Стојков, Борислав

Link to this page

Authority KeyName Variants
ac781f2f-a50c-429a-ab42-b00e1852264e
  • Стојков, Борислав (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда

Мацура, Владимир; Стојков, Борислав; Цвејић, Јасминка; Ђорђевић Цигановић, Јованка; Михаљевић, Вера; Ференчак, Миодраг; Куртовић Фолић, Нађа; Стојановић, Божидар; Вуксановић-Мацура, Злата; Милановић, Душан; Милашиновић Марић, Дијана

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Мацура, Владимир
AU  - Стојков, Борислав
AU  - Цвејић, Јасминка
AU  - Ђорђевић Цигановић, Јованка
AU  - Михаљевић, Вера
AU  - Ференчак, Миодраг
AU  - Куртовић Фолић, Нађа
AU  - Стојановић, Божидар
AU  - Вуксановић-Мацура, Злата
AU  - Милановић, Душан
AU  - Милашиновић Марић, Дијана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7035
AB  - Урбанистичке иновације које су се појавиле у Генералном плану Београда, који је Скупштина града Београда усвојила септембра 2003. год., предмет су овог рада. Приказано је дванаест нових просторних решења која су директно повезана са општим циљевима плана. То су предлози за велике градске пројекте који су креирани током израде Плана 2001–2003. год., а који нису постојали у ранијим генералним плановима из 1951, 1972. и 1985. год., и њиховим ревизијама. Пројекти су били одговор на комплексно економско, социјално и урбанистичко стање Београда настало након распада Југославије. Односили су се на регион града, Ушће, дунавску оријентацију Београда, систем зеленила, трајне вредности града, спонтано грађена насеља, културна добра, градске центре, привредне зоне и животну средину, социјално становање, саобраћај и модерну архитектуру. Чланак су написали урбанисти различитих профила, који су учествовали у изради Генералног плана 2003. год. и који су његови врсни познаваоци. Примарни извори које су аутори користили за анализу били су формални документ публикован у Службеном листу града Београда, као и званични графички прилози Генералног плана објављени на ЦД-РОМ-у. За сваки од приказаних пројеката дати су дефиниција, мотив због кога је креиран и његово урбанистичко решење. Анализа урбанистичких иновација дала је ново разумевање намере тадашњег Београда да град буде темељно обновљен и да отвори нове путеве развоја после трагичних деведесетих година прошлог века, али уз чување сопственог идентитета заснованог на особеностима које га разликују од других европских метропола, а у исто време га чине самосвојним градом.
AB  - The subject of this paper is urban innovations that emerged from the Belgrade Master Plan, adopted by the Belgrade Assembly in September 2003. Twelve new spatial solutions that were directly related to the overall goals of the plan are presented. These are proposals for grand city projects created in 2001-2003 during the development of the Master Plan, which did not exist in the earlier master plans from 1951, 1972, and 1985, and their revisions. These projects were a response to the difficult economic, social, and urban situation of Belgrade in the aftermath of the breakup of Yugoslavia. They relate to the city region, the Confluence, the Danube orientation of Belgrade, the greenery system, the lasting values of the city, spontaneously constructed settlements, cultural assets, city centres, business and industrial zones and environment, social housing, transport, and modern architecture. Urban planners of different profiles who wrote this article were also engaged in the formulation of the Master Plan and are well acquainted with it. In the analysis, the authors relied on a formal document published in the Official Gazette of the City of Belgrade, and a CD-ROM containing the official maps of the Master Plan. For each project, its definition, the motive for the creation and its urban solution are given. An analysis of urban innovation has given a new understanding of Belgrade’s intention to thoroughly improve the city and open up new ways of development, after the tragic 1990s, while safeguarding its identity based on features that differentiate it from other European metropolises and making it as self-contained cities.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам
T2  - Arhitektura i urbanizam
T1  - Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда
T1  - Urban innovations from the 2003 Master Plan: preserving Belgrade’s identity
SP  - 40
EP  - 59
IS  - 49
DO  - 10.5937/a-u0-23981
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035
ER  - 
@article{
author = "Мацура, Владимир and Стојков, Борислав and Цвејић, Јасминка and Ђорђевић Цигановић, Јованка and Михаљевић, Вера and Ференчак, Миодраг and Куртовић Фолић, Нађа and Стојановић, Божидар and Вуксановић-Мацура, Злата and Милановић, Душан and Милашиновић Марић, Дијана",
year = "2019",
abstract = "Урбанистичке иновације које су се појавиле у Генералном плану Београда, који је Скупштина града Београда усвојила септембра 2003. год., предмет су овог рада. Приказано је дванаест нових просторних решења која су директно повезана са општим циљевима плана. То су предлози за велике градске пројекте који су креирани током израде Плана 2001–2003. год., а који нису постојали у ранијим генералним плановима из 1951, 1972. и 1985. год., и њиховим ревизијама. Пројекти су били одговор на комплексно економско, социјално и урбанистичко стање Београда настало након распада Југославије. Односили су се на регион града, Ушће, дунавску оријентацију Београда, систем зеленила, трајне вредности града, спонтано грађена насеља, културна добра, градске центре, привредне зоне и животну средину, социјално становање, саобраћај и модерну архитектуру. Чланак су написали урбанисти различитих профила, који су учествовали у изради Генералног плана 2003. год. и који су његови врсни познаваоци. Примарни извори које су аутори користили за анализу били су формални документ публикован у Службеном листу града Београда, као и званични графички прилози Генералног плана објављени на ЦД-РОМ-у. За сваки од приказаних пројеката дати су дефиниција, мотив због кога је креиран и његово урбанистичко решење. Анализа урбанистичких иновација дала је ново разумевање намере тадашњег Београда да град буде темељно обновљен и да отвори нове путеве развоја после трагичних деведесетих година прошлог века, али уз чување сопственог идентитета заснованог на особеностима које га разликују од других европских метропола, а у исто време га чине самосвојним градом., The subject of this paper is urban innovations that emerged from the Belgrade Master Plan, adopted by the Belgrade Assembly in September 2003. Twelve new spatial solutions that were directly related to the overall goals of the plan are presented. These are proposals for grand city projects created in 2001-2003 during the development of the Master Plan, which did not exist in the earlier master plans from 1951, 1972, and 1985, and their revisions. These projects were a response to the difficult economic, social, and urban situation of Belgrade in the aftermath of the breakup of Yugoslavia. They relate to the city region, the Confluence, the Danube orientation of Belgrade, the greenery system, the lasting values of the city, spontaneously constructed settlements, cultural assets, city centres, business and industrial zones and environment, social housing, transport, and modern architecture. Urban planners of different profiles who wrote this article were also engaged in the formulation of the Master Plan and are well acquainted with it. In the analysis, the authors relied on a formal document published in the Official Gazette of the City of Belgrade, and a CD-ROM containing the official maps of the Master Plan. For each project, its definition, the motive for the creation and its urban solution are given. An analysis of urban innovation has given a new understanding of Belgrade’s intention to thoroughly improve the city and open up new ways of development, after the tragic 1990s, while safeguarding its identity based on features that differentiate it from other European metropolises and making it as self-contained cities.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам",
journal = "Arhitektura i urbanizam",
title = "Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда, Urban innovations from the 2003 Master Plan: preserving Belgrade’s identity",
pages = "40-59",
number = "49",
doi = "10.5937/a-u0-23981",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035"
}
Мацура, В., Стојков, Б., Цвејић, Ј., Ђорђевић Цигановић, Ј., Михаљевић, В., Ференчак, М., Куртовић Фолић, Н., Стојановић, Б., Вуксановић-Мацура, З., Милановић, Д.,& Милашиновић Марић, Д.. (2019). Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда. in Arhitektura i urbanizam
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам.(49), 40-59.
https://doi.org/10.5937/a-u0-23981
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035
Мацура В, Стојков Б, Цвејић Ј, Ђорђевић Цигановић Ј, Михаљевић В, Ференчак М, Куртовић Фолић Н, Стојановић Б, Вуксановић-Мацура З, Милановић Д, Милашиновић Марић Д. Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда. in Arhitektura i urbanizam. 2019;(49):40-59.
doi:10.5937/a-u0-23981
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035 .
Мацура, Владимир, Стојков, Борислав, Цвејић, Јасминка, Ђорђевић Цигановић, Јованка, Михаљевић, Вера, Ференчак, Миодраг, Куртовић Фолић, Нађа, Стојановић, Божидар, Вуксановић-Мацура, Злата, Милановић, Душан, Милашиновић Марић, Дијана, "Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда" in Arhitektura i urbanizam, no. 49 (2019):40-59,
https://doi.org/10.5937/a-u0-23981 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035 .
2

Очувањe и развој идентитета града у Србији – искушењe данашњег урбанизма

Стојков, Борислав

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Стојков, Борислав
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9191
AB  - Неопходна модернизација градова Србије захтева преиспитивање значаја и
улоге града, његовог економског и културног потенцијала. У раду је дат приказ идеја
о граду као генератору развоја државе и онога што чини урбану културу и идентитет
града. Посебно је дато објашњење урбаног амбијента, драгуља урбане културе, једног од кључних елемената урбаног идентитета. Урбани идентитет, изразито осетљив
проблем данашњег Београда и других већих градова Србије, и шире у овом делу Европе, описан је као слојевит ментални процес нераздвојан од људског поимања урбане средине, директно повезан са одређеним системом вредности који у Србији још
није успостављен. Физичке структуре притом имају посебан утицај јер се преко њих
развија осећај припадности месту, док нове урбанистичке и архитектонске структуре
које одударају од наслеђеног начина и стила грађења могу дубоко да поремете овај
осећај. У наставку је објашњена ситуација са градовима Србије у периоду успорене транзиције са низом негативних појава које утичу на идентитет њених градова.
Код тога је наглашено слабљење улоге урбанизма као делатности од јавног значаја
и јачање тзв. инвеститорског урбанизма, где инвеститор преузима доминантну улогу у одлучивању док учешће јавности добија формалну улогу. Истакнут је пример
пројекта Београд на води и могући негативан утицај на идентитет Београда. На крају
су наведене могуће акције које би унапредиле улогу и положај урбанизма Србије и
културни идентитет градова, према моделу савременог европског урбанизма и декларације Хабитат 3.
AB  - Necessary modernization of towns in Serbia requires questioning of importance
and of role of a town, its economic and cultural potential. This work gives overview of ideas
about town as a generator of country’s development and of the things that form urban culture and identity of a town. Explanation of urban ambient, jewel of urban culture, one of the
key elements of urban identity was also provided. Urban identity, highly sensitive problem
of today’s Belgrade and other cities in Serbia, and even broader, in this part of Europe, is
described as stratified mental process, inseparable from human perception of urban environment, directly connected to a certain system of values which has not yet been established
in Serbia. Physical structures have special influence here, because through them a feeling of
belonging to the place is being developed, while new urbanistic and architectural structures
which are different from the inherited way and style of building may deeply disturb this feeling. Further in the article, there is an explanation of the situation with Serbian towns in the
period of slower transition with an array of negative occurrences which influence identity of
the towns. Especially highlighted is the weakening of the role of urbanism as an activity of
public importance, and strengthening of the so-called investors’ urbanism, where the investor
takes over the dominant role in deciding, while participation of the public is purely formal.
Highlighted is the example of the Belgrade Waterfront project, and its potential negative influence on identity of Belgrade. At the end, potential activities are listed which might improve
role and position of urbanism in Serbia and cultural identity of towns, based on the model of
modern European urbanism and the Habitat 3 declaration.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године
T1  - Очувањe и развој идентитета града у Србији – искушењe данашњег урбанизма
SP  - 221
EP  - 247
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9191
ER  - 
@conference{
author = "Стојков, Борислав",
year = "2017",
abstract = "Неопходна модернизација градова Србије захтева преиспитивање значаја и
улоге града, његовог економског и културног потенцијала. У раду је дат приказ идеја
о граду као генератору развоја државе и онога што чини урбану културу и идентитет
града. Посебно је дато објашњење урбаног амбијента, драгуља урбане културе, једног од кључних елемената урбаног идентитета. Урбани идентитет, изразито осетљив
проблем данашњег Београда и других већих градова Србије, и шире у овом делу Европе, описан је као слојевит ментални процес нераздвојан од људског поимања урбане средине, директно повезан са одређеним системом вредности који у Србији још
није успостављен. Физичке структуре притом имају посебан утицај јер се преко њих
развија осећај припадности месту, док нове урбанистичке и архитектонске структуре
које одударају од наслеђеног начина и стила грађења могу дубоко да поремете овај
осећај. У наставку је објашњена ситуација са градовима Србије у периоду успорене транзиције са низом негативних појава које утичу на идентитет њених градова.
Код тога је наглашено слабљење улоге урбанизма као делатности од јавног значаја
и јачање тзв. инвеститорског урбанизма, где инвеститор преузима доминантну улогу у одлучивању док учешће јавности добија формалну улогу. Истакнут је пример
пројекта Београд на води и могући негативан утицај на идентитет Београда. На крају
су наведене могуће акције које би унапредиле улогу и положај урбанизма Србије и
културни идентитет градова, према моделу савременог европског урбанизма и декларације Хабитат 3., Necessary modernization of towns in Serbia requires questioning of importance
and of role of a town, its economic and cultural potential. This work gives overview of ideas
about town as a generator of country’s development and of the things that form urban culture and identity of a town. Explanation of urban ambient, jewel of urban culture, one of the
key elements of urban identity was also provided. Urban identity, highly sensitive problem
of today’s Belgrade and other cities in Serbia, and even broader, in this part of Europe, is
described as stratified mental process, inseparable from human perception of urban environment, directly connected to a certain system of values which has not yet been established
in Serbia. Physical structures have special influence here, because through them a feeling of
belonging to the place is being developed, while new urbanistic and architectural structures
which are different from the inherited way and style of building may deeply disturb this feeling. Further in the article, there is an explanation of the situation with Serbian towns in the
period of slower transition with an array of negative occurrences which influence identity of
the towns. Especially highlighted is the weakening of the role of urbanism as an activity of
public importance, and strengthening of the so-called investors’ urbanism, where the investor
takes over the dominant role in deciding, while participation of the public is purely formal.
Highlighted is the example of the Belgrade Waterfront project, and its potential negative influence on identity of Belgrade. At the end, potential activities are listed which might improve
role and position of urbanism in Serbia and cultural identity of towns, based on the model of
modern European urbanism and the Habitat 3 declaration.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године",
title = "Очувањe и развој идентитета града у Србији – искушењe данашњег урбанизма",
pages = "221-247",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9191"
}
Стојков, Б.. (2017). Очувањe и развој идентитета града у Србији – искушењe данашњег урбанизма. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 221-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9191
Стојков Б. Очувањe и развој идентитета града у Србији – искушењe данашњег урбанизма. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године. 2017;:221-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9191 .
Стојков, Борислав, "Очувањe и развој идентитета града у Србији – искушењe данашњег урбанизма" in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године (2017):221-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9191 .