TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
AU  - Цицмил-Реметић, Радојка Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14017
AB  - У раду се говори о употреби предлога за у говору источнобосaнских
Ера, углавном у говору избеглица, лица која су почетком последњих ратних збивања привремено напустила подручје уоквирено рекама Дрињачом,
Биоштицом и Кривајом и падинама планина Коњуха и Романије. Прилог
је рађен на темељу корпуса језичких чињеница добијених преслушавањем
више од 500 сати снимака говора аутохтоних носилаца наведеног идиома.
У говору источнобосанских Ера предлог за долази уз акузатив, инструментал и генитив. Специфичност говора чине случајеви типа Не мисли за
кућом у значењу Не брине о кући/Не води рачуна о кући. Рекција глагола
у наведеном идиому стоји иза нешто чешће употребе наменске генитивне
конструкције типа Морам купит нешта и за жене.
AB  - В статье речь идет об употреблении предлога за в речи восточнобоснийских
эров, жителей области, ограниченной реками Дриняча, Биоштица и Кривая
и склонами гор Конюх и Романия. Предлог за встречается в конструкциях с
винительным, творительным и родительным падежами. Содержание корпуса
богатого фактами, полученными переслушиванием более 500 часов речи
указанного региона указывает на его близость и совпадение с характеристиками
идиомов герцегово-крайишского диалектического типа в ближнем и дальнем
окружении. Из характеристик говора восточнобоснийских эров мы упомянем
случаи типа «Ти, сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом» в значении «Ты
не заботишься о доме» и чуть более частотную конструкцию с родительным
в значении предназначения типа «Морам купит нешта и за жене; Он је и за
путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш.
AB  - The paper presents the use of the preposition za (‘for’) in the vernacular of Eras
from Eastern Bosnia, the region delimited by the rivers Drinjača, Bioštica and Krivaja,
and the slopes of Konjuh and Romanija. The preposition za enters the constructions
with accusative, instrumental and genitive. The content of the ample corpus of data
obtained by listening to over 500 hours of recorded speech from the indicated area
points to its closeness and equivalence with the state of the idioms of Herzegovina-
Krajina dialect area in closer and broader perimeter. Among the specifi c features of
the vernacular of Eras from Eastern Bosnia, mention is made of the cases such as: Ти,
сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом, in the sense of ‘Не бринеш о кући/
Не водиш рачуна о кући’ (‘You don’t take care of the house’), and somewhat more
frequent use of the genitive construction of purpose of the type: Морам купит нешта
и за жене; Он је и за путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера
T1  - К вопросу об употреблении предлога за в говоре восточнобоснийских Эров
T1  - On the Use of Preposition za in the Vernacular of Eras from Eastern Bosnia
SP  - 317
EP  - 329
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202317R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017
ER  - 

@article{
author = "Реметић, Слободан Н. and Цицмил-Реметић, Радојка Б.",
year = "2022",
abstract = "У раду се говори о употреби предлога за у говору источнобосaнских
Ера, углавном у говору избеглица, лица која су почетком последњих ратних збивања привремено напустила подручје уоквирено рекама Дрињачом,
Биоштицом и Кривајом и падинама планина Коњуха и Романије. Прилог
је рађен на темељу корпуса језичких чињеница добијених преслушавањем
више од 500 сати снимака говора аутохтоних носилаца наведеног идиома.
У говору источнобосанских Ера предлог за долази уз акузатив, инструментал и генитив. Специфичност говора чине случајеви типа Не мисли за
кућом у значењу Не брине о кући/Не води рачуна о кући. Рекција глагола
у наведеном идиому стоји иза нешто чешће употребе наменске генитивне
конструкције типа Морам купит нешта и за жене., В статье речь идет об употреблении предлога за в речи восточнобоснийских
эров, жителей области, ограниченной реками Дриняча, Биоштица и Кривая
и склонами гор Конюх и Романия. Предлог за встречается в конструкциях с
винительным, творительным и родительным падежами. Содержание корпуса
богатого фактами, полученными переслушиванием более 500 часов речи
указанного региона указывает на его близость и совпадение с характеристиками
идиомов герцегово-крайишского диалектического типа в ближнем и дальнем
окружении. Из характеристик говора восточнобоснийских эров мы упомянем
случаи типа «Ти, сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом» в значении «Ты
не заботишься о доме» и чуть более частотную конструкцию с родительным
в значении предназначения типа «Морам купит нешта и за жене; Он је и за
путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш., The paper presents the use of the preposition za (‘for’) in the vernacular of Eras
from Eastern Bosnia, the region delimited by the rivers Drinjača, Bioštica and Krivaja,
and the slopes of Konjuh and Romanija. The preposition za enters the constructions
with accusative, instrumental and genitive. The content of the ample corpus of data
obtained by listening to over 500 hours of recorded speech from the indicated area
points to its closeness and equivalence with the state of the idioms of Herzegovina-
Krajina dialect area in closer and broader perimeter. Among the specifi c features of
the vernacular of Eras from Eastern Bosnia, mention is made of the cases such as: Ти,
сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом, in the sense of ‘Не бринеш о кући/
Не водиш рачуна о кући’ (‘You don’t take care of the house’), and somewhat more
frequent use of the genitive construction of purpose of the type: Морам купит нешта
и за жене; Он је и за путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера, К вопросу об употреблении предлога за в говоре восточнобоснийских Эров, On the Use of Preposition za in the Vernacular of Eras from Eastern Bosnia",
pages = "317-329",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202317R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017"
}

Реметић, С. Н.,& Цицмил-Реметић, Р. Б.. (2022). О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 317-329.
https://doi.org/10.2298/JFI2202317R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017

Реметић СН, Цицмил-Реметић РБ. О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):317-329.
doi:10.2298/JFI2202317R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017 .

Реметић, Слободан Н., Цицмил-Реметић, Радојка Б., "О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):317-329,
https://doi.org/10.2298/JFI2202317R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017 .