@inbook{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Усвајање
Закона
о родној
равноправности
20. маја
2021. г. у
Народној
скупштини
Републике
Србије
изазвало
је бурну
реакцију
лингвистичке,
а пре свега
србистичке
струке.
С тим у вези,
врло
је важно
одмах
на
почетку
разјаснити
једну
кључну
ствар. Верујемо
да ниједна
цивилизована,
мислећа
особа
не само
да нема
ништа
против
родне
равноправности
већ се
залаже
за сузбијање
и искорењивање
сваког
облика
дискриминације
(на
основу
пола,
боје
коже,
националне
или верске
припадности,
когнитивних
способности,
имовинског
стања
и сл.). Дакле,
србистичка
струка
није
скуп
традиционалиста
огрнутих
у окорели
патријархат,
који
демонстрира
своју
моћ над језиком,
већ део академске
заједнице
који
се школовао
да проучава
српски
језик,
српску
књижевност,
историју
и културу.
Будући
да је донет
закон
обавезујућег карактера
чији
се значајан
део односи
на језик,
тачније
на онај део језика
који
се назива
родно
осетљивим/
сензитивним,
а да нико
из уже србистичке
струке
није
био консултован
приликом
израде
овог закона
иако
се Одбор
за стандардизацију
српског
језика
САНУ
више
пута
овим поводом
оглашавао,
потпуно
је очекивано
да се сада,
post festum,
уочава
низ пропуста,
нерегуларности
и мањкавости
у самом
закону,
што нужно
доводи
до његове
неприменљивости
у пракси,
макар
у вези
с делом
који
се тиче
употребе
родно
осетљивог
језика.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)",
pages = "117-121",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975"
}