TY  - CONF
AU  - Пешикан-Љуштановић, Љиљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13297
AB  - Рад указује на досадашња истраживања ове теме, концентришући се потом на мање истраживане аспекте позоришне тематике у Сремчевом приповедачком делу. Централни предмет рада јесте однос новонастајуће 
публике према позоришту и однос глумаца према публици; укрштај традиционалне културе у којој позориште не постоји, али постоје различити видови 
перформативности, и театра, који тематизује дела усмене културе, али и битно 
мења однос према њима, те особени однос глумаца према театру и животу.
AB  - The paper first points to previous research on this topic, then concentrates 
on less researched aspects of theatrical themes in the narrative work of Stevan 
Sremac. The central subject of the paper is the attitude of the emerging audience 
towards the theater and the attitude of the actors towards the audience, a cross 
between traditional culture, in which theater does not exist, but there are different 
types of performativity, and theater, which thematizes works of oral culture, but 
also significantly changes the attutude towards them.
The paper shows how the comedy in Sremac’s prose with the theme of actors 
and theater turns into melancholy, reaching the psychological sophistication of 
the characters and the fine ambivalence with which Sremac depicts the fate of 
Serbian theater and its coryphaeuses, who, despite their comic human weaknesses 
and vanity, have essentially contributed to the formation of a new, modern civic 
culture, but also to the preservation and encouragement of national consciousness 
in the newly liberated areas.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Од устаничког барјака до позоришне реквизите
T1  - From the insurgent banner to the theater equipment
SP  - 83
EP  - 95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297
ER  - 

@conference{
author = "Пешикан-Љуштановић, Љиљана",
year = "2022",
abstract = "Рад указује на досадашња истраживања ове теме, концентришући се потом на мање истраживане аспекте позоришне тематике у Сремчевом приповедачком делу. Централни предмет рада јесте однос новонастајуће 
публике према позоришту и однос глумаца према публици; укрштај традиционалне културе у којој позориште не постоји, али постоје различити видови 
перформативности, и театра, који тематизује дела усмене културе, али и битно 
мења однос према њима, те особени однос глумаца према театру и животу., The paper first points to previous research on this topic, then concentrates 
on less researched aspects of theatrical themes in the narrative work of Stevan 
Sremac. The central subject of the paper is the attitude of the emerging audience 
towards the theater and the attitude of the actors towards the audience, a cross 
between traditional culture, in which theater does not exist, but there are different 
types of performativity, and theater, which thematizes works of oral culture, but 
also significantly changes the attutude towards them.
The paper shows how the comedy in Sremac’s prose with the theme of actors 
and theater turns into melancholy, reaching the psychological sophistication of 
the characters and the fine ambivalence with which Sremac depicts the fate of 
Serbian theater and its coryphaeuses, who, despite their comic human weaknesses 
and vanity, have essentially contributed to the formation of a new, modern civic 
culture, but also to the preservation and encouragement of national consciousness 
in the newly liberated areas.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Од устаничког барјака до позоришне реквизите, From the insurgent banner to the theater equipment",
pages = "83-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297"
}

Пешикан-Љуштановић, Љ.. (2022). Од устаничког барјака до позоришне реквизите. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297

Пешикан-Љуштановић Љ. Од устаничког барјака до позоришне реквизите. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297 .

Пешикан-Љуштановић, Љиљана, "Од устаничког барјака до позоришне реквизите" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):83-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297 .

TY  - CONF
AU  - Пешикан-Љуштановић, Љиљана Ж.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12148
AB  - Предмет овог рада јесте истраживање колико су и 
како кратки говорни изрази усменог порекла, оно што је Вук Стефановић Караџић називао „у обичај узете ријечи“, заступљени у Знаковима поред пута 
Иве Андрића; какав је Андрићев однос према њима; ко их и у ком контексту 
казује; да ли су издвојени унутар нове књижевне целине или су као жанровска микроструктура потпуно у њу уклопљени; и, пре свега, какви су њихова 
функција и смисао у новом, писаном делу. Важним нам се чинио и однос 
ових усмених облика према пишчевој личној, ауторској паремиологији.
AB  - The subject of this paper is to research how much, and in which way 
short spoken phrases of verbal origin, or as Vuk Stefanović Karadžić called 
them “the usual sayings”, are represented in Ivo Andrić’s Signs by the Roadside; what Andrić’s attitude towards them is; which character uses them and in 
which context; whether they are separated within a new literar unity, or they 
are completely integrated into it as a genre microstructure. The main question 
was what their function and meaning are in a new, written work. It was relevant and we have seen the importance in how these spoken phrases corelate to 
author’s personal paremology. 
The research has shown that short spoken phrases of verbal origin in 
various ways cite, associate, and are used in Andrić’s Signs by the Roadside. 
Although often separated, they fit firmly into the artistic and aesthetic complex of the new creation as: an element of characterization; the focus of the 
image of the world; a model for author’s own thoughts modeling. Their function is never just illustrative, they often become an essential part of the new 
meaning, and thus a part of those signs that are author’s legacy.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Дело Иве Андрића
T1  - Знакови на опасном путу - кратки говорни изрази усменог порекла у Знаковима поред пута Иве Андрића : заступљеност и функција
T1  - Signs by the dangerous road:  spoken phrases of verbal origin in Ivo Andrić’s Signs by the roadside: representation and function
SP  - 155
EP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12148
ER  - 

@conference{
author = "Пешикан-Љуштановић, Љиљана Ж.",
year = "2018",
abstract = "Предмет овог рада јесте истраживање колико су и 
како кратки говорни изрази усменог порекла, оно што је Вук Стефановић Караџић називао „у обичај узете ријечи“, заступљени у Знаковима поред пута 
Иве Андрића; какав је Андрићев однос према њима; ко их и у ком контексту 
казује; да ли су издвојени унутар нове књижевне целине или су као жанровска микроструктура потпуно у њу уклопљени; и, пре свега, какви су њихова 
функција и смисао у новом, писаном делу. Важним нам се чинио и однос 
ових усмених облика према пишчевој личној, ауторској паремиологији., The subject of this paper is to research how much, and in which way 
short spoken phrases of verbal origin, or as Vuk Stefanović Karadžić called 
them “the usual sayings”, are represented in Ivo Andrić’s Signs by the Roadside; what Andrić’s attitude towards them is; which character uses them and in 
which context; whether they are separated within a new literar unity, or they 
are completely integrated into it as a genre microstructure. The main question 
was what their function and meaning are in a new, written work. It was relevant and we have seen the importance in how these spoken phrases corelate to 
author’s personal paremology. 
The research has shown that short spoken phrases of verbal origin in 
various ways cite, associate, and are used in Andrić’s Signs by the Roadside. 
Although often separated, they fit firmly into the artistic and aesthetic complex of the new creation as: an element of characterization; the focus of the 
image of the world; a model for author’s own thoughts modeling. Their function is never just illustrative, they often become an essential part of the new 
meaning, and thus a part of those signs that are author’s legacy.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Дело Иве Андрића",
title = "Знакови на опасном путу - кратки говорни изрази усменог порекла у Знаковима поред пута Иве Андрића : заступљеност и функција, Signs by the dangerous road:  spoken phrases of verbal origin in Ivo Andrić’s Signs by the roadside: representation and function",
pages = "155-173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12148"
}

Пешикан-Љуштановић, Љ. Ж.. (2018). Знакови на опасном путу - кратки говорни изрази усменог порекла у Знаковима поред пута Иве Андрића : заступљеност и функција. in Дело Иве Андрића
Београд : Српска академија наука и уметности., 155-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12148

Пешикан-Љуштановић ЉЖ. Знакови на опасном путу - кратки говорни изрази усменог порекла у Знаковима поред пута Иве Андрића : заступљеност и функција. in Дело Иве Андрића. 2018;:155-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12148 .

Пешикан-Љуштановић, Љиљана Ж., "Знакови на опасном путу - кратки говорни изрази усменог порекла у Знаковима поред пута Иве Андрића : заступљеност и функција" in Дело Иве Андрића (2018):155-173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12148 .