Jovanović, Jelena

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-0916-9315
  • Jovanović, Jelena (20)
  • Јовановић, Јелена (19)
  • Jovanović, Jelena Lj. (6)
  • Јовановић, Јелена Љ. (2)
Projects

Author's Bibliography

Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора

Јовановић, Јелена

(Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11819
AB  - Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.
PB  - Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности
C3  - Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
T1  - Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора
SP  - 77
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности",
journal = "Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије",
title = "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора",
pages = "77-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819"
}
Јовановић, Ј.. (2021). Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности., 77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
Јовановић Ј. Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије. 2021;:77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .
Јовановић, Јелена, "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора" in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије (2021):77-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .

О Етосу гласова у византијском појању : Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића

Јовановић, Јелена; Јовановић, Владимир Љ.

(Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Јовановић, Владимир Љ.
PY  - 2020
UR  - http://www.spc.rs/sr/novi_broj_godishnjaka_akademije_spc_zhivopis_9_2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10778
AB  - Рад има за циљ представљање до сада необјављеног рада композитора и учитеља пост-византијског појања Владимира Љ. Јовановића, „Етоси византијских гласова“. Уз презентацију овог текста, без интервенција у њему, дат је коментар контекста у ком је текст настао и коментар значаја ове тематике за појце и православне вернике у Београду и Србији данас.
PB  - Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију
T2  - Живопис : Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
T1  - О Етосу гласова у византијском појању : Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића
SP  - 128
EP  - 146
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена and Јовановић, Владимир Љ.",
year = "2020",
abstract = "Рад има за циљ представљање до сада необјављеног рада композитора и учитеља пост-византијског појања Владимира Љ. Јовановића, „Етоси византијских гласова“. Уз презентацију овог текста, без интервенција у њему, дат је коментар контекста у ком је текст настао и коментар значаја ове тематике за појце и православне вернике у Београду и Србији данас.",
publisher = "Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију",
journal = "Живопис : Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију",
title = "О Етосу гласова у византијском појању : Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића",
pages = "128-146",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778"
}
Јовановић, Ј.,& Јовановић, В. Љ.. (2020). О Етосу гласова у византијском појању : Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића. in Живопис : Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију.(9), 128-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778
Јовановић Ј, Јовановић ВЉ. О Етосу гласова у византијском појању : Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића. in Живопис : Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. 2020;(9):128-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778 .
Јовановић, Јелена, Јовановић, Владимир Љ., "О Етосу гласова у византијском појању : Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића" in Живопис : Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, no. 9 (2020):128-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778 .

Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10146
AB  - Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.
SP  - 181
EP  - 185
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.",
pages = "181-185",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146"
}
Јовановић, Ј.. (2020). Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146
Јовановић Ј. Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .
Јовановић, Јелена, "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019." in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):181-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .

Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11201
AB  - За француског и српског композитора Ивана Јевтића, академика, један од најснажнијих извора инспирације јесте српска традиционална музика – вокална и инструментална, сеоска и градска. Мелодијске, сазвучне и ритмичке предлошке из српског (и јужнословенског) традиционалног музичког наслеђа аутор је усвојио спонтано, од детињства, тако да они, кроз различите параметре музичке структуре, учествују у конституисању његовог личног ауторског израза. Овај рад је настао на темељу анализе Јевтићевих композиција за квинтет лимених дувачких
инструмената: Три словенска мадригала, Други квинтет, Квинтет Викторија и Тема и три
варијације. Пажња је посвећена мелодијским, ритмичким, сазвучним и тембровским аспектима ових композиција; с једне стране, реч је о снажној вези ауторовог израза са традиционалним музичким обрасцима и њиховим етосом, и, с друге стране, о њиховом учешћу у архитектоници ових дела.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића
SP  - 42
EP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "За француског и српског композитора Ивана Јевтића, академика, један од најснажнијих извора инспирације јесте српска традиционална музика – вокална и инструментална, сеоска и градска. Мелодијске, сазвучне и ритмичке предлошке из српског (и јужнословенског) традиционалног музичког наслеђа аутор је усвојио спонтано, од детињства, тако да они, кроз различите параметре музичке структуре, учествују у конституисању његовог личног ауторског израза. Овај рад је настао на темељу анализе Јевтићевих композиција за квинтет лимених дувачких
инструмената: Три словенска мадригала, Други квинтет, Квинтет Викторија и Тема и три
варијације. Пажња је посвећена мелодијским, ритмичким, сазвучним и тембровским аспектима ових композиција; с једне стране, реч је о снажној вези ауторовог израза са традиционалним музичким обрасцима и њиховим етосом, и, с друге стране, о њиховом учешћу у архитектоници ових дела.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
booktitle = "Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића",
pages = "42-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201"
}
Јовановић, Ј.. (2020). Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 42-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201
Јовановић Ј. Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:42-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201 .
Јовановић, Јелена, "Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића" in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):42-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201 .

Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација

Јовановић, Јелена

(Ниш : САНУ, Огранак САНУ у Нишу, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10775
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10777
AB  - У раду су изложена у размишљања на теме природе традиционалних облика предаје и живота народне / фолклорне песме, њеног места у животу културе из које је поникла, и одговара на питања о начинима на које она може бити очувана у савременим условима. Полази се од „класичне” дефиниције традиционалне музике и она се сагледава у 
светлу њене иконичности, услед присутности одређених општих природних принципа у њеној структури. Природни структурни принципи (симетрија, златни пресек, укрштај) уочени у народној песми потврђују да она у својој основи поседује савршену правилност, да одговара начелу хармоније онако како су је тумачили антички мислиоци. Закорачивши у свет традиционалне песме, њени савремени носиоци, који припадају неотрадиционалном усмерењу, односно, следе правац „секундарне усмене традиције”, сагласни су у ставу да је у питању опредељење од животне важности.
PB  - Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу
T2  - Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу
T1  - Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација
T1  - Traditional Rural Singing in Serbia Today : Principles, Bearers, Motivation
SP  - 27
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "У раду су изложена у размишљања на теме природе традиционалних облика предаје и живота народне / фолклорне песме, њеног места у животу културе из које је поникла, и одговара на питања о начинима на које она може бити очувана у савременим условима. Полази се од „класичне” дефиниције традиционалне музике и она се сагледава у 
светлу њене иконичности, услед присутности одређених општих природних принципа у њеној структури. Природни структурни принципи (симетрија, златни пресек, укрштај) уочени у народној песми потврђују да она у својој основи поседује савршену правилност, да одговара начелу хармоније онако како су је тумачили антички мислиоци. Закорачивши у свет традиционалне песме, њени савремени носиоци, који припадају неотрадиционалном усмерењу, односно, следе правац „секундарне усмене традиције”, сагласни су у ставу да је у питању опредељење од животне важности.",
publisher = "Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу",
journal = "Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу",
booktitle = "Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација, Traditional Rural Singing in Serbia Today : Principles, Bearers, Motivation",
pages = "27-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777"
}
Јовановић, Ј.. (2020). Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација. in Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу
Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу., 27-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777
Јовановић Ј. Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација. in Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу. 2020;:27-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777 .
Јовановић, Јелена, "Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација" in Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу (2020):27-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777 .

Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића

Nicephor, Sylvie; Јовановић, Јелена; Медић, Ивана; Спасић, Вања; Браловић, Милош; Адамов, Марија; Голубовић, Марија; Тамара Кнежевић; Милошевић, Владимир

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2019)

TY  - CONF
AU  - Nicephor, Sylvie
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Медић, Ивана
AU  - Спасић, Вања
AU  - Браловић, Милош
AU  - Адамов, Марија
AU  - Голубовић, Марија
AU  - Тамара Кнежевић
AU  - Милошевић, Владимир
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6538
AB  - Национални научни скуп са међународним учешћем Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Conférence scientifique nationale avec participation internationale Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића
T1  - Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
VL  - 21 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6538
ER  - 
@conference{
author = "Nicephor, Sylvie and Јовановић, Јелена and Медић, Ивана and Спасић, Вања and Браловић, Милош and Адамов, Марија and Голубовић, Марија and Тамара Кнежевић and Милошевић, Владимир",
year = "2019",
abstract = "Национални научни скуп са међународним учешћем Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Conférence scientifique nationale avec participation internationale Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића, Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić",
volume = "21 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6538"
}
Nicephor, S., Јовановић, Ј., Медић, И., Спасић, В., Браловић, М., Адамов, М., Голубовић, М., Тамара Кнежевић,& Милошевић, В.. (2019). Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића. 
Београд : Музиколошки институт САНУ., 21 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6538
Nicephor S, Јовановић Ј, Медић И, Спасић В, Браловић М, Адамов М, Голубовић М, Тамара Кнежевић, Милошевић В. Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића. 2019;21 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6538 .
Nicephor, Sylvie, Јовановић, Јелена, Медић, Ивана, Спасић, Вања, Браловић, Милош, Адамов, Марија, Голубовић, Марија, Тамара Кнежевић, Милошевић, Владимир, "Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића", 21 стр. (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6538 .

Последњи гуслари у Горњој Јасеници

Јовановић, Јелена

(Топола : Културни центар, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6847
AB  - Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке
струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја. 
Кад је реч о музичком идентитету ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента.
PB  - Топола : Културни центар
T2  - Тополски записи
T1  - Последњи гуслари у Горњој Јасеници
SP  - 87
EP  - 92
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2019",
abstract = "Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке
струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја. 
Кад је реч о музичком идентитету ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента.",
publisher = "Топола : Културни центар",
journal = "Тополски записи",
booktitle = "Последњи гуслари у Горњој Јасеници",
pages = "87-92",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847"
}
Јовановић, Ј.. (2019). Последњи гуслари у Горњој Јасеници. in Тополски записи
Топола : Културни центар.(8), 87-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847
Јовановић Ј. Последњи гуслари у Горњој Јасеници. in Тополски записи. 2019;(8):87-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847 .
Јовановић, Јелена, "Последњи гуслари у Горњој Јасеници" in Тополски записи, no. 8 (2019):87-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847 .

Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2019)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6538
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6613
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
C3  - Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
T1  - Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића
T1  - Motifs folkloriques dans les compositions d’Ivan Jevtić pour quintette de cuivres
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2019",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić",
title = "Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића, Motifs folkloriques dans les compositions d’Ivan Jevtić pour quintette de cuivres",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613"
}
Јовановић, Ј.. (2019). Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
Београд : Музиколошки институт САНУ.(10).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613
Јовановић Ј. Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić. 2019;(10).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613 .
Јовановић, Јелена, "Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића" in Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić, no. 10 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613 .

Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia

Jovanović, Jelena

(Tbilisi : Ministry of Culture and Monument Protection of Georgia Tbilisi State Conservatoire, 2018)

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11827
PB  - Tbilisi : Ministry of Culture and Monument Protection of Georgia Tbilisi State Conservatoire
C3  - The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings
T1  - Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia
SP  - 311
EP  - 319
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827
ER  - 
@conference{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2018",
publisher = "Tbilisi : Ministry of Culture and Monument Protection of Georgia Tbilisi State Conservatoire",
journal = "The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings",
title = "Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia",
pages = "311-319",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827"
}
Jovanović, J.. (2018). Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia. in The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings
Tbilisi : Ministry of Culture and Monument Protection of Georgia Tbilisi State Conservatoire., 311-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827
Jovanović J. Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia. in The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings. 2018;:311-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827 .
Jovanović, Jelena, "Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia" in The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings (2018):311-319,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827 .

Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику

Лајић Михајловић, Данка; Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5073
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Косово и Метохија [Звучни снимак] : музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века
T1  - Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику
SP  - 23
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073
ER  - 
@misc{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Јовановић, Јелена",
year = "2018",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Косово и Метохија [Звучни снимак] : музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века",
title = "Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику",
pages = "23-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073"
}
Лајић Михајловић, Д.,& Јовановић, Ј.. (2018). Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику. in Косово и Метохија [Звучни снимак] : музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности., 23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073
Лајић Михајловић Д, Јовановић Ј. Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику. in Косово и Метохија [Звучни снимак] : музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века. 2018;:23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073 .
Лајић Михајловић, Данка, Јовановић, Јелена, "Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику" in Косово и Метохија [Звучни снимак] : музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века (2018):23-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073 .

Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије

Лајић Михајловић, Данка Р.; Јовановић, Јелена Љ.

(Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Јовановић, Јелена Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5079
AB  - Снимци традиционалне музике начињени 1950-их и 1960-их година на подручју Косова и Метохије (КиМ), као резултат теренских истраживања сарадника Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић, до сада су били познати стручној јавности само сасвим малим делом. Реч је о обимној колекцији која сведочи о приватној и јавној музичкој пракси Срба, Албанаца/Шиптара и Турака (у далеко мањој мери других етничких група) у географски и социо-културно различитим срединама КиМ. Бројни жанрови сведоче о спектру
функција које је музика имала за локално становништво, док стилске одлике музичких израза указују на изолованост заједница, односно на културна прожимања. Као траг изузетно важног периода у процесу мењања културног пејзажа КиМ, колекција је овом приликом разматрана пре свега као грађа за фундаментална проучавања традиционалне музике КиМ, за ареалне студије музике и културну историју овог подручја.
AB  - Тhis study represents almost unknown sound sources – recordings of traditional music
from the 1950s and 1960s, made on the territory of Kosovo and Metohija region by Miica Ilijin
and Dr Radmila Petrović, fellows of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. This huge collection consists of several corpuses that arose as results of documenting traditional music in different occasions: from field research, on the one hand, to representative situations, such as concerts, on the other. Thus, the collection shows private and public musical practice in geographically and socio-culturally different settings of Kosovo and Metohija (Prizren, Sredačka zupa, Leposavić and surroundings, Zvečan, and numerous places whose representative performers took part at concerts in towns). Besides, the collection is marked by a multicultural quality: it consists of recordings of music of different ethnic/national groups (on the first place of Serbs, Shqiptars/Albanians, and Turks; it also documents involvement of Roma people in musical life, traditional musical culture of Goranci ethnic group, etc.).
Numerous folklore genres witness a plenty of functions that music used to have in traditional
life of local inhabitants (from ritual rural music, to music making in towns – singing and playing
for entertainment, as primarily artistic expression), while the stylistic features of these musical
expressions point to isolation of communities, e.g. to cultural pervasions. The collection shows a trace of extremely important historical period in the process of changing the cultural landscape of Kosovo and Metohija that appeared as a consequence of accelerated industrialisation and urbanisation, as well as of influence of the media and cultural industry. Referring to those, here the collection has been discussed at the first place as a material / substance for fundamental research of traditional music of Kosovo and Metohija, for areal studies, and for cultural history of this region. The interested readers have been directed to other scientific readings of this collection (see: Lajić Mihajlović and Jovanović, in print). Its applicative potential has been recognized widely – from the field of revitalization of traditional music, to engaged projects of overcoming conflicts through arts.
PB  - Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу
T2  - Баштина : гласник
T1  - Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије
T1  - Recordings of Traditional Music from the Archive of the Institute of Musicology SASA as the Sources for History of the Folk Culture of Kosovo and Metohija Region
SP  - 447
EP  - 467
IS  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079
ER  - 
@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Јовановић, Јелена Љ.",
year = "2018",
abstract = "Снимци традиционалне музике начињени 1950-их и 1960-их година на подручју Косова и Метохије (КиМ), као резултат теренских истраживања сарадника Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић, до сада су били познати стручној јавности само сасвим малим делом. Реч је о обимној колекцији која сведочи о приватној и јавној музичкој пракси Срба, Албанаца/Шиптара и Турака (у далеко мањој мери других етничких група) у географски и социо-културно различитим срединама КиМ. Бројни жанрови сведоче о спектру
функција које је музика имала за локално становништво, док стилске одлике музичких израза указују на изолованост заједница, односно на културна прожимања. Као траг изузетно важног периода у процесу мењања културног пејзажа КиМ, колекција је овом приликом разматрана пре свега као грађа за фундаментална проучавања традиционалне музике КиМ, за ареалне студије музике и културну историју овог подручја., Тhis study represents almost unknown sound sources – recordings of traditional music
from the 1950s and 1960s, made on the territory of Kosovo and Metohija region by Miica Ilijin
and Dr Radmila Petrović, fellows of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. This huge collection consists of several corpuses that arose as results of documenting traditional music in different occasions: from field research, on the one hand, to representative situations, such as concerts, on the other. Thus, the collection shows private and public musical practice in geographically and socio-culturally different settings of Kosovo and Metohija (Prizren, Sredačka zupa, Leposavić and surroundings, Zvečan, and numerous places whose representative performers took part at concerts in towns). Besides, the collection is marked by a multicultural quality: it consists of recordings of music of different ethnic/national groups (on the first place of Serbs, Shqiptars/Albanians, and Turks; it also documents involvement of Roma people in musical life, traditional musical culture of Goranci ethnic group, etc.).
Numerous folklore genres witness a plenty of functions that music used to have in traditional
life of local inhabitants (from ritual rural music, to music making in towns – singing and playing
for entertainment, as primarily artistic expression), while the stylistic features of these musical
expressions point to isolation of communities, e.g. to cultural pervasions. The collection shows a trace of extremely important historical period in the process of changing the cultural landscape of Kosovo and Metohija that appeared as a consequence of accelerated industrialisation and urbanisation, as well as of influence of the media and cultural industry. Referring to those, here the collection has been discussed at the first place as a material / substance for fundamental research of traditional music of Kosovo and Metohija, for areal studies, and for cultural history of this region. The interested readers have been directed to other scientific readings of this collection (see: Lajić Mihajlović and Jovanović, in print). Its applicative potential has been recognized widely – from the field of revitalization of traditional music, to engaged projects of overcoming conflicts through arts.",
publisher = "Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу",
journal = "Баштина : гласник",
title = "Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије, Recordings of Traditional Music from the Archive of the Institute of Musicology SASA as the Sources for History of the Folk Culture of Kosovo and Metohija Region",
pages = "447-467",
number = "45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079"
}
Лајић Михајловић, Д. Р.,& Јовановић, Ј. Љ.. (2018). Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије. in Баштина : гласник
Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу.(45), 447-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079
Лајић Михајловић ДР, Јовановић ЈЉ. Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије. in Баштина : гласник. 2018;(45):447-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079 .
Лајић Михајловић, Данка Р., Јовановић, Јелена Љ., "Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије" in Баштина : гласник, no. 45 (2018):447-467,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079 .

Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе

Лајић Михајловић, Данка Р.; Јовановић, Јелена Љ.

(Београд: Удружење фолклориста Србије ; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“ ; Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Јовановић, Јелена Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8830
AB  - Предмет пажње у овом раду су теренска истраживања сарадница Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић 1950-их и 1960-их година на Косову и Метохији, која су резултирала, пре свега, богатом колекцијом аудио снимака. Музика документована тим снимцима је већ била предмет етномузиколошке анализе (Лајић Михајловић и Јовановић 2018), а циљ овог разматрања је комплементарно осветљавање самог теренског истраживања као научног и друштвеног деловања и његовог утицаја на културно наслеђе. У складу са тим, пажња ће обухватити сагледавање односа научног рада и културе у одређеним историјско-политичким и културно-историјским околностима, као и специфичности документовања и истраживања музике као (дела) културе. Док су за први правац референце идеологија југословенског комунизма и социјализма, као и мултикултурни, мултиетнички и мултиконфесионални профил КиМ тог времена, за други је кључна нематеријална природа музике. Прилике у којима су снимци настајали помажу у сагледавању места музичко-фолклорне праксе у тадашњем приватном и јавном животу, политикâ репрезентовања културних и етничких идентитета музиком, околности њиховог преобликовања. Поред тога, рад представља прилог историјату етномузикологије у Србији, дискусијама методологије теренског рада, као и потенцијалу дигитализованих архивских колекција за актуелне етномузиколошке теме и подухвате у области примењене науке. Управо на том месту се на рад ранијих генерација сарадника Музиколошког института надовезују настојања данашњих етномузиколога, о којима ће такође бити речи као о најави и приступу „дигиталној хуманистици“.
AB  - The object of interest in this paper is the field research done by the associates of the Musicological institute of the SASA, Milica Ilijin and Radmila Petrović, during 1950s and 1960s on Kosovo and Metohija. Their research resulted predominantly in rich collection of audio recordings. The music documented by these recordings has already been an object of ethnomusicological analysis (Lajić Mihajlović and Jovanović, 2018), and the aim of this analysis is a complementary clarification of the very field research as a scientific and social acting and its influence on the cultural heritage. In accordance, attention will be paid to the relationship between a scientific work and culture in certain historical-political and cultural-historical circumstances, as well as the specificity of documenting and researching music as (a part of) culture. For the first course, the references are ideology of Yugoslav communism and socialism, as well as multicultural, multiethnic and multiconfessional profile of Kosovo and Metohija of that time, while for the other course the crucial moment is the non-materialist nature of music. The circumstances under which the music recordings were taken help us perceive the places of musical- folklore practice in public and private life of the time, the policies of representing cultural and ethnic identities by means of music, the circumstances of their reshaping. Apart from that, this paper represents an addendum to the ethnomusicological history of Serbia, to the discussions on the field research methodology, as well as to the potential of the digitalized archival collections for the current ethnomusicological themes and attempts in the field of applied science. This is exactly where the work of the earlier generations of associates of Musicological institute is supervened by the endeavours of today’s ethnomusicologists, which will be mentioned as well in terms of announcement and approach to “digital humanities“.
PB  - Београд: Удружење фолклориста Србије ; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“ ; Нови Сад : Матица српска
T2  - Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту
T1  - Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе
T1  - Recordings of the traditional music from Kosovo and Metohija from the Archive of the Musicological institute of the SASA: field research in the interest of science and culture
SP  - 195
EP  - 213
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830
ER  - 
@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Јовановић, Јелена Љ.",
year = "2018",
abstract = "Предмет пажње у овом раду су теренска истраживања сарадница Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић 1950-их и 1960-их година на Косову и Метохији, која су резултирала, пре свега, богатом колекцијом аудио снимака. Музика документована тим снимцима је већ била предмет етномузиколошке анализе (Лајић Михајловић и Јовановић 2018), а циљ овог разматрања је комплементарно осветљавање самог теренског истраживања као научног и друштвеног деловања и његовог утицаја на културно наслеђе. У складу са тим, пажња ће обухватити сагледавање односа научног рада и културе у одређеним историјско-политичким и културно-историјским околностима, као и специфичности документовања и истраживања музике као (дела) културе. Док су за први правац референце идеологија југословенског комунизма и социјализма, као и мултикултурни, мултиетнички и мултиконфесионални профил КиМ тог времена, за други је кључна нематеријална природа музике. Прилике у којима су снимци настајали помажу у сагледавању места музичко-фолклорне праксе у тадашњем приватном и јавном животу, политикâ репрезентовања културних и етничких идентитета музиком, околности њиховог преобликовања. Поред тога, рад представља прилог историјату етномузикологије у Србији, дискусијама методологије теренског рада, као и потенцијалу дигитализованих архивских колекција за актуелне етномузиколошке теме и подухвате у области примењене науке. Управо на том месту се на рад ранијих генерација сарадника Музиколошког института надовезују настојања данашњих етномузиколога, о којима ће такође бити речи као о најави и приступу „дигиталној хуманистици“., The object of interest in this paper is the field research done by the associates of the Musicological institute of the SASA, Milica Ilijin and Radmila Petrović, during 1950s and 1960s on Kosovo and Metohija. Their research resulted predominantly in rich collection of audio recordings. The music documented by these recordings has already been an object of ethnomusicological analysis (Lajić Mihajlović and Jovanović, 2018), and the aim of this analysis is a complementary clarification of the very field research as a scientific and social acting and its influence on the cultural heritage. In accordance, attention will be paid to the relationship between a scientific work and culture in certain historical-political and cultural-historical circumstances, as well as the specificity of documenting and researching music as (a part of) culture. For the first course, the references are ideology of Yugoslav communism and socialism, as well as multicultural, multiethnic and multiconfessional profile of Kosovo and Metohija of that time, while for the other course the crucial moment is the non-materialist nature of music. The circumstances under which the music recordings were taken help us perceive the places of musical- folklore practice in public and private life of the time, the policies of representing cultural and ethnic identities by means of music, the circumstances of their reshaping. Apart from that, this paper represents an addendum to the ethnomusicological history of Serbia, to the discussions on the field research methodology, as well as to the potential of the digitalized archival collections for the current ethnomusicological themes and attempts in the field of applied science. This is exactly where the work of the earlier generations of associates of Musicological institute is supervened by the endeavours of today’s ethnomusicologists, which will be mentioned as well in terms of announcement and approach to “digital humanities“.",
publisher = "Београд: Удружење фолклориста Србије ; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“ ; Нови Сад : Матица српска",
journal = "Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту",
booktitle = "Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе, Recordings of the traditional music from Kosovo and Metohija from the Archive of the Musicological institute of the SASA: field research in the interest of science and culture",
pages = "195-213",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830"
}
Лајић Михајловић, Д. Р.,& Јовановић, Ј. Љ.. (2018). Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе. in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту
Београд: Удружење фолклориста Србије ; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“ ; Нови Сад : Матица српска., 195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830
Лајић Михајловић ДР, Јовановић ЈЉ. Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе. in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту. 2018;:195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830 .
Лајић Михајловић, Данка Р., Јовановић, Јелена Љ., "Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе" in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (2018):195-213,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830 .

Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music

Lajić Mihajlović, Danka; Jovanović, Jelena

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5076
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Kosovo and Metohija : A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s
T1  - Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music
SP  - 137
EP  - 161
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076
ER  - 
@misc{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Jovanović, Jelena",
year = "2018",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Kosovo and Metohija : A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s",
title = "Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music",
pages = "137-161",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076"
}
Lajić Mihajlović, D.,& Jovanović, J.. (2018). Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music. in Kosovo and Metohija : A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности., 137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076
Lajić Mihajlović D, Jovanović J. Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music. in Kosovo and Metohija : A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s. 2018;:137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076 .
Lajić Mihajlović, Danka, Jovanović, Jelena, "Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music" in Kosovo and Metohija : A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s (2018):137-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076 .

НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3

Јовановић, Јелена; Радивојевић, Маја

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2018
UR  - http://www.folkloristika.org/cir/arhiva/3-1/prikazi-i-beleske/
UR  - http://www.folkloristika.org/site/assets/files/1296/prikazi.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6285
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
T2  - Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије
T1  - НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3
SP  - 202
EP  - 207
VL  - 3
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена and Радивојевић, Маја",
year = "2018",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Филолошки факултет, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије",
title = "НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3",
pages = "202-207",
volume = "3",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285"
}
Јовановић, Ј.,& Радивојевић, М.. (2018). НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3. in Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије
Београд : Удружење фолклориста Србије., 3(1), 202-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285
Јовановић Ј, Радивојевић М. НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3. in Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије. 2018;3(1):202-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285 .
Јовановић, Јелена, Радивојевић, Маја, "НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3" in Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије, 3, no. 1 (2018):202-207,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285 .

Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan

Jovanović, Jelena

(Beograd : Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - http://www.anthroserbia.org/Journals/Toc/137
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6848
AB  - Тeme umetnosti u kamenu i simbolike samog kamena aktuelizovane su u sferi poezije, likovnih umetnosti i umetničke muzike u SFR Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, s jedne strane verovatno pod uticajem pojačanog interesovanja za ove teme u SSSR neposredno pre i u periodu posle Drugog svetskog rata i, s druge strane, kao rezultat naučne i umetničke fascinacije srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, stećcima (pretežno sa prostora Hercegovine i Bosne). Opšte teme kamena, sa simbolikom večnog života i vrline, otpora prolaznosti i zaboravu, prevladavanja smrti, ostavile su traga i u delima popularne muzike tog doba – ranim jugoslovenskim reprezentima (poli)žanra world music. Balada Kameni cvijet sarajevskog kompozitora i producenta Nikole Borote zasnovana je na južnoslovenskim folklornim muzičkim predlošcima i na aranžmanskim i produkcijskim principima britanskog sastava Procol Harum. Studija je posvećena temi intertekstualnosti na relaciji simbolike kamena, muzičko-folklornih
modela i popularne muzike u ovoj kompoziciji, o čemu svedoče rezultati analize muzičko- strukturnih komponenata.
AB  - Themes of art in stone and the symbolism of the stone itself are actualized in the sphere of poetry, fine arts and art music in the SFR Yugoslavia in the second half of the 20th century, on the one hand probably under the influence of increased interest in these topics in the USSR, just before and after the World War Two, and, on the other hand, as a result of scientific and artistic fascination with medieval tombstones, stećci (predominantly from the territory of Herzegovina and Bosnia). General themes of stone, with the symbolic of eternal life and virtue, the resistance of transience and oblivion, the overcoming of death, left also a trace in the pieces of popular music of that era (the early Yugoslav representatives of the world music genre). The ballade “Stone Flower”, by the Sarajevo composer and producer Nikola Borota, is based on the South Slavic folk music templates, and on the arrangement and production principles of the British art rock band Procol Harum. This
composition in its structural components: musical metric, melody, versification of lines, rhythms, text treatment, accent schedules, musical form and way of interpretation, contains certain particularities that justify the connection of this musical structure and its poetics with semantics and poetics of textual inscriptions on stećci. The analysis of the musical-structural components of the composition justifies the listening impression and experience, related to the experience when observing and reading the inscriptions on these stone monuments.
PB  - Beograd : Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan
T1  - Nikola Borota’s Kameni cvijet (Stone flower) and inscriptions on stećak tombstones: Semantic and poetic level
SP  - 379
EP  - 394
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848
ER  - 
@inbook{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2018",
abstract = "Тeme umetnosti u kamenu i simbolike samog kamena aktuelizovane su u sferi poezije, likovnih umetnosti i umetničke muzike u SFR Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, s jedne strane verovatno pod uticajem pojačanog interesovanja za ove teme u SSSR neposredno pre i u periodu posle Drugog svetskog rata i, s druge strane, kao rezultat naučne i umetničke fascinacije srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, stećcima (pretežno sa prostora Hercegovine i Bosne). Opšte teme kamena, sa simbolikom večnog života i vrline, otpora prolaznosti i zaboravu, prevladavanja smrti, ostavile su traga i u delima popularne muzike tog doba – ranim jugoslovenskim reprezentima (poli)žanra world music. Balada Kameni cvijet sarajevskog kompozitora i producenta Nikole Borote zasnovana je na južnoslovenskim folklornim muzičkim predlošcima i na aranžmanskim i produkcijskim principima britanskog sastava Procol Harum. Studija je posvećena temi intertekstualnosti na relaciji simbolike kamena, muzičko-folklornih
modela i popularne muzike u ovoj kompoziciji, o čemu svedoče rezultati analize muzičko- strukturnih komponenata., Themes of art in stone and the symbolism of the stone itself are actualized in the sphere of poetry, fine arts and art music in the SFR Yugoslavia in the second half of the 20th century, on the one hand probably under the influence of increased interest in these topics in the USSR, just before and after the World War Two, and, on the other hand, as a result of scientific and artistic fascination with medieval tombstones, stećci (predominantly from the territory of Herzegovina and Bosnia). General themes of stone, with the symbolic of eternal life and virtue, the resistance of transience and oblivion, the overcoming of death, left also a trace in the pieces of popular music of that era (the early Yugoslav representatives of the world music genre). The ballade “Stone Flower”, by the Sarajevo composer and producer Nikola Borota, is based on the South Slavic folk music templates, and on the arrangement and production principles of the British art rock band Procol Harum. This
composition in its structural components: musical metric, melody, versification of lines, rhythms, text treatment, accent schedules, musical form and way of interpretation, contains certain particularities that justify the connection of this musical structure and its poetics with semantics and poetics of textual inscriptions on stećci. The analysis of the musical-structural components of the composition justifies the listening impression and experience, related to the experience when observing and reading the inscriptions on these stone monuments.",
publisher = "Beograd : Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
booktitle = "Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan, Nikola Borota’s Kameni cvijet (Stone flower) and inscriptions on stećak tombstones: Semantic and poetic level",
pages = "379-394",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848"
}
Jovanović, J.. (2018). Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију.(2), 379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848
Jovanović J. Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;(2):379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848 .
Jovanović, Jelena, "Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, no. 2 (2018):379-394,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848 .

Reflections On a ‘Shop’ Melodic Model in Wedding and St George’s Day Songs from Eastern and Central Serbia

Jovanović, Jelena

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2017
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2017/1450-98141723175J.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3646
AB  - This article examines a melodic model that characterizes Serbian ‘Shop’ musical 
idiom both in eastern and central Serbia, where it was disseminated through 
migrations from the ‘Shop’ cultural region to the west and northwest. In some 
of the ‘Shop’ areas and in neighbouring regions in East Serbia, as well as in 
more remote central Serbia, examples of this model are consistent in their main 
characteristics, while in more remote areas in central Serbia these characteristics 
appear in various forms of the model. The goal of this paper is to contribute to 
knowledge of the distribution of elements of ‘Shop’ musical culture in eastern and 
central Serbian areas.
AB  - Ова студија, резултат ауторкиних дугогодишњих проучавања сеоских
музичких традиција централне Србије, представља први научни допринос
теми карактеризације елемената традиционалног музичког идиома српског
дела области ’Шоплук’, распрострањеног у источној и у централној Србији
посредством тзв. шопске метанастазичке струје која је кроз историју текла
из ’шопских’ предела (источна Србија и западна Бугарска) према западу и
северозападу. Овај стари фолклорни мелодијски модел и његове особине,
идентификоване и окарактерисане као морфолошке доминанте према методи
коју је образложио Игор Мацијевски (Maciewsky 2002), налазе се у свадбеним
и ђурђевданским песмама на широј територији обухваћеној овом селидбеном
струјом. У неким од ареала источне и централне Србије примери овог модела су
конзистентни у својим главним карактеристикама, док се у нешто удаљенијим
местима централне Србије његови елементи јављају у различитим формама
увек препознатљивог, истог модела. Циљ овог рада јесте да дâ допринос познавању просторне дистрибуције елемената ’шопске’ традицијске
музичке културе у регионима источне и централне Србије. Такође,
упоредном анализом долази се до елемената музичке структуре који се могу
идентификовати као припадајући ’шопском’ музичком идиому, у форми која
је карактеристична за ’шопске’ области, као и у симбиози са елементима
других идиома у делу централне Србије – долини Велике Мораве и у источној
Шумадији. Најзад, просторна дистрибуција овог модела није заступљена
у свим ’шопским’ пределима источне Србије, што упућује на и закључак о
културној диференцираности самог српског дела ’Шоплука’.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Reflections On a ‘Shop’ Melodic Model in Wedding and St George’s Day Songs from Eastern and Central Serbia
T1  - Одрази ’шопског’ mелодијског mодела у свадбеним и ђурђевданским песмама источне и централне Србије
SP  - 175
EP  - 197
IS  - 23
DO  - 10.2298/MUZ1723175J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3646
ER  - 
@article{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2017",
abstract = "This article examines a melodic model that characterizes Serbian ‘Shop’ musical 
idiom both in eastern and central Serbia, where it was disseminated through 
migrations from the ‘Shop’ cultural region to the west and northwest. In some 
of the ‘Shop’ areas and in neighbouring regions in East Serbia, as well as in 
more remote central Serbia, examples of this model are consistent in their main 
characteristics, while in more remote areas in central Serbia these characteristics 
appear in various forms of the model. The goal of this paper is to contribute to 
knowledge of the distribution of elements of ‘Shop’ musical culture in eastern and 
central Serbian areas., Ова студија, резултат ауторкиних дугогодишњих проучавања сеоских
музичких традиција централне Србије, представља први научни допринос
теми карактеризације елемената традиционалног музичког идиома српског
дела области ’Шоплук’, распрострањеног у источној и у централној Србији
посредством тзв. шопске метанастазичке струје која је кроз историју текла
из ’шопских’ предела (источна Србија и западна Бугарска) према западу и
северозападу. Овај стари фолклорни мелодијски модел и његове особине,
идентификоване и окарактерисане као морфолошке доминанте према методи
коју је образложио Игор Мацијевски (Maciewsky 2002), налазе се у свадбеним
и ђурђевданским песмама на широј територији обухваћеној овом селидбеном
струјом. У неким од ареала источне и централне Србије примери овог модела су
конзистентни у својим главним карактеристикама, док се у нешто удаљенијим
местима централне Србије његови елементи јављају у различитим формама
увек препознатљивог, истог модела. Циљ овог рада јесте да дâ допринос познавању просторне дистрибуције елемената ’шопске’ традицијске
музичке културе у регионима источне и централне Србије. Такође,
упоредном анализом долази се до елемената музичке структуре који се могу
идентификовати као припадајући ’шопском’ музичком идиому, у форми која
је карактеристична за ’шопске’ области, као и у симбиози са елементима
других идиома у делу централне Србије – долини Велике Мораве и у источној
Шумадији. Најзад, просторна дистрибуција овог модела није заступљена
у свим ’шопским’ пределима источне Србије, што упућује на и закључак о
културној диференцираности самог српског дела ’Шоплука’.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Reflections On a ‘Shop’ Melodic Model in Wedding and St George’s Day Songs from Eastern and Central Serbia, Одрази ’шопског’ mелодијског mодела у свадбеним и ђурђевданским песмама источне и централне Србије",
pages = "175-197",
number = "23",
doi = "10.2298/MUZ1723175J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3646"
}
Jovanović, J.. (2017). Reflections On a ‘Shop’ Melodic Model in Wedding and St George’s Day Songs from Eastern and Central Serbia. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(23), 175-197.
https://doi.org/10.2298/MUZ1723175J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3646
Jovanović J. Reflections On a ‘Shop’ Melodic Model in Wedding and St George’s Day Songs from Eastern and Central Serbia. in Музикологија / Musicology. 2017;(23):175-197.
doi:10.2298/MUZ1723175J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3646 .
Jovanović, Jelena, "Reflections On a ‘Shop’ Melodic Model in Wedding and St George’s Day Songs from Eastern and Central Serbia" in Музикологија / Musicology, no. 23 (2017):175-197,
https://doi.org/10.2298/MUZ1723175J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3646 .

Żywy głos /vive voix /živi glas i pol - sko-serbska wymiana doświadczeń w praktykach śpiewaczych naszych czasów

Jovanović, Jelena

(Lublin : Warstaty kultury, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7017
AB  - Na podstawie doświadczeń moich i moich kolegów można powiedzieć, że serbska tradycja śpiewacza lub, jak mówi się potocznie, pieśń serbska jest coraz bardziej znana Polakom, a przynajmniej nie tak bardzo obca, jak przed przedstawieniem tego repertuaru i pracą nad
nim w ramach Międzynarodowej Letniej Szkoły Muzyki Tradycyjnej1. W ramach tej szkoły, organizowanej regularnie co roku przez Fundację Muzyka Kresów z Lublina, od 2006 roku zaangażowani są również serbscy etnomuzykolodzy i instruktorzy wokalni (w kolejności chronologicznej: Jelena Jovanović, Branko Tadić i Sanja Ranković). Niektóre spostrzeżenia i refleksje na temat metod pracy nad śpiewem tradycyjnym zostały już przedstawione w opracowaniach naukowych opublikowanych kilka lat temu (Ambrazevičius 2012).
PB  - Lublin : Warstaty kultury
T2  - Śpiew tradycyjny – modele edukacji Doświadczenia serbskie i polskie
T1  - Żywy głos /vive voix /živi glas i pol - sko-serbska wymiana doświadczeń w praktykach śpiewaczych naszych czasów
SP  - 27
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7017
ER  - 
@inbook{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2017",
abstract = "Na podstawie doświadczeń moich i moich kolegów można powiedzieć, że serbska tradycja śpiewacza lub, jak mówi się potocznie, pieśń serbska jest coraz bardziej znana Polakom, a przynajmniej nie tak bardzo obca, jak przed przedstawieniem tego repertuaru i pracą nad
nim w ramach Międzynarodowej Letniej Szkoły Muzyki Tradycyjnej1. W ramach tej szkoły, organizowanej regularnie co roku przez Fundację Muzyka Kresów z Lublina, od 2006 roku zaangażowani są również serbscy etnomuzykolodzy i instruktorzy wokalni (w kolejności chronologicznej: Jelena Jovanović, Branko Tadić i Sanja Ranković). Niektóre spostrzeżenia i refleksje na temat metod pracy nad śpiewem tradycyjnym zostały już przedstawione w opracowaniach naukowych opublikowanych kilka lat temu (Ambrazevičius 2012).",
publisher = "Lublin : Warstaty kultury",
journal = "Śpiew tradycyjny – modele edukacji Doświadczenia serbskie i polskie",
booktitle = "Żywy głos /vive voix /živi glas i pol - sko-serbska wymiana doświadczeń w praktykach śpiewaczych naszych czasów",
pages = "27-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7017"
}
Jovanović, J.. (2017). Żywy głos /vive voix /živi glas i pol - sko-serbska wymiana doświadczeń w praktykach śpiewaczych naszych czasów. in Śpiew tradycyjny – modele edukacji Doświadczenia serbskie i polskie
Lublin : Warstaty kultury., 27-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7017
Jovanović J. Żywy głos /vive voix /živi glas i pol - sko-serbska wymiana doświadczeń w praktykach śpiewaczych naszych czasów. in Śpiew tradycyjny – modele edukacji Doświadczenia serbskie i polskie. 2017;:27-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7017 .
Jovanović, Jelena, "Żywy głos /vive voix /živi glas i pol - sko-serbska wymiana doświadczeń w praktykach śpiewaczych naszych czasów" in Śpiew tradycyjny – modele edukacji Doświadczenia serbskie i polskie (2017):27-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7017 .

Бела Барток и етномузикологија у Србији

Јовановић, Јелена

(Будимпешта : Српски институт, 2016)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6995
AB  - Етномузиколошком раду Беле Бартока, посебно оном његовом делу чија је тема јужнословенски музички фолклор, у Србији је до данас посвећена дужна пажња. Први непосредни повод за стручну реакцију на Бартоков рад било је објављивање његове студије Морфологија српско-хрватских народних вокалних мелодија, издате постхумно, у Америци, 1951. године. Она је поновно публиковање доживела 1978. као интегрални део првог тома
капиталног четворотомног издања грађе из Њујоршког Архива Беле Бартока (The New York Bartók Archive), заједнички насловљеног као Yugoslav Folk Music, чији је уредник Бенџамин Суков (Benjamin Suchoff). Ова студија је до данас јединствени свеобухватни етномузиколошки рад о српском и хрватском / јужнословенском вокалном наслеђу публикован на страном језику. Реакције на њен садржај у домаћој културној и стручној средини нису изостале; неке су изречене јавно, а неке су задржане међу личним списима овдашњих Бартокових колега, да би биле публиковане тек много касније. Неке од јавних реакција су, како то претпоставља Сања Радиновић (2006: 298), на свој начин можда оставиле трага на целокупан однос према Бартоковом раду, што је имало за последицу његову генералну скрајнутост из стручног видокруга током друге половине ХХ века. Од последње деценије века, међутим, дело Бартока је, у домаћој научној средини, тема више научних радова; оно постаје све актуелније и релевантније за савремена истраживања. Нарочито су публиковани Бартокови аудио-снимци српске музичке традиције из североисточног Баната (2004) привукли велику пажњу домаће научне средине и инспирисали нова промишљања на тему музичко-фолклорне баштине панонских Срба. Истовремено је појава нових нараштаја етномузиколога омогућила и вишестрано сагледавање многих Бартокових закључака и поставки. Знатно већи број стручњака у новије време, као и широк спектар тема којима се активно баве, кад је реч о јужнословенској (српској) и румунској музичкој традицији, довели су и до учесталог реферирања на Бартокове налазе. То у исто време сведочи и о постепеном сазревању професионалних ставова у Србији у тумачењима појава и процеса у традиционалној музици Срба и других народа с којима су Срби у додиру. С друге стране, чињеница да се при разматрању различитих и разнородних питања етномузиколози у Србији све чешће враћају Бартоковим научним радовима сама за себе говори о његовим високо професионалним методолошким приступима и о далековидости у сагледавању одређених проблема.
PB  - Будимпешта : Српски институт
C3  - Бела Барток и српска музика  : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]
T1  - Бела Барток и етномузикологија у Србији
SP  - 81
EP  - 96
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6995
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2016",
abstract = "Етномузиколошком раду Беле Бартока, посебно оном његовом делу чија је тема јужнословенски музички фолклор, у Србији је до данас посвећена дужна пажња. Први непосредни повод за стручну реакцију на Бартоков рад било је објављивање његове студије Морфологија српско-хрватских народних вокалних мелодија, издате постхумно, у Америци, 1951. године. Она је поновно публиковање доживела 1978. као интегрални део првог тома
капиталног четворотомног издања грађе из Њујоршког Архива Беле Бартока (The New York Bartók Archive), заједнички насловљеног као Yugoslav Folk Music, чији је уредник Бенџамин Суков (Benjamin Suchoff). Ова студија је до данас јединствени свеобухватни етномузиколошки рад о српском и хрватском / јужнословенском вокалном наслеђу публикован на страном језику. Реакције на њен садржај у домаћој културној и стручној средини нису изостале; неке су изречене јавно, а неке су задржане међу личним списима овдашњих Бартокових колега, да би биле публиковане тек много касније. Неке од јавних реакција су, како то претпоставља Сања Радиновић (2006: 298), на свој начин можда оставиле трага на целокупан однос према Бартоковом раду, што је имало за последицу његову генералну скрајнутост из стручног видокруга током друге половине ХХ века. Од последње деценије века, међутим, дело Бартока је, у домаћој научној средини, тема више научних радова; оно постаје све актуелније и релевантније за савремена истраживања. Нарочито су публиковани Бартокови аудио-снимци српске музичке традиције из североисточног Баната (2004) привукли велику пажњу домаће научне средине и инспирисали нова промишљања на тему музичко-фолклорне баштине панонских Срба. Истовремено је појава нових нараштаја етномузиколога омогућила и вишестрано сагледавање многих Бартокових закључака и поставки. Знатно већи број стручњака у новије време, као и широк спектар тема којима се активно баве, кад је реч о јужнословенској (српској) и румунској музичкој традицији, довели су и до учесталог реферирања на Бартокове налазе. То у исто време сведочи и о постепеном сазревању професионалних ставова у Србији у тумачењима појава и процеса у традиционалној музици Срба и других народа с којима су Срби у додиру. С друге стране, чињеница да се при разматрању различитих и разнородних питања етномузиколози у Србији све чешће враћају Бартоковим научним радовима сама за себе говори о његовим високо професионалним методолошким приступима и о далековидости у сагледавању одређених проблема.",
publisher = "Будимпешта : Српски институт",
journal = "Бела Барток и српска музика  : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]",
title = "Бела Барток и етномузикологија у Србији",
pages = "81-96",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6995"
}
Јовановић, Ј.. (2016). Бела Барток и етномузикологија у Србији. in Бела Барток и српска музика  : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]
Будимпешта : Српски институт., 81-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6995
Јовановић Ј. Бела Барток и етномузикологија у Србији. in Бела Барток и српска музика  : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]. 2016;:81-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6995 .
Јовановић, Јелена, "Бела Барток и етномузикологија у Србији" in Бела Барток и српска музика  : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату] (2016):81-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6995 .

Annual concerts of cultural-artistic associations in Serbia : the clash of two different Concepts of professionalization

Jovanović, Jelena

(Belgrade : Faculty of Music, 2016)

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6852
AB  - In this paper two concepts of professionalization are observed within a unique cultural context: the annual concept of the cultural-artistic society (KUD) in a small town in central Serbia. It is about the conception 1) of folklore in choreographies, and 2) of a neo-traditional approach to rural folk songs. The former conceptual direction has a long tradition in Serbia and criteria of professionalism in this respect are well established and confirmed through long lasting practice. The latter, relatively new (from the 1990s onwards), is still missing firm criteria for professionalization on the same level as the former one. Different elements of aesthetic and ethic goals are elaborated, as well as the demands of the audience for each of the two conceptions. In this case, through KUD activity, two different cultural patterns in contemporary Serbia may also be seen.
PB  - Belgrade : Faculty of Music
C3  - Music and Dance in Southeastern Europe : new scopes of research and action
T1  - Annual concerts of cultural-artistic associations in Serbia : the clash of two different Concepts of professionalization
SP  - 134
EP  - 140
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6852
ER  - 
@conference{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2016",
abstract = "In this paper two concepts of professionalization are observed within a unique cultural context: the annual concept of the cultural-artistic society (KUD) in a small town in central Serbia. It is about the conception 1) of folklore in choreographies, and 2) of a neo-traditional approach to rural folk songs. The former conceptual direction has a long tradition in Serbia and criteria of professionalism in this respect are well established and confirmed through long lasting practice. The latter, relatively new (from the 1990s onwards), is still missing firm criteria for professionalization on the same level as the former one. Different elements of aesthetic and ethic goals are elaborated, as well as the demands of the audience for each of the two conceptions. In this case, through KUD activity, two different cultural patterns in contemporary Serbia may also be seen.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Music",
journal = "Music and Dance in Southeastern Europe : new scopes of research and action",
title = "Annual concerts of cultural-artistic associations in Serbia : the clash of two different Concepts of professionalization",
pages = "134-140",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6852"
}
Jovanović, J.. (2016). Annual concerts of cultural-artistic associations in Serbia : the clash of two different Concepts of professionalization. in Music and Dance in Southeastern Europe : new scopes of research and action
Belgrade : Faculty of Music., 134-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6852
Jovanović J. Annual concerts of cultural-artistic associations in Serbia : the clash of two different Concepts of professionalization. in Music and Dance in Southeastern Europe : new scopes of research and action. 2016;:134-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6852 .
Jovanović, Jelena, "Annual concerts of cultural-artistic associations in Serbia : the clash of two different Concepts of professionalization" in Music and Dance in Southeastern Europe : new scopes of research and action (2016):134-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6852 .

Rural musical culture of migrants from Dinaric regions settled in central Serbia

Jovanović, Jelena

(Braşov : ‘Henri Coandă’ Air Force Academy Publishing House, 2016)

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6853
AB  - Specific culture of the inhabitants of the Dinaric mountains region in the Western Balkans has already been observed primarily by ethnographers, antropogeographers and historians, and in recent times also by ethnomusicologists. This paper is dedicated to intriguing subject of the elements of Dinaric traditional rural musical idiom in the regions where these people settled in central Serbia mainly through their intensive and large migrations during the 19th century. The prominent elements of their rural musical traditions – interrelations of the folklore genres and melodic models, different structure and stylistic elements – have been kept as recognizable and
compact in hilly and mountain regions on the West, but were changed and evolved in new musical forms (mixtures with the elements of other musical traditions/sensibilities) in the East, lowlands of the central Serbia.
PB  - Braşov : ‘Henri Coandă’ Air Force Academy Publishing House
C3  - Music and Human Mobility : Redefining Community in Intercultural Context
T1  - Rural musical culture of migrants from Dinaric regions settled in central Serbia
SP  - 131
EP  - 138
VL  - 5
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6853
ER  - 
@conference{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2016",
abstract = "Specific culture of the inhabitants of the Dinaric mountains region in the Western Balkans has already been observed primarily by ethnographers, antropogeographers and historians, and in recent times also by ethnomusicologists. This paper is dedicated to intriguing subject of the elements of Dinaric traditional rural musical idiom in the regions where these people settled in central Serbia mainly through their intensive and large migrations during the 19th century. The prominent elements of their rural musical traditions – interrelations of the folklore genres and melodic models, different structure and stylistic elements – have been kept as recognizable and
compact in hilly and mountain regions on the West, but were changed and evolved in new musical forms (mixtures with the elements of other musical traditions/sensibilities) in the East, lowlands of the central Serbia.",
publisher = "Braşov : ‘Henri Coandă’ Air Force Academy Publishing House",
journal = "Music and Human Mobility : Redefining Community in Intercultural Context",
title = "Rural musical culture of migrants from Dinaric regions settled in central Serbia",
pages = "131-138",
volume = "5",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6853"
}
Jovanović, J.. (2016). Rural musical culture of migrants from Dinaric regions settled in central Serbia. in Music and Human Mobility : Redefining Community in Intercultural Context
Braşov : ‘Henri Coandă’ Air Force Academy Publishing House., 5(1), 131-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6853
Jovanović J. Rural musical culture of migrants from Dinaric regions settled in central Serbia. in Music and Human Mobility : Redefining Community in Intercultural Context. 2016;5(1):131-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6853 .
Jovanović, Jelena, "Rural musical culture of migrants from Dinaric regions settled in central Serbia" in Music and Human Mobility : Redefining Community in Intercultural Context, 5, no. 1 (2016):131-138,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6853 .

Певачко наслеђе Срба у Горњем Банату у Румунији : сведочанства на истеку ХХ века

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2015)

TY  - BOOK
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3654
AB  - Непосредан подстицај за почетак нашег рада на проучавању певачке традиције Срба у Горњем Банату у Румунији био је сусрет са обимном рукописном збирком песама и инструменталних мелодија са овог терена (прикупљеном од казивача Срба, Шокаца и Карашеваца), која је 1991. године дошла у посед Архива Музиколошког института САНУ у Београду. Ову збирку, коју је сачинио свестрани румунски музичар и мелограф српског порекла из Темишвара, Сава Л. Илић, у Институт је донела његова кћерка, са жељом да драгоцена грађа коју збирка садржи буде стручно обрађена и публикована.
Збирка је у Архиву Института добила наслов Рукописна збирка српских, шокачких и крашованских народних мелодија из Румуније. Деценију и по касније, збирка је допуњена раније објављеним Илићевим записима и објављена (Илић 2006).
Тако се аутор овог рада почетком последње деценије XX века нашао пред задатком да, као сарадник Института, изврши анализу грађе и напише стручни коментар о садржају ове збирке, што није нимало једноставно, будући да је српско музичко наслеђе овог краја и у румунској, а поготово у српској етномузикологији, у то време било сасвим недовољно познато и проучено. Већ при првом сусрету са грађом из румунског Баната уочили смо њену хетерогеност, која је сведочила о великом упливу градске и западноевропске музичке
културе. Такође, одсуство старијих обредних песама било је упадљиво. Тиме је подстакнута потреба за дубљим истраживањем српског певачког наслеђа у румунском Банату, што је пре свега подразумевало систематско теренско испитивање.
Теренска истраживања била су неопходна ради ауторовог практичног упознавања са српском музичком културом овог краја; она су такође израз напора да се проникне у њене старије, аутохтоне слојеве, на које, према првобитној претпоставци, утицаји са стране
нису морали пресудно да оставе трага. Боравак на терену у три наврата: 1993., 1996. и 1997. године (у укупном трајању од 33 дана), међутим, донео је сасвим ново искуство у сваком погледу и навео на размишљања о комплексним друштвеним и културним околностима који су могли формирати баш такав музички идиом и однос према певачком наслеђу, какви су затечени у селима околине Темишвара.
Као резултат обраде прикупљеног музичког материјала и научног приступа који је подразумевао широк, интердисциплинарни захват над грађом, по први пут научно обрађеном у толиком обиму, настао је магистарски рад, успешно одбрањен на Петровдан 2001. године на Катедри за музикологију и етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду, под менторством проф. др Димитрија Големовића. Током последње две године, на овом рукопису су извршене интервенције у складу са најновијим сазнањима о музичкој традицији Срба румунског Горњег Баната.
Ова монографија у првом реду доноси драгоцена теренска сведочанства од којих се већина данас на истом простору више не може наћи, пре свега зато што су добијена од представника генерација ко- је више нису у животу. Основни значај ове књиге је најпре у њеној високој етнографској вредности, а затим и у чињеници да су у њој
обједињена сазнања о својеврсном јединству културног живота Темишвара и околних села. Оба доприноса ове монографије заснивају се на сазнањима аутора стеченим у непосредном сусрету са овим културним простором и са казивачима старих генерација, носиоцима и страственим заговорницима одређених музичких пракси. Најзад, ова књига заокружује готово читав век проучавања вокалног наслеђа Срба ових крајева и обједињује сазнања о њему која су стечена на терену почетком, средином и крајем XX века.
Захвалност за велику моралну подршку при раду дугујемо господину Стевану Бугарском из Темишвара, коме смо били слободни да се обратимо и пре првог путовања, и у сваком тренутку током боравка на терену. За гостопримство захваљујемо госпођици Вишеслави Ћирић, преводиоцу из Темишвара, затим породици свештеника Благоја Чоботина и госпођи Зорки Поповић, домаћици из Кетфеља, покојном учитељу Ради Павловићу и покојном свештенику Ђури Плавшићу из Чанада. Оцу Благоју захваљујемо за помоћ при успостављању контакта са казивачима и за добру вољу да заједно са нама пропутује села румунског Баната. Посебну захвалност дугујемо и Милану Миоковићу, данас свештенику у Темишвару, а тада студенту теологије из Кетфеља, који је више пута обезбеђивао аутомобилски превоз до казивача. Покојном Миомиру Тодорову из Српске редакције Радио Темишвара захваљујемо што нам је омогућио да дођемо до студијских снимака радио певача из овог краја. У живом и најлепшем сећању су нам наши бројни казивачи, који су нам помогли да се упознамо са певачком традицијом Срба Горњег Баната у
Румунији.
Посебну захвалност изражавамо академику Димитрију Стефановићу, без чије иницијативе и подршке овај посао не би могао бити обављен. За непроцењиву помоћ при писању књиге посебно захваљујемо драгој професорки, покојној Оливери Васић, затим колегама и пријатељима Биљани Сикимић, Слободану Наумовићу и Ђорђу Перићу. За несебичну колегијалну логистичку подршку и подстрек да се ова обимна студија објави, срдачно захваљујемо колегиници Селени Ракочевић, а посебну захвалност за добру вољу и дугогодишње поверење изражавамо, на жалост, данас покојном Љубомиру
Степанову. 
За дуготрајно стрпљење и подстрек при раду највећу захвалност
дугујем свом супругу Владимиру и кћери Смиљани.
AB  - Spaţiul Banatului ocupă partea sud-estică a Câmpiei Panonice, la graniţa dintre Europa Centrală şi de Est. Graniţele naturale ale Banatului în cea mai mare parte o formează râurile: la nord Mureşul, la vest Tisa, iar la sud Dunărea; graniţa de est este formată de lanţurile muntoase
Godeanu-Ţarcu şi Poiana Ruscă. Această regiune, sub aspect politic, astăzi este împărţită între trei state: Serbia, România şi Ungaria. Acest spaţiu, datorită deschiderii sale şi a posibilităţilor de comunicare spre toate direcţiile, de la primele atestări istorice şi până în prezent, este tărâmul migraţiilor, al amestecului de populaţii şi interferenţe ale diferitelor culturi.
În literatură se întălnesc mai multe modalităţi de împărţire a Banatului ca şi întreg geografic. Pentru necesităţile acestei lucrări, ne-am decis pentru împărţirea pe aşa-zisul Banat de Sus şi Banat de Jos. Deşi această nu reprezintă nici întreguri geografice şi nici administrative, această împărţire este preluată din terminologia locală; ea este folosită şi de unii cercetători renumiţi ai istoriei, obiceiurilor şi chiar ai muzicii tradiţionale ale sărbilor de pe aceste meleaguri (A. Ivić, J. Erdeljanović, M. Filipović, S. Ilić).
Când este vorba de localităţile din partea românească a Banatului care sunt locuite de sârbi, şi care sunt în atenţia acestei lucrări, acestea pot fi privite din punct de vedere geografic în cadrul a două grupe: cea nordică, pe spaţiul nord-estic de Timişoara până la Mureş şi cea sudică,
în valea râului Timiş.
Cu această divizare se suprapune clasificarea graiurilor populare ale acestei zone: după constatările etnolingviştilor în toate aceste aşezări sârbii vorbesc în dialectul şumadiano-voivodinean, dar grupul nordic de localităţi aparţine aşa-zisei zone kikindiene, iar grupul sudic – regiunii idiomului timişan.
Rezultatele cercetărilor etnomuzicologice din zona timişoreană mai largă, care au fost realizate de autorul acestei cărţi în anii nouăzeci ai secolului al XX-lea, confirmă justeţea împărţirii identice a acestui spaţiu şi după criteriul etnomuzicologic.
Opţiunea pentru acordarea unei atenţii deosebite pentru tradiţia cântării vocale a sârbilor de pe aceste meleaguri rezidă din faptul, când este vorba de cultura tradiţională a sârbilor, că spaţiul din partea nordică a Banatului de Sus românesc este un întreg separat în privinţa etnică şi de
vorbire; un al doilea motiv pentru o astfel de orientare ştinţifică este faptul că exact pe acest teren cercetătorii muzicii tradiţionale sârbeşti pe parcursul secolului al XX-lea au înregistrat/cules cantitativ cele mai multe melodii.
Această carte se bazează şi pe rezultatele cercetărilor realizate în următoarele localităţi: Variaş, Sânnicolau Mare, Gelu, Mănăştur, Satu Mare (jud. Arad), Saravale, Sâmpetru Mare, Felnac şi Cenad.
AB  - The area of Banat occupies the south-eastern part of the Pannonian plain, at the border between Central and Eastern Europe. The natural borders of Banat mostly comprise rivers: the Mureş on the east, the Tisa on the west, and the Danube on the south; the eastern border comprises the mountain chains of Godeanu-Ţarcu and Poiana Ruscă. In political terms, the area is nowadays divided among three states: Serbia, Romania, and Hungary. Thanks to its openness and possibility to communicate in all directions, this area has been a venue of migrations, population mixing, and mutual permeation of various cultures from the first historical references to the present day.
In literature there are several manners in which Banat is divided as a geographical unit. For the purposes of this paper, we opted for its division into so-called Upper and Lower Banat. Even though this division does not imply either geographical or administrative units, it was taken
over from the local emic terminology, and is also legitimately used by some of renowned researchers of history, customs, and traditional music of Serbs in this area (А. Ivić, Ј. Erdeljanović, М. Filipović, S. Ilić).
When it comes to settlements in the Romanian part of Banat which are also populated by Serbs, which are in the focus of this paper, they may be geographically regarded within two groups: the northern group, at the territory located north-west from Timișoara to the river Mureş and the southern group, in the valley of the Timiş (Serbian: Tamiš). This division corresponds to the classification of folk speeches of this area: according to findings of ethno-linguists, Serbs in these settlements use the Šumadija-Vojvodina dialect; however, the northern group of settlements
belongs to the area of so-called Kikinda speech, while the southern group belongs to the area of Tamiš speech. Legitimacy of the identical division of this area based on the ethnomusicological criterion is also confirmed by the results of ethnomusicological field researches in the broader area of Timișoara, performed by the author of this book in the course of 1990s.
The decision to pay particular attention to the vocal tradition of Serbs from this area derives from the fact that that, when it comes to traditional culture of Serbs, the area of the northern part of Romanian Upper Banat is a separate unit in terms of speech and ethnic characteristics; the second reason for such scientific determination lies in the fact that it was this area where researchers of traditional Serbian music in the course of 20th century collected the largest number of tunes. This book is based on the results of their research in the following places: Variaş (Serbian toponym Varjaš), Sânnicolau Mare (Veliki Semikluš), Sâmpetru Mare (Veliki Sempetar), Gelu (Ketfelj), Mănăştur (Monoštor), Satu Mare (Nađfala), Saravale (Saravola), Felnac (Fenlak) and Cenad (Čanad).
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
T1  - Певачко наслеђе Срба у Горњем Банату у Румунији : сведочанства на истеку ХХ века
T1  - Vocal tradition of Serbs in Upper Banat in Romania: testimonies at the end of the XX century
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3654
ER  - 
@book{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2015",
abstract = "Непосредан подстицај за почетак нашег рада на проучавању певачке традиције Срба у Горњем Банату у Румунији био је сусрет са обимном рукописном збирком песама и инструменталних мелодија са овог терена (прикупљеном од казивача Срба, Шокаца и Карашеваца), која је 1991. године дошла у посед Архива Музиколошког института САНУ у Београду. Ову збирку, коју је сачинио свестрани румунски музичар и мелограф српског порекла из Темишвара, Сава Л. Илић, у Институт је донела његова кћерка, са жељом да драгоцена грађа коју збирка садржи буде стручно обрађена и публикована.
Збирка је у Архиву Института добила наслов Рукописна збирка српских, шокачких и крашованских народних мелодија из Румуније. Деценију и по касније, збирка је допуњена раније објављеним Илићевим записима и објављена (Илић 2006).
Тако се аутор овог рада почетком последње деценије XX века нашао пред задатком да, као сарадник Института, изврши анализу грађе и напише стручни коментар о садржају ове збирке, што није нимало једноставно, будући да је српско музичко наслеђе овог краја и у румунској, а поготово у српској етномузикологији, у то време било сасвим недовољно познато и проучено. Већ при првом сусрету са грађом из румунског Баната уочили смо њену хетерогеност, која је сведочила о великом упливу градске и западноевропске музичке
културе. Такође, одсуство старијих обредних песама било је упадљиво. Тиме је подстакнута потреба за дубљим истраживањем српског певачког наслеђа у румунском Банату, што је пре свега подразумевало систематско теренско испитивање.
Теренска истраживања била су неопходна ради ауторовог практичног упознавања са српском музичком културом овог краја; она су такође израз напора да се проникне у њене старије, аутохтоне слојеве, на које, према првобитној претпоставци, утицаји са стране
нису морали пресудно да оставе трага. Боравак на терену у три наврата: 1993., 1996. и 1997. године (у укупном трајању од 33 дана), међутим, донео је сасвим ново искуство у сваком погледу и навео на размишљања о комплексним друштвеним и културним околностима који су могли формирати баш такав музички идиом и однос према певачком наслеђу, какви су затечени у селима околине Темишвара.
Као резултат обраде прикупљеног музичког материјала и научног приступа који је подразумевао широк, интердисциплинарни захват над грађом, по први пут научно обрађеном у толиком обиму, настао је магистарски рад, успешно одбрањен на Петровдан 2001. године на Катедри за музикологију и етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду, под менторством проф. др Димитрија Големовића. Током последње две године, на овом рукопису су извршене интервенције у складу са најновијим сазнањима о музичкој традицији Срба румунског Горњег Баната.
Ова монографија у првом реду доноси драгоцена теренска сведочанства од којих се већина данас на истом простору више не може наћи, пре свега зато што су добијена од представника генерација ко- је више нису у животу. Основни значај ове књиге је најпре у њеној високој етнографској вредности, а затим и у чињеници да су у њој
обједињена сазнања о својеврсном јединству културног живота Темишвара и околних села. Оба доприноса ове монографије заснивају се на сазнањима аутора стеченим у непосредном сусрету са овим културним простором и са казивачима старих генерација, носиоцима и страственим заговорницима одређених музичких пракси. Најзад, ова књига заокружује готово читав век проучавања вокалног наслеђа Срба ових крајева и обједињује сазнања о њему која су стечена на терену почетком, средином и крајем XX века.
Захвалност за велику моралну подршку при раду дугујемо господину Стевану Бугарском из Темишвара, коме смо били слободни да се обратимо и пре првог путовања, и у сваком тренутку током боравка на терену. За гостопримство захваљујемо госпођици Вишеслави Ћирић, преводиоцу из Темишвара, затим породици свештеника Благоја Чоботина и госпођи Зорки Поповић, домаћици из Кетфеља, покојном учитељу Ради Павловићу и покојном свештенику Ђури Плавшићу из Чанада. Оцу Благоју захваљујемо за помоћ при успостављању контакта са казивачима и за добру вољу да заједно са нама пропутује села румунског Баната. Посебну захвалност дугујемо и Милану Миоковићу, данас свештенику у Темишвару, а тада студенту теологије из Кетфеља, који је више пута обезбеђивао аутомобилски превоз до казивача. Покојном Миомиру Тодорову из Српске редакције Радио Темишвара захваљујемо што нам је омогућио да дођемо до студијских снимака радио певача из овог краја. У живом и најлепшем сећању су нам наши бројни казивачи, који су нам помогли да се упознамо са певачком традицијом Срба Горњег Баната у
Румунији.
Посебну захвалност изражавамо академику Димитрију Стефановићу, без чије иницијативе и подршке овај посао не би могао бити обављен. За непроцењиву помоћ при писању књиге посебно захваљујемо драгој професорки, покојној Оливери Васић, затим колегама и пријатељима Биљани Сикимић, Слободану Наумовићу и Ђорђу Перићу. За несебичну колегијалну логистичку подршку и подстрек да се ова обимна студија објави, срдачно захваљујемо колегиници Селени Ракочевић, а посебну захвалност за добру вољу и дугогодишње поверење изражавамо, на жалост, данас покојном Љубомиру
Степанову. 
За дуготрајно стрпљење и подстрек при раду највећу захвалност
дугујем свом супругу Владимиру и кћери Смиљани., Spaţiul Banatului ocupă partea sud-estică a Câmpiei Panonice, la graniţa dintre Europa Centrală şi de Est. Graniţele naturale ale Banatului în cea mai mare parte o formează râurile: la nord Mureşul, la vest Tisa, iar la sud Dunărea; graniţa de est este formată de lanţurile muntoase
Godeanu-Ţarcu şi Poiana Ruscă. Această regiune, sub aspect politic, astăzi este împărţită între trei state: Serbia, România şi Ungaria. Acest spaţiu, datorită deschiderii sale şi a posibilităţilor de comunicare spre toate direcţiile, de la primele atestări istorice şi până în prezent, este tărâmul migraţiilor, al amestecului de populaţii şi interferenţe ale diferitelor culturi.
În literatură se întălnesc mai multe modalităţi de împărţire a Banatului ca şi întreg geografic. Pentru necesităţile acestei lucrări, ne-am decis pentru împărţirea pe aşa-zisul Banat de Sus şi Banat de Jos. Deşi această nu reprezintă nici întreguri geografice şi nici administrative, această împărţire este preluată din terminologia locală; ea este folosită şi de unii cercetători renumiţi ai istoriei, obiceiurilor şi chiar ai muzicii tradiţionale ale sărbilor de pe aceste meleaguri (A. Ivić, J. Erdeljanović, M. Filipović, S. Ilić).
Când este vorba de localităţile din partea românească a Banatului care sunt locuite de sârbi, şi care sunt în atenţia acestei lucrări, acestea pot fi privite din punct de vedere geografic în cadrul a două grupe: cea nordică, pe spaţiul nord-estic de Timişoara până la Mureş şi cea sudică,
în valea râului Timiş.
Cu această divizare se suprapune clasificarea graiurilor populare ale acestei zone: după constatările etnolingviştilor în toate aceste aşezări sârbii vorbesc în dialectul şumadiano-voivodinean, dar grupul nordic de localităţi aparţine aşa-zisei zone kikindiene, iar grupul sudic – regiunii idiomului timişan.
Rezultatele cercetărilor etnomuzicologice din zona timişoreană mai largă, care au fost realizate de autorul acestei cărţi în anii nouăzeci ai secolului al XX-lea, confirmă justeţea împărţirii identice a acestui spaţiu şi după criteriul etnomuzicologic.
Opţiunea pentru acordarea unei atenţii deosebite pentru tradiţia cântării vocale a sârbilor de pe aceste meleaguri rezidă din faptul, când este vorba de cultura tradiţională a sârbilor, că spaţiul din partea nordică a Banatului de Sus românesc este un întreg separat în privinţa etnică şi de
vorbire; un al doilea motiv pentru o astfel de orientare ştinţifică este faptul că exact pe acest teren cercetătorii muzicii tradiţionale sârbeşti pe parcursul secolului al XX-lea au înregistrat/cules cantitativ cele mai multe melodii.
Această carte se bazează şi pe rezultatele cercetărilor realizate în următoarele localităţi: Variaş, Sânnicolau Mare, Gelu, Mănăştur, Satu Mare (jud. Arad), Saravale, Sâmpetru Mare, Felnac şi Cenad., The area of Banat occupies the south-eastern part of the Pannonian plain, at the border between Central and Eastern Europe. The natural borders of Banat mostly comprise rivers: the Mureş on the east, the Tisa on the west, and the Danube on the south; the eastern border comprises the mountain chains of Godeanu-Ţarcu and Poiana Ruscă. In political terms, the area is nowadays divided among three states: Serbia, Romania, and Hungary. Thanks to its openness and possibility to communicate in all directions, this area has been a venue of migrations, population mixing, and mutual permeation of various cultures from the first historical references to the present day.
In literature there are several manners in which Banat is divided as a geographical unit. For the purposes of this paper, we opted for its division into so-called Upper and Lower Banat. Even though this division does not imply either geographical or administrative units, it was taken
over from the local emic terminology, and is also legitimately used by some of renowned researchers of history, customs, and traditional music of Serbs in this area (А. Ivić, Ј. Erdeljanović, М. Filipović, S. Ilić).
When it comes to settlements in the Romanian part of Banat which are also populated by Serbs, which are in the focus of this paper, they may be geographically regarded within two groups: the northern group, at the territory located north-west from Timișoara to the river Mureş and the southern group, in the valley of the Timiş (Serbian: Tamiš). This division corresponds to the classification of folk speeches of this area: according to findings of ethno-linguists, Serbs in these settlements use the Šumadija-Vojvodina dialect; however, the northern group of settlements
belongs to the area of so-called Kikinda speech, while the southern group belongs to the area of Tamiš speech. Legitimacy of the identical division of this area based on the ethnomusicological criterion is also confirmed by the results of ethnomusicological field researches in the broader area of Timișoara, performed by the author of this book in the course of 1990s.
The decision to pay particular attention to the vocal tradition of Serbs from this area derives from the fact that that, when it comes to traditional culture of Serbs, the area of the northern part of Romanian Upper Banat is a separate unit in terms of speech and ethnic characteristics; the second reason for such scientific determination lies in the fact that it was this area where researchers of traditional Serbian music in the course of 20th century collected the largest number of tunes. This book is based on the results of their research in the following places: Variaş (Serbian toponym Varjaš), Sânnicolau Mare (Veliki Semikluš), Sâmpetru Mare (Veliki Sempetar), Gelu (Ketfelj), Mănăştur (Monoštor), Satu Mare (Nađfala), Saravale (Saravola), Felnac (Fenlak) and Cenad (Čanad).",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Темишвар : Савез Срба у Румунији",
title = "Певачко наслеђе Срба у Горњем Банату у Румунији : сведочанства на истеку ХХ века, Vocal tradition of Serbs in Upper Banat in Romania: testimonies at the end of the XX century",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3654"
}
Јовановић, Ј.. (2015). Певачко наслеђе Срба у Горњем Банату у Румунији : сведочанства на истеку ХХ века. 
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3654
Јовановић Ј. Певачко наслеђе Срба у Горњем Банату у Румунији : сведочанства на истеку ХХ века. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3654 .
Јовановић, Јелена, "Певачко наслеђе Срба у Горњем Банату у Румунији : сведочанства на истеку ХХ века" (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3654 .

Вокална традиција Јасенице у светлости етногенетских процеса

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)

TY  - BOOK
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3652
AB  - This paper is a synthesis of all data and knowledge about the vocal tradition of Jasenica available to the present day. The approach applied was interdisciplinary, including knowledge from the areas of history, ethnology, and linguistics, i.e. dialectology. The ethnomusicology materials which served as a base for the paper were gathered mostly by ethnomusicologists, and students of ethnomusicology. The materials were mostly recorded by Miljkovic and Jovanovic. Ljubinko Miljkovic conducted large, systematic ethnomusicological research in the 1970s and 1980s and published most of the materials in the music collection Donja Jasenica. Jovanovic collected materials in the 1980s and 1990s as well as at the beginning of the 21st century. This paper is based on the selection of available materials, and the area treated comprises 62 out of the total number of 76 urban and rural settlements.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Вокална традиција Јасенице у светлости етногенетских процеса
T1  - Vocal Tradition of Jasenica Region in View of Еthnogenetic Processes
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3652
ER  - 
@book{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2014",
abstract = "This paper is a synthesis of all data and knowledge about the vocal tradition of Jasenica available to the present day. The approach applied was interdisciplinary, including knowledge from the areas of history, ethnology, and linguistics, i.e. dialectology. The ethnomusicology materials which served as a base for the paper were gathered mostly by ethnomusicologists, and students of ethnomusicology. The materials were mostly recorded by Miljkovic and Jovanovic. Ljubinko Miljkovic conducted large, systematic ethnomusicological research in the 1970s and 1980s and published most of the materials in the music collection Donja Jasenica. Jovanovic collected materials in the 1980s and 1990s as well as at the beginning of the 21st century. This paper is based on the selection of available materials, and the area treated comprises 62 out of the total number of 76 urban and rural settlements.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Вокална традиција Јасенице у светлости етногенетских процеса, Vocal Tradition of Jasenica Region in View of Еthnogenetic Processes",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3652"
}
Јовановић, Ј.. (2014). Вокална традиција Јасенице у светлости етногенетских процеса. 
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3652
Јовановић Ј. Вокална традиција Јасенице у светлости етногенетских процеса. 2014;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3652 .
Јовановић, Јелена, "Вокална традиција Јасенице у светлости етногенетских процеса" (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3652 .

Фолклорни мотиви у раним композицијама Николе Бороте Радована

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2014
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2014/1450-98141416173J.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3892
AB  - Стваралаштво Николе Бороте Радована заузима посебно место у развоју југословенске гране (поли)жанра world music у првој половини седамдесетих
година XX века. Оно је карактеристично по фузији фолклорних мотива јужнословенске, средњoевропске и медитеранске музичке баштине, прилагођених захтевима најзначајнијих савремених светских трендова у популарној
музици. Елаборација Боротиног ауторског рада из периода од 1970. до 1975.
заснована је, пре свега, на анализи његовог односа према музичко-фолклорним предлошцима, чему је посвећена ова студија.
AB  - The creative work of Nikola Borota – Radovan (musician, composer, lyricist,
arranger and record producer, based in New Zealand – formerly from Yugoslavia)
held a specifc place in development of world music (poly)genre in his native
homeland in the early 1970s. This study focuses on his creative principles, applied
to works published between the years 1970 and 1975 (while the role of these works
in social, cultural and political context of the time and place will be elaborated in
another study, see Јовановић 2014). The platform established to present this unique
musical approach authenticaly was called Kamen Na Kamen (a studio and stage
outft that has included number of collaborations over many years). Based on the
musical models and aethetics of the folk revival and created under influence of The
Beatles’, in adition to many other popular music production directions of the era,
Borota’s works reveal signifcant musical, performance and production qualities,
innovative expression and musical solutions, that need to be percieved from the
contemporary (ethno)musicological point of view. Despite the fact that many
prominent creative Yugoslav musicians of the time also worked within a similar
framework I would argue that Mr. Borota’s creative outcome was signiffcantly
different from other Yugoslav popular music creative efforts. This is particularly
noticeable in the author’s unique treatment of South-European and other folklore
motives, which is the main topic of this study.
Folk (ethnic) idioms exploited by Mr. Borota in his compositions originate from
the rural traditions of western Dinaric regions. This is especially true for the
rhythmic formations of deaf or silent dance; for the semi-urban and urban tradition
of the Balkans and the Mediterranean; Middle European traditions; traditions from
non-European peoples; elements of Italian Renaissance; and international (mostlyAnglo-American) musical models. Compositions are analysed partly in accordance
with the principles presented by Philip Tagg (1982), and following the principles of
the “Finnish method” in ethnomusicology.
According to my best knowledge, there was no previous comparable (ethno)
musicological ellaboration of folk revival, Beatlesque influences and early forrays
into world music within Yugoslav popular music culture. I therefore consider this
study to be the frst contribution to the research in this subject.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Фолклорни мотиви у раним композицијама Николе Бороте Радована
T1  - Folklore Motives in the Early Compositions of Nikola Borota – Radovan
SP  - 174
EP  - 192
IS  - 16
DO  - 10.2298/MUZ1416173J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3892
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2014",
abstract = "Стваралаштво Николе Бороте Радована заузима посебно место у развоју југословенске гране (поли)жанра world music у првој половини седамдесетих
година XX века. Оно је карактеристично по фузији фолклорних мотива јужнословенске, средњoевропске и медитеранске музичке баштине, прилагођених захтевима најзначајнијих савремених светских трендова у популарној
музици. Елаборација Боротиног ауторског рада из периода од 1970. до 1975.
заснована је, пре свега, на анализи његовог односа према музичко-фолклорним предлошцима, чему је посвећена ова студија., The creative work of Nikola Borota – Radovan (musician, composer, lyricist,
arranger and record producer, based in New Zealand – formerly from Yugoslavia)
held a specifc place in development of world music (poly)genre in his native
homeland in the early 1970s. This study focuses on his creative principles, applied
to works published between the years 1970 and 1975 (while the role of these works
in social, cultural and political context of the time and place will be elaborated in
another study, see Јовановић 2014). The platform established to present this unique
musical approach authenticaly was called Kamen Na Kamen (a studio and stage
outft that has included number of collaborations over many years). Based on the
musical models and aethetics of the folk revival and created under influence of The
Beatles’, in adition to many other popular music production directions of the era,
Borota’s works reveal signifcant musical, performance and production qualities,
innovative expression and musical solutions, that need to be percieved from the
contemporary (ethno)musicological point of view. Despite the fact that many
prominent creative Yugoslav musicians of the time also worked within a similar
framework I would argue that Mr. Borota’s creative outcome was signiffcantly
different from other Yugoslav popular music creative efforts. This is particularly
noticeable in the author’s unique treatment of South-European and other folklore
motives, which is the main topic of this study.
Folk (ethnic) idioms exploited by Mr. Borota in his compositions originate from
the rural traditions of western Dinaric regions. This is especially true for the
rhythmic formations of deaf or silent dance; for the semi-urban and urban tradition
of the Balkans and the Mediterranean; Middle European traditions; traditions from
non-European peoples; elements of Italian Renaissance; and international (mostlyAnglo-American) musical models. Compositions are analysed partly in accordance
with the principles presented by Philip Tagg (1982), and following the principles of
the “Finnish method” in ethnomusicology.
According to my best knowledge, there was no previous comparable (ethno)
musicological ellaboration of folk revival, Beatlesque influences and early forrays
into world music within Yugoslav popular music culture. I therefore consider this
study to be the frst contribution to the research in this subject.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Фолклорни мотиви у раним композицијама Николе Бороте Радована, Folklore Motives in the Early Compositions of Nikola Borota – Radovan",
pages = "174-192",
number = "16",
doi = "10.2298/MUZ1416173J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3892"
}
Јовановић, Ј.. (2014). Фолклорни мотиви у раним композицијама Николе Бороте Радована. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(16), 174-192.
https://doi.org/10.2298/MUZ1416173J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3892
Јовановић Ј. Фолклорни мотиви у раним композицијама Николе Бороте Радована. in Музикологија / Musicology. 2014;(16):174-192.
doi:10.2298/MUZ1416173J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3892 .
Јовановић, Јелена, "Фолклорни мотиви у раним композицијама Николе Бороте Радована" in Музикологија / Musicology, no. 16 (2014):174-192,
https://doi.org/10.2298/MUZ1416173J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3892 .

Појава концепт албума у популарној музици Југославије: ЛП плоче Камен на камен

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2014
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2014/1450-98141417167J.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3872
AB  - Албуми групе Камен на камен, LP-60993 (1973) и ООУР / АВНОЈ (1975), аутора Николе Бороте Радована, поседују карактеристике по којима би се могли
сматрати концепт албумима: тематско и идејно усмерење у чијој је служби
редослед нумера, организација музичких средстава на макро- и микроплану,
елементи наратива и музички и звучни симболи. Према тим критеријумима
LP-60993 може се сматрати првим албумом са елементима концепта на простору Југославије. Аспекти настанка поменутих издања обухватају: Боротин
стваралачки однос према фолклору, утицаје угледних светских концепт албума и друштвено-политички контекст Боротиног ауторског рада.
AB  - It is commonly understood that a concept album is “a studio album where
all musical or lyrical ideas contribute to a single overall theme or unifed story”
(Shuker 2002: 5). In this paper this term will be used to denote an album containing
extra-musical themes and not simply collections of compositions defned only by
genre or theme. In order for an album to belong to this category, it must have taken
a thematic unity realized by the common content (thematically) of its compositions
and common musical means.
Although the beginnings of such creative trends can be traced from 1940, the
1960s and 1970s brought the most influential releases of this kind, especially The
Beatles’ album Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band (1967), which has had a
great impact on many authors.
As far as is known, the topic of concept albums in Yugoslavia has not yet been
elaborated, so this article seems to be the frst dedicated to this subject. It seems
that in Yugoslavia there had been albums with elements of concept released before
the appearance of the Kamen na kamen group album in 1973, entitled LP-60993
(Zagreb: Jugoton). The author of the album was Nikola Borota Radovan. After
that, a double LP by the same ensemble and songwriter appeared in 1975 entitled
OOUR/AVNOJ (RTV Ljubljana), with even more clearly expressed characteristics
of concept.
The aim of this article is to show that the thematic and conceptual elements of
these editions are frmly connected to those of the concept album.
These LPs were formed within the following thematic and contextual frames:
1) Borota`s general inclination towards folklore tradition(s) as a permanent source
of inspiration, 2) models among the greatest popular music works that influenced
his writing projects, primarily The Beatles’ concept albums, and 3) social, economic and political circumstances in Yugoslavia at the time when these albums
appeared. Even if it is not strictly a concept album in the full sense, the album LP-
60993 might be regarded as the frst album with elements of concept published by
a Yugoslav author, according to all the criteria and analyzed results.
The elements that show a clear connection to the concept are as follows: leading subject(s)/idea(s) that demand(s) the order of compositions, organization of musical elements and motives on macro- and micro-levels (to produce formal and
thematic unity), elements of narrative and musical/sound symbols, including elements of musique concrète.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Појава концепт албума у популарној музици Југославије: ЛП плоче Камен на камен
T1  - The Appearance of Concept Albums in Yugoslav Popular Music: Kamen na kamen - Long Play Records
SP  - 167
EP  - 194
IS  - 17
DO  - 10.2298/MUZ1417167J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3872
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2014",
abstract = "Албуми групе Камен на камен, LP-60993 (1973) и ООУР / АВНОЈ (1975), аутора Николе Бороте Радована, поседују карактеристике по којима би се могли
сматрати концепт албумима: тематско и идејно усмерење у чијој је служби
редослед нумера, организација музичких средстава на макро- и микроплану,
елементи наратива и музички и звучни симболи. Према тим критеријумима
LP-60993 може се сматрати првим албумом са елементима концепта на простору Југославије. Аспекти настанка поменутих издања обухватају: Боротин
стваралачки однос према фолклору, утицаје угледних светских концепт албума и друштвено-политички контекст Боротиног ауторског рада., It is commonly understood that a concept album is “a studio album where
all musical or lyrical ideas contribute to a single overall theme or unifed story”
(Shuker 2002: 5). In this paper this term will be used to denote an album containing
extra-musical themes and not simply collections of compositions defned only by
genre or theme. In order for an album to belong to this category, it must have taken
a thematic unity realized by the common content (thematically) of its compositions
and common musical means.
Although the beginnings of such creative trends can be traced from 1940, the
1960s and 1970s brought the most influential releases of this kind, especially The
Beatles’ album Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band (1967), which has had a
great impact on many authors.
As far as is known, the topic of concept albums in Yugoslavia has not yet been
elaborated, so this article seems to be the frst dedicated to this subject. It seems
that in Yugoslavia there had been albums with elements of concept released before
the appearance of the Kamen na kamen group album in 1973, entitled LP-60993
(Zagreb: Jugoton). The author of the album was Nikola Borota Radovan. After
that, a double LP by the same ensemble and songwriter appeared in 1975 entitled
OOUR/AVNOJ (RTV Ljubljana), with even more clearly expressed characteristics
of concept.
The aim of this article is to show that the thematic and conceptual elements of
these editions are frmly connected to those of the concept album.
These LPs were formed within the following thematic and contextual frames:
1) Borota`s general inclination towards folklore tradition(s) as a permanent source
of inspiration, 2) models among the greatest popular music works that influenced
his writing projects, primarily The Beatles’ concept albums, and 3) social, economic and political circumstances in Yugoslavia at the time when these albums
appeared. Even if it is not strictly a concept album in the full sense, the album LP-
60993 might be regarded as the frst album with elements of concept published by
a Yugoslav author, according to all the criteria and analyzed results.
The elements that show a clear connection to the concept are as follows: leading subject(s)/idea(s) that demand(s) the order of compositions, organization of musical elements and motives on macro- and micro-levels (to produce formal and
thematic unity), elements of narrative and musical/sound symbols, including elements of musique concrète.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Појава концепт албума у популарној музици Југославије: ЛП плоче Камен на камен, The Appearance of Concept Albums in Yugoslav Popular Music: Kamen na kamen - Long Play Records",
pages = "167-194",
number = "17",
doi = "10.2298/MUZ1417167J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3872"
}
Јовановић, Ј.. (2014). Појава концепт албума у популарној музици Југославије: ЛП плоче Камен на камен. 
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(17), 167-194.
https://doi.org/10.2298/MUZ1417167J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3872
Јовановић Ј. Појава концепт албума у популарној музици Југославије: ЛП плоче Камен на камен. 2014;(17):167-194.
doi:10.2298/MUZ1417167J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3872 .
Јовановић, Јелена, "Појава концепт албума у популарној музици Југославије: ЛП плоче Камен на камен", no. 17 (2014):167-194,
https://doi.org/10.2298/MUZ1417167J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3872 .

Rekindled kaval in Serbia in 1990s and kaval and ney in Sufi traditions in the Middle East: the aspects of music and meanings

Jovanović, Jelena

(Georgia : Intenational Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire, 2014)

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6856
AB  - In this paper, the emphasis is placed on the parallel in the understanding and perception of playing
of long ductless half-transverse flutes in Orthodox Christians and Sufis. The paper was based on
observing and studying of living musical practice of the kaval in Belgrade, Serbia, in a specific context enabling specific perception of playing it. Speaking of Serbia, it is about the area of the central Balkans, where there is a plentitude of indigenous traditions which have been preserved till the present date and where different influences have been crossing over. Here also the cultural identities of the Mediterranean, of the East, and of the Central Europe have been negotiated over a long period of time.
PB  - Georgia : Intenational Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire
C3  - The Sixth International Symposium on Traditional Polyphony
T1  - Rekindled kaval in Serbia in 1990s and kaval and ney in Sufi traditions in the Middle East: the aspects of music and meanings
SP  - 60
EP  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6856
ER  - 
@conference{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2014",
abstract = "In this paper, the emphasis is placed on the parallel in the understanding and perception of playing
of long ductless half-transverse flutes in Orthodox Christians and Sufis. The paper was based on
observing and studying of living musical practice of the kaval in Belgrade, Serbia, in a specific context enabling specific perception of playing it. Speaking of Serbia, it is about the area of the central Balkans, where there is a plentitude of indigenous traditions which have been preserved till the present date and where different influences have been crossing over. Here also the cultural identities of the Mediterranean, of the East, and of the Central Europe have been negotiated over a long period of time.",
publisher = "Georgia : Intenational Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire",
journal = "The Sixth International Symposium on Traditional Polyphony",
title = "Rekindled kaval in Serbia in 1990s and kaval and ney in Sufi traditions in the Middle East: the aspects of music and meanings",
pages = "60-69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6856"
}
Jovanović, J.. (2014). Rekindled kaval in Serbia in 1990s and kaval and ney in Sufi traditions in the Middle East: the aspects of music and meanings. in The Sixth International Symposium on Traditional Polyphony
Georgia : Intenational Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire., 60-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6856
Jovanović J. Rekindled kaval in Serbia in 1990s and kaval and ney in Sufi traditions in the Middle East: the aspects of music and meanings. in The Sixth International Symposium on Traditional Polyphony. 2014;:60-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6856 .
Jovanović, Jelena, "Rekindled kaval in Serbia in 1990s and kaval and ney in Sufi traditions in the Middle East: the aspects of music and meanings" in The Sixth International Symposium on Traditional Polyphony (2014):60-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6856 .