TY  - CONF
AU  - Милосављевић Милић, Снежана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13317
AB  - Changes to genre labels in the subtitle and initial stage directions in 
different versions of Koštana (1900, 1902, 1905, 1924) represent a reflection not 
only of paratextual conventions, but also of internal tension in the text in terms 
of genre due to (in)compatibility of epic and dramatic narrative techniques, 
which allow us to gain deeper insight into poetic features of Stanković’s prose. 
The genealogical relationship between the story “Our Christmas” and the play 
Koštana points to the role of ambience as a filter of narrative information and to 
the atmospheric focalization for which the relation subject–object and what is 
engendered between them is crucial. The differentia specifica of the topical concept 
of atmosphere are as follows: its holistic nature, the spatial character of feelings, 
the ecstasy of experience, the extensionality of sensory synaesthesic perception 
that can be localized only in the space “in between” the subject and object, as 
embodied experience. This kind of “space with a mood of its own” reveals identical techniques in the stories and the play: impersonal sentences, parataxic logic of the 
text, metaphorization and poetization of the utterance, lyrical tone, the concept of 
a hero as a resonance of synaesthesic and pathic experience. The ambiental text of 
stage directions through its surfeit of sensations and romanization manages to rise 
above its subservient role of a theatrical preamble, approaching the then popular 
modernist genre of a prose poem, note, or the short forms of poetic prose. The 
visual aspect of the description is perceptually enriched by tactile and auditory 
sensory sensations, “quasi-objects” that are conducive to the atmospheric effect. 
The fact that in Mitka’s sounded ekphrasis of “pure voice” Stanković was closer to 
the technique of (auto)aesthetization of experience than to the pathos of emotion 
and nostalgia indicates the writer’s affinity for aesthetic and theoretical artistic 
trends of the early twentieth century: the concept of “pure sound” as a correlative 
of “spiritual atmosphere” of W. Kandinsky and the concept of atmosphere of E. 
Steiger. The tension between epic and dramatic utterance, which is confirmed by 
the comparative reading of the play’s stage directions and the stories, is suggestive 
of the symbolic impact of their perverted positions: while the dramatic mode in 
the stories impersonalized the position of the subject and abolished the sheer 
interiorization of the portrayed world, the stage directions took this symbiosis 
of subjective and objective perception beyond the dramatic, orienting the text 
towards the expressive potential of the epic genre. Both cases uncover Stanković’s 
revolutionary, innovative role of a writer whose modernist sensibility was on a 
quest for an adequate expression in terms of genre.
AB  - У раду су анализирани жанровски и наративни аспекти 
поднаслова и уводних дидаскалија у различитим верзијама драме Коштана
Борисава Станковића из 1900, 1902, 1905. и 1924. године. Посебан нагласак у 
анализи је на поетици атмосфере као оном својству преко кога се успоставља 
континуитет са Станковићевим приповеткама. У контексту актуелног „атмосферског заокрета” концепт атмосфере као емоционалног простора између субјекта и објекта, постаје релевантан књижевнотеоријски оријентир 
у тумачењу тензија између драмског и епског, текста и инсценације, речи 
и музике, традиционалног и модерног, реалистичког и феноменолошког у 
Станковићевој драми.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Поетика атмосфере у Коштани Боре Станковића
T1  - Poetics of ambience in Bora Stanković's Koštana
SP  - 179
EP  - 197
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13317
ER  - 

@conference{
author = "Милосављевић Милић, Снежана",
year = "2022",
abstract = "Changes to genre labels in the subtitle and initial stage directions in 
different versions of Koštana (1900, 1902, 1905, 1924) represent a reflection not 
only of paratextual conventions, but also of internal tension in the text in terms 
of genre due to (in)compatibility of epic and dramatic narrative techniques, 
which allow us to gain deeper insight into poetic features of Stanković’s prose. 
The genealogical relationship between the story “Our Christmas” and the play 
Koštana points to the role of ambience as a filter of narrative information and to 
the atmospheric focalization for which the relation subject–object and what is 
engendered between them is crucial. The differentia specifica of the topical concept 
of atmosphere are as follows: its holistic nature, the spatial character of feelings, 
the ecstasy of experience, the extensionality of sensory synaesthesic perception 
that can be localized only in the space “in between” the subject and object, as 
embodied experience. This kind of “space with a mood of its own” reveals identical techniques in the stories and the play: impersonal sentences, parataxic logic of the 
text, metaphorization and poetization of the utterance, lyrical tone, the concept of 
a hero as a resonance of synaesthesic and pathic experience. The ambiental text of 
stage directions through its surfeit of sensations and romanization manages to rise 
above its subservient role of a theatrical preamble, approaching the then popular 
modernist genre of a prose poem, note, or the short forms of poetic prose. The 
visual aspect of the description is perceptually enriched by tactile and auditory 
sensory sensations, “quasi-objects” that are conducive to the atmospheric effect. 
The fact that in Mitka’s sounded ekphrasis of “pure voice” Stanković was closer to 
the technique of (auto)aesthetization of experience than to the pathos of emotion 
and nostalgia indicates the writer’s affinity for aesthetic and theoretical artistic 
trends of the early twentieth century: the concept of “pure sound” as a correlative 
of “spiritual atmosphere” of W. Kandinsky and the concept of atmosphere of E. 
Steiger. The tension between epic and dramatic utterance, which is confirmed by 
the comparative reading of the play’s stage directions and the stories, is suggestive 
of the symbolic impact of their perverted positions: while the dramatic mode in 
the stories impersonalized the position of the subject and abolished the sheer 
interiorization of the portrayed world, the stage directions took this symbiosis 
of subjective and objective perception beyond the dramatic, orienting the text 
towards the expressive potential of the epic genre. Both cases uncover Stanković’s 
revolutionary, innovative role of a writer whose modernist sensibility was on a 
quest for an adequate expression in terms of genre., У раду су анализирани жанровски и наративни аспекти 
поднаслова и уводних дидаскалија у различитим верзијама драме Коштана
Борисава Станковића из 1900, 1902, 1905. и 1924. године. Посебан нагласак у 
анализи је на поетици атмосфере као оном својству преко кога се успоставља 
континуитет са Станковићевим приповеткама. У контексту актуелног „атмосферског заокрета” концепт атмосфере као емоционалног простора између субјекта и објекта, постаје релевантан књижевнотеоријски оријентир 
у тумачењу тензија између драмског и епског, текста и инсценације, речи 
и музике, традиционалног и модерног, реалистичког и феноменолошког у 
Станковићевој драми.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Поетика атмосфере у Коштани Боре Станковића, Poetics of ambience in Bora Stanković's Koštana",
pages = "179-197",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13317"
}

Милосављевић Милић, С.. (2022). Поетика атмосфере у Коштани Боре Станковића. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 179-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13317

Милосављевић Милић С. Поетика атмосфере у Коштани Боре Станковића. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:179-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13317 .

Милосављевић Милић, Снежана, "Поетика атмосфере у Коштани Боре Станковића" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):179-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13317 .

TY  - CONF
AU  - Милосављевић Милић, Снежана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12098
AB  - The fact that the theory of literature and literature have been complexly 
intertwined for centuries within normative and historical poetics implies the 
complex nature of their relationship. In literary practice in the past and current 
century, the axiom of the textual nature of any form of discursive practice has 
made the boundary between theory and fiction porous to such an extent that interpretation can no longer rely on inherited taxonomies as theoretical 
landmarks. This primarily refers to the concept of genre as the primary reception 
matrix. The poetic self-conscious voice scatters in a dispersed manner in the 
direction of numerous trans-genre relations. The transition from the story of 
the world to the world without a story is also paradigmatic for the transpoetic 
identity of one part of contemporary Serbian literature. The literary text became a 
place of encounter and symbiotic intertwining of interpretation and poiesis. Along 
with the discussions within a theoretical discourse, the change of the autopoetic 
perspective in the literary narrative reveals the potential of fiction that generates 
a seemingly non-fictional text. Writers fictionalize a genre, which by definition 
belongs to non-fiction, while, on the other hand, they deconstruct its factual state 
of being true by turning it most often into a virtual fictional counter-narrative.
Instead of seeking the truth in fiction, at the end of the century authors discovered 
the logic of fiction in the truth, in order to be able to narrativize and literalize this 
Nietzsche’s credo once again. We have been faced with a wave of different narrative 
interpretations of history in the form of counterfactual apocryphal stories, most 
often in novel genre, which owing to its initial documentary pattern had to be 
clothed in the hybrid forms of pseudobiography, pseudoautobiography, pseudo memoirs, diaries, travelogues, or epistles. As a paradigmatic example of another 
modern trans-poetic paradigm, emerges the phenomenon of the so-called roving 
narrative units, or transfictional identities of literary characters. The current poetic 
orientation towards trans-genre writing, apocryphal historiographical discourse 
and transfictional characters has been analyzed in the paper on the examples of 
works authored by Goran Petrović (Saveti za lakši život, 1989), Aleksandar Gatalica 
(Nevidljivi, 2008), Ivanka Kosanić (Moja draga Jelena, 2007) and Vladimir Pištalo 
(Sunce ovog dana, 2017).
AB  - Док је у вишевековној традицији однос између нормативне 
поетике и песничког дела претпостављао субординацију устаљеног поретка, 
са преласком на дескриптивну поетику мења се и релација између књижевности и њеног теоријског описа. Антиесенцијалистичко становиште и критика логоцентризма као преовлађујућих епистема у хуманистици прошлог 
столећа, довеле су до радикалне дестабилизације ове релације, пре свега у 
погледу укидања граница између теоријског дискурса и иманентних поетика. То најбоље потврђује преплитање постструктуралистичких теоријских 
парадигми и постмодернизма у књижевности. У раду ће бити указано на неколико аспеката ове релације, пре свега с обзиром на утицај посткласичне 
теорије наратива на иманентну поетику српске књижевности с краја двадесетог и почетка двадесет и првог века. Истраживачка тежишта чине следеће 
теме: жанровски синкретизам, питање граница наратива и проблематизовање његове (не)фикционалне природе (књижевни текст као апокрифна 
историја, апокрифна биографија, фикционални потенцијал паралитерарних 
жанрова); путујући ликови и трансфикционални идентитети.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба
T1  - Савремене књижевнотеоријске парадигме и њихови рефлекси у поетици српске књижевности
T1  - Contemporary literary theoretical paradigms  and their reflexes in the poetics of Serbian literature
SP  - 171
EP  - 181
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12098
ER  - 

@conference{
author = "Милосављевић Милић, Снежана",
year = "2020",
abstract = "The fact that the theory of literature and literature have been complexly 
intertwined for centuries within normative and historical poetics implies the 
complex nature of their relationship. In literary practice in the past and current 
century, the axiom of the textual nature of any form of discursive practice has 
made the boundary between theory and fiction porous to such an extent that interpretation can no longer rely on inherited taxonomies as theoretical 
landmarks. This primarily refers to the concept of genre as the primary reception 
matrix. The poetic self-conscious voice scatters in a dispersed manner in the 
direction of numerous trans-genre relations. The transition from the story of 
the world to the world without a story is also paradigmatic for the transpoetic 
identity of one part of contemporary Serbian literature. The literary text became a 
place of encounter and symbiotic intertwining of interpretation and poiesis. Along 
with the discussions within a theoretical discourse, the change of the autopoetic 
perspective in the literary narrative reveals the potential of fiction that generates 
a seemingly non-fictional text. Writers fictionalize a genre, which by definition 
belongs to non-fiction, while, on the other hand, they deconstruct its factual state 
of being true by turning it most often into a virtual fictional counter-narrative.
Instead of seeking the truth in fiction, at the end of the century authors discovered 
the logic of fiction in the truth, in order to be able to narrativize and literalize this 
Nietzsche’s credo once again. We have been faced with a wave of different narrative 
interpretations of history in the form of counterfactual apocryphal stories, most 
often in novel genre, which owing to its initial documentary pattern had to be 
clothed in the hybrid forms of pseudobiography, pseudoautobiography, pseudo memoirs, diaries, travelogues, or epistles. As a paradigmatic example of another 
modern trans-poetic paradigm, emerges the phenomenon of the so-called roving 
narrative units, or transfictional identities of literary characters. The current poetic 
orientation towards trans-genre writing, apocryphal historiographical discourse 
and transfictional characters has been analyzed in the paper on the examples of 
works authored by Goran Petrović (Saveti za lakši život, 1989), Aleksandar Gatalica 
(Nevidljivi, 2008), Ivanka Kosanić (Moja draga Jelena, 2007) and Vladimir Pištalo 
(Sunce ovog dana, 2017)., Док је у вишевековној традицији однос између нормативне 
поетике и песничког дела претпостављао субординацију устаљеног поретка, 
са преласком на дескриптивну поетику мења се и релација између књижевности и њеног теоријског описа. Антиесенцијалистичко становиште и критика логоцентризма као преовлађујућих епистема у хуманистици прошлог 
столећа, довеле су до радикалне дестабилизације ове релације, пре свега у 
погледу укидања граница између теоријског дискурса и иманентних поетика. То најбоље потврђује преплитање постструктуралистичких теоријских 
парадигми и постмодернизма у књижевности. У раду ће бити указано на неколико аспеката ове релације, пре свега с обзиром на утицај посткласичне 
теорије наратива на иманентну поетику српске књижевности с краја двадесетог и почетка двадесет и првог века. Истраживачка тежишта чине следеће 
теме: жанровски синкретизам, питање граница наратива и проблематизовање његове (не)фикционалне природе (књижевни текст као апокрифна 
историја, апокрифна биографија, фикционални потенцијал паралитерарних 
жанрова); путујући ликови и трансфикционални идентитети.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба",
title = "Савремене књижевнотеоријске парадигме и њихови рефлекси у поетици српске књижевности, Contemporary literary theoretical paradigms  and their reflexes in the poetics of Serbian literature",
pages = "171-181",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12098"
}

Милосављевић Милић, С.. (2020). Савремене књижевнотеоријске парадигме и њихови рефлекси у поетици српске књижевности. in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба
Београд : Српска академија наука и уметности., 171-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12098

Милосављевић Милић С. Савремене књижевнотеоријске парадигме и њихови рефлекси у поетици српске књижевности. in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба. 2020;:171-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12098 .

Милосављевић Милић, Снежана, "Савремене књижевнотеоријске парадигме и њихови рефлекси у поетици српске књижевности" in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба (2020):171-181,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12098 .

TY  - CONF
AU  - Милосављевић Милић, Снежана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12080
AB  - У раду се анализира роман Владана Ђорђевића Голгота као образац мелодрамске дворске прозе. Следи се поетика мелодраме предочена у студији Сергеја Балухатија, 
а њена обележја препознају у процесима театрализације, у реторици, избору јунака... У другом 
делу рада књижевнe анализе се конфронтирају тумачењима којa почивају на упоређивању 
књижевног и историјског наратива. Уместо на мелодрамском, инсистира се на (псеудо)документарном, аутобиографском и иронијском (на традицији сатиричне дворске књижевности и 
романима с кључем).
AB  - The paper analyses the novel Golgota by Vladan Đorđević, as an example of melodramatic 
court prose. The starting point is the study titled Prema poetici melodrame (Towards the Poetics 
of Melodrama) by Sergei Baluhaty, and the features of melodrama (theatricalisation, heightened 
rhetoric, pathos, the selection of a melodramatic hero and the embedding of a melodramatic 
thing, sudden plot twists) are consistently recognized, applied in the story of the dramatic rule 
of the Serbian king. Schematicity and predictability bring the novel closer to trivial literature. 
Apart from a genealogical reading, the novel is interpreted through the deviations from the 
historical narrative and as a covert and encrypted autobiography. This suggests, apart from the 
reading of a trivial melodramatic novel, a different approach – one can sense the subversiveness 
of an author who did not have the strength to admit this subversiveness to himself.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
T1  - Слика владара између историјске  и књижевне нарације у роману У фронт Владана Ђорђевића
T1  - A Portrait of a Ruler Between Historiographic  and Literary Narration – U front by Vladan Đorđević
SP  - 447
EP  - 455
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12080
ER  - 

@conference{
author = "Милосављевић Милић, Снежана",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира роман Владана Ђорђевића Голгота као образац мелодрамске дворске прозе. Следи се поетика мелодраме предочена у студији Сергеја Балухатија, 
а њена обележја препознају у процесима театрализације, у реторици, избору јунака... У другом 
делу рада књижевнe анализе се конфронтирају тумачењима којa почивају на упоређивању 
књижевног и историјског наратива. Уместо на мелодрамском, инсистира се на (псеудо)документарном, аутобиографском и иронијском (на традицији сатиричне дворске књижевности и 
романима с кључем)., The paper analyses the novel Golgota by Vladan Đorđević, as an example of melodramatic 
court prose. The starting point is the study titled Prema poetici melodrame (Towards the Poetics 
of Melodrama) by Sergei Baluhaty, and the features of melodrama (theatricalisation, heightened 
rhetoric, pathos, the selection of a melodramatic hero and the embedding of a melodramatic 
thing, sudden plot twists) are consistently recognized, applied in the story of the dramatic rule 
of the Serbian king. Schematicity and predictability bring the novel closer to trivial literature. 
Apart from a genealogical reading, the novel is interpreted through the deviations from the 
historical narrative and as a covert and encrypted autobiography. This suggests, apart from the 
reading of a trivial melodramatic novel, a different approach – one can sense the subversiveness 
of an author who did not have the strength to admit this subversiveness to himself.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth",
title = "Слика владара између историјске  и књижевне нарације у роману У фронт Владана Ђорђевића, A Portrait of a Ruler Between Historiographic  and Literary Narration – U front by Vladan Đorđević",
pages = "447-455",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12080"
}

Милосављевић Милић, С.. (2020). Слика владара између историјске  и књижевне нарације у роману У фронт Владана Ђорђевића. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
Београд : Српска академија наука и уметности., 447-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12080

Милосављевић Милић С. Слика владара између историјске  и књижевне нарације у роману У фронт Владана Ђорђевића. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth. 2020;:447-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12080 .

Милосављевић Милић, Снежана, "Слика владара између историјске  и књижевне нарације у роману У фронт Владана Ђорђевића" in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth (2020):447-455,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12080 .