 процената становништва чији матерњи језик није српски. Овај рад има за циљ да истражи употребу мађарског језика у граду. Анализа се заснива на упитницима који су дистрибуирани међу говорницима мађарског језика у Београду. Резултати које ц́емо представити су само прелиминарни, јер је прикупљени корпус ограничен с обзиром на мали број испитаника и недовољно разнолик узорак, нпр. вец́ина испитаника су били студенти мађарског. Међутим, желели бисмо да понудимо преглед мађарског говорног становништва у Београду данас и укажемо на могуц́е трендове и главне домене употребе мађарског језика. Поред тога заузец́емо критички став о једнојезичним тенденцијама државе и њених институција, као и о политици компартменализације језика.",
publisher = "Osijek : Filozofski fakultet u Osijeku",
journal = "Jezikoslovlje",
title = "Domains of Hungarian Langauge Use in Belgrade",
pages = "571-588",
number = "13 (2)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8150"
}
Balla, M., Buljanović, S.,& Ilić (Mandić), M. (2012). Domains of Hungarian Langauge Use in Belgrade.
Jezikoslovlje
Osijek : Filozofski fakultet u Osijeku.(13 (2)), 571-588.
Balla M, Buljanović S, Ilić (Mandić) M. Domains of Hungarian Langauge Use in Belgrade. Jezikoslovlje. 2012;(13 (2)):571-588.
Balla Mónikа, Buljanović Sandra, Ilić (Mandić) Marija, "Domains of Hungarian Langauge Use in Belgrade" Jezikoslovlje, no. 13 (2) (2012):571-588