@conference{
author = "Mitrović, Katarina M.",
year = "2022",
abstract = "The positions, problems and perspectives of young people in Serbia are
often discussed in the scientific and general public. A number of questions
have been raised: how young people live in the socio-political context in
which they find themselves, what are their motives for pursuing a degree,
how do they get a job, when do they achieve autonomy and become
ready to start their own family, how do they see their future and what are
they doing in order to achieve plans. Concerns that accompany narratives
about young people often rise from demographic indicators and the idea
of the „inadequacy“ of life-course. In addition to negative demographic
trends and perception of the position of young people in Serbia through
the prism of European standards, youth issues are formulated in relation
to cultural representations of „normal“ in accordance with a certain life
phase. The idea of linearity and „successful“ phases is undermined by
„delay“ or „prolongation“ of phases, „premature“ entry into phases, and
„inconsistency“ in transition (so-called boomerang or yo-yo principle).
The „mismatch“ of phases or their attributes is often associated with economic
factors, while the general opinion is that the phases are different
in systems that are perceived as better organized.
Fear for the future of young people in Serbia could be seen in the national
strategies. In my presentation, I will show how anthropology can
contribute to public policies, by using the example of youth research, research on transition to adulthood and the phenomenon of „extended
youth“. This phenomenon implies „prolongation“ of youth, and it is characterized
by longer financial and residential dependence of young people
on their parents. „Extended youth“ could be seen as a particularly difficult
and long phase of liminality, indefinite waiting, and „stuckedness“.
Starting from „solid“ demographic indicators, economic and sociological
research, as well as the assumption that the phenomenon of „extended
youth“ is pushed by the local economic and political context, I will present
the results of qualitative research I conducted in 2019 and 2020 while
analyzing cultural representations related to this phenomenon. On that
track, I will try to show how anthropology and ethnology can contribute
to the understanding of young people, youth research, and improvement
of youth policies. Namely, I believe that the support of ethnologists and
anthropologists in creating and rethinking public policies can contribute
to better understanding of the interpretations of the experiences of youth
in Serbia. Anthropology can be a reminder of the fluidity of concepts, as
well as the cultural, social, economic and historical context that shapes
phases and roles. Finally, by reviewing the needs of young people and by
offering complementary explanations of phenomena that have already
been identified, it is possible to work better on designing cooperation projects
and adapting strategies to users., О позицијама, проблемима и перспективама младих људи у Ср-
бији неретко се говори у научној и широј јавности. Поставља се пи-
тање како млади живе у друштвено-политичком контексту у којем
се налазе, који су им мотиви за школовање, како долазе до посла,
када достижу аутономију и постају спремни да заснују сопствену
породицу, како виде своју будућност, те на који начин до ње стижу.
Забринутост која прати наративе о младима често полази од де-
мографских показатеља и идеја о „неадекватности“ животног тока.
Поред негативних демографских трендова и сагледавања позиција
младих у Србији кроз призму европских стандарда, проблем мла-
дих формулише се и у односу на културне представе о томе шта је
„нормално“ у складу са одређеном фазом животног тока. Идеју о
линеарности и „успешности“ фаза нарушавају „кашњење“ или „про-
дужавање“ фаза, „прерано“ улажење у фазе, као и „недоследност“
у транзијцији (такозвани бумеранг или јо-јо принцип, који карак-
терише својеврсно кретање и враћање). „Несклад“ фаза или њихо-
вих атрибута често је приписиван економским факторима, уз став
да су фазе другачије у системима који се перципирају као бољи и
уређенији. Страх за будућност младих у Србији, између осталог, можемо ви-
дети и у националним стратегијама. У свом излагању приказаћу на
који начин антропологија може дати допринос јавним политикама,
а на примеру истраживања младих, транзиције у одраслост и фено-
мена „продужене младости“. Овај феномен претпоставља својеврс-
но „пролонгирање“ младости, а карактерише га дужа финансијска и
стамбена зависност младих људи од њихових родитеља. Уколико се
продужава, сматра се да младост постаје посебно тешка и дуга фа-
за лиминалности, неодређеног чекања, „заглављености“ и „закоче-
ности“. Полазећи од „чврстих“ демографских показатеља, економских
и социолошких истраживања, као и претпоставке да је продужавање
младости изнуђено локалним економско-политичким контекстом,
представићу резултате квалитативног истраживања које сам спрове-
ла током 2019. и 2020. године са циљем указивања на културне пред-
ставе које су повезане са овим феноменом. На том трагу, настојаћу
да прикажем на који начин антропологија и етнологија могу дати
свој допринос у разумевању младих, истраживањима младости, али
и унапређењу омладинских политика. Наиме, сматрам да подршка
етнолога и антрополога у креирању и промишљању јавних поли-
тика може помоћи дубљем разумевању интерпретација искустава
одрастања и младости у Србији. Она може подсећати на флуидност
концепата, као и културни, друштвени, економски и историјски кон-
текст који моделује фазе и улоге. Коначно, уз преиспитивање потре-
ба младих и нуђење комплементарних објашњења феномена који
су већ препознати, може се боље радити на осмишљавању пројеката
сарадње, те се стратегије прилагодити корисницима.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, Београд : Археолошки институт / Belgrade : Institute of Archaeology",
journal = "Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future",
title = "Стратегије за младе и стратешка младост: антропологија, млади и јавне политике, Youth strategies and strategic youth: anthropology, youth and public policy",
pages = "103-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15272"
}
