Ћирковић, Светлана

Link to this page

Authority KeyName Variants
1a3fde9a-404b-4822-a105-e94e273f153c
  • Ћирковић, Светлана (13)
  • Ćirković, Svetlana (4)

Author's Bibliography

Угроженост животне средине као елемент антрополошко-лингвистичких интервјуа у Књажевцу и околини

Ћирковић, Светлана

(Књажевац : Народна библиотека "Његош", 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2019
AB  - Овај прилог настао је на основу теренске антрополошко-лингвистичке грађе документоване од 2015. до 2017. године у Књажевцу и селима у околини Књажевца. С једне стране, циљ прилога је да укаже на место екологије у друштвено-хуманистичким наукама, да истакне најважније појмове, правце и смернице истраживања друштвено-хуманистичких наука у области екологије. С друге стране, коментарисани фрагменти теренских разговора указују на еколошку свест саговорника, спонтано истицање угрожености животне средине, и уочавање последица нарушене равнотеже у природи на свакодневни живот људи. Придавање значаја овим темама у наративима истиче потребу за систематским истраживањима у друштвено-хуманистичким наукама, али и за
ургентношћу ових истраживања.
AB  - This paper is based on the fieldwork anthropological and linguistic data, documented
from 2015 to 2017 in Knjaževac and surrounding villages. On the one hand, the paper aims
at pointing out the place of ecology in social sciences and humanities, highlighting the most
important terms and directions of studies in the field of ecology. On the other hand, the fragments
of fieldwork interviews indicate ecological consciousness of the participants who spontaneously
highlight the environmental vulnerability and observe the consequences of the disturbed
equilibrium in nature for everyday life. Paying attention to these issues in fieldwork narratives
triggers the need for systematical study of ecological awareness in social sciences and humanities, as well as for its urgency.
PB  - Књажевац : Народна библиотека "Његош"
PB  - Београд : Српско географско друштво
T2  - Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја
T1  - Угроженост животне средине као елемент антрополошко-лингвистичких интервјуа у Књажевцу и околини
T1  - Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings
SP  - 145
EP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5734
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2019",
abstract = "Овај прилог настао је на основу теренске антрополошко-лингвистичке грађе документоване од 2015. до 2017. године у Књажевцу и селима у околини Књажевца. С једне стране, циљ прилога је да укаже на место екологије у друштвено-хуманистичким наукама, да истакне најважније појмове, правце и смернице истраживања друштвено-хуманистичких наука у области екологије. С друге стране, коментарисани фрагменти теренских разговора указују на еколошку свест саговорника, спонтано истицање угрожености животне средине, и уочавање последица нарушене равнотеже у природи на свакодневни живот људи. Придавање значаја овим темама у наративима истиче потребу за систематским истраживањима у друштвено-хуманистичким наукама, али и за
ургентношћу ових истраживања., This paper is based on the fieldwork anthropological and linguistic data, documented
from 2015 to 2017 in Knjaževac and surrounding villages. On the one hand, the paper aims
at pointing out the place of ecology in social sciences and humanities, highlighting the most
important terms and directions of studies in the field of ecology. On the other hand, the fragments
of fieldwork interviews indicate ecological consciousness of the participants who spontaneously
highlight the environmental vulnerability and observe the consequences of the disturbed
equilibrium in nature for everyday life. Paying attention to these issues in fieldwork narratives
triggers the need for systematical study of ecological awareness in social sciences and humanities, as well as for its urgency.",
publisher = "Књажевац : Народна библиотека "Његош", Београд : Српско географско друштво",
journal = "Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја",
title = "Угроженост животне средине као елемент антрополошко-лингвистичких интервјуа у Књажевцу и околини, Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings",
pages = "145-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5734"
}
Ћирковић, С. (2019). Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings.
Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја
Београд : Српско географско друштво., 145-157.
Ћирковић С. Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings. Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја. 2019;:145-157.
Ћирковић Светлана, "Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings" Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја (2019):145-157

Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)

Ћирковић, Светлана

(Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2018
AB  - Рад се заснива на аудио и видео грађи документованој током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања српских заједница у Дунавској клисури (конкретно у насељу Белобрешека), 2017. године.  Начињен је мултимодални транскрипт наратива на тему гајења и прераде конопље који показује да се осим вербалних елемената у нарацији паралелно користе и невербални елементи, тј. гестови. Анализа мултимодалног транскрипта наратива указује на доминантну употребу три типа гестова – иконички, деиктички и ритмички, чије пратеће речи припадају категорији глагола, придева и деиктичких речи (углавном показних заменица). У раду се дискутује и о могућности креирања упоредивих мултимодалних корпуса.
AB  - This work is based on audio and video material collected  during anthropological and linguistic research of Serbian communities in the Danube gorge in Romania (specifically in Belobreşca settlement), 2017. A multimodal transcript of narrative on the cultivation and processing of hemp was created. It shows that besides verbal elements in narration, non-verbal elements – gestures are used too. An analysis of the multimodal transcript of narrative indicates the dominant use of three types of gestures – iconic, deictic, and beat, whose lexical affiliates belong to the category of verbs, adjectives and deictic words (mostly demonstrative pronouns). The paper also discusses the possibility of creating comparable multimodal corpora.
PB  - Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар: Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5491
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2018",
abstract = "Рад се заснива на аудио и видео грађи документованој током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања српских заједница у Дунавској клисури (конкретно у насељу Белобрешека), 2017. године.  Начињен је мултимодални транскрипт наратива на тему гајења и прераде конопље који показује да се осим вербалних елемената у нарацији паралелно користе и невербални елементи, тј. гестови. Анализа мултимодалног транскрипта наратива указује на доминантну употребу три типа гестова – иконички, деиктички и ритмички, чије пратеће речи припадају категорији глагола, придева и деиктичких речи (углавном показних заменица). У раду се дискутује и о могућности креирања упоредивих мултимодалних корпуса., This work is based on audio and video material collected  during anthropological and linguistic research of Serbian communities in the Danube gorge in Romania (specifically in Belobreşca settlement), 2017. A multimodal transcript of narrative on the cultivation and processing of hemp was created. It shows that besides verbal elements in narration, non-verbal elements – gestures are used too. An analysis of the multimodal transcript of narrative indicates the dominant use of three types of gestures – iconic, deictic, and beat, whose lexical affiliates belong to the category of verbs, adjectives and deictic words (mostly demonstrative pronouns). The paper also discusses the possibility of creating comparable multimodal corpora.",
publisher = "Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар: Савез Срба у Румунији, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5491"
}
Ћирковић, С. (2018). Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији).
Исходишта
Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу., 4(4).
Ћирковић С. Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији). Исходишта. 2018;4(4).
Ћирковић Светлана, "Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)" Исходишта, 4, no. 4 (2018)

Савремена лингвистичка истраживања ромских говора у Србији

Ћирковић, Светлана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2018
AB  - Први део рада чини преглед теренских лингвистичких истраживања ромског језика у Србији, обављаних у крајем 20. и 21. веку, организованих од стране научних институција из земаља Западне Европе. У питању су резултати укључени у онлајн лексичке и морфосинтаксичке базе, архивирани у великим универзитетским и истраживачким центрима и доступни свим лингвистима. У другом делу рада анлизирана су дисциплинарно различито усмерена истраживања ромских заједница у Србији, која обављају истраживачи из Србије, с тим да се она углавном обављају на српском језику, те прикупљен теренски материјал није подесан за лингвистичка истраживања ромског језика. Резултати малобројних, спорадичних и несистематских истраживања ромског језика у Србији најчешће нису доступни осталим истраживачима (пре свега лингвистима). У раду се, стога, скреће пажња на неопходност умрежавања научних институција у Србији, систематско спровођење теренских истраживања и потребу да се креирају корпуси ромског језика, са циљем да се установи дистрибуција ромских дијалеката и варијетета на територији Србије и омогуће њихова лингвистичка истраживања. Пример добре праксе представља рад на пројекту Језик и фолклор Рома у Књажевцу, у коме је сарадња лингвиста, локалних институција, и локалне ромске заједнице резултирала ромско-српским речником, као и развијеним моделом заштите ромског језика.
AB  - This paper provides an overview of team field linguistic research of the Romani language in Serbia, conducted in the 21st century, organized by scientific institutions from the countries of Western Europe, whose results are included in online lexical and morpho-syntactic bases, and archived in universities and research centers. The results of these researches are available to all linguists interested in the Romani language. Researchers of the academia in Serbia are conducting a large number of disciplinary heterogeneous researches of Roma communities in Serbia, with field research being conducted in the Serbian language. The collected field material is not suitable for linguistic research into the Roma language. The results of small, sporadic and non-systematic linguistic research of Romani language in Serbia are usually not available to other researchers (primarily linguists). 
The paper therefore draws attention to the necessity of networking of scientific institutions in Serbia, the systematically organized field research and the need to create Romani language corpus. The main goal of these researches would be creating the map of Roma dialects and varieties in the territory of Serbia and creating corpora for linguistic research of Romani language in Serbia. An example of good practice is the work on the project Romani Language and Folklore in Knjaževac, where the cooperation of linguists, local institutions and local Roma communities resulted in Romani-Serbian dictionary, as well as a model for the protection and preservation of the vulnerable Romani language.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016)
T1  - Савремена лингвистичка истраживања ромских говора у Србији
T1  - Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5490
ER  - 
@conference{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2018",
abstract = "Први део рада чини преглед теренских лингвистичких истраживања ромског језика у Србији, обављаних у крајем 20. и 21. веку, организованих од стране научних институција из земаља Западне Европе. У питању су резултати укључени у онлајн лексичке и морфосинтаксичке базе, архивирани у великим универзитетским и истраживачким центрима и доступни свим лингвистима. У другом делу рада анлизирана су дисциплинарно различито усмерена истраживања ромских заједница у Србији, која обављају истраживачи из Србије, с тим да се она углавном обављају на српском језику, те прикупљен теренски материјал није подесан за лингвистичка истраживања ромског језика. Резултати малобројних, спорадичних и несистематских истраживања ромског језика у Србији најчешће нису доступни осталим истраживачима (пре свега лингвистима). У раду се, стога, скреће пажња на неопходност умрежавања научних институција у Србији, систематско спровођење теренских истраживања и потребу да се креирају корпуси ромског језика, са циљем да се установи дистрибуција ромских дијалеката и варијетета на територији Србије и омогуће њихова лингвистичка истраживања. Пример добре праксе представља рад на пројекту Језик и фолклор Рома у Књажевцу, у коме је сарадња лингвиста, локалних институција, и локалне ромске заједнице резултирала ромско-српским речником, као и развијеним моделом заштите ромског језика., This paper provides an overview of team field linguistic research of the Romani language in Serbia, conducted in the 21st century, organized by scientific institutions from the countries of Western Europe, whose results are included in online lexical and morpho-syntactic bases, and archived in universities and research centers. The results of these researches are available to all linguists interested in the Romani language. Researchers of the academia in Serbia are conducting a large number of disciplinary heterogeneous researches of Roma communities in Serbia, with field research being conducted in the Serbian language. The collected field material is not suitable for linguistic research into the Roma language. The results of small, sporadic and non-systematic linguistic research of Romani language in Serbia are usually not available to other researchers (primarily linguists). 
The paper therefore draws attention to the necessity of networking of scientific institutions in Serbia, the systematically organized field research and the need to create Romani language corpus. The main goal of these researches would be creating the map of Roma dialects and varieties in the territory of Serbia and creating corpora for linguistic research of Romani language in Serbia. An example of good practice is the work on the project Romani Language and Folklore in Knjaževac, where the cooperation of linguists, local institutions and local Roma communities resulted in Romani-Serbian dictionary, as well as a model for the protection and preservation of the vulnerable Romani language.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016)",
title = "Савремена лингвистичка истраживања ромских говора у Србији, Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5490"
}
Ћирковић, С. (2018). Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia.
Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016)
Београд : Српска академија наука и уметности..
Ћирковић С. Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia. Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016). 2018;.
Ћирковић Светлана, "Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia" Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016) (2018)

Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary

Mirić, Mirjana; Ćirković, Svetlana

(Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2018
AB  - The paper reports on "Romani-Serbian Dictionary of the Knjaževac Gurbet Variety" (Ćirković & Mirić 2017), which originated from work on the project "Exploring the Language and Folklore of Roma in Knjaževac", financed by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in two project cycles, 2016 and 2017. The project was spearheaded by the “Njegoš” National Library in Knjaževac. The linguistic team in cooperation with local Roma activists carried out field documentation of the language and folklore tradition of the Roma in Knjaževac and Minićevo. The primary goal was the documentation of Romani language and tradition, the secondary the development and practical implementation of the specific field work methodology. The language material collected was used to compile a Romani-Serbian dictionary with a brief collection of selected texts in Romani.
PB  - Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta
T2  - Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections
T1  - Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4599
ER  - 
@article{
author = "Mirić, Mirjana and Ćirković, Svetlana",
year = "2018",
abstract = "The paper reports on "Romani-Serbian Dictionary of the Knjaževac Gurbet Variety" (Ćirković & Mirić 2017), which originated from work on the project "Exploring the Language and Folklore of Roma in Knjaževac", financed by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in two project cycles, 2016 and 2017. The project was spearheaded by the “Njegoš” National Library in Knjaževac. The linguistic team in cooperation with local Roma activists carried out field documentation of the language and folklore tradition of the Roma in Knjaževac and Minićevo. The primary goal was the documentation of Romani language and tradition, the secondary the development and practical implementation of the specific field work methodology. The language material collected was used to compile a Romani-Serbian dictionary with a brief collection of selected texts in Romani.",
publisher = "Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta",
journal = "Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections",
title = "Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4599"
}
Mirić, M.,& Ćirković, S. (2018). Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary.
Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections
Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta., 1.
Mirić M, Ćirković S. Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary. Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections. 2018;1.
Mirić Mirjana, Ćirković Svetlana, "Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary" Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections, 1 (2018)

Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље

Ћирковић, Светлана

(Књажевац: Народна библиотека "Његош", 2018)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2018
AB  - Овај рад је настао на основу грађе прикупљене током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања у насељима у долини Тимока у оквиру пројекта „Чувари нематеријалне баштине тимочких говора“. Осим што је циљ рада на пројекту било документовање језика и традицијске културе, употреба видео-камере у теренским разговорима омогућила је и истраживање невербалне комуникације. За потребе овог рада креиран је мултимодални корпус наратива на тему гајења и прераде конопље, који осим дословно транскрибованих вербалних елемената наратива, садржи и маркиране невербалне елементе – гестове, неодвојиво повезане са вербалним елементима, тј. пратећим речима (lexical affiliates). Анализа гестова и пратећих вербалних делова разговора има за циљ да покаже да се за потребе симулације описиваних радњи, илустрације предмета који се користе приликом тих радњи и производа који настају као њихов резултат углавном користе иконички гестови, док се указивање на просторне релације, илустрацију облика и величине неког предмета користе деиктички гестови. Деиктички гестови се често јављају заједно са иконичким гестовима, али су пратеће речи деиктици (најчешће показне заменице). Ритмички гест се користи за потребе динамизовања нарације. Низањем гестова у оквиру једне гестовне јединице истиче се сукцесивност, али и динамичност радње у целини. У раду се дискутује и веза гестова са врстом и граматичким категоријама пратећих речи.
AB  - This work was based on material collected during anthropological and linguistic research in settlements in the Timok Valley as part of  a project entitled Protecting the Intangible Cultural Heritage of the Torlak Vernacular. Although the primary goal of the project was to document language and traditional culture, the use of video cameras in field interviews provided opportunities for research into non-verbal communication. For the purposes of this paper, a small multimodal corpus of narratives on the topic of the cultivation and processing of hemp was created. Besides the literally transcribed verbal elements of the narratives, the corpus also contains non-verbal elements - gestures, inseparably linked to verbal elements (lexical affiliates). Analysis of gestures and the accompanying verbal parts of the conversation aims to show that, iconic gestures are mostly used to simulate the actions described or illustrate the objects used in them and the resulting products, while deictic gestures are used to indicate spatial relations and illustrate the form and size of an object. Deictic gestures often appear together with iconic gestures, but the lexical affiliates are deictics (usually demonstrative pronouns). The beat is used to dynamize narration. By bridging the gestures within a single gesture unit, successiveness is emphasized, as well as the dynamics of the action as a whole. The paper also discusses the connection of gestures and the type and grammatical categories of the lexical affiliates.
PB  - Књажевац: Народна библиотека "Његош"
PB  - Београд: Удружење фолклориста Србије
T2  - Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107
T1  - Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље
SP  - 219
EP  - 238
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5492
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2018",
abstract = "Овај рад је настао на основу грађе прикупљене током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања у насељима у долини Тимока у оквиру пројекта „Чувари нематеријалне баштине тимочких говора“. Осим што је циљ рада на пројекту било документовање језика и традицијске културе, употреба видео-камере у теренским разговорима омогућила је и истраживање невербалне комуникације. За потребе овог рада креиран је мултимодални корпус наратива на тему гајења и прераде конопље, који осим дословно транскрибованих вербалних елемената наратива, садржи и маркиране невербалне елементе – гестове, неодвојиво повезане са вербалним елементима, тј. пратећим речима (lexical affiliates). Анализа гестова и пратећих вербалних делова разговора има за циљ да покаже да се за потребе симулације описиваних радњи, илустрације предмета који се користе приликом тих радњи и производа који настају као њихов резултат углавном користе иконички гестови, док се указивање на просторне релације, илустрацију облика и величине неког предмета користе деиктички гестови. Деиктички гестови се често јављају заједно са иконичким гестовима, али су пратеће речи деиктици (најчешће показне заменице). Ритмички гест се користи за потребе динамизовања нарације. Низањем гестова у оквиру једне гестовне јединице истиче се сукцесивност, али и динамичност радње у целини. У раду се дискутује и веза гестова са врстом и граматичким категоријама пратећих речи., This work was based on material collected during anthropological and linguistic research in settlements in the Timok Valley as part of  a project entitled Protecting the Intangible Cultural Heritage of the Torlak Vernacular. Although the primary goal of the project was to document language and traditional culture, the use of video cameras in field interviews provided opportunities for research into non-verbal communication. For the purposes of this paper, a small multimodal corpus of narratives on the topic of the cultivation and processing of hemp was created. Besides the literally transcribed verbal elements of the narratives, the corpus also contains non-verbal elements - gestures, inseparably linked to verbal elements (lexical affiliates). Analysis of gestures and the accompanying verbal parts of the conversation aims to show that, iconic gestures are mostly used to simulate the actions described or illustrate the objects used in them and the resulting products, while deictic gestures are used to indicate spatial relations and illustrate the form and size of an object. Deictic gestures often appear together with iconic gestures, but the lexical affiliates are deictics (usually demonstrative pronouns). The beat is used to dynamize narration. By bridging the gestures within a single gesture unit, successiveness is emphasized, as well as the dynamics of the action as a whole. The paper also discusses the connection of gestures and the type and grammatical categories of the lexical affiliates.",
publisher = "Књажевац: Народна библиотека "Његош", Београд: Удружење фолклориста Србије",
journal = "Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107",
title = "Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље",
pages = "219-238",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5492"
}
Ћирковић, С. (2018). Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље.
Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107
Београд: Удружење фолклориста Србије., 219-238.
Ћирковић С. Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље. Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107. 2018;:219-238.
Ћирковић Светлана, "Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље" Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107 (2018):219-238

Настава на српском језику у Поморишју данас

Ћирковић, Светлана

(Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2017
AB  - Овај прилог се бави анализом три случаја организовања наставе на српском језику у поморишким насељима Фелнак, Арад Гај и Велики Сенпетар. У насељима Фелнак и Велики Сенпетар настава на српском језику је институционализована, и обавља се у оквиру српских одељења основних школа у овим насељима. Настава српског језика у арадском приградском насељу Арад Гај је факултативна и организована је уз подршку Савеза Срба у Румунији. Квалитативна социолингвситичка анализа теренских наратива о ставовима говорника српског језика, као и ставовима наставника који изводе наставу на српском језику указује на све мањи број говорника српског језика у Поморишју, да говорници српског језика припадају најстаријој генерацији, да најмлађа генерација говорника, па чак и ученици који похађају наставу на српском језику, не користи српски језик, и да је број домена употребе српског језика данас врло ограничен. Такође, истраживања указују и на драстично смањење броја ученика српских одељења у последњих двадесетак година, прилагођавање наставе ситуацији пасивне употребе и знања српског језика у генерацији ученика основне школе, с једне стране, и ситуацији могућег укидања српског одељења због малог броја ученика, с друге. Иако примарни циљ теренских истраживања није био сагледавање социолингвистичке ситуације, нити су теренска истраживања била осмишљена тако да обухвате заштиту језика, у раду се констатује да језичка ситуација упућује на потребу за заштитом језика, и рад на превенцији замене језика.
AB  - This contribution is basically concerned with the qualitative analysis of three cases of classes in Serbian language in settlements of Felnac, Arad Gai and Sânpetru Mare, which belong to the region of Mureş river. The classes in Serbian language in settlements Felnac and Sânpetru Mare are institutionalized within the Serbian departments of primary schools in these settlements. Serbian language classes in the settlement of Arad Gai, the suburb of the town of Arad, are organized with the support of the Association of Serbs in Romania. Qualitative sociolinguistic analysis of narratives about the attitudes of Serbian language speakers, as well as the attitudes of teachers who teach in the Serbian language indicates a declining number of speakers of Serbian language in the region of Mureş river, as well as that speakers belong to the oldest generation, that the youngest generation of speakers, and even students that attend classes in Serbian language, do not use Serbian language in wide range of linguistic domains. The studies indicate the drastic reduction in number of students of Serbian classes in the last twenty years, the adaptation  of teaching to passive knowledge of the Serbian language in the generation of primary school students , on the one hand, and the possible reversal of the Serbian classes to the small number of students, on the other. Although the primary goal of the field researches were not the consideration of socio-linguistic situation, nor the studies were primarily designed to integrate the language preservation, subsequently was concluded that the language situation had pointed to the need to language preservation, and the prevention of language shift.
PB  - Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар: Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Настава на српском језику у Поморишју данас
SP  - 519
EP  - 536
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5493
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2017",
abstract = "Овај прилог се бави анализом три случаја организовања наставе на српском језику у поморишким насељима Фелнак, Арад Гај и Велики Сенпетар. У насељима Фелнак и Велики Сенпетар настава на српском језику је институционализована, и обавља се у оквиру српских одељења основних школа у овим насељима. Настава српског језика у арадском приградском насељу Арад Гај је факултативна и организована је уз подршку Савеза Срба у Румунији. Квалитативна социолингвситичка анализа теренских наратива о ставовима говорника српског језика, као и ставовима наставника који изводе наставу на српском језику указује на све мањи број говорника српског језика у Поморишју, да говорници српског језика припадају најстаријој генерацији, да најмлађа генерација говорника, па чак и ученици који похађају наставу на српском језику, не користи српски језик, и да је број домена употребе српског језика данас врло ограничен. Такође, истраживања указују и на драстично смањење броја ученика српских одељења у последњих двадесетак година, прилагођавање наставе ситуацији пасивне употребе и знања српског језика у генерацији ученика основне школе, с једне стране, и ситуацији могућег укидања српског одељења због малог броја ученика, с друге. Иако примарни циљ теренских истраживања није био сагледавање социолингвистичке ситуације, нити су теренска истраживања била осмишљена тако да обухвате заштиту језика, у раду се констатује да језичка ситуација упућује на потребу за заштитом језика, и рад на превенцији замене језика., This contribution is basically concerned with the qualitative analysis of three cases of classes in Serbian language in settlements of Felnac, Arad Gai and Sânpetru Mare, which belong to the region of Mureş river. The classes in Serbian language in settlements Felnac and Sânpetru Mare are institutionalized within the Serbian departments of primary schools in these settlements. Serbian language classes in the settlement of Arad Gai, the suburb of the town of Arad, are organized with the support of the Association of Serbs in Romania. Qualitative sociolinguistic analysis of narratives about the attitudes of Serbian language speakers, as well as the attitudes of teachers who teach in the Serbian language indicates a declining number of speakers of Serbian language in the region of Mureş river, as well as that speakers belong to the oldest generation, that the youngest generation of speakers, and even students that attend classes in Serbian language, do not use Serbian language in wide range of linguistic domains. The studies indicate the drastic reduction in number of students of Serbian classes in the last twenty years, the adaptation  of teaching to passive knowledge of the Serbian language in the generation of primary school students , on the one hand, and the possible reversal of the Serbian classes to the small number of students, on the other. Although the primary goal of the field researches were not the consideration of socio-linguistic situation, nor the studies were primarily designed to integrate the language preservation, subsequently was concluded that the language situation had pointed to the need to language preservation, and the prevention of language shift.",
publisher = "Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар: Савез Срба у Румунији, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Настава на српском језику у Поморишју данас",
pages = "519-536",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5493"
}
Ћирковић, С. (2017). Настава на српском језику у Поморишју данас.
Исходишта
Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу.(3), 519-536.
Ћирковић С. Настава на српском језику у Поморишју данас. Исходишта. 2017;(3):519-536.
Ћирковић Светлана, "Настава на српском језику у Поморишју данас" Исходишта, no. 3 (2017):519-536

Лековито биље као елемент традицијске културе у околини Књажевца

Ћирковић, Светлана

(Београд: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", 2017)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2017
AB  - На основу теренских видео и аудио записа, насталих током 2015. и 2016. у
насељима у околини Књажевца, радом се успоставља инвентар лековитог биља код
саговорника који се њиме баве на традиционалан начин, за сопствену употребу.
Овај инвентар упоређен је са одговорајућим терминима у референтном Ботаничком
речнику Драгутина Симоновића, а посебно су издвојени фитоними којих нема у
овом речнику, као ни у одговарајућим дијалекатским речницима тимочких говора
Јакше Динића и Љубише Рајковића (спуркатњача, лизбиље, тиквин цвет, мачји
језик). У разговорима добијени подаци: називи биљака, место на којем расту, кад
се беру, садрже и „метаподатке“ који подразумевају упућивање на биљку, њен и
изглед невербалним средствима – углавном гестом. Аудио-снимањем ови остају
невидљиви, а с обзиром на то да истраживачи не транскрибују разговоре одмах
након снимања, могу остати изгубљени. Стога се истиче потреба за видео-
бележењем, које би допринело бољем разумевању контекста теренског наратива.
AB  - Аn inventory of medicinal herbs is established оn the basis of field video and
audio recordings created during 2015 and 2016 in settlements close to Knjaževac. The
inventory reflects interlocutors’ dealing with medicinal herbs. This inventory is compared
with the corresponding terms in the referent botanical dictionary of Dragutin Simonović,
as well as in the corresponding dialect dictionaries of the Timok speeches of Jakša Dinić
and Ljubiša Rajković. The phytonyms which are not registered in these dictionaries are
particulary highlighted (e.g. spurkatnjača, lizbilje, tikvin cvet, mačji jezik).
Talking about medicinal plants and their place in traditional culture draw attention
to important topics of humanities – the role of medicinal herbs in traditional healing
and knowledge of medicinal plants that are acquired over time, but also lost under the
influence of modern drugs, which points to the need for institutional protection of this
type of knowledge. Since medicinal plants are used for the healing or treatment of disease
(or distress), talk about medicinal plants draws attention to the traditional approach
to diseases – what is considered a disease, how it is treated, and who are people with
knowledge and skills in healing.
PB  - Београд: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Београд: Удружење фолклориста Србије
T2  - Гора божурова (биљни свет у традиционалној култури Словена)
T1  - Лековито биље као елемент традицијске културе у околини Књажевца
SP  - 199
EP  - 210
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5495
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2017",
abstract = "На основу теренских видео и аудио записа, насталих током 2015. и 2016. у
насељима у околини Књажевца, радом се успоставља инвентар лековитог биља код
саговорника који се њиме баве на традиционалан начин, за сопствену употребу.
Овај инвентар упоређен је са одговорајућим терминима у референтном Ботаничком
речнику Драгутина Симоновића, а посебно су издвојени фитоними којих нема у
овом речнику, као ни у одговарајућим дијалекатским речницима тимочких говора
Јакше Динића и Љубише Рајковића (спуркатњача, лизбиље, тиквин цвет, мачји
језик). У разговорима добијени подаци: називи биљака, место на којем расту, кад
се беру, садрже и „метаподатке“ који подразумевају упућивање на биљку, њен и
изглед невербалним средствима – углавном гестом. Аудио-снимањем ови остају
невидљиви, а с обзиром на то да истраживачи не транскрибују разговоре одмах
након снимања, могу остати изгубљени. Стога се истиче потреба за видео-
бележењем, које би допринело бољем разумевању контекста теренског наратива., Аn inventory of medicinal herbs is established оn the basis of field video and
audio recordings created during 2015 and 2016 in settlements close to Knjaževac. The
inventory reflects interlocutors’ dealing with medicinal herbs. This inventory is compared
with the corresponding terms in the referent botanical dictionary of Dragutin Simonović,
as well as in the corresponding dialect dictionaries of the Timok speeches of Jakša Dinić
and Ljubiša Rajković. The phytonyms which are not registered in these dictionaries are
particulary highlighted (e.g. spurkatnjača, lizbilje, tikvin cvet, mačji jezik).
Talking about medicinal plants and their place in traditional culture draw attention
to important topics of humanities – the role of medicinal herbs in traditional healing
and knowledge of medicinal plants that are acquired over time, but also lost under the
influence of modern drugs, which points to the need for institutional protection of this
type of knowledge. Since medicinal plants are used for the healing or treatment of disease
(or distress), talk about medicinal plants draws attention to the traditional approach
to diseases – what is considered a disease, how it is treated, and who are people with
knowledge and skills in healing.",
publisher = "Београд: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд: Удружење фолклориста Србије",
journal = "Гора божурова (биљни свет у традиционалној култури Словена)",
title = "Лековито биље као елемент традицијске културе у околини Књажевца",
pages = "199-210",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5495"
}
Ћирковић, С. (2017). Лековито биље као елемент традицијске културе у околини Књажевца.
Гора божурова (биљни свет у традиционалној култури Словена)
Београд: Удружење фолклориста Србије., 199-210.
Ћирковић С. Лековито биље као елемент традицијске културе у околини Књажевца. Гора божурова (биљни свет у традиционалној култури Словена). 2017;:199-210.
Ћирковић Светлана, "Лековито биље као елемент традицијске културе у околини Књажевца" Гора божурова (биљни свет у традиционалној култури Словена) (2017):199-210

Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora

Ćirković, Svetlana; Mirić, Mirjana

(Narodna biblioteka "Njegoš", Knjaževac, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Ćirković, Svetlana
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2017
AB  - Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora" nastao je kao rezultat lingvističkih, antropološko-lingvističkih i folklorističkih istraživanja na projektu "Jezik,folklor i migracije na Balkanu" (br. 178010, MPNTR), i kao rezultat rada na projektu "Istraživanje jezika i folklora Roma" u Knjaževcu, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije tokom dva projektna ciklusa 2016. i 2017. godine. Nosilac projekta bila je Narodna biblioteka „Njegoš” u Knjaževcu. Osnovni cilj projekta je bilo terensko dokumentovanje jezika i folklorne tradicije Roma u Knjaževcu i Minićevu, a sekundarni razrada i praktična primena specifične metodologije terenskog rada. Prikupljena jezička građa iskorišćena je za izradu romsko-srpskog rečnika sa kratkom zbirkom odabranih tekstova na romskom jeziku.
PB  - Narodna biblioteka "Njegoš", Knjaževac
T1  - Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4629
ER  - 
@book{
author = "Ćirković, Svetlana and Mirić, Mirjana",
year = "2017",
abstract = "Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora" nastao je kao rezultat lingvističkih, antropološko-lingvističkih i folklorističkih istraživanja na projektu "Jezik,folklor i migracije na Balkanu" (br. 178010, MPNTR), i kao rezultat rada na projektu "Istraživanje jezika i folklora Roma" u Knjaževcu, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije tokom dva projektna ciklusa 2016. i 2017. godine. Nosilac projekta bila je Narodna biblioteka „Njegoš” u Knjaževcu. Osnovni cilj projekta je bilo terensko dokumentovanje jezika i folklorne tradicije Roma u Knjaževcu i Minićevu, a sekundarni razrada i praktična primena specifične metodologije terenskog rada. Prikupljena jezička građa iskorišćena je za izradu romsko-srpskog rečnika sa kratkom zbirkom odabranih tekstova na romskom jeziku.",
publisher = "Narodna biblioteka "Njegoš", Knjaževac",
title = "Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4629"
}
Ćirković, S.,& Mirić, M. (2017). Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora.

Narodna biblioteka "Njegoš", Knjaževac..
Ćirković S, Mirić M. Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora. 2017;.
Ćirković Svetlana, Mirić Mirjana, "Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora" (2017)

Време идеализованог суживота Срба и Албанаца на Косову и Метохији

Ћирковић, Светлана

(Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2017
AB  - За потребе овог прилога креиран је корпус од десет разговора са расељеним лицима са Косова и Метохије, вођених током 2002. и 2003. године у  колективним прихватним центрима и приватном смештају расељених лица у централној Србији, у којима се као доминантна издваја тема о времену идеализованог суживота Срба и Албанаца. Корпус је анализиран из перспективе антрополошке лингвистике, са циљем да се укаже да се време пре расељавања перципира као идеализовано бесконфликтно. Година 1999. се узима као година почетка ратних сукоба и почетка расељавања, иако су расељена лица у централну Србију долазила у више таласа, током 2000. године и касније. Време пре расељавања карактерише идеализовани суживот Срба и Албанаца, а у највећем броју примера из Корпуса говори се о идеализованој приватној и јавној сфери живота, као и о идеализованој пословној сарадњи. У неколико примера време идеализованог суживота Срба и Албанаца поистовећује се с временом у коме влада Јосип Броз Тито, и оно се описује као време наметнуте етничке једнакости после кога почињу конфликти.
AB  - A corpus of ten interviews with displaced persons from Kosovo and Metohija, managed in 2002 and 2003 in refugees’ camps and private accommodation of displaced persons in central Serbia was created for the purposes of this paper. In these interviews the time of idealized coexistence between Serbs and Albaninans stands outs as the dominants topic. The corpus was analyzed from the perspective of linguistic anthropology, with the aim to draw attention to the time before the displacement as idealized conflict-free. The year 1999 was taken as the year of the beginning of the war and the beginning of displacement, although displaced persons had been coming to central Serbia in several waves, in 2000 and later. The time before displacement was depicted as idealized coexistence between Serbs and Albanians, and in most of the examples from the Corpus the private and public sfere of life, as well as business cooperation was idealized. In a few examples the time of idealized coexistence between Serbs and Albanians was identified with the time ruled by Josip Broz Tito, the time of imposed ethnic equality after which the conflicts began.
PB  - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Језик, књижевност, време: зборник радова. Језичка истраживања
T1  - Време идеализованог суживота Срба и Албанаца на Косову и Метохији
SP  - 343
EP  - 360
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5494
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2017",
abstract = "За потребе овог прилога креиран је корпус од десет разговора са расељеним лицима са Косова и Метохије, вођених током 2002. и 2003. године у  колективним прихватним центрима и приватном смештају расељених лица у централној Србији, у којима се као доминантна издваја тема о времену идеализованог суживота Срба и Албанаца. Корпус је анализиран из перспективе антрополошке лингвистике, са циљем да се укаже да се време пре расељавања перципира као идеализовано бесконфликтно. Година 1999. се узима као година почетка ратних сукоба и почетка расељавања, иако су расељена лица у централну Србију долазила у више таласа, током 2000. године и касније. Време пре расељавања карактерише идеализовани суживот Срба и Албанаца, а у највећем броју примера из Корпуса говори се о идеализованој приватној и јавној сфери живота, као и о идеализованој пословној сарадњи. У неколико примера време идеализованог суживота Срба и Албанаца поистовећује се с временом у коме влада Јосип Броз Тито, и оно се описује као време наметнуте етничке једнакости после кога почињу конфликти., A corpus of ten interviews with displaced persons from Kosovo and Metohija, managed in 2002 and 2003 in refugees’ camps and private accommodation of displaced persons in central Serbia was created for the purposes of this paper. In these interviews the time of idealized coexistence between Serbs and Albaninans stands outs as the dominants topic. The corpus was analyzed from the perspective of linguistic anthropology, with the aim to draw attention to the time before the displacement as idealized conflict-free. The year 1999 was taken as the year of the beginning of the war and the beginning of displacement, although displaced persons had been coming to central Serbia in several waves, in 2000 and later. The time before displacement was depicted as idealized coexistence between Serbs and Albanians, and in most of the examples from the Corpus the private and public sfere of life, as well as business cooperation was idealized. In a few examples the time of idealized coexistence between Serbs and Albanians was identified with the time ruled by Josip Broz Tito, the time of imposed ethnic equality after which the conflicts began.",
publisher = "Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Језик, књижевност, време: зборник радова. Језичка истраживања",
title = "Време идеализованог суживота Срба и Албанаца на Косову и Метохији",
pages = "343-360",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5494"
}
Ћирковић, С. (2017). Време идеализованог суживота Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
Језик, књижевност, време: зборник радова. Језичка истраживања
Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу., 343-360.
Ћирковић С. Време идеализованог суживота Срба и Албанаца на Косову и Метохији. Језик, књижевност, време: зборник радова. Језичка истраживања. 2017;:343-360.
Ћирковић Светлана, "Време идеализованог суживота Срба и Албанаца на Косову и Метохији" Језик, књижевност, време: зборник радова. Језичка истраживања (2017):343-360

Употреба цитата у усменим наративима о традиционалној медицини у Ибарском Колашину: од истинитости до евиденцијалности

Ћирковић, Светлана

(Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2015
AB  - Антрополошко-лингвистичким теоријско-методолошким приступом у
овом раду анализирани су примери ексцерпирани из екстензивног разговора са
једном саговорнициом из Ибарског Колашина на тему традиционалне медици-
не. Анализа има за циљ да покаже с једне стране разлике између цитирања фор-
мула у наративима о колективном знању традиционалне медицине, које су део
фолклорног текста, и употребе цитата у наративима о индивидуалном знању
традиционалне медицине. С друге стране, употреба цитата у наративима о ин-
дивидуалном знању има за циљ да динамизује конверзацију, допринесе исти-
нитости испричане приче и отклони сумњу у успешност примењеног тради-
ционалног лечења.
AB  - In this paper theoretical and methodological approaches of linguistic anthropology are applied
in order to analyze examples from extensive interview about traditional medicine with one
participant from Ibarski Kolasin. The analysis aims to show the distinction between quoting the
formula in the narratives of the collective knowledge of traditional medicine, which are part of
the folklore, and use of quotations in the narratives of individual knowledge of traditional medicine.
On the other hand, the use of quotations in the narratives of individual knowledge aims to
dynamise conversation, contribute to the truth of tales and remove doubts about the success of
the applied traditional treatment.
PB  - Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет
T2  - Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
T1  - Употреба цитата у усменим наративима о традиционалној медицини у Ибарском Колашину: од истинитости до евиденцијалности
SP  - 207
EP  - 229
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5691
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2015",
abstract = "Антрополошко-лингвистичким теоријско-методолошким приступом у
овом раду анализирани су примери ексцерпирани из екстензивног разговора са
једном саговорнициом из Ибарског Колашина на тему традиционалне медици-
не. Анализа има за циљ да покаже с једне стране разлике између цитирања фор-
мула у наративима о колективном знању традиционалне медицине, које су део
фолклорног текста, и употребе цитата у наративима о индивидуалном знању
традиционалне медицине. С друге стране, употреба цитата у наративима о ин-
дивидуалном знању има за циљ да динамизује конверзацију, допринесе исти-
нитости испричане приче и отклони сумњу у успешност примењеног тради-
ционалног лечења., In this paper theoretical and methodological approaches of linguistic anthropology are applied
in order to analyze examples from extensive interview about traditional medicine with one
participant from Ibarski Kolasin. The analysis aims to show the distinction between quoting the
formula in the narratives of the collective knowledge of traditional medicine, which are part of
the folklore, and use of quotations in the narratives of individual knowledge of traditional medicine.
On the other hand, the use of quotations in the narratives of individual knowledge aims to
dynamise conversation, contribute to the truth of tales and remove doubts about the success of
the applied traditional treatment.",
publisher = "Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана",
title = "Употреба цитата у усменим наративима о традиционалној медицини у Ибарском Колашину: од истинитости до евиденцијалности",
pages = "207-229",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5691"
}
Ћирковић, С. (2015). Употреба цитата у усменим наративима о традиционалној медицини у Ибарском Колашину: од истинитости до евиденцијалности.
Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет., 207-229.
Ћирковић С. Употреба цитата у усменим наративима о традиционалној медицини у Ибарском Колашину: од истинитости до евиденцијалности. Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана. 2015;:207-229.
Ћирковић Светлана, "Употреба цитата у усменим наративима о традиционалној медицини у Ибарском Колашину: од истинитости до евиденцијалности" Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана (2015):207-229

Истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији: антрополошколингвистичка анализа наратива о прављењу чеснице

Ћирковић, Светлана

(Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2015
AB  - Истраживачки тим Балканолошког института Српске академије наука и уметности започео је 2013. године истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији и то у оквиру пројекта Срби у Румунији и румунско-југословенске везе у другој половини 20. века, потписаног од стране Румунске академије наука и Српске академије наука и уметности. Истраживања у оквиру пројекта имају интердисциплинаран оквир, а истраживачки тим из Србије фокус истраживања усмерио је на антрополошке и лингвистичке теме. Примењујући методологију отвореног интервјуа са саговорницима на терену је разговарано о локалној и усменој историји, забележене су биографске приче, приче из свакодневног живота, разговори на тему традицијске културе Срба у истраживаним насељима. Такође, истраживана је и улога институција (образовање на српском језику, улога Српске православне цркве, мањинских организација), миграције и мешани бракови у обликовању културе и идентитета Срба у Румунији. Применом антрополошколингвистичког приступа у овом прилогу ће бити анализирани наративи о прављењу чеснице.
AB  - In 2013, the research team of the Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts began researches of the Serbian communities in the Arad county in Romania, within the project The Serbs in Romania and the Romanian-Yugoslav Ties in the Second Half of the 20th Century, signed by the Romanian Academy of Sciences and the Serbian Academy of Sciences and Arts. The project studies have an interdisciplinary framework, and the research team from Serbia focused its studies on the anthropological and linguistic topics. Applying the methodology of open interviews with interlocutors in the field, they discussed local and oral history, recorded biographical stories, stories from everyday life, conversations about the traditional culture of the Serbs in the surveyed settlements. Likewise, the team investigated the role of institutions (education in the Serbian language, role of the Orthodox Church and minority organizations), migration and mixed marriages in shaping the culture and identity of the Serbs in Romania. The paper will draw attention to some linguistic issues arising in the course of the survey.
PB  - Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар: Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији: антрополошколингвистичка анализа наратива о прављењу чеснице
SP  - 455
EP  - 472
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5692
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2015",
abstract = "Истраживачки тим Балканолошког института Српске академије наука и уметности започео је 2013. године истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији и то у оквиру пројекта Срби у Румунији и румунско-југословенске везе у другој половини 20. века, потписаног од стране Румунске академије наука и Српске академије наука и уметности. Истраживања у оквиру пројекта имају интердисциплинаран оквир, а истраживачки тим из Србије фокус истраживања усмерио је на антрополошке и лингвистичке теме. Примењујући методологију отвореног интервјуа са саговорницима на терену је разговарано о локалној и усменој историји, забележене су биографске приче, приче из свакодневног живота, разговори на тему традицијске културе Срба у истраживаним насељима. Такође, истраживана је и улога институција (образовање на српском језику, улога Српске православне цркве, мањинских организација), миграције и мешани бракови у обликовању културе и идентитета Срба у Румунији. Применом антрополошколингвистичког приступа у овом прилогу ће бити анализирани наративи о прављењу чеснице., In 2013, the research team of the Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts began researches of the Serbian communities in the Arad county in Romania, within the project The Serbs in Romania and the Romanian-Yugoslav Ties in the Second Half of the 20th Century, signed by the Romanian Academy of Sciences and the Serbian Academy of Sciences and Arts. The project studies have an interdisciplinary framework, and the research team from Serbia focused its studies on the anthropological and linguistic topics. Applying the methodology of open interviews with interlocutors in the field, they discussed local and oral history, recorded biographical stories, stories from everyday life, conversations about the traditional culture of the Serbs in the surveyed settlements. Likewise, the team investigated the role of institutions (education in the Serbian language, role of the Orthodox Church and minority organizations), migration and mixed marriages in shaping the culture and identity of the Serbs in Romania. The paper will draw attention to some linguistic issues arising in the course of the survey.",
publisher = "Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар: Савез Срба у Румунији, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији: антрополошколингвистичка анализа наратива о прављењу чеснице",
pages = "455-472",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5692"
}
Ћирковић, С. (2015). Истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији: антрополошколингвистичка анализа наратива о прављењу чеснице.
Исходишта
Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу.(1), 455-472.
Ћирковић С. Истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији: антрополошколингвистичка анализа наратива о прављењу чеснице. Исходишта. 2015;(1):455-472.
Ћирковић Светлана, "Истраживања српских заједница у жупанији Арад у Румунији: антрополошколингвистичка анализа наратива о прављењу чеснице" Исходишта, no. 1 (2015):455-472

Роми у мешовитим браковима: Трансформације религијског, групног и језичког идентитета

Ћирковић, Светлана

(Београд: Rrominterpress, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2015
AB  - За потребе овог рада одабрани су разговори са Ромима, резултат теренских антрополошколингвистичких истраживања у ромским насељима у Београду и околини (београдско приградско насеље Рипањ и ромско неформално насеље у новобеоградском Блоку 45), током 2008. године. У свим наведеним насељима разговарано је са Ромкињама (рођеним у муслиманским породицама), које су у мешовитим браковима, тј. у браковима са припадницима неке друге ромске или етничке групе. Разговори са саговорницама које су у мешовитим браковима показују трансформације различитих видова идентитета, а у овом раду биће анализиране трансформације религијског, групног и језичког идентитета.
AB  - For the purpose of this study the interviews with the Roma were selected, which are the result of field research from the linguistic anthropology perspective. The field research were carried out in Roma settlement in and around Belgrade (Ripanj, Belgrade suburb settlement, and Roma informal settlement in New Belgrade’s Block 45), during 2008. In all these settlements was discussed with the Roma women (born in Muslim families) who are in mixed marriages, ie. in marriages with members of the Roma or any other ethnic group. Interviews with women who are in mixed marriages show the transformation of different forms of identity, and in this paper we analyzed the transformation of religious, group and linguistic identity.
PB  - Београд: Rrominterpress
T2  - Религија и верски обичаји Рома
T1  - Роми у мешовитим браковима: Трансформације религијског, групног и језичког идентитета
SP  - 51
EP  - 73
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5690
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2015",
abstract = "За потребе овог рада одабрани су разговори са Ромима, резултат теренских антрополошколингвистичких истраживања у ромским насељима у Београду и околини (београдско приградско насеље Рипањ и ромско неформално насеље у новобеоградском Блоку 45), током 2008. године. У свим наведеним насељима разговарано је са Ромкињама (рођеним у муслиманским породицама), које су у мешовитим браковима, тј. у браковима са припадницима неке друге ромске или етничке групе. Разговори са саговорницама које су у мешовитим браковима показују трансформације различитих видова идентитета, а у овом раду биће анализиране трансформације религијског, групног и језичког идентитета., For the purpose of this study the interviews with the Roma were selected, which are the result of field research from the linguistic anthropology perspective. The field research were carried out in Roma settlement in and around Belgrade (Ripanj, Belgrade suburb settlement, and Roma informal settlement in New Belgrade’s Block 45), during 2008. In all these settlements was discussed with the Roma women (born in Muslim families) who are in mixed marriages, ie. in marriages with members of the Roma or any other ethnic group. Interviews with women who are in mixed marriages show the transformation of different forms of identity, and in this paper we analyzed the transformation of religious, group and linguistic identity.",
publisher = "Београд: Rrominterpress",
journal = "Религија и верски обичаји Рома",
title = "Роми у мешовитим браковима: Трансформације религијског, групног и језичког идентитета",
pages = "51-73",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5690"
}
Ћирковић, С. (2015). Роми у мешовитим браковима: Трансформације религијског, групног и језичког идентитета.
Религија и верски обичаји Рома
Београд: Rrominterpress., 51-73.
Ћирковић С. Роми у мешовитим браковима: Трансформације религијског, групног и језичког идентитета. Религија и верски обичаји Рома. 2015;:51-73.
Ћирковић Светлана, "Роми у мешовитим браковима: Трансформације религијског, групног и језичког идентитета" Религија и верски обичаји Рома (2015):51-73

Tradiţia vie a sârbilor din judeţul Arad: cesniţa (česnica)

Ćirković, Svetlana

(Bucureşti: Centrul Cultural Judeţean Arad. Editura Etnologică, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2015
PB  - Bucureşti: Centrul Cultural Judeţean Arad. Editura Etnologică
T2  - Populaţii şi Patrimoniul Imaterial Euroregional. De la stratul cultural profund la tradiţii vii
T1  - Tradiţia vie a sârbilor din judeţul Arad: cesniţa (česnica)
SP  - 148
EP  - 176
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5693
ER  - 
@article{
author = "Ćirković, Svetlana",
year = "2015",
publisher = "Bucureşti: Centrul Cultural Judeţean Arad. Editura Etnologică",
journal = "Populaţii şi Patrimoniul Imaterial Euroregional. De la stratul cultural profund la tradiţii vii",
title = "Tradiţia vie a sârbilor din judeţul Arad: cesniţa (česnica)",
pages = "148-176",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5693"
}
Ćirković, S. (2015). Tradiţia vie a sârbilor din judeţul Arad: cesniţa (česnica).
Populaţii şi Patrimoniul Imaterial Euroregional. De la stratul cultural profund la tradiţii vii
Bucureşti: Centrul Cultural Judeţean Arad. Editura Etnologică., 148-176.
Ćirković S. Tradiţia vie a sârbilor din judeţul Arad: cesniţa (česnica). Populaţii şi Patrimoniul Imaterial Euroregional. De la stratul cultural profund la tradiţii vii. 2015;:148-176.
Ćirković Svetlana, "Tradiţia vie a sârbilor din judeţul Arad: cesniţa (česnica)" Populaţii şi Patrimoniul Imaterial Euroregional. De la stratul cultural profund la tradiţii vii (2015):148-176

Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије

Ћирковић, Светлана

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2012)

TY  - BOOK
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2012
AB  - In 2002, two institutes of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA), the Institute for the Serbian Language and the Institute for Balkan Studies, started a UNESCO-supported project: Research of Slavic Vernaculars in Kosovo and Metohija. The project resulted in an archive of audio recordings made both with displaced persons and with those still living in enclaves in Kosovo. The Corpus extracted for the purpose of the study The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo and Metohija comprises 142 pages of transcribed data from 40 selected interviews. The transcribed Corpus was then shaped into 297 fragments defined by the topic of conversation: 199 fragments from the interviews with female, and 98 with male participants. The part published in this study comprises only a small number of examples considered by the author as the most representative of these fragments.
As the interviewed persons were predominantly illiterate or functionally illiterate people coming from rural communities of Kosovo and Metohija (with a few exceptions coming from urban environments such as Priština or Prizren), all conversations were held in Serbian vernaculars, some of them very distant from standard Serbian.

From the very beginning of our work on the research topic as it is articulated in the title, a number of methodologically inspired questions needed answers. Firstly, we sought to answer the question as to what was distinctive in the discourse of displaced persons from Kosovo and Metohija as compared to the discourse of persons still living in the enclaves in Kosovo and Metohija. Secondly, we addressed the question of extracting a special corpus out of the extensive material collected during the project Research of Slavic Vernaculars in Kosovo and Metohija, a corpus on which to base our analysis. 
For the purpose of our study, we used the conversations from the Audio Archive of the above-mentioned project that are focused on the interlocutors’ experiences relating to the war (of 1999), displacement, and new life conditions. Being spatially dislocated, displaced persons consider the war period as a zero point on the timeline of their lives; hence the past, present and future are determined in relation to this reference point. It does not mean that persons living in the enclaves in Kosovo and Metohija do not locate events in relation to the war, but rather that those who were displaced move within a quite distinctive spatio-temporal coordinate system.
The study The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo and Metohija is divided into two parts. 
The first part ofers a description of the theory and methodology applied: a review of contemporary fieldwork in Serbia both in linguistics and in humanities as a whole, a review of the theoretical frameworks of cognitive linguistics, conversation analysis, discourse analysis and different approaches to taxis constructions. Having in mind time as the focus of the study, a theoretical discussion on time is included as well. The Corpus was analyzed from the perspective of cognitive linguistics. The very examples, however, required the formal linguistic approach as well, which means that the analysis of the Corpus is characterized by pluralism of analytical methods.
The second, analytical, part of the study is divided into four main chapters, whose purpose was to identify the category of temporal boundary and the conceptual categories of the present, past and future, in order to be able to look at their manifestation in language. 
In identifying and defining the temporal boundary, it has been assumed that there is in every narrative of displaced persons a prototypical concept of displacement, given the individually experienced character of every event associated with the displacement. Regardless of their personal experience of displacement, most of the interviewed persons mark the war, bombing and displacement (of 1999) as a hypothetical boundary on their life timeline. This boundary can therefore be seen as a stereotype. The definitions of prototype and stereotype are adopted from Ljudmila Popović. 
Even though the war/bombing/displacement is experienced in different ways by different persons, nearly all recorded narratives and discourses analyzed for the purpose of this study have something in common: it is exactly this event (war/bombing/displacement) that, even if verbalized in different ways, marks the boundary between past and present. 
Utterances of the interlocutors displaced from Kosovo and Metohija during 1999 locate certain events and states in time in relation to the war and bombing, and they do so in terms of their being anterior or posterior to the temporal boundary expressed by the lexemes war and bombing. The use of these lexemes in prepositional phrases, the system of taxis constructions, and contexts in which these lexemes are used, as well as the meaning which can be read from the discourse, indicate their synonymy. Through the process of metonymic transfer the lexeme bombing acquires the meaning “war”, as well as “the beginning of the war”.
The temporal boundary stereotype is expressed by verbs of motion, the center of the stereotype is expressed by the verb to come (came), while the fact that the verb is used in the past tense indicates that the speaking person places the action in the past.
	Modern ways of expressing time and temporal relationships, such as dates, days of the week and years, which are used in the discourse of displaced persons to mark a temporal boundary, may be thought of as prototypical. The examples from our Corpus show that interviewers insist on the precise localization of event(s) in time, which interlocutors, however, are sometimes unable to do. They often spontaneously use nonstandard temporal markers, a fact that is consistent with our hypothesis about differences in the very understanding of time. These differences are considered to arise from interviewees and interviewers having different mental patterns and ways of understanding time.
	The concept of the present is delimited as a fragment by two reference points on the timeline, one point being the moment of speech, the other being the moment of displacement, i.e. the temporal boundary (singled out in the discourse). In that sense, the conceptual category of the present is defined as the section of the timeline from the temporal boundary to the moment of speech. What is regularly observable within the conceptual category of the present – given the focus of conversation on reconstructing traditional culture and language, as well as the interlocutors’ need to talk about a part of their reality – is the mixed use of the past and present tenses, even their use in various meanings; in all that, the meaning of verbs should not be neglected either. A change of perspective from which events are looked at is also observable in the discourse – on the one hand, the interlocutors focus on the moment of speech, which results in looking at the present as a temporal fragment around the point in time at which the conversation takes place. On the other hand, the present is seen as the temporal fragment which extends from the moment of displacement to the moment of speech, and which, given its actual duration, includes situations, events and states that are perceived as past ones.
Taking into account the extensive character of the concept of the present, which, in real time, includes a fragment of the past, the use of tenses within this conceptual category is not essentially different from their use in the conceptual category of the past. The verb in the predicate is considered to be a stereotype of the category of temporality. On the conceptual level, however, Corpus examples show that the notion of the present is typically verbalized by using the temporal adverb now.
Namely, Corpus examples show that the temporal adverb now is highly frequent and that it occurs even in phrases where the past tense is used, as well as in discourse fragments for which only the past tense is used. Moreover, examples reveal not only that the temporal adverb now can transfer its primary meaning (“at the present time”) to other temporal fragments, but also that this manner of its use modifies its primary meaning in such a way that the adverb acquires a dimension of duration. By introducing the dimension of meaning “present” into the discourse delimited by the moment of displacement as a temporal boundary on one side and the moment of speech on the other, this adverb, regardless of the tense used, becomes representative of the stereotypical notion of the present in the discourse of displaced persons from Kosovo and Metohija.
The conceptual category of the past is defined as a temporal fragment on the timeline delimited by a temporal boundary on only one side, a boundary expressed through displacement. Given that there is only one boundary, the temporal fragment included in the category of the past remains undefined. The reason for this way of expressing the past might be in the fieldwork methodology used – the conversational focus was on traditional culture, which led to a predomination of (auto)biographical narratives and rituals associated with traditional culture in the discourse relating to the conceptual category of the past. 
As regards the topics in the discourse that belongs to the conceptual category of the past, two types of time conceptualization are observable – cyclic and linear.
Linear time occurs along the length of the timeline; it moves from the past towards the future, and each moment has its own characteristics and can only occur once. The concept of linear time is observable in (auto)biographical stories.
The concept of cyclic time appears to be more frequent, as our conversation mostly revolved around traditional culture. The concept of cyclic time is expressed in several different ways; that is, depending on the topic, several types of cycles may be identified. 
One of the cycles is the calendar cycle, and by this we mean the calendar of traditionally observed holidays. It is characterized by situations and activities repeated every year on every one of these holidays. It may be assumed that the sequence of actions and situations, as well as their duration, is always identical. 
 The other cycle is the annual cycle associated with the seasonal activities that the displaced persons carried out in their communities before their displacement. The actions classified as cyclic are repeated within every activity – sowing, harvesting, mowing, etc.
A third cycle observed in the study is the daily cycle, given that the daily organization of time also involves repetitive elements. Although a day may be thought of as a line running from morning to evening, as it does in the linear concept of time, there are, within daily activities, situations and actions that are repeated day after day. 
A forth cycle is the life cycle. Although life may be conceived of as a line that begins at birth and ends at death, and each moment in life as unique and unrepeatable, the life cycle is also seen here as a collection of a number of situations and actions occurring in everybody’s life – situations and actions characteristic of every wedding, funeral, birth, baptism, and other similar elements of traditional culture. In that sense, the type of time characterizing these elements of traditional culture is cyclic. 
Apart from four main cycles identified depending on the topics discussed with interlocutors, there are some situations in which time can also be classified as cyclic. It is a fact that even linear and cyclic times can overlap one another; that is, that there are in certain cycles actions that can be classified as linear. As a result, it is sometimes difficult to identify a precise boundary between the two types of time, linear and cyclic.
Our analysis of the discourse fragments belonging to the conceptual category of the past is based on the way in which events are described by the interlocutors. In keeping with the topics, a chronologically ordered description of events and the expressing of habitual actions seem to predominate. Apart from the use of the past tense, which represents the stereotype of the category of the past, the simple present and future tenses are also frequently employed. The present tense serves a narrative function, to express habitual actions in the past and for giving instructions. The simple future tense serves two functions: one is to express habitual actions in the past, and in that case it is alternately used with the present tense; the other is to give instructions, where it also alternates with the present tense.
In the conceptual category of the past, chronological order is highlighted as an important characteristic in expressing past events. Except for the past tense and the variously used present tense occurring successively in order to state past events in a chronological order, chronology and succession are also expressed by means of discourse markers. The study points to the use of the discourse marker of the beginning, the discourse markers after, then, and, as well as to the use of various discourse markers in a single discourse fragment.
Finally, the study looks into the conceptual category of the future, which is delimited on only one side of the timeline by the moment of speech, i.e. by the conceptual category of the present. Briefly, all events and situations on the timeline located after the moment of speech belong to the conceptual category of the future. This category does not have the “other” boundary; there is no moment that could serve to delimit it in the future. Thus, this conceptual category, like that of the past, is characterized by indefinite temporal extension.
Unlike the conceptual categories of present and past, however, the Corpus yielded only few examples of the conceptual category of the future. One of the reasons is the fieldwork methodology – the conversational focus was on the past, on the traditional culture as it had been practiced in the past or until the moment of displacement, and on the change of living conditions. None of the questions intentionally concerned the interlocutors’ future and/or plans for the future. Namely, it was believed that their present circumstances made that kind of questions both inappropriate and likely to cause emotional reactions.
Even so, we compiled the examples of the use of the future tense for referring to the temporal fragment after the moment of speech. Neither the examples with the simple future tense used in direct speech, nor those whose reference point was in the past (the relative use of the future tense) were taken into account. In most cases, situations expressed by the simple future tense are associated with uncertainty, that is – interlocutors express uncertainty about what might happen in the future.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T1  - Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије
T1  - The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo I Metohija
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10941
ER  - 
@book{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2012",
abstract = "In 2002, two institutes of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA), the Institute for the Serbian Language and the Institute for Balkan Studies, started a UNESCO-supported project: Research of Slavic Vernaculars in Kosovo and Metohija. The project resulted in an archive of audio recordings made both with displaced persons and with those still living in enclaves in Kosovo. The Corpus extracted for the purpose of the study The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo and Metohija comprises 142 pages of transcribed data from 40 selected interviews. The transcribed Corpus was then shaped into 297 fragments defined by the topic of conversation: 199 fragments from the interviews with female, and 98 with male participants. The part published in this study comprises only a small number of examples considered by the author as the most representative of these fragments.
As the interviewed persons were predominantly illiterate or functionally illiterate people coming from rural communities of Kosovo and Metohija (with a few exceptions coming from urban environments such as Priština or Prizren), all conversations were held in Serbian vernaculars, some of them very distant from standard Serbian.

From the very beginning of our work on the research topic as it is articulated in the title, a number of methodologically inspired questions needed answers. Firstly, we sought to answer the question as to what was distinctive in the discourse of displaced persons from Kosovo and Metohija as compared to the discourse of persons still living in the enclaves in Kosovo and Metohija. Secondly, we addressed the question of extracting a special corpus out of the extensive material collected during the project Research of Slavic Vernaculars in Kosovo and Metohija, a corpus on which to base our analysis. 
For the purpose of our study, we used the conversations from the Audio Archive of the above-mentioned project that are focused on the interlocutors’ experiences relating to the war (of 1999), displacement, and new life conditions. Being spatially dislocated, displaced persons consider the war period as a zero point on the timeline of their lives; hence the past, present and future are determined in relation to this reference point. It does not mean that persons living in the enclaves in Kosovo and Metohija do not locate events in relation to the war, but rather that those who were displaced move within a quite distinctive spatio-temporal coordinate system.
The study The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo and Metohija is divided into two parts. 
The first part ofers a description of the theory and methodology applied: a review of contemporary fieldwork in Serbia both in linguistics and in humanities as a whole, a review of the theoretical frameworks of cognitive linguistics, conversation analysis, discourse analysis and different approaches to taxis constructions. Having in mind time as the focus of the study, a theoretical discussion on time is included as well. The Corpus was analyzed from the perspective of cognitive linguistics. The very examples, however, required the formal linguistic approach as well, which means that the analysis of the Corpus is characterized by pluralism of analytical methods.
The second, analytical, part of the study is divided into four main chapters, whose purpose was to identify the category of temporal boundary and the conceptual categories of the present, past and future, in order to be able to look at their manifestation in language. 
In identifying and defining the temporal boundary, it has been assumed that there is in every narrative of displaced persons a prototypical concept of displacement, given the individually experienced character of every event associated with the displacement. Regardless of their personal experience of displacement, most of the interviewed persons mark the war, bombing and displacement (of 1999) as a hypothetical boundary on their life timeline. This boundary can therefore be seen as a stereotype. The definitions of prototype and stereotype are adopted from Ljudmila Popović. 
Even though the war/bombing/displacement is experienced in different ways by different persons, nearly all recorded narratives and discourses analyzed for the purpose of this study have something in common: it is exactly this event (war/bombing/displacement) that, even if verbalized in different ways, marks the boundary between past and present. 
Utterances of the interlocutors displaced from Kosovo and Metohija during 1999 locate certain events and states in time in relation to the war and bombing, and they do so in terms of their being anterior or posterior to the temporal boundary expressed by the lexemes war and bombing. The use of these lexemes in prepositional phrases, the system of taxis constructions, and contexts in which these lexemes are used, as well as the meaning which can be read from the discourse, indicate their synonymy. Through the process of metonymic transfer the lexeme bombing acquires the meaning “war”, as well as “the beginning of the war”.
The temporal boundary stereotype is expressed by verbs of motion, the center of the stereotype is expressed by the verb to come (came), while the fact that the verb is used in the past tense indicates that the speaking person places the action in the past.
	Modern ways of expressing time and temporal relationships, such as dates, days of the week and years, which are used in the discourse of displaced persons to mark a temporal boundary, may be thought of as prototypical. The examples from our Corpus show that interviewers insist on the precise localization of event(s) in time, which interlocutors, however, are sometimes unable to do. They often spontaneously use nonstandard temporal markers, a fact that is consistent with our hypothesis about differences in the very understanding of time. These differences are considered to arise from interviewees and interviewers having different mental patterns and ways of understanding time.
	The concept of the present is delimited as a fragment by two reference points on the timeline, one point being the moment of speech, the other being the moment of displacement, i.e. the temporal boundary (singled out in the discourse). In that sense, the conceptual category of the present is defined as the section of the timeline from the temporal boundary to the moment of speech. What is regularly observable within the conceptual category of the present – given the focus of conversation on reconstructing traditional culture and language, as well as the interlocutors’ need to talk about a part of their reality – is the mixed use of the past and present tenses, even their use in various meanings; in all that, the meaning of verbs should not be neglected either. A change of perspective from which events are looked at is also observable in the discourse – on the one hand, the interlocutors focus on the moment of speech, which results in looking at the present as a temporal fragment around the point in time at which the conversation takes place. On the other hand, the present is seen as the temporal fragment which extends from the moment of displacement to the moment of speech, and which, given its actual duration, includes situations, events and states that are perceived as past ones.
Taking into account the extensive character of the concept of the present, which, in real time, includes a fragment of the past, the use of tenses within this conceptual category is not essentially different from their use in the conceptual category of the past. The verb in the predicate is considered to be a stereotype of the category of temporality. On the conceptual level, however, Corpus examples show that the notion of the present is typically verbalized by using the temporal adverb now.
Namely, Corpus examples show that the temporal adverb now is highly frequent and that it occurs even in phrases where the past tense is used, as well as in discourse fragments for which only the past tense is used. Moreover, examples reveal not only that the temporal adverb now can transfer its primary meaning (“at the present time”) to other temporal fragments, but also that this manner of its use modifies its primary meaning in such a way that the adverb acquires a dimension of duration. By introducing the dimension of meaning “present” into the discourse delimited by the moment of displacement as a temporal boundary on one side and the moment of speech on the other, this adverb, regardless of the tense used, becomes representative of the stereotypical notion of the present in the discourse of displaced persons from Kosovo and Metohija.
The conceptual category of the past is defined as a temporal fragment on the timeline delimited by a temporal boundary on only one side, a boundary expressed through displacement. Given that there is only one boundary, the temporal fragment included in the category of the past remains undefined. The reason for this way of expressing the past might be in the fieldwork methodology used – the conversational focus was on traditional culture, which led to a predomination of (auto)biographical narratives and rituals associated with traditional culture in the discourse relating to the conceptual category of the past. 
As regards the topics in the discourse that belongs to the conceptual category of the past, two types of time conceptualization are observable – cyclic and linear.
Linear time occurs along the length of the timeline; it moves from the past towards the future, and each moment has its own characteristics and can only occur once. The concept of linear time is observable in (auto)biographical stories.
The concept of cyclic time appears to be more frequent, as our conversation mostly revolved around traditional culture. The concept of cyclic time is expressed in several different ways; that is, depending on the topic, several types of cycles may be identified. 
One of the cycles is the calendar cycle, and by this we mean the calendar of traditionally observed holidays. It is characterized by situations and activities repeated every year on every one of these holidays. It may be assumed that the sequence of actions and situations, as well as their duration, is always identical. 
 The other cycle is the annual cycle associated with the seasonal activities that the displaced persons carried out in their communities before their displacement. The actions classified as cyclic are repeated within every activity – sowing, harvesting, mowing, etc.
A third cycle observed in the study is the daily cycle, given that the daily organization of time also involves repetitive elements. Although a day may be thought of as a line running from morning to evening, as it does in the linear concept of time, there are, within daily activities, situations and actions that are repeated day after day. 
A forth cycle is the life cycle. Although life may be conceived of as a line that begins at birth and ends at death, and each moment in life as unique and unrepeatable, the life cycle is also seen here as a collection of a number of situations and actions occurring in everybody’s life – situations and actions characteristic of every wedding, funeral, birth, baptism, and other similar elements of traditional culture. In that sense, the type of time characterizing these elements of traditional culture is cyclic. 
Apart from four main cycles identified depending on the topics discussed with interlocutors, there are some situations in which time can also be classified as cyclic. It is a fact that even linear and cyclic times can overlap one another; that is, that there are in certain cycles actions that can be classified as linear. As a result, it is sometimes difficult to identify a precise boundary between the two types of time, linear and cyclic.
Our analysis of the discourse fragments belonging to the conceptual category of the past is based on the way in which events are described by the interlocutors. In keeping with the topics, a chronologically ordered description of events and the expressing of habitual actions seem to predominate. Apart from the use of the past tense, which represents the stereotype of the category of the past, the simple present and future tenses are also frequently employed. The present tense serves a narrative function, to express habitual actions in the past and for giving instructions. The simple future tense serves two functions: one is to express habitual actions in the past, and in that case it is alternately used with the present tense; the other is to give instructions, where it also alternates with the present tense.
In the conceptual category of the past, chronological order is highlighted as an important characteristic in expressing past events. Except for the past tense and the variously used present tense occurring successively in order to state past events in a chronological order, chronology and succession are also expressed by means of discourse markers. The study points to the use of the discourse marker of the beginning, the discourse markers after, then, and, as well as to the use of various discourse markers in a single discourse fragment.
Finally, the study looks into the conceptual category of the future, which is delimited on only one side of the timeline by the moment of speech, i.e. by the conceptual category of the present. Briefly, all events and situations on the timeline located after the moment of speech belong to the conceptual category of the future. This category does not have the “other” boundary; there is no moment that could serve to delimit it in the future. Thus, this conceptual category, like that of the past, is characterized by indefinite temporal extension.
Unlike the conceptual categories of present and past, however, the Corpus yielded only few examples of the conceptual category of the future. One of the reasons is the fieldwork methodology – the conversational focus was on the past, on the traditional culture as it had been practiced in the past or until the moment of displacement, and on the change of living conditions. None of the questions intentionally concerned the interlocutors’ future and/or plans for the future. Namely, it was believed that their present circumstances made that kind of questions both inappropriate and likely to cause emotional reactions.
Even so, we compiled the examples of the use of the future tense for referring to the temporal fragment after the moment of speech. Neither the examples with the simple future tense used in direct speech, nor those whose reference point was in the past (the relative use of the future tense) were taken into account. In most cases, situations expressed by the simple future tense are associated with uncertainty, that is – interlocutors express uncertainty about what might happen in the future.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
title = "Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије, The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo I Metohija",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10941"
}
Ћирковић, С. (2012). The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo I Metohija.

Београд : Балканолошки институт САНУ..
Ћирковић С. The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo I Metohija. 2012;.
Ћирковић Светлана, "The Stereotype of Time in the Discourse of Displaced Persons from Kosovo I Metohija" (2012)

Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије

Ћирковић, Светлана

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2012)

TY  - BOOK
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2012
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_964
ER  - 
@book{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2012",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_964"
}
Ћирковић, С. (2012). Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије.

Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
Ћирковић С. Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије. 2012;.
Ћирковић Светлана, "Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије" (2012)

Expressing Time in the Autobiographical Discourse of Internally Displaced Persons (IDP) from Kosovo and Metohija

Ćirković, Svetlana

(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2008
AB  - The oral corpus of recorded conversations with displaced persons from Kosovo and Metohija was formed in 2003. The transcript of a three-hour conversation with a female interlocutor originally from the environs of Suva Reka (Metohija) has been subjected to discourse analysis, an oft-used technique within linguistic anthropology. The focus of the contribution is on the interlocutor's ways of expressing time. Her autobiographical discourse, as well as that of displaced persons from Kosovo and Metohija in general, shows that the war/bombing/displacement functions as a temporal divide, as a time marker in relation to which the past, present and future are expressed. The results of this pilot study into time expressions may be used as the starting point in studying the entire oral corpus.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Expressing Time in the Autobiographical Discourse of Internally Displaced Persons (IDP) from Kosovo and Metohija
SP  - 199
EP  - 220
IS  - XXXIX
DO  - 10.2298/BALC0839199C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4287
ER  - 
@article{
author = "Ćirković, Svetlana",
year = "2008",
abstract = "The oral corpus of recorded conversations with displaced persons from Kosovo and Metohija was formed in 2003. The transcript of a three-hour conversation with a female interlocutor originally from the environs of Suva Reka (Metohija) has been subjected to discourse analysis, an oft-used technique within linguistic anthropology. The focus of the contribution is on the interlocutor's ways of expressing time. Her autobiographical discourse, as well as that of displaced persons from Kosovo and Metohija in general, shows that the war/bombing/displacement functions as a temporal divide, as a time marker in relation to which the past, present and future are expressed. The results of this pilot study into time expressions may be used as the starting point in studying the entire oral corpus.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Expressing Time in the Autobiographical Discourse of Internally Displaced Persons (IDP) from Kosovo and Metohija",
pages = "199-220",
number = "XXXIX",
doi = "10.2298/BALC0839199C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4287"
}
Ćirković, S. (2008). Expressing Time in the Autobiographical Discourse of Internally Displaced Persons (IDP) from Kosovo and Metohija.
Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XXXIX), 199-220.
https://doi.org/10.2298/BALC0839199C
Ćirković S. Expressing Time in the Autobiographical Discourse of Internally Displaced Persons (IDP) from Kosovo and Metohija. Balcanica. 2008;(XXXIX):199-220.
doi:10.2298/BALC0839199C.
Ćirković Svetlana, "Expressing Time in the Autobiographical Discourse of Internally Displaced Persons (IDP) from Kosovo and Metohija" Balcanica, no. XXXIX (2008):199-220,
https://doi.org/10.2298/BALC0839199C .

Култна места Косова и Метохије

Илић (Мандић), Марија; Јовановић, Владан; Милосављевић, Бојана; Ратковић, Драгана; Сикимић, Биљана; Ћирковић, Светлана

(Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу, 2003)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Милосављевић, Бојана
AU  - Ратковић, Драгана
AU  - Сикимић, Биљана
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2003
PB  - Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу
T2  - Баштина
T1  - Култна места Косова и Метохије
T1  - The Srines of Kosovo and Metohija in Oral Narratives
SP  - 153
EP  - 174
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8450
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија and Јовановић, Владан and Милосављевић, Бојана and Ратковић, Драгана and Сикимић, Биљана and Ћирковић, Светлана",
year = "2003",
publisher = "Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу",
journal = "Баштина",
title = "Култна места Косова и Метохије, The Srines of Kosovo and Metohija in Oral Narratives",
pages = "153-174",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8450"
}
Илић (Мандић), М., Јовановић, В., Милосављевић, Б., Ратковић, Д., Сикимић, Б.,& Ћирковић, С. (2003). The Srines of Kosovo and Metohija in Oral Narratives.
Баштина
Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу.(15), 153-174.
Илић (Мандић) М, Јовановић В, Милосављевић Б, Ратковић Д, Сикимић Б, Ћирковић С. The Srines of Kosovo and Metohija in Oral Narratives. Баштина. 2003;(15):153-174.
Илић (Мандић) Марија, Јовановић Владан, Милосављевић Бојана, Ратковић Драгана, Сикимић Биљана, Ћирковић Светлана, "The Srines of Kosovo and Metohija in Oral Narratives" Баштина, no. 15 (2003):153-174