Стефановић-Бановић, Милеса

Link to this page

Authority KeyName Variants
53679a78-d7ac-46d4-9508-e7b6042d94a5
  • Стефановић-Бановић, Милеса (8)
  • Stefanović-Banović, Milesa (3)
  • Stefanović Banović, Milesa D. (1)
Projects

Author's Bibliography

Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик

Стефановић-Бановић, Милеса

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/170/127
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7659
AB  - Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из
прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно од кључних раздобља у
историји српске културе. За собом је оставио око 20000 руком писаних страна, од чега
око 9000 на народном језику. Његови преписи настали су за потребе богослужења, али
је, настојећи да допре до своје пастве, проповеди преводио и приређивао на народном
језику. У настојању да их учини што разумљивијим и пријемчивијим „сељану
некњижевном“, не само да их је преводио на народни језик, већ је апстрактнија или
терминолошки компликованија места објашњавао, уносећи примере из свакодневног
живота. Покушавајући да буде што ближи својим слушаоцима, користио је њима
разумљиве изразе и појмове, те у своје проповеди уноси бројне детаље из народног
језика, обичаја и свакодневног живота.
AB  - Gavril Stefanović Venclović, hieromonk, hard-working scribe and inspired orator from the
first half of the XVIII century, marked one of the key periods in the history of Serbian
culture. He left some 20000 hand-written pages behind, out of which some 9000 written in
vernacular language. His transcripts were primarily made for church service needs, yet,
trying to reach his flock, Venclović was translating and adapting them to vernacular
language. In his effort to make them understandable and available to “illiterate peasant”, not
only that he translated the sermons, but also tried to explain segments that were abstract or of
more complex terminology by inserting examples from everyday life. Trying to be as closest
to his audience, Venclović used expressions and terms they were familiar with, thus his
sermons were entered by numerous details from folk language, customs and everyday life.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик
T1  - Gavril Stefanović Venclović’s Pioneer Work on Transferring Christian Tradition to Vernacular Language
SP  - 353
EP  - 367
VL  - 65
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1702353S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659
ER  - 
@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2017",
abstract = "Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из
прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно од кључних раздобља у
историји српске културе. За собом је оставио око 20000 руком писаних страна, од чега
око 9000 на народном језику. Његови преписи настали су за потребе богослужења, али
је, настојећи да допре до своје пастве, проповеди преводио и приређивао на народном
језику. У настојању да их учини што разумљивијим и пријемчивијим „сељану
некњижевном“, не само да их је преводио на народни језик, већ је апстрактнија или
терминолошки компликованија места објашњавао, уносећи примере из свакодневног
живота. Покушавајући да буде што ближи својим слушаоцима, користио је њима
разумљиве изразе и појмове, те у своје проповеди уноси бројне детаље из народног
језика, обичаја и свакодневног живота., Gavril Stefanović Venclović, hieromonk, hard-working scribe and inspired orator from the
first half of the XVIII century, marked one of the key periods in the history of Serbian
culture. He left some 20000 hand-written pages behind, out of which some 9000 written in
vernacular language. His transcripts were primarily made for church service needs, yet,
trying to reach his flock, Venclović was translating and adapting them to vernacular
language. In his effort to make them understandable and available to “illiterate peasant”, not
only that he translated the sermons, but also tried to explain segments that were abstract or of
more complex terminology by inserting examples from everyday life. Trying to be as closest
to his audience, Venclović used expressions and terms they were familiar with, thus his
sermons were entered by numerous details from folk language, customs and everyday life.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик, Gavril Stefanović Venclović’s Pioneer Work on Transferring Christian Tradition to Vernacular Language",
pages = "353-367",
volume = "65",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1702353S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659"
}
Стефановић-Бановић, М.. (2017). Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(2), 353-367.
https://doi.org/10.2298/GEI1702353S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659
Стефановић-Бановић М. Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):353-367.
doi:10.2298/GEI1702353S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659 .
Стефановић-Бановић, Милеса, "Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):353-367,
https://doi.org/10.2298/GEI1702353S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659 .

Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе

Поспишилова, Јана; Стефановић-Бановић, Милеса

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Поспишилова, Јана
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/163/120
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7656
AB  - Перцепција улоге индивидуалног ствараоца као носиоца наслеђа
значајно се променила, посебно почетком 80-их, са доласком модерниста као
што су Ернест Гелнер (Ernest Gellner), Бенедикт Андерсон (Benedict Anderson)
и, касније, Ерик Хобзбом (Eric Hobsbawm). Ови аутори и њихови наследници
засновали су своје теорије на тезама о стварању традиција које су постепено
одумрле са идеологијама модерног индустријског доба. Постмодернизам
посматра индивидуалност у другом светлу, па се њена веза са прошлошћу
такође мења.
У нашим прилозима доносимо један од могућих етнолошких погледа
на данашње стање ове истраживачке области у Чешкој (регија Моравска) и
Србији. Овај поглед узима у обзир правац развоја традиционалне народне
културе, до њених могућих модификација, као што су фолклоризам
(такозвано друго постојање фолклора), као и ауторске креације инспирисане
фолклором у садашњости. Истраживање етно-културолошких традиција је
још увек тематско, у смислу посматрања нематеријалног културног наслеђа и
компилације регионалних, националних и светских листа. Новоразвијени
облици локалне културе су реакција на трендове глобализације.
AB  - The perception of the role of individual creator as a bearer of the legacy of
the past changed significantly especially at the beginning of the 1980s, alongside
the arrival of modernists, such as Ernest Gellner, Benedict Anderson or later-on, Er-
ic Hobsbawm. The mentioned personalities and their successors who based their
theories on theses about the inventions of traditions that are ideologies of modern
industrial era gradually die out. The Postmodernism puts the individuality in a dif-
ferent light and its relation to the past changes as well.
In our contributions, we submit one of the ethnology´s possible views on
the contemporary field in Czech Republic (Moravia region) and Serbia. This view
takes into consideration the development line of traditional folk culture up to its
possible modifications, such as folklorism (the so-called second existence of folk-
lore), author´s creation inspired by folklore et al in the present. The research into
ethno-cultural traditions is still topical in terms of the observation of intangible cul-
tural heritage and the compilation of regional, national and world lists. The newly
developing forms of local culture are a reaction to the globalization trends.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade :  Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе
T1  - The Role of Personalities in Passing-Down the Tradition within the System of Culture
SP  - 249
EP  - 254
VL  - 65
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1702249P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656
ER  - 
@article{
author = "Поспишилова, Јана and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2017",
abstract = "Перцепција улоге индивидуалног ствараоца као носиоца наслеђа
значајно се променила, посебно почетком 80-их, са доласком модерниста као
што су Ернест Гелнер (Ernest Gellner), Бенедикт Андерсон (Benedict Anderson)
и, касније, Ерик Хобзбом (Eric Hobsbawm). Ови аутори и њихови наследници
засновали су своје теорије на тезама о стварању традиција које су постепено
одумрле са идеологијама модерног индустријског доба. Постмодернизам
посматра индивидуалност у другом светлу, па се њена веза са прошлошћу
такође мења.
У нашим прилозима доносимо један од могућих етнолошких погледа
на данашње стање ове истраживачке области у Чешкој (регија Моравска) и
Србији. Овај поглед узима у обзир правац развоја традиционалне народне
културе, до њених могућих модификација, као што су фолклоризам
(такозвано друго постојање фолклора), као и ауторске креације инспирисане
фолклором у садашњости. Истраживање етно-културолошких традиција је
још увек тематско, у смислу посматрања нематеријалног културног наслеђа и
компилације регионалних, националних и светских листа. Новоразвијени
облици локалне културе су реакција на трендове глобализације., The perception of the role of individual creator as a bearer of the legacy of
the past changed significantly especially at the beginning of the 1980s, alongside
the arrival of modernists, such as Ernest Gellner, Benedict Anderson or later-on, Er-
ic Hobsbawm. The mentioned personalities and their successors who based their
theories on theses about the inventions of traditions that are ideologies of modern
industrial era gradually die out. The Postmodernism puts the individuality in a dif-
ferent light and its relation to the past changes as well.
In our contributions, we submit one of the ethnology´s possible views on
the contemporary field in Czech Republic (Moravia region) and Serbia. This view
takes into consideration the development line of traditional folk culture up to its
possible modifications, such as folklorism (the so-called second existence of folk-
lore), author´s creation inspired by folklore et al in the present. The research into
ethno-cultural traditions is still topical in terms of the observation of intangible cul-
tural heritage and the compilation of regional, national and world lists. The newly
developing forms of local culture are a reaction to the globalization trends.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade :  Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе, The Role of Personalities in Passing-Down the Tradition within the System of Culture",
pages = "249-254",
volume = "65",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1702249P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656"
}
Поспишилова, Ј.,& Стефановић-Бановић, М.. (2017). Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade :  Institute of Ethnography SASA., 65(2), 249-254.
https://doi.org/10.2298/GEI1702249P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656
Поспишилова Ј, Стефановић-Бановић М. Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):249-254.
doi:10.2298/GEI1702249P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656 .
Поспишилова, Јана, Стефановић-Бановић, Милеса, "Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):249-254,
https://doi.org/10.2298/GEI1702249P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656 .

Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића

Stefanović Banović, Milesa D.

(Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2016)

TY  - THES
AU  - Stefanović Banović, Milesa D.
PY  - 2016
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3434
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12002/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48107279
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/6106
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/943
AB  - Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно одкључних раздобља у историји српске културе. Међу противречностима којe обележавају његов живот и дело, једна од најуочљивијих је несразмера између неколико хиљада руком писаних страница које је за собом оставио и штурих, неповезаних и непотпуних података о његовом животу. Најчешће се претпоставља да је живео од 1680. до 1749. године. Сматра се да је током Велике сеобе 1690. године прешао у Сентaндреју, где је у преписивачкој школи при капели Св. Луке био ученик калуђера Кипријана Рачанина, из манастира Рача крај Дрине, једног од последњих расадника српске писмености. Након школовања, служио је на парохијама по српским насељима у Горњем Подунављу, у Сентандреји, Ђуру, Коморану и Острогону. Често је мењао пребивалиште, а записано је да је 1739. године дошао у Коморан као „славни проповедник из Сентандреје”.
AB  - Gavril Stefanović Venclović, hieromonk, diligent scribe, and inspired orator from the first half of the XVIII century, marked one of the most significant periods in the history of Serbian culture. Amongst the many contradictions that characterize his life and oeuvre, the most notable one is the disproportion between the several thousands of hand-written pages he left behind, and the sparse, unconnected and incomplete data on his life. It is usually assumed that he lived between 1680 and 1749, and supposedly moved to Szentendre during the Great Migration of 1690. There, he studied at the chapel of St. Luke, under the tutelage of the monk Kiprijan Račanin of the Rača Monastery by the Drina – one of the last nurseries of Serbian literacy. Upon completing his education, he served in parishes across the Serbian settlements in the upper Danube area: Szentendre, Gyor,Komarom and Esztergom. He changed his residence frequently, and upon his arrival to Komarom in 1739, he was heralded as “the famous preacher from Szentendre”.
PB  - Универзитет у Београду, Филолошки факултет
T2  - Филолошки факултет
T1  - Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића
T1  - Orations, sermons and moralities on the feast of the annuciation, as translated and adapted by Gavril Stefanović Venclović
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_943
ER  - 
@phdthesis{
author = "Stefanović Banović, Milesa D.",
year = "2016",
abstract = "Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно одкључних раздобља у историји српске културе. Међу противречностима којe обележавају његов живот и дело, једна од најуочљивијих је несразмера између неколико хиљада руком писаних страница које је за собом оставио и штурих, неповезаних и непотпуних података о његовом животу. Најчешће се претпоставља да је живео од 1680. до 1749. године. Сматра се да је током Велике сеобе 1690. године прешао у Сентaндреју, где је у преписивачкој школи при капели Св. Луке био ученик калуђера Кипријана Рачанина, из манастира Рача крај Дрине, једног од последњих расадника српске писмености. Након школовања, служио је на парохијама по српским насељима у Горњем Подунављу, у Сентандреји, Ђуру, Коморану и Острогону. Често је мењао пребивалиште, а записано је да је 1739. године дошао у Коморан као „славни проповедник из Сентандреје”., Gavril Stefanović Venclović, hieromonk, diligent scribe, and inspired orator from the first half of the XVIII century, marked one of the most significant periods in the history of Serbian culture. Amongst the many contradictions that characterize his life and oeuvre, the most notable one is the disproportion between the several thousands of hand-written pages he left behind, and the sparse, unconnected and incomplete data on his life. It is usually assumed that he lived between 1680 and 1749, and supposedly moved to Szentendre during the Great Migration of 1690. There, he studied at the chapel of St. Luke, under the tutelage of the monk Kiprijan Račanin of the Rača Monastery by the Drina – one of the last nurseries of Serbian literacy. Upon completing his education, he served in parishes across the Serbian settlements in the upper Danube area: Szentendre, Gyor,Komarom and Esztergom. He changed his residence frequently, and upon his arrival to Komarom in 1739, he was heralded as “the famous preacher from Szentendre”.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет",
journal = "Филолошки факултет",
title = "Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића, Orations, sermons and moralities on the feast of the annuciation, as translated and adapted by Gavril Stefanović Venclović",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_943"
}
Stefanović Banović, M. D.. (2016). Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића. in Филолошки факултет
Универзитет у Београду, Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_943
Stefanović Banović MD. Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића. in Филолошки факултет. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_943 .
Stefanović Banović, Milesa D., "Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића" in Филолошки факултет (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_943 .

Jovan Cvijić in Serbian lexicography of the 20th and the beginning of the 21st century

Roganović, Vladimir; Stefanović-Banović, Milesa

(Београд : Географски институт "Јован Цвијић" САНУ / Belgrade : Geographical institute "Jovan Cvijić" SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Roganović, Vladimir
AU  - Stefanović-Banović, Milesa
PY  - 2016
UR  - https://ojs.gi.sanu.ac.rs/index.php/zbornik/issue/view/14
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10291
AB  - Work of Jovan Cvijić includes several scientific disciplines and time periods. He left a
considerable scientific heritage of about 10,000 pages. Cvijić’s body of work is, up to date,
researched by geographers, geologists, ethnologists, biologists, psychologists, philosophers,
historians, sociologists. Over 1,000 of papers, monographs and conferences were dedicated to him. In the paper, the presence of biography articles about Jovan Cvijić in selected works of Serbian lexicography in the 20 th and the beginning of the 21 st century is established. The extent of dedicated articles is researched, their contents analysed and it is investigated which part of the rich Cvijić’s scientific work was elaborated in most details. In order to evaluate Cvijić as a scientist, we have to understand the time period in which he lived and created his most important works.
Furthermore, we need to understand the social climate within Serbian lexicography at the time,
and only then try to establish how and why Cvijić was presented in the national lexicography the
way he is. This also applies to the lexicographical presentation of the greatest individuals and
scientists of the epoch besides Cvijić, whose scientific work, beyond any doubt, went ahead of his
time. The paper represents a contribution to understanding of contemporary reception of Cvijić’s
scientific work in Serbia on the 150 th anniversary of his birth.
PB  - Београд : Географски институт "Јован Цвијић" САНУ / Belgrade : Geographical institute "Jovan Cvijić" SASA
T2  - Зборник радова Географског института "Јован Цвијић" САНУ / Journal of the Geographical Institute "Jovan Cvijić", SASA
T1  - Jovan Cvijić in Serbian lexicography of the 20th and the beginning of the 21st century
SP  - 143
EP  - 156
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/IJGI1601143R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10291
ER  - 
@article{
author = "Roganović, Vladimir and Stefanović-Banović, Milesa",
year = "2016",
abstract = "Work of Jovan Cvijić includes several scientific disciplines and time periods. He left a
considerable scientific heritage of about 10,000 pages. Cvijić’s body of work is, up to date,
researched by geographers, geologists, ethnologists, biologists, psychologists, philosophers,
historians, sociologists. Over 1,000 of papers, monographs and conferences were dedicated to him. In the paper, the presence of biography articles about Jovan Cvijić in selected works of Serbian lexicography in the 20 th and the beginning of the 21 st century is established. The extent of dedicated articles is researched, their contents analysed and it is investigated which part of the rich Cvijić’s scientific work was elaborated in most details. In order to evaluate Cvijić as a scientist, we have to understand the time period in which he lived and created his most important works.
Furthermore, we need to understand the social climate within Serbian lexicography at the time,
and only then try to establish how and why Cvijić was presented in the national lexicography the
way he is. This also applies to the lexicographical presentation of the greatest individuals and
scientists of the epoch besides Cvijić, whose scientific work, beyond any doubt, went ahead of his
time. The paper represents a contribution to understanding of contemporary reception of Cvijić’s
scientific work in Serbia on the 150 th anniversary of his birth.",
publisher = "Београд : Географски институт "Јован Цвијић" САНУ / Belgrade : Geographical institute "Jovan Cvijić" SASA",
journal = "Зборник радова Географског института "Јован Цвијић" САНУ / Journal of the Geographical Institute "Jovan Cvijić", SASA",
title = "Jovan Cvijić in Serbian lexicography of the 20th and the beginning of the 21st century",
pages = "143-156",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/IJGI1601143R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10291"
}
Roganović, V.,& Stefanović-Banović, M.. (2016). Jovan Cvijić in Serbian lexicography of the 20th and the beginning of the 21st century. in Зборник радова Географског института "Јован Цвијић" САНУ / Journal of the Geographical Institute "Jovan Cvijić", SASA
Београд : Географски институт "Јован Цвијић" САНУ / Belgrade : Geographical institute "Jovan Cvijić" SASA., 66(1), 143-156.
https://doi.org/10.2298/IJGI1601143R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10291
Roganović V, Stefanović-Banović M. Jovan Cvijić in Serbian lexicography of the 20th and the beginning of the 21st century. in Зборник радова Географског института "Јован Цвијић" САНУ / Journal of the Geographical Institute "Jovan Cvijić", SASA. 2016;66(1):143-156.
doi:10.2298/IJGI1601143R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10291 .
Roganović, Vladimir, Stefanović-Banović, Milesa, "Jovan Cvijić in Serbian lexicography of the 20th and the beginning of the 21st century" in Зборник радова Географског института "Јован Цвијић" САНУ / Journal of the Geographical Institute "Jovan Cvijić", SASA, 66, no. 1 (2016):143-156,
https://doi.org/10.2298/IJGI1601143R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10291 .

Настава југословенских учитеља у Аргентини 1939–1944.

Стефановић-Бановић, Милеса; Пантовић, Бранислав

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
AU  - Пантовић, Бранислав
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/341/282
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8071
AB  - у раду се бавимо извештајима југословенских
учитеља од 1939. до 1944. године, који су у Аргентини
држали наставу исељеницима, организовану од
стране Владе краљевине Југославије. извештаји
учитеља Посланству у Буенос аиресу сведоче о
настојањима краљевине Југославије да се одупре
асимилацији и да промовише и јача „југословенско
национално јединство“. они такође приказују опште
друштвене прилике међу исељеништвом, различите
детаље из свакодневног живота исељеникâ и
учитељâ, и доносе вредне податке о бројним
политичким, економским, социјалним и културним
проблемима ове дијаспоре у Аргентини и о њеним
односима са матицом.
AB  - In this paper we present reports of Yugoslav teachers
who held classes to immigrants in Argentina 1939-1944,
organized by the government of Kingdom of Yugoslavia.
Teachers’ reports to Yugoslav Embassy in Buenos
Aires testify of Kingdom of Yugoslavia efforts to oppose
assimilation and promote and strengthen “Yugoslav
national unity”. The reports also describe general social
circumstances of Yugoslav immigrants, show various
details from their everyday life and contain valuable
data on numerous political, economic, social and
cultural problems of this diaspora in Argentina and their
relationship with motherland.
We believe that archive materials presented in this paper opens numerous
questions which could be topics of separate researches. Some of them could be the
following: To which extent the teachers’ reports represented the actual situation and to
which they were shaped to match policy and expectations of Kingdom of Yugoslavia?
What was the actual influence of teachers to spreading the “national unity” among
immigrants? Have their work left trace in Yugoslav diaspora and in which way?
Beside all of the open issues, it is certain that teachers’ reports contain valuable
data on immigrants’ everyday life, curriculum, schooling conditions, relationship with
motherland, etc.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Настава југословенских учитеља у Аргентини 1939–1944.
T1  - Yugoslav Teachers in Argentina 1939–1944
SP  - 227
EP  - 244
VL  - 62
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1401227S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8071
ER  - 
@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса and Пантовић, Бранислав",
year = "2014",
abstract = "у раду се бавимо извештајима југословенских
учитеља од 1939. до 1944. године, који су у Аргентини
држали наставу исељеницима, организовану од
стране Владе краљевине Југославије. извештаји
учитеља Посланству у Буенос аиресу сведоче о
настојањима краљевине Југославије да се одупре
асимилацији и да промовише и јача „југословенско
национално јединство“. они такође приказују опште
друштвене прилике међу исељеништвом, различите
детаље из свакодневног живота исељеникâ и
учитељâ, и доносе вредне податке о бројним
политичким, економским, социјалним и културним
проблемима ове дијаспоре у Аргентини и о њеним
односима са матицом., In this paper we present reports of Yugoslav teachers
who held classes to immigrants in Argentina 1939-1944,
organized by the government of Kingdom of Yugoslavia.
Teachers’ reports to Yugoslav Embassy in Buenos
Aires testify of Kingdom of Yugoslavia efforts to oppose
assimilation and promote and strengthen “Yugoslav
national unity”. The reports also describe general social
circumstances of Yugoslav immigrants, show various
details from their everyday life and contain valuable
data on numerous political, economic, social and
cultural problems of this diaspora in Argentina and their
relationship with motherland.
We believe that archive materials presented in this paper opens numerous
questions which could be topics of separate researches. Some of them could be the
following: To which extent the teachers’ reports represented the actual situation and to
which they were shaped to match policy and expectations of Kingdom of Yugoslavia?
What was the actual influence of teachers to spreading the “national unity” among
immigrants? Have their work left trace in Yugoslav diaspora and in which way?
Beside all of the open issues, it is certain that teachers’ reports contain valuable
data on immigrants’ everyday life, curriculum, schooling conditions, relationship with
motherland, etc.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Настава југословенских учитеља у Аргентини 1939–1944., Yugoslav Teachers in Argentina 1939–1944",
pages = "227-244",
volume = "62",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1401227S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8071"
}
Стефановић-Бановић, М.,& Пантовић, Б.. (2014). Настава југословенских учитеља у Аргентини 1939–1944.. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 227-244.
https://doi.org/10.2298/GEI1401227S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8071
Стефановић-Бановић М, Пантовић Б. Настава југословенских учитеља у Аргентини 1939–1944.. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):227-244.
doi:10.2298/GEI1401227S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8071 .
Стефановић-Бановић, Милеса, Пантовић, Бранислав, "Настава југословенских учитеља у Аргентини 1939–1944." in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):227-244,
https://doi.org/10.2298/GEI1401227S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8071 .

Употреба предмета са хришћанском симболиком у свакодневном животу у Србији

Стефановић-Бановић, Милеса

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2014
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/219/5e5f8ddda6d9d_Zbornik-30-Religija-i-religioznost.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8616
AB  - Са масовном ревитализацијом религије у Србији
деведесетих година прошлог века јавила се, између осталог,
и хиперпродукција предмета са верском симболиком и
иконографијом. Поред традиционалних предмета, као што
су крстићи, бројанице и иконе, појавили су се и предмети
за свакодневну употребу са хришћанском иконографијом:
упаљачи, салвете, столњаци, магнети за фрижидер, чаше,
флаше, одећа итд.
Иако је, по субјективном осећају, почетна еуфорија
„повратка религији“ данас присутна у мањој мери, неке
њене тековине и даље су актуелне. Најуочљивији примери
свакако су и даље у домену материјалне културе.
У склопу истраживања спроведена је анкета са циљем
да се испита који су елементи материјалне културе (и
у којем обиму) и данас присутни. Истражују се начини
употребе и однос према предметима са хришћанском
симболиком у свакодневном животу у Србији, као и мотиви
за коришћење оваквих предмета – да ли су и у којој мери
они првенствено религијске, односно естетске, магијске
или неке друге природе.
AB  - Mass revitalization of religion in Serbia in 1990s
brought a hyper-production of object with religious symbolic
and iconography. Besides the traditional items, such as
crosses, rosaries and icons, common objects with Christian
iconography also appeared: lighters, napkins, table cloths,
fridge magnets, glasses, bottles, clothes etc.
Although, subjectively perceived, the initial euphoria of “the return to religion”
weakened, some of its heritage has remained. The most notable examples are certainly
in the domain of material culture.
The research included a survey examining the elements of such material culture
present today. The usage and attitudes toward items with Christian symbolic in
everyday life in Serbia are examined, as well as the motives of using these items – is
their nature primary religious, aesthetical, magical or other.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
T1  - Употреба предмета са хришћанском симболиком у свакодневном животу у Србији
T1  - The Usage of Objects with Christian Symbolic in Everyday Life in Serbia
SP  - 115
VL  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8616
ER  - 
@inbook{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2014",
abstract = "Са масовном ревитализацијом религије у Србији
деведесетих година прошлог века јавила се, између осталог,
и хиперпродукција предмета са верском симболиком и
иконографијом. Поред традиционалних предмета, као што
су крстићи, бројанице и иконе, појавили су се и предмети
за свакодневну употребу са хришћанском иконографијом:
упаљачи, салвете, столњаци, магнети за фрижидер, чаше,
флаше, одећа итд.
Иако је, по субјективном осећају, почетна еуфорија
„повратка религији“ данас присутна у мањој мери, неке
њене тековине и даље су актуелне. Најуочљивији примери
свакако су и даље у домену материјалне културе.
У склопу истраживања спроведена је анкета са циљем
да се испита који су елементи материјалне културе (и
у којем обиму) и данас присутни. Истражују се начини
употребе и однос према предметима са хришћанском
симболиком у свакодневном животу у Србији, као и мотиви
за коришћење оваквих предмета – да ли су и у којој мери
они првенствено религијске, односно естетске, магијске
или неке друге природе., Mass revitalization of religion in Serbia in 1990s
brought a hyper-production of object with religious symbolic
and iconography. Besides the traditional items, such as
crosses, rosaries and icons, common objects with Christian
iconography also appeared: lighters, napkins, table cloths,
fridge magnets, glasses, bottles, clothes etc.
Although, subjectively perceived, the initial euphoria of “the return to religion”
weakened, some of its heritage has remained. The most notable examples are certainly
in the domain of material culture.
The research included a survey examining the elements of such material culture
present today. The usage and attitudes toward items with Christian symbolic in
everyday life in Serbia are examined, as well as the motives of using these items – is
their nature primary religious, aesthetical, magical or other.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa",
booktitle = "Употреба предмета са хришћанском симболиком у свакодневном животу у Србији, The Usage of Objects with Christian Symbolic in Everyday Life in Serbia",
pages = "115",
volume = "125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8616"
}
Стефановић-Бановић, М.. (2014). Употреба предмета са хришћанском симболиком у свакодневном животу у Србији. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 125, 115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8616
Стефановић-Бановић М. Употреба предмета са хришћанском симболиком у свакодневном животу у Србији. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa. 2014;125:115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8616 .
Стефановић-Бановић, Милеса, "Употреба предмета са хришћанском симболиком у свакодневном животу у Србији" in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa, 125 (2014):115,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8616 .

'Наша' дијаспора у Аргентини − историјски преглед и прелиминарна истраживања

Стефановић-Бановић, Милеса; Пантовић, Бранислав

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
AU  - Пантовић, Бранислав
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/384/323
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8229
AB  - На територији Републике
Аргентине данас живи око 30 000 људи
српског и црногорског порекла, већим
делом са простора данашње Црне Горе
и Хрватске, а мањим делом из Србије и
Босне и Херцеговине. Премда истог
порекла као и северноамеричка,
аргентинска емиграција је развила специфичан и комплексан друштвени
и културни карактер.
Рад представља историјски преглед и кратак осврт на савремену
ситуацију, са циљем да се укаже на поменуту заједницу и на потенцијале
истраживања ове до сада недовољно проучаване емиграције.
AB  - There are about 30 000 people of Serbian
and Montenegrin origin living in Republic of
Argentina today. They mostly originate from the
territories of today’s Montenegro and Croatia
(Dalmatia), and, to a lesser extent, from Serbia
and Bosnia and Herzegovina. Emigration in
Argentina, despite the same origin as the one in
North America, has developed distinguishing
social and cultural character.
The presented historical synoptic and brief review of the present state point out
that this unexplored immigrant population in South America represents a complex
phenomenon, a community which identity has embedded various historical, political,
cultural, religious and ideological layers.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - 'Наша' дијаспора у Аргентини − историјски преглед и прелиминарна истраживања
T1  - 'Our' Diaspora in Argentina– Historical Overview and Preliminary Research
SP  - 119
EP  - 131
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301119S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8229
ER  - 
@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса and Пантовић, Бранислав",
year = "2013",
abstract = "На територији Републике
Аргентине данас живи око 30 000 људи
српског и црногорског порекла, већим
делом са простора данашње Црне Горе
и Хрватске, а мањим делом из Србије и
Босне и Херцеговине. Премда истог
порекла као и северноамеричка,
аргентинска емиграција је развила специфичан и комплексан друштвени
и културни карактер.
Рад представља историјски преглед и кратак осврт на савремену
ситуацију, са циљем да се укаже на поменуту заједницу и на потенцијале
истраживања ове до сада недовољно проучаване емиграције., There are about 30 000 people of Serbian
and Montenegrin origin living in Republic of
Argentina today. They mostly originate from the
territories of today’s Montenegro and Croatia
(Dalmatia), and, to a lesser extent, from Serbia
and Bosnia and Herzegovina. Emigration in
Argentina, despite the same origin as the one in
North America, has developed distinguishing
social and cultural character.
The presented historical synoptic and brief review of the present state point out
that this unexplored immigrant population in South America represents a complex
phenomenon, a community which identity has embedded various historical, political,
cultural, religious and ideological layers.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "'Наша' дијаспора у Аргентини − историјски преглед и прелиминарна истраживања, 'Our' Diaspora in Argentina– Historical Overview and Preliminary Research",
pages = "119-131",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301119S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8229"
}
Стефановић-Бановић, М.,& Пантовић, Б.. (2013). 'Наша' дијаспора у Аргентини − историјски преглед и прелиминарна истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 119-131.
https://doi.org/10.2298/GEI1301119S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8229
Стефановић-Бановић М, Пантовић Б. 'Наша' дијаспора у Аргентини − историјски преглед и прелиминарна истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):119-131.
doi:10.2298/GEI1301119S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8229 .
Стефановић-Бановић, Милеса, Пантовић, Бранислав, "'Наша' дијаспора у Аргентини − историјски преглед и прелиминарна истраживања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):119-131,
https://doi.org/10.2298/GEI1301119S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8229 .
3

Eтнолошкa истраживања на основу архивских извора Епархије будимске: значај и могућности

Stefanović-Banović, Milesa

(Будимпешта : Српски институт, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Stefanović-Banović, Milesa
PY  - 2013
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/198/5e5edda73716f_Etnologija-Srba-u-Ma%C4%91arskoj-ZBORNIK.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8623
AB  - Архив, заједно са Библиотеком Српске православне eпархије
будимске, представља једну од најзначајнијих српских културних установа
ван граница Србије. Сачувана грађа пружа велики број података о животу
и раду Срба на просторима Мађарске, односно некадашње Угарске, који
до данас нису искоришћени у етнолошким истраживањима. Подаци о
простору на коме је живео или још увек живи српски живаљ, броју
становника, личној имовини, имовини цркава и школа, подаци о гробљима,
манастирима, задужбинама, прилозима и приложницима, обичајима,
религиозности, односима у породици, личним и колективним судбинама,
свакодневном животу и односу према идентитету, само су део извора које
архивска грађа пружа, отварајући палету могућности за истраживања у
различитим областима друштвених наука. Истраживањем фондова
Епархије будимске може се доћи до најразличитијих података значајних за
етнолошка истраживања. На примерима више аутора-етнолога, који су
кроз свој рад користили архивске изворе, сазнајемо димензију и улогу ових
извора за етнологију/антропологију данас.
AB  - The Archive, together with the Library of the Serbian Orthodox Buda Eparchy,
is one of the most important Serbian cultural institutions out of the borders of
Serbia. The preserved material offers a large quantity of data about the life and
work of Serbs in the territory of Hungary which have not yet been used in ethnological research. Data about the territory which used to be or still is populated
by Serbs, size of population, personal property, churches’ and schools’ property,
data about graveyards, monasteries, endowments, donations and donors, customs,
religiousness, family relations, personal and collective fates, everyday life and
relation towards identity, are only a part of the source offered by the archive
material, opening a palette of possibilities for research in various fields of social
sciences. Research of funds of the Buda Eparchy can reveal the most diverse data important for ethnological research. Examples of several authors – ethnologists who were using archive sources through their work show the dimension
and role of these sources for ethnology/anthropology today.
AB  - A Budai Szerb Ortodox Püspökség Levéltára és Könyvtára az egyik legjelentősebb
határon túli szerb kulturális intézmény. A fennmaradt levéltári állomány jelentős
adatokat nyújt a történelmi, illetve a mai Magyarország területén élő szerbek életéről
és tevékenységéről, s ezeket néprajzi-etnológiai kutatások céljaira még nem igazán
használták fel. Az egykor vagy még napjainkban is szerbek által lakott térségekre, a
lakosság lélekszámára, a magánvagyonokra, a templomok és iskolák vagyonára, a
temetőkre, továbbá a kolostorokra, az alapítványokra, az adakozásokra és adakozókra, a szokásokra, a vallásosságra, a családon belüli viszonyokra, az egyéni és
kollektív sorsokra, a mindennapi életre és az identitáshoz való viszonyra vonatkozó
adatok csak egy részét képezik azoknak a forrásoknak, amelyekhez a levéltári állomány tanulmányozásával hozzájuthatunk. E levéltári kutatások által feltárulhat
előttünk a társadalomtudományok különböző területein folytatható kutatások széles tárháza. A budai püspökség állományainak kutatásával olyan adatok birtokába
juthatunk, amelyek jelentősek a néprajzi-etnológiai kutatások számára. Több szerző
példáján, akik levéltári anyagokat is használtak, megismerhetjük e források szerepét
napjaink etnológiájában, illetve kulturális antropológiájában.
PB  - Будимпешта : Српски институт
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok
T1  - Eтнолошкa истраживања на основу архивских извора Епархије будимске: значај и могућности
T1  - Ethnological research based on archive sources of the Buda Eparchy: importance and possibilities
T1  - Az etnológiai kutatások jelentősége és lehetősége a Budai Szerb Ortodox Püspökség levéltári forrásai alapján
SP  - 85
EP  - 92
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8623
ER  - 
@inbook{
author = "Stefanović-Banović, Milesa",
year = "2013",
abstract = "Архив, заједно са Библиотеком Српске православне eпархије
будимске, представља једну од најзначајнијих српских културних установа
ван граница Србије. Сачувана грађа пружа велики број података о животу
и раду Срба на просторима Мађарске, односно некадашње Угарске, који
до данас нису искоришћени у етнолошким истраживањима. Подаци о
простору на коме је живео или још увек живи српски живаљ, броју
становника, личној имовини, имовини цркава и школа, подаци о гробљима,
манастирима, задужбинама, прилозима и приложницима, обичајима,
религиозности, односима у породици, личним и колективним судбинама,
свакодневном животу и односу према идентитету, само су део извора које
архивска грађа пружа, отварајући палету могућности за истраживања у
различитим областима друштвених наука. Истраживањем фондова
Епархије будимске може се доћи до најразличитијих података значајних за
етнолошка истраживања. На примерима више аутора-етнолога, који су
кроз свој рад користили архивске изворе, сазнајемо димензију и улогу ових
извора за етнологију/антропологију данас., The Archive, together with the Library of the Serbian Orthodox Buda Eparchy,
is one of the most important Serbian cultural institutions out of the borders of
Serbia. The preserved material offers a large quantity of data about the life and
work of Serbs in the territory of Hungary which have not yet been used in ethnological research. Data about the territory which used to be or still is populated
by Serbs, size of population, personal property, churches’ and schools’ property,
data about graveyards, monasteries, endowments, donations and donors, customs,
religiousness, family relations, personal and collective fates, everyday life and
relation towards identity, are only a part of the source offered by the archive
material, opening a palette of possibilities for research in various fields of social
sciences. Research of funds of the Buda Eparchy can reveal the most diverse data important for ethnological research. Examples of several authors – ethnologists who were using archive sources through their work show the dimension
and role of these sources for ethnology/anthropology today., A Budai Szerb Ortodox Püspökség Levéltára és Könyvtára az egyik legjelentősebb
határon túli szerb kulturális intézmény. A fennmaradt levéltári állomány jelentős
adatokat nyújt a történelmi, illetve a mai Magyarország területén élő szerbek életéről
és tevékenységéről, s ezeket néprajzi-etnológiai kutatások céljaira még nem igazán
használták fel. Az egykor vagy még napjainkban is szerbek által lakott térségekre, a
lakosság lélekszámára, a magánvagyonokra, a templomok és iskolák vagyonára, a
temetőkre, továbbá a kolostorokra, az alapítványokra, az adakozásokra és adakozókra, a szokásokra, a vallásosságra, a családon belüli viszonyokra, az egyéni és
kollektív sorsokra, a mindennapi életre és az identitáshoz való viszonyra vonatkozó
adatok csak egy részét képezik azoknak a forrásoknak, amelyekhez a levéltári állomány tanulmányozásával hozzájuthatunk. E levéltári kutatások által feltárulhat
előttünk a társadalomtudományok különböző területein folytatható kutatások széles tárháza. A budai püspökség állományainak kutatásával olyan adatok birtokába
juthatunk, amelyek jelentősek a néprajzi-etnológiai kutatások számára. Több szerző
példáján, akik levéltári anyagokat is használtak, megismerhetjük e források szerepét
napjaink etnológiájában, illetve kulturális antropológiájában.",
publisher = "Будимпешта : Српски институт, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok",
booktitle = "Eтнолошкa истраживања на основу архивских извора Епархије будимске: значај и могућности, Ethnological research based on archive sources of the Buda Eparchy: importance and possibilities, Az etnológiai kutatások jelentősége és lehetősége a Budai Szerb Ortodox Püspökség levéltári forrásai alapján",
pages = "85-92",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8623"
}
Stefanović-Banović, M.. (2013). Eтнолошкa истраживања на основу архивских извора Епархије будимске: значај и могућности. in Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok
Будимпешта : Српски институт., 85-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8623
Stefanović-Banović M. Eтнолошкa истраживања на основу архивских извора Епархије будимске: значај и могућности. in Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok. 2013;:85-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8623 .
Stefanović-Banović, Milesa, "Eтнолошкa истраживања на основу архивских извора Епархије будимске: значај и могућности" in Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok (2013):85-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8623 .

Искуство смрти у савременом друштву у Србији, у периоду 19–21. века

Стефановић-Бановић, Милеса

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/425/362
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8361
AB  - Монографија др Александрe Павићевић Време (без) смрти. Представе о
 смрти у Србији 19-21. века, у издању
 Етнографског института САНУ,
 представља значајно истраживање из
 области танатоантропологије, пре свега
 везано за разумевање искуства смрти у
 савременом друштву у Србији, у
 периоду од 19. до 21. века. Реч је о
 веома исцрпној и утемељеној студији,
 која се бави представама и ритуалима
 везаним за смрт, њихову (не)променљивост у контексту традиционалног/
 савременог, руралног/урбаног и секуларног/религиозног, као и везом између смрти и религиje.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Искуство смрти у савременом друштву у Србији, у периоду 19–21. века
SP  - 143
EP  - 145
VL  - 60
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8361
ER  - 
@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2012",
abstract = "Монографија др Александрe Павићевић Време (без) смрти. Представе о
 смрти у Србији 19-21. века, у издању
 Етнографског института САНУ,
 представља значајно истраживање из
 области танатоантропологије, пре свега
 везано за разумевање искуства смрти у
 савременом друштву у Србији, у
 периоду од 19. до 21. века. Реч је о
 веома исцрпној и утемељеној студији,
 која се бави представама и ритуалима
 везаним за смрт, њихову (не)променљивост у контексту традиционалног/
 савременог, руралног/урбаног и секуларног/религиозног, као и везом између смрти и религиje.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Искуство смрти у савременом друштву у Србији, у периоду 19–21. века",
pages = "143-145",
volume = "60",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8361"
}
Стефановић-Бановић, М.. (2012). Искуство смрти у савременом друштву у Србији, у периоду 19–21. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(1), 143-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8361
Стефановић-Бановић М. Искуство смрти у савременом друштву у Србији, у периоду 19–21. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(1):143-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8361 .
Стефановић-Бановић, Милеса, "Искуство смрти у савременом друштву у Србији, у периоду 19–21. века" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 1 (2012):143-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8361 .

Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије

Stefanović-Banović, Milesa

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Stefanović-Banović, Milesa
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/448/389
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/448/390
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8520
AB  - Питање календара који користи Српска православна
црква, иако се поставља више од једног века, и даље је
подједнако актуелно као и при првим покушајима његове
реформе. У полемикама на ову тему, црквени календар се
често повезује са верским, односно националним
идентитетом и традицијом.
Циљ рада је да се испита да ли и на који начин грађани
Србије размишљају о овом питању, и са којим
аргументима наступају најангажованије присталице,
односно противници реформе календара. Утицај знања и
информисаности на став о овој теми једно је од важних
питања на која овај рад покушава да дâ одговор.
AB  - Even though the issue of the Calendar used by the Serbian Orthodox Church has been discussed for more than one century,
it is still equally as current as in the time of the first attempts
aimed at its reform. In the discussions on this topic, the Church
Calendar is frequently connected to the religious, i.e. national
identity and traditions.
This paper is aimed at exploring whether and how citizens of
Serbia consider this issue and which arguments are employed
by the most fervent supporters of the Calendar, or the opponents of its reform. It aims at providing answers to a range of
issues, among which the impact of knowledge and level of in-
formation relating to positions about this topic has the central
position.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије
T1  - The Issue of Reform of the Church Calendar: the Level of Information and Positions of Citizens of Serbia
SP  - 49
EP  - 70
VL  - 59
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1101049S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8520
ER  - 
@article{
author = "Stefanović-Banović, Milesa",
year = "2011",
abstract = "Питање календара који користи Српска православна
црква, иако се поставља више од једног века, и даље је
подједнако актуелно као и при првим покушајима његове
реформе. У полемикама на ову тему, црквени календар се
често повезује са верским, односно националним
идентитетом и традицијом.
Циљ рада је да се испита да ли и на који начин грађани
Србије размишљају о овом питању, и са којим
аргументима наступају најангажованије присталице,
односно противници реформе календара. Утицај знања и
информисаности на став о овој теми једно је од важних
питања на која овај рад покушава да дâ одговор., Even though the issue of the Calendar used by the Serbian Orthodox Church has been discussed for more than one century,
it is still equally as current as in the time of the first attempts
aimed at its reform. In the discussions on this topic, the Church
Calendar is frequently connected to the religious, i.e. national
identity and traditions.
This paper is aimed at exploring whether and how citizens of
Serbia consider this issue and which arguments are employed
by the most fervent supporters of the Calendar, or the opponents of its reform. It aims at providing answers to a range of
issues, among which the impact of knowledge and level of in-
formation relating to positions about this topic has the central
position.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије, The Issue of Reform of the Church Calendar: the Level of Information and Positions of Citizens of Serbia",
pages = "49-70",
volume = "59",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1101049S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8520"
}
Stefanović-Banović, M.. (2011). Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(1), 49-70.
https://doi.org/10.2298/GEI1101049S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8520
Stefanović-Banović M. Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(1):49-70.
doi:10.2298/GEI1101049S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8520 .
Stefanović-Banović, Milesa, "Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 1 (2011):49-70,
https://doi.org/10.2298/GEI1101049S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8520 .

Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари

Стефановић-Бановић, Милеса

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/533/477
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8876
AB  - Основу овог рада представљају интервјуи са једанаест припадника
заједницe Срба у Мађарској, који су рађени 1993. године као грађа за
ускршњи број Српских народних новина у Будимпешти. Том приликом
објављени су само кратки делови интервјуа са Николом Бајронтом из Ловре и
Симом Божићем из Сантова. Остатак овде наведене грађе до сада није
објављиван.
У време када су интервјуи рађени, само три саговорника су била
млађа од шездесет година. О Ускрсу су претежно говорили на основу личног
сећања, али су повремено наводили и моменте из сећања својих старих: „А
стари, стари су нешто причали да је било некад и овде...”, додајући да они
сами више нису били сведоци тих обичаја.
Иако је основна тема био Ускрс, са некима од саговорника направљена
је нека врста отвореног интервјуа. Причајући о ускршњим обичајима, они су
дали известан преглед своје животне приче, говорећи о свом породичном пореклу и животу, историјско-политичким околностима, избору супружника,
празницима и обичајима, и односима са Мађарима.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари
SP  - 269
EP  - 286
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901269S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876
ER  - 
@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2009",
abstract = "Основу овог рада представљају интервјуи са једанаест припадника
заједницe Срба у Мађарској, који су рађени 1993. године као грађа за
ускршњи број Српских народних новина у Будимпешти. Том приликом
објављени су само кратки делови интервјуа са Николом Бајронтом из Ловре и
Симом Божићем из Сантова. Остатак овде наведене грађе до сада није
објављиван.
У време када су интервјуи рађени, само три саговорника су била
млађа од шездесет година. О Ускрсу су претежно говорили на основу личног
сећања, али су повремено наводили и моменте из сећања својих старих: „А
стари, стари су нешто причали да је било некад и овде...”, додајући да они
сами више нису били сведоци тих обичаја.
Иако је основна тема био Ускрс, са некима од саговорника направљена
је нека врста отвореног интервјуа. Причајући о ускршњим обичајима, они су
дали известан преглед своје животне приче, говорећи о свом породичном пореклу и животу, историјско-политичким околностима, избору супружника,
празницима и обичајима, и односима са Мађарима.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари",
pages = "269-286",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901269S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876"
}
Стефановић-Бановић, М.. (2009). Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 269-286.
https://doi.org/10.2298/GEI0901269S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876
Стефановић-Бановић М. Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):269-286.
doi:10.2298/GEI0901269S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876 .
Стефановић-Бановић, Милеса, "Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):269-286,
https://doi.org/10.2298/GEI0901269S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876 .

Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционала аграрна култура Словака у централној и јужној Европи

Стефановић-Бановић, Милеса

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/514/458
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8774
AB  - Прилагођавање природној средини
и снабдевање животним намирницама
представља свакодневицу помоћу које
човек стиче не само биолошка добра,
већ и културни идентитет. Ово исто-
времено означава и ниво културне
зрелости при хуманизацији природне
средине. Материјалне, социјалне и
духовне манифестације, као и однос
према природи, организација породице
и друштва, вредносне оријентације –
све ово је у прошлости у Словачкој
било под значајним утицајем сеоског
начина живота. Зависност од пољо-
привредне производње прожимала је
духовни живот сељака и одразила се на
богати аграрни култ њихових предака.
Ово су полазне тачке Петра
Славковског, сарадника Етнографског
института Словачке академије наука,
аутора монографије Свет који нестаје,
који уједно наглашава да ову стару
културну основу, која је усредсређена
на просперитет сеоских породица, налазимо у свим европским сеоским
аграрним друштвима као део културне
баштине.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционала аграрна култура Словака у централној и јужној Европи
SP  - 169
EP  - 171
VL  - 57
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8774
ER  - 
@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2009",
abstract = "Прилагођавање природној средини
и снабдевање животним намирницама
представља свакодневицу помоћу које
човек стиче не само биолошка добра,
већ и културни идентитет. Ово исто-
времено означава и ниво културне
зрелости при хуманизацији природне
средине. Материјалне, социјалне и
духовне манифестације, као и однос
према природи, организација породице
и друштва, вредносне оријентације –
све ово је у прошлости у Словачкој
било под значајним утицајем сеоског
начина живота. Зависност од пољо-
привредне производње прожимала је
духовни живот сељака и одразила се на
богати аграрни култ њихових предака.
Ово су полазне тачке Петра
Славковског, сарадника Етнографског
института Словачке академије наука,
аутора монографије Свет који нестаје,
који уједно наглашава да ову стару
културну основу, која је усредсређена
на просперитет сеоских породица, налазимо у свим европским сеоским
аграрним друштвима као део културне
баштине.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционала аграрна култура Словака у централној и јужној Европи",
pages = "169-171",
volume = "57",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8774"
}
Стефановић-Бановић, М.. (2009). Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционала аграрна култура Словака у централној и јужној Европи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 169-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8774
Стефановић-Бановић М. Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционала аграрна култура Словака у централној и јужној Европи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):169-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8774 .
Стефановић-Бановић, Милеса, "Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционала аграрна култура Словака у централној и јужној Европи" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):169-171,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8774 .