Савковић, Нада

Link to this page

Authority KeyName Variants
3577b88e-a385-4a49-856a-f794132e13d8
  • Савковић, Нада (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Jован Дучић и позоришна уметност

Савковић, Нада

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Савковић, Нада
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14825
AB  - Јован Дучић је прву позоришну представу – Бој на Косову – видео у
Мостару, у лето 1884. Учествовао је у раду Српског пјевачког друштва Гусле, које је имало
веома активну позоришну секцију. У Гуслама је глумио, рецитовао, беседио. На првој све-
тосавској прослави у Мостару 1887. остварио је прву глумачку улогу у Суботићевој драми
Крст и круна, био је Пролог, обучен у народну ношњу. Као сaрадник и уредник Зоре писао
је о позоришту и глуми. Сматрао је да три писца: Софокле, Шекспир и Ибзен представљају
целу светску драму. Поводом крунисања Петра I Карађорђевића 8. септембра 1904. године у
Београду написао је поему Крунисање Душаново и стихове Апотеоза Карађорђу, које су представљене у оквиру колажног програма Из српске прошлости на сцени Народног позоришта.
Предочено је да никада није написао ниједну драму, мада постоје и другачији неутемељени
подаци: приписано му је да је аутор драме Ослободитељ, а његова поема Крунисање Душаново
поимана је као драмско остварење.
AB  - Jovan Dučić (1871–1943) saw the first play in his life – Boj na Kosovu (The Kosovo Battle) – in
Mostar, in the summer of 1884. He later joined Srpsko Pjevačko Društvo Gusle (The Serbian Society
Gusle), whose drama section was very active. In Society Gusle he acted, recited, and practiced his
rhetorical skills writing speeches and having debates. At the first Saint Sava celebration in Mostar
in 1887, he had his first acting role in Subotić᾽s play Krst i kruna (Cross and Crown), playing the
Prologue, dressed in a folk costume. As a contributor and editor of Zora he wrote about theatre and
acting. He believed that the three playwrights: Sophocles, Shakespeare and Ibsen represented the
whole world drama. On the occasion of the coronation of Petar I Karađorđević on 8 September 1904
in Belgrade he wrote a poem Krunisanje Dušanovo (Coronation of Dušan) and a verses Apoteoza
Karađorđu (Apotheosis to Karađorđe), which were presented as part of a collage program Iz srpske
prošlosti (From the Serbian Past) on the stage of the National Theatre. There have been allegations
that he also wrote a play. However, it can be reliably concluded that Jovan Dučić did not write
plays. He never even mentioned that he wrote a play, although he sometimes did announce what
he was writing or what he would write, thus confirming that he did not write plays. From the age of
thirteen, from an early age, he enjoyed theatrical achievements, loved and understood theatrical art,
and contributed to its development in Mostar, and of course in Bosnia and Herzegovina. He was an
actor, a contributor and editor of the magazine Zora, but never a playwright.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године
T1  - Jован Дучић и позоришна уметност
T1  - Jovan Dučić and Theater’s Art
SP  - 493
EP  - 506
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14825
ER  - 
@conference{
author = "Савковић, Нада",
year = "2022",
abstract = "Јован Дучић је прву позоришну представу – Бој на Косову – видео у
Мостару, у лето 1884. Учествовао је у раду Српског пјевачког друштва Гусле, које је имало
веома активну позоришну секцију. У Гуслама је глумио, рецитовао, беседио. На првој све-
тосавској прослави у Мостару 1887. остварио је прву глумачку улогу у Суботићевој драми
Крст и круна, био је Пролог, обучен у народну ношњу. Као сaрадник и уредник Зоре писао
је о позоришту и глуми. Сматрао је да три писца: Софокле, Шекспир и Ибзен представљају
целу светску драму. Поводом крунисања Петра I Карађорђевића 8. септембра 1904. године у
Београду написао је поему Крунисање Душаново и стихове Апотеоза Карађорђу, које су представљене у оквиру колажног програма Из српске прошлости на сцени Народног позоришта.
Предочено је да никада није написао ниједну драму, мада постоје и другачији неутемељени
подаци: приписано му је да је аутор драме Ослободитељ, а његова поема Крунисање Душаново
поимана је као драмско остварење., Jovan Dučić (1871–1943) saw the first play in his life – Boj na Kosovu (The Kosovo Battle) – in
Mostar, in the summer of 1884. He later joined Srpsko Pjevačko Društvo Gusle (The Serbian Society
Gusle), whose drama section was very active. In Society Gusle he acted, recited, and practiced his
rhetorical skills writing speeches and having debates. At the first Saint Sava celebration in Mostar
in 1887, he had his first acting role in Subotić᾽s play Krst i kruna (Cross and Crown), playing the
Prologue, dressed in a folk costume. As a contributor and editor of Zora he wrote about theatre and
acting. He believed that the three playwrights: Sophocles, Shakespeare and Ibsen represented the
whole world drama. On the occasion of the coronation of Petar I Karađorđević on 8 September 1904
in Belgrade he wrote a poem Krunisanje Dušanovo (Coronation of Dušan) and a verses Apoteoza
Karađorđu (Apotheosis to Karađorđe), which were presented as part of a collage program Iz srpske
prošlosti (From the Serbian Past) on the stage of the National Theatre. There have been allegations
that he also wrote a play. However, it can be reliably concluded that Jovan Dučić did not write
plays. He never even mentioned that he wrote a play, although he sometimes did announce what
he was writing or what he would write, thus confirming that he did not write plays. From the age of
thirteen, from an early age, he enjoyed theatrical achievements, loved and understood theatrical art,
and contributed to its development in Mostar, and of course in Bosnia and Herzegovina. He was an
actor, a contributor and editor of the magazine Zora, but never a playwright.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године",
title = "Jован Дучић и позоришна уметност, Jovan Dučić and Theater’s Art",
pages = "493-506",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14825"
}
Савковић, Н.. (2022). Jован Дучић и позоришна уметност. in Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 493-506.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14825
Савковић Н. Jован Дучић и позоришна уметност. in Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године. 2022;:493-506.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14825 .
Савковић, Нада, "Jован Дучић и позоришна уметност" in Јован Дучић песник и дипломата : поводом сто педесет година од рођења : зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године (2022):493-506,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14825 .

Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности

Савковић, Нада

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Савковић, Нада
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13296
AB  - The poets Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) and Aleksa Šantić (1868–
1924) – poets laureates – significantly contributed to the development of dramatic 
arts in their hometowns of Novi Sad and Mostar. They were work-related with the 
National Theatre in Belgrade: J. J. Zmaj was a dramaturg in the National Theatre 
in Belgrade (1878–1880); two most important plays by Aleksa Šantić Pod maglom
(1907) and Hasanaginica (1910) premiered at the National Theatre in Belgrade. 
As the editor of the magazine Zora, Šantić alo published reviews about several 
plays of the National Theatre in Belgrade. But their drama work remained in the 
shadow of their poetry. Both came from middle-class families and were attracted 
to drama because of the patriotic role of theatre: the importance of cherishing 
the national consciousness, integrity and identity. For them theatre was also an 
educational institution, and a source of spiritual, linguistic and cultural unity of 
the Serbian people. J. J. Zmaj was one of the founders of the Serbian National 
Theatre and he understood the theatre as a national institution that helped realize 
the rights of Serbs in Hungary. He wrote a one-act play Šaran (1864). In 1789 and 
he organized the first play for children in Serbia. Jovanović is the author of the 
first Serbian play for the puppet theatre Nesrećna Kafina (1881). He also translated 
plays from Hungarian and German into Serbian. Šantić worked as an actor, then 
as the head of the drama section of the Srpsko Pjevačko Društvo Gusle (The 
Serbian Society Gusle) as the editor of the magazine Zora and as a playwright. He 
wrote several plays. The history of theatre in Bosnia and Herzegovina cannot be 
imagined without the drama section of the Gusle Society, as well as without the 
editors and contributors of the Mostar’s literary magazine Zora. As playwrights, 
they contributed to the development of dramatic literature in Bosnia and 
Herzegovina, as well in Serbia.
AB  - Српски песници Јован Јовановић Змај (1833–1904) и Алекса Шантић (1868–1924) допринели су развоју драмске књижевности и позоришне уметности у својим срединама. Јован Јовановић Змај био је један 
од оснивача Српског народног позоришта и драматург Народног позоришта 
у Београду (1878–1880). Позориште је поимао као националну институцију 
која доприноси остваривању права Срба у Угарској, која негује националну 
културу и језик и која има и васпитачку улогу. Написао је једночинку Шаран
(1864). Конципирао је и уприличио 1789. прву позоришну представу за децу 
код нас. Аутор је првог домаћег текста за луткарско позориште Несрећна Кафина (1881). Преводио је драмска дела са мађарског и немачког језика. Алекса Шантић дао је важан допринос развоју позоришне уметности у Мостару: 
деловао је као глумац, као руководилац драмске секције Српског пјевачког 
друштва Гусле, као уредник часописа Зора и као драмски писац. За Шантића 
је позорница била храм у којем се превасходно неговао патриотизам. Као 
драмски писац допринео је развоју драмске књижевности у Босни и Херцеговини. У раду је посебно назначена веза оба писца са Народним позориштем 
у Београду.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности
T1  - Contribution of Jovan Jovanović Zmaj and Aleksa Šantić to the development of dramatic arts
SP  - 69
EP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296
ER  - 
@conference{
author = "Савковић, Нада",
year = "2022",
abstract = "The poets Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) and Aleksa Šantić (1868–
1924) – poets laureates – significantly contributed to the development of dramatic 
arts in their hometowns of Novi Sad and Mostar. They were work-related with the 
National Theatre in Belgrade: J. J. Zmaj was a dramaturg in the National Theatre 
in Belgrade (1878–1880); two most important plays by Aleksa Šantić Pod maglom
(1907) and Hasanaginica (1910) premiered at the National Theatre in Belgrade. 
As the editor of the magazine Zora, Šantić alo published reviews about several 
plays of the National Theatre in Belgrade. But their drama work remained in the 
shadow of their poetry. Both came from middle-class families and were attracted 
to drama because of the patriotic role of theatre: the importance of cherishing 
the national consciousness, integrity and identity. For them theatre was also an 
educational institution, and a source of spiritual, linguistic and cultural unity of 
the Serbian people. J. J. Zmaj was one of the founders of the Serbian National 
Theatre and he understood the theatre as a national institution that helped realize 
the rights of Serbs in Hungary. He wrote a one-act play Šaran (1864). In 1789 and 
he organized the first play for children in Serbia. Jovanović is the author of the 
first Serbian play for the puppet theatre Nesrećna Kafina (1881). He also translated 
plays from Hungarian and German into Serbian. Šantić worked as an actor, then 
as the head of the drama section of the Srpsko Pjevačko Društvo Gusle (The 
Serbian Society Gusle) as the editor of the magazine Zora and as a playwright. He 
wrote several plays. The history of theatre in Bosnia and Herzegovina cannot be 
imagined without the drama section of the Gusle Society, as well as without the 
editors and contributors of the Mostar’s literary magazine Zora. As playwrights, 
they contributed to the development of dramatic literature in Bosnia and 
Herzegovina, as well in Serbia., Српски песници Јован Јовановић Змај (1833–1904) и Алекса Шантић (1868–1924) допринели су развоју драмске књижевности и позоришне уметности у својим срединама. Јован Јовановић Змај био је један 
од оснивача Српског народног позоришта и драматург Народног позоришта 
у Београду (1878–1880). Позориште је поимао као националну институцију 
која доприноси остваривању права Срба у Угарској, која негује националну 
културу и језик и која има и васпитачку улогу. Написао је једночинку Шаран
(1864). Конципирао је и уприличио 1789. прву позоришну представу за децу 
код нас. Аутор је првог домаћег текста за луткарско позориште Несрећна Кафина (1881). Преводио је драмска дела са мађарског и немачког језика. Алекса Шантић дао је важан допринос развоју позоришне уметности у Мостару: 
деловао је као глумац, као руководилац драмске секције Српског пјевачког 
друштва Гусле, као уредник часописа Зора и као драмски писац. За Шантића 
је позорница била храм у којем се превасходно неговао патриотизам. Као 
драмски писац допринео је развоју драмске књижевности у Босни и Херцеговини. У раду је посебно назначена веза оба писца са Народним позориштем 
у Београду.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности, Contribution of Jovan Jovanović Zmaj and Aleksa Šantić to the development of dramatic arts",
pages = "69-81",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296"
}
Савковић, Н.. (2022). Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 69-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296
Савковић Н. Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:69-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296 .
Савковић, Нада, "Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):69-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296 .