TY  - CONF
AU  - Драгин, Наташа
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14447
AB  - The paper deals with the syntactic features of the Proglas (Foreword),
the first original Old Church Slavonic poem, which is usually attributed to St
Cyril and is known from three Serbian and one Russian source. The analysis
based on its Serbian Church Slavonic manuscript copy Hil 23 (late 13th century
– the first quarter of the 14th century) seeks to cover various categories
in the domain of the syntax of the cases and the syntax of sentence structure,
infinitive and participial constructions, as well as the tenses and verbal modes,
and offer answers to the following issues: a) the attitude toward those features
that exhibited a greater or lesser competing potential in the OCS canon; b)
the attitude towards the Graecized syntax as a high-style feature, typical of
liturgical books; c) a possible impact of the vernacular language. According
to the analysis, in terms of the choice of syntactic means, the text of the Proglas
highly approximates ordinary speech; this is primarily manifested in the
abandonment of Graecized forms as a distinctly literary feature of the high
style or their reduction to isolated examples, on the one hand, and favouring
those competing linguistic means in the literary language which are rooted in
the dialect basis, on the other. Such a striking contrast to the circumstances
reflected in the translated writings within the core corpus of OCS manuscripts,
which is primarily determined by the purpose of the composition, reveals the
genre diversification of the first Slavonic literary language, which must not be
observed as a monolithic and static structure whose reconstructed subsystems
can be found in grammars, but primarily as a sociolinguistic phenomenon
subject to both regional and functionally stylistic variation. As confirmed by
this example, the written monuments of the Serbian redaction play a great,
sometimes irreplaceable, role in highlighting the functional range of the OCS
literacy in an early stage of development.
AB  - У раду
се на основу
српскословенског
преписа
Хил 23 (крај XIII
– прва
четвртина
XIV века)
анализирају
синтаксичке
одлике
Прогласа,
прве
старословенске
оригиналне
песме,
која
се данас
углавном
приписује
Св. Ћирилу.
Испитивање
различитих
категорија
из домена
синтаксе
падежа
и синтаксе
реченице,
инфинитивних
и партиципских
конструкција,
као и глаголских
времена
и начина
показало
је да се текст
Прогласа
у великој
мери
приближава
говорној
основици,
будући
да је
у њему
прилично
сужен
инвентар
и фреквенција
изразито
књишких
црта
посведочених
у преводним
списима
старословенског
канона,
у
чему
је пресудну
улогу
одиграла
намена
овог дела.
Пружајући
драгоцено
сведочанство
о жанровској
раслојености
првог
словенског
књижевног
језика,
оно је још једном
потврдило
да се ради
формирања
што
прецизније
и потпуније
представе
о функционалним
стиловима
старословенске
писмености
у раном
периоду
њеног
развоја
у разматрање
мора
узимати
разноврсно
редакцијско
наслеђе,
у којем
српски
споменици
заузимају
значајно,
а како
се на примеру
Прогласа
види,
понекад
и незаменљиво
место.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
T1  - Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23)
T1  - The Syntactic Features of the Proglas by Constantine the Philosopher (Hil 23)
SP  - 237
EP  - 254
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447
ER  - 

@conference{
author = "Драгин, Наташа",
year = "2014",
abstract = "The paper deals with the syntactic features of the Proglas (Foreword),
the first original Old Church Slavonic poem, which is usually attributed to St
Cyril and is known from three Serbian and one Russian source. The analysis
based on its Serbian Church Slavonic manuscript copy Hil 23 (late 13th century
– the first quarter of the 14th century) seeks to cover various categories
in the domain of the syntax of the cases and the syntax of sentence structure,
infinitive and participial constructions, as well as the tenses and verbal modes,
and offer answers to the following issues: a) the attitude toward those features
that exhibited a greater or lesser competing potential in the OCS canon; b)
the attitude towards the Graecized syntax as a high-style feature, typical of
liturgical books; c) a possible impact of the vernacular language. According
to the analysis, in terms of the choice of syntactic means, the text of the Proglas
highly approximates ordinary speech; this is primarily manifested in the
abandonment of Graecized forms as a distinctly literary feature of the high
style or their reduction to isolated examples, on the one hand, and favouring
those competing linguistic means in the literary language which are rooted in
the dialect basis, on the other. Such a striking contrast to the circumstances
reflected in the translated writings within the core corpus of OCS manuscripts,
which is primarily determined by the purpose of the composition, reveals the
genre diversification of the first Slavonic literary language, which must not be
observed as a monolithic and static structure whose reconstructed subsystems
can be found in grammars, but primarily as a sociolinguistic phenomenon
subject to both regional and functionally stylistic variation. As confirmed by
this example, the written monuments of the Serbian redaction play a great,
sometimes irreplaceable, role in highlighting the functional range of the OCS
literacy in an early stage of development., У раду
се на основу
српскословенског
преписа
Хил 23 (крај XIII
– прва
четвртина
XIV века)
анализирају
синтаксичке
одлике
Прогласа,
прве
старословенске
оригиналне
песме,
која
се данас
углавном
приписује
Св. Ћирилу.
Испитивање
различитих
категорија
из домена
синтаксе
падежа
и синтаксе
реченице,
инфинитивних
и партиципских
конструкција,
као и глаголских
времена
и начина
показало
је да се текст
Прогласа
у великој
мери
приближава
говорној
основици,
будући
да је
у њему
прилично
сужен
инвентар
и фреквенција
изразито
књишких
црта
посведочених
у преводним
списима
старословенског
канона,
у
чему
је пресудну
улогу
одиграла
намена
овог дела.
Пружајући
драгоцено
сведочанство
о жанровској
раслојености
првог
словенског
књижевног
језика,
оно је још једном
потврдило
да се ради
формирања
што
прецизније
и потпуније
представе
о функционалним
стиловима
старословенске
писмености
у раном
периоду
њеног
развоја
у разматрање
мора
узимати
разноврсно
редакцијско
наслеђе,
у којем
српски
споменици
заузимају
значајно,
а како
се на примеру
Прогласа
види,
понекад
и незаменљиво
место.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)",
title = "Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23), The Syntactic Features of the Proglas by Constantine the Philosopher (Hil 23)",
pages = "237-254",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447"
}

Драгин, Н.. (2014). Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23). in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
Београд : Институт за српски језик САНУ., 237-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447

Драгин Н. Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23). in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;:237-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447 .

Драгин, Наташа, "Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23)" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) (2014):237-254,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447 .

TY  - JOUR
AU  - Драгин, Наташа
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3233
AB  - Ispitivanje je obuhvatilo fonetiku i morfologiju s ciljem da se ustanovi da li u tekstu ima jezičkih elemenata koji bi mogli svedočiti o užoj provenijenciji prepisivača a, posredno, možda i samog autora Nadgrobne reči. Analiza je pokazala prisustvo regionalnih crta koje idu u prilog pretpostavci o pripadnosti govora nepoznatog Smederevskog besednika kosovsko-resavskom dijalektu, koji uostalom i danas obuhvata grad Smederevo, za koji se i vezuje nastanak teksta. .
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О језику надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу
SP  - 379
EP  - 386
VL  - 56
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3233
ER  - 

@article{
author = "Драгин, Наташа",
year = "2000",
abstract = "Ispitivanje je obuhvatilo fonetiku i morfologiju s ciljem da se ustanovi da li u tekstu ima jezičkih elemenata koji bi mogli svedočiti o užoj provenijenciji prepisivača a, posredno, možda i samog autora Nadgrobne reči. Analiza je pokazala prisustvo regionalnih crta koje idu u prilog pretpostavci o pripadnosti govora nepoznatog Smederevskog besednika kosovsko-resavskom dijalektu, koji uostalom i danas obuhvata grad Smederevo, za koji se i vezuje nastanak teksta. .",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О језику надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу",
pages = "379-386",
volume = "56",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3233"
}

Драгин, Н.. (2000). О језику надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу. in Јужнословенски филолог, 56(1-2), 379-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3233

Драгин Н. О језику надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу. in Јужнословенски филолог. 2000;56(1-2):379-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3233 .

Драгин, Наташа, "О језику надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу" in Јужнословенски филолог, 56, no. 1-2 (2000):379-386,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3233 .