Иванић, Душан

Link to this page

Authority KeyName Variants
54616509-f134-40b1-8f0c-9c0759ed2167
  • Иванић, Душан (6)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Јован Дучић и српска проза на граници реализма и модерне

Иванић, Душан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Иванић, Душан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14817
AB  - Аутор разматра однос Јована Дучића према српској прози (приповијеци)
његовог времена (реализам, модерна). У почетку афирмативан (према Веселиновићу и другим
приповједачима), касније, с промјеном своје поетике, тај став према прози реализма постаје
крајње неповољан. Изузетност приповједачког дјела Петра Кочића и Боре Станковића Дучићу
је подлога за оспоравање вриједности раније (реалистичке) прозе. У ставовима о прошлости
српске прозе, Дучић је радикално мијењао своја критичка мјерила и изграђивао имагинативни
есејистички свијет, сагласан властитим поетичким тежиштима и опредјељењима, али је често
остајао на граници поетике реализма и симболистичко-импресионистичких струја.
AB  - The author discusses Jovan Dučić’s views on the Serbian prose (short story) of his time (at the
crossroads of realism and modernity). Even though Dučić initially held positive view (towards
Veselinović and other storytellers), later on, with a shift in his poetics, his view towards the prose
of Serbian realism grew highly negative. One of the grounds for contesting the value of earlier
(realistic) prose was found in the exceptional prose works authored by Petar Kočić and Bora
Stanković, who belonged to modernism. Dučić’s standards of criticism were changing in line with
his own poetic focuses and commitments, breaking with realism and moving towards modernist
trends, often remaining on the borderline of their poetics.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године
T1  - Јован Дучић и српска проза на граници реализма и модерне
T1  - Jovan Dučić and the Serbian Prose in the Transition from Realism to Modern
SP  - 395
EP  - 402
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14817
ER  - 
@conference{
author = "Иванић, Душан",
year = "2022",
abstract = "Аутор разматра однос Јована Дучића према српској прози (приповијеци)
његовог времена (реализам, модерна). У почетку афирмативан (према Веселиновићу и другим
приповједачима), касније, с промјеном своје поетике, тај став према прози реализма постаје
крајње неповољан. Изузетност приповједачког дјела Петра Кочића и Боре Станковића Дучићу
је подлога за оспоравање вриједности раније (реалистичке) прозе. У ставовима о прошлости
српске прозе, Дучић је радикално мијењао своја критичка мјерила и изграђивао имагинативни
есејистички свијет, сагласан властитим поетичким тежиштима и опредјељењима, али је често
остајао на граници поетике реализма и симболистичко-импресионистичких струја., The author discusses Jovan Dučić’s views on the Serbian prose (short story) of his time (at the
crossroads of realism and modernity). Even though Dučić initially held positive view (towards
Veselinović and other storytellers), later on, with a shift in his poetics, his view towards the prose
of Serbian realism grew highly negative. One of the grounds for contesting the value of earlier
(realistic) prose was found in the exceptional prose works authored by Petar Kočić and Bora
Stanković, who belonged to modernism. Dučić’s standards of criticism were changing in line with
his own poetic focuses and commitments, breaking with realism and moving towards modernist
trends, often remaining on the borderline of their poetics.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године",
title = "Јован Дучић и српска проза на граници реализма и модерне, Jovan Dučić and the Serbian Prose in the Transition from Realism to Modern",
pages = "395-402",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14817"
}
Иванић, Д.. (2022). Јован Дучић и српска проза на граници реализма и модерне. in Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 395-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14817
Иванић Д. Јован Дучић и српска проза на граници реализма и модерне. in Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године. 2022;:395-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14817 .
Иванић, Душан, "Јован Дучић и српска проза на граници реализма и модерне" in Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године (2022):395-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14817 .

Почеци књижевнокритичке мисли о приповијеци у српској књижевности

Иванић, Душан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Иванић, Душан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12030
AB  - The author first focuses on the early alternations of the term short story: 
tale, narrative, novella (Dositej Obradović, Dimitrije Davidović, Vuk Karadžić) 
and points to the first articles on this literary form that appeared in Serbian 
periodicals from the 1830s to the 1860s. They offered more general views on the 
short story in almanacs, magazines and newspapers, whose authors advocated 
its national character (Karadžić, Pavlović, Subotić) and later that it should depict 
subject-matter in a realistic mode (Svetozar Marković).
AB  - Пошто представи све прозне жанрове старе српске књижевности, аутор рада своју пажњу посвећује једном од најзначајнијих међу њима ‒ житију. Прати развој тога жанра у првом веку његовог постојања (XIII ‒ сам почетак XIV века). Полази од најстаријег дела, Житија Светог 
Симеона од Светог Саве, које је написано око 1208. и представља интегрални 
део Студеничког типика. Мада ово дело формацијски (у саставу је типика) 
припада ктиторским житијима, оно својим обимом, видовима приступа 
јунаку, надилази уобичајене моделе и донекле се приближава развијеним 
житијима. Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног (настало између 1208. и 
1216) у раду се посматра у светлости житијног типа коме припада ‒ развијено (опсежно) житије. Пратећи даљи развој жанра, аутор рада се зауставља 
на Житију Светог Саве од Доментијана (завршено 1242/43. или 1253/54. 
године). Приказује његове особености; одређује његову типолошку припадност (житије црквеног поглавара). Говорећи о житијним делима Теодосија 
Хиландарца (стварао крајем XIII и почетком XIV века), Љ. Јухас-Георгиевска 
указује да он прибегава другачијим поетичким решењима од Доментијана. 
Превасходно приповедач, у свом Житију Светог Саве значајно смањује 
учешће поетско-реторских садржаја. У раду се назначава да је Житије 
Светог Петра Коришког од овог писца прво житије пустињака у српској 
литератури.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба
T1  - Почеци књижевнокритичке мисли о приповијеци у српској књижевности
T1  - The beginnings of literary criticism of the short story in Serbian literature
SP  - 107
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12030
ER  - 
@conference{
author = "Иванић, Душан",
year = "2020",
abstract = "The author first focuses on the early alternations of the term short story: 
tale, narrative, novella (Dositej Obradović, Dimitrije Davidović, Vuk Karadžić) 
and points to the first articles on this literary form that appeared in Serbian 
periodicals from the 1830s to the 1860s. They offered more general views on the 
short story in almanacs, magazines and newspapers, whose authors advocated 
its national character (Karadžić, Pavlović, Subotić) and later that it should depict 
subject-matter in a realistic mode (Svetozar Marković)., Пошто представи све прозне жанрове старе српске књижевности, аутор рада своју пажњу посвећује једном од најзначајнијих међу њима ‒ житију. Прати развој тога жанра у првом веку његовог постојања (XIII ‒ сам почетак XIV века). Полази од најстаријег дела, Житија Светог 
Симеона од Светог Саве, које је написано око 1208. и представља интегрални 
део Студеничког типика. Мада ово дело формацијски (у саставу је типика) 
припада ктиторским житијима, оно својим обимом, видовима приступа 
јунаку, надилази уобичајене моделе и донекле се приближава развијеним 
житијима. Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног (настало између 1208. и 
1216) у раду се посматра у светлости житијног типа коме припада ‒ развијено (опсежно) житије. Пратећи даљи развој жанра, аутор рада се зауставља 
на Житију Светог Саве од Доментијана (завршено 1242/43. или 1253/54. 
године). Приказује његове особености; одређује његову типолошку припадност (житије црквеног поглавара). Говорећи о житијним делима Теодосија 
Хиландарца (стварао крајем XIII и почетком XIV века), Љ. Јухас-Георгиевска 
указује да он прибегава другачијим поетичким решењима од Доментијана. 
Превасходно приповедач, у свом Житију Светог Саве значајно смањује 
учешће поетско-реторских садржаја. У раду се назначава да је Житије 
Светог Петра Коришког од овог писца прво житије пустињака у српској 
литератури.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба",
title = "Почеци књижевнокритичке мисли о приповијеци у српској књижевности, The beginnings of literary criticism of the short story in Serbian literature",
pages = "107-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12030"
}
Иванић, Д.. (2020). Почеци књижевнокритичке мисли о приповијеци у српској књижевности. in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба
Београд : Српска академија наука и уметности., 107-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12030
Иванић Д. Почеци књижевнокритичке мисли о приповијеци у српској књижевности. in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба. 2020;:107-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12030 .
Иванић, Душан, "Почеци књижевнокритичке мисли о приповијеци у српској књижевности" in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба (2020):107-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12030 .

Владан Ђорђевић и српски реализам

Иванић, Душан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Иванић, Душан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12072
AB  - Аутор у раду разматра главне промјене у опусу В. Ђорђевића и њихове везе 
с током реализма у српској књижевности. Издваја прелаз из романтичарске у проторелистичку 
поетику и значај уређивачке политике у часопису Отаџбина за развој реалистичке прозе и поезије. Ђорђевићева свједочанства о ратовима и личне успомене су прворазредни документи и 
литерарно обликован поглед на људе и догађаје. Као романсијер, од романтичарског типа романа 
је прешао ка жанровски и стилски сложенијим романима (Цар Душан и Голгота).
AB  - The author discusses Vladan Đorđević’s body of work incorporated in the Serbian literature of the second half of the 19th century (shift from romanticism to realism, the epoch of 
realism and the beginnings of modernism). He singles out the signs of proto-realism poetics 
(travel narrative, program ideas), and the editorial policy of the journal Otadžbina important 
for the establishment and development of realist prose and poetry. Đorđević’s testimonies of war 
and his personal memories are documents of first-rate historical importance, which provide a 
fictionalized account of people and events. He also moved from a romantic (sentimental) type 
of novel to genre-wise, plot-wise and style-wise more complex works, though still applying 
outdated romantic literary techniques (Car Dušan and Golgota).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
T1  - Владан Ђорђевић и српски реализам
T1  - Vladan Đorđević and Serbian Realism
SP  - 379
EP  - 385
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12072
ER  - 
@conference{
author = "Иванић, Душан",
year = "2020",
abstract = "Аутор у раду разматра главне промјене у опусу В. Ђорђевића и њихове везе 
с током реализма у српској књижевности. Издваја прелаз из романтичарске у проторелистичку 
поетику и значај уређивачке политике у часопису Отаџбина за развој реалистичке прозе и поезије. Ђорђевићева свједочанства о ратовима и личне успомене су прворазредни документи и 
литерарно обликован поглед на људе и догађаје. Као романсијер, од романтичарског типа романа 
је прешао ка жанровски и стилски сложенијим романима (Цар Душан и Голгота)., The author discusses Vladan Đorđević’s body of work incorporated in the Serbian literature of the second half of the 19th century (shift from romanticism to realism, the epoch of 
realism and the beginnings of modernism). He singles out the signs of proto-realism poetics 
(travel narrative, program ideas), and the editorial policy of the journal Otadžbina important 
for the establishment and development of realist prose and poetry. Đorđević’s testimonies of war 
and his personal memories are documents of first-rate historical importance, which provide a 
fictionalized account of people and events. He also moved from a romantic (sentimental) type 
of novel to genre-wise, plot-wise and style-wise more complex works, though still applying 
outdated romantic literary techniques (Car Dušan and Golgota).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth",
title = "Владан Ђорђевић и српски реализам, Vladan Đorđević and Serbian Realism",
pages = "379-385",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12072"
}
Иванић, Д.. (2020). Владан Ђорђевић и српски реализам. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
Београд : Српска академија наука и уметности., 379-385.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12072
Иванић Д. Владан Ђорђевић и српски реализам. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth. 2020;:379-385.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12072 .
Иванић, Душан, "Владан Ђорђевић и српски реализам" in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth (2020):379-385,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12072 .

Преписка Лазе Костића и Марка Цара

Иванић, Душан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Иванић, Душан
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10090
AB  - Необјављена писма Л. Костића М. Цару налазе се у рукописнм
фонду Народне библиотеке Србије. Тичу се претежно Костићеве драме Ускокова
љуба/Гордана и расправе О Јовану Јовановићу Змају. У првом случају Костић је
настојао да своју драму уведе на интернационалну сцену (преводи и позоришна
извођења), у другом – да коментарише критичке реакције на своју полемичку
анализу пјесничког опуса Ј. Јовановића Змаја.
AB  - Th is paper presents unpublished letters of Laza Kostić to Marko Car, taken
from the manuscript fund of the National Library of Serbia. Th ey are mainly
concerned with Kostić’s works, his play Uskok’s Mistress (Uskokova ljuba)
or Gordana and a polemical book On Jovan Jovanović Zmaj. In the former
case, the author intended to put his play on the international scene (through
translations and theatrical adaptations), while in the latter, to pass comments
on the critical reactions to his polemical analysis of the poetical works of J.
Jovanović Zmaj. At the time of the said correspondence and for a long while
aft er, Car had been the most distinguished literary critic and essayist among
Serbs in Croatia.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Зборник о Србима у Хрватској
T1  - Преписка Лазе Костића и Марка Цара
T1  - Letters of Laza Kostić to Marko Car
SP  - 179
EP  - 186
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10090
ER  - 
@article{
author = "Иванић, Душан",
year = "2019",
abstract = "Необјављена писма Л. Костића М. Цару налазе се у рукописнм
фонду Народне библиотеке Србије. Тичу се претежно Костићеве драме Ускокова
љуба/Гордана и расправе О Јовану Јовановићу Змају. У првом случају Костић је
настојао да своју драму уведе на интернационалну сцену (преводи и позоришна
извођења), у другом – да коментарише критичке реакције на своју полемичку
анализу пјесничког опуса Ј. Јовановића Змаја., Th is paper presents unpublished letters of Laza Kostić to Marko Car, taken
from the manuscript fund of the National Library of Serbia. Th ey are mainly
concerned with Kostić’s works, his play Uskok’s Mistress (Uskokova ljuba)
or Gordana and a polemical book On Jovan Jovanović Zmaj. In the former
case, the author intended to put his play on the international scene (through
translations and theatrical adaptations), while in the latter, to pass comments
on the critical reactions to his polemical analysis of the poetical works of J.
Jovanović Zmaj. At the time of the said correspondence and for a long while
aft er, Car had been the most distinguished literary critic and essayist among
Serbs in Croatia.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Преписка Лазе Костића и Марка Цара, Letters of Laza Kostić to Marko Car",
pages = "179-186",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10090"
}
Иванић, Д.. (2019). Преписка Лазе Костића и Марка Цара. in Зборник о Србима у Хрватској
Београд : Српска академија наука и уметности.(12), 179-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10090
Иванић Д. Преписка Лазе Костића и Марка Цара. in Зборник о Србима у Хрватској. 2019;(12):179-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10090 .
Иванић, Душан, "Преписка Лазе Костића и Марка Цара" in Зборник о Србима у Хрватској, no. 12 (2019):179-186,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10090 .

Доктор Владан Ђорђевић ; Прилози за историју хематологије у Србији : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. октобар 2016. године]

Чоловић, Радоје; Иванић, Душан; Радловић, Недељко; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Чоловић, Радоје
AU  - Иванић, Душан
AU  - Радловић, Недељко
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10918
AB  - Доктор Владан Ђорђевић : педесетогодишњица књижевнога рада : 1860. – 25. фебруар – 1910. / Војислав М. Суботић. – Репринт изд. [из 1910], са допунама Радоја Чоловића и Душана Иванића. – Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2016.
и
Прилози за историју хематологије у Србији / Радоје Чоловић, Милица Чоловић, Наташа Чоловић. – Београд : Српско лекарско друштво, 2016.
Говорили: академик Радоје Чоловић, проф. др Душан Иванић, проф. др Недељко Радловић.
Београд, уторак 25. октобар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Доктор Владан Ђорђевић ; Прилози за историју хематологије у Србији : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. октобар 2016. године]
SP  - 253
EP  - 271
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10918
ER  - 
@misc{
author = "Чоловић, Радоје and Иванић, Душан and Радловић, Недељко and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Доктор Владан Ђорђевић : педесетогодишњица књижевнога рада : 1860. – 25. фебруар – 1910. / Војислав М. Суботић. – Репринт изд. [из 1910], са допунама Радоја Чоловића и Душана Иванића. – Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2016.
и
Прилози за историју хематологије у Србији / Радоје Чоловић, Милица Чоловић, Наташа Чоловић. – Београд : Српско лекарско друштво, 2016.
Говорили: академик Радоје Чоловић, проф. др Душан Иванић, проф. др Недељко Радловић.
Београд, уторак 25. октобар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Доктор Владан Ђорђевић ; Прилози за историју хематологије у Србији : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. октобар 2016. године]",
pages = "253-271",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10918"
}
Чоловић, Р., Иванић, Д., Радловић, Н.,& Вуксановић, М.. (2017). Доктор Владан Ђорђевић ; Прилози за историју хематологије у Србији : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. октобар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 253-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10918
Чоловић Р, Иванић Д, Радловић Н, Вуксановић М. Доктор Владан Ђорђевић ; Прилози за историју хематологије у Србији : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. октобар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):253-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10918 .
Чоловић, Радоје, Иванић, Душан, Радловић, Недељко, Вуксановић, Миро, "Доктор Владан Ђорђевић ; Прилози за историју хематологије у Србији : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. октобар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):253-271,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10918 .

Ка методологији хуманистичких наука у Друштву српске словесности

Иванић, Душан

(Београд : Српска академија наука, 2017)

TY  - CONF
AU  - Иванић, Душан
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3335
AB  - Аутор указује на елементе који се уклапају у методологију научног истраживања и саопштавају унутар Гласника Друштва српске словесности или на сједницама (записници). Уочљива су два основна плана: један у усмјерењу на прикупљање чињеница (сјећање на значајне догађаје и личности, опис земље и људи) и докумената (повеље, писма, житија, архивска грађа итд.), а други у тежњи да се у популарном виду саопште синтетичка знања (енциклопедије). Велике замисли о утемељењу националних наука суочавале су се с неодговарајућим стручним снагама и са нерјешеним границама између просвјетитељске (језик књиге) и романтичарске (језик народне књижевности, живи говор) филологије.
AB  - The author indicates the elements which fi t into the methodology of scientific research and were announced withing the Glasnik of Society of Serbian Letters or its sessions (records). Two fundamental plans can be noted: one regarding the orientation towards collecting facts (remembering important events and personalities, describing the state and people) and documents (charters, letters, chronicles, archival material etc.), and the other regarding the endeavor to convey syntetic knowledge (encyclopedia) in a popular way. Big ideas concerning the establishment of national sciences were confronted by inadequate specialized forces and undefi ned borders between enlightening (the language of books) and romantic (the language of folk literature, living speech) philology.
PB  - Београд : Српска академија наука
C3  - Књижевност и језик у Друштву српске словесности
C3  - Naučni skupovi = Scientific Meetings
T1  - Ка методологији хуманистичких наука у Друштву српске словесности
T1  - Towards the metodology of human sciences in the Society of Serbian Letters
SP  - [147]
EP  - 152
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3335
ER  - 
@conference{
author = "Иванић, Душан",
year = "2017",
abstract = "Аутор указује на елементе који се уклапају у методологију научног истраживања и саопштавају унутар Гласника Друштва српске словесности или на сједницама (записници). Уочљива су два основна плана: један у усмјерењу на прикупљање чињеница (сјећање на значајне догађаје и личности, опис земље и људи) и докумената (повеље, писма, житија, архивска грађа итд.), а други у тежњи да се у популарном виду саопште синтетичка знања (енциклопедије). Велике замисли о утемељењу националних наука суочавале су се с неодговарајућим стручним снагама и са нерјешеним границама између просвјетитељске (језик књиге) и романтичарске (језик народне књижевности, живи говор) филологије., The author indicates the elements which fi t into the methodology of scientific research and were announced withing the Glasnik of Society of Serbian Letters or its sessions (records). Two fundamental plans can be noted: one regarding the orientation towards collecting facts (remembering important events and personalities, describing the state and people) and documents (charters, letters, chronicles, archival material etc.), and the other regarding the endeavor to convey syntetic knowledge (encyclopedia) in a popular way. Big ideas concerning the establishment of national sciences were confronted by inadequate specialized forces and undefi ned borders between enlightening (the language of books) and romantic (the language of folk literature, living speech) philology.",
publisher = "Београд : Српска академија наука",
journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности, Naučni skupovi = Scientific Meetings",
title = "Ка методологији хуманистичких наука у Друштву српске словесности, Towards the metodology of human sciences in the Society of Serbian Letters",
pages = "[147]-152",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3335"
}
Иванић, Д.. (2017). Ка методологији хуманистичких наука у Друштву српске словесности. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности
Београд : Српска академија наука., [147]-152.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3335
Иванић Д. Ка методологији хуманистичких наука у Друштву српске словесности. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:[147]-152.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3335 .
Иванић, Душан, "Ка методологији хуманистичких наука у Друштву српске словесности" in Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):[147]-152,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3335 .