Башић, Ивана

Link to this page

Authority KeyName Variants
4bfd0538-97a0-4dcc-81f1-e2464e0ff135
  • Башић, Ивана (10)
  • Башић, Ивана С. (5)
  • Bašić, Ivana (1)
Projects

Author's Bibliography

Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић

Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/41
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10392
AB  - У фокусу нашег разматрања биће начин на који је Ксенија Атанасијевић, пишући о
песникињама и филозофкињама старе Грчке, али и о св. Терези из Авиле или Жорж
Сандовој, исписивала сопствено разумевање значаја женске научне и уметничке
креативности, те еманципације жена. Избором жена о којима ће писати, као и
наглашавањем одређених квалитета њихових личности и њихових дела, те
филозофских концепата које је подржавала, Ксенија Атанасијевић је у Портретима
жена истовремено створила своје имплицитно имагинарно филозофско „Ја“. Стога би
најпрецизније жанровско одређење Портрета жена било фрагменти трептавог
саосећања са личностима које је описивала, а саосећање се може одредити и као
кључна карактеристика целокупног њеног опуса и живота – емпатија је чинила и
основу етичке филозофије Ксеније Атанасијевић, и њеног друштвеног, пацифистичког
и феминистичког ангажмана и истовремено је за њу представљала основу вредности
људског живота. Овим избором, Ксенија Атанасијевић антиципирала је и став
ововременог феминизма о нужности стварања женског канона за обликовање женског
личног и стваралачког идентитета.
AB  - In our discussion we will explore how Ksenija Atanasijević, while writing about the poets
and philosophers of ancient Greece, but also about Saint Teresa of Avila and George Sand,
expressed her own understanding of the importance of womenʼs scientific and artistic
creativity, and also their emancipation. By choice of women she will write about, as well as
emphasis on certain qualities of their personalities and their work, and the philosophical
concepts she supported, Ksenija Atanasijević simultaneously created her implicit imaginary
philosophical “Iˮ in Portraits of Women. Therefore, the most precise genre definition of
Portraits of Women would be fragments of flickering compassion towards the personalities she is describing, and compassion can be defined as a key characteristic of her entire oeuvre
and life – empathy was the basis of Ksenija Atanasijevicʼs ethical philosophy and her social,
pacifist and feminist engagement and at the same time it was in her opinion the most
important value of human life. With this choice, Ksenija Atanasijević also anticipated the
stance of contemporary feminism on the necessity of creating a female canon for shaping a
womenʼs personal and creative identity.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић
T1  - Fragments of Autobiography: The Concept of “Flickering Compassion” in Portraits of Women by Ksenija Atanasijević
SP  - 353
EP  - 376
VL  - 68
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2002353B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана",
year = "2020",
abstract = "У фокусу нашег разматрања биће начин на који је Ксенија Атанасијевић, пишући о
песникињама и филозофкињама старе Грчке, али и о св. Терези из Авиле или Жорж
Сандовој, исписивала сопствено разумевање значаја женске научне и уметничке
креативности, те еманципације жена. Избором жена о којима ће писати, као и
наглашавањем одређених квалитета њихових личности и њихових дела, те
филозофских концепата које је подржавала, Ксенија Атанасијевић је у Портретима
жена истовремено створила своје имплицитно имагинарно филозофско „Ја“. Стога би
најпрецизније жанровско одређење Портрета жена било фрагменти трептавог
саосећања са личностима које је описивала, а саосећање се може одредити и као
кључна карактеристика целокупног њеног опуса и живота – емпатија је чинила и
основу етичке филозофије Ксеније Атанасијевић, и њеног друштвеног, пацифистичког
и феминистичког ангажмана и истовремено је за њу представљала основу вредности
људског живота. Овим избором, Ксенија Атанасијевић антиципирала је и став
ововременог феминизма о нужности стварања женског канона за обликовање женског
личног и стваралачког идентитета., In our discussion we will explore how Ksenija Atanasijević, while writing about the poets
and philosophers of ancient Greece, but also about Saint Teresa of Avila and George Sand,
expressed her own understanding of the importance of womenʼs scientific and artistic
creativity, and also their emancipation. By choice of women she will write about, as well as
emphasis on certain qualities of their personalities and their work, and the philosophical
concepts she supported, Ksenija Atanasijević simultaneously created her implicit imaginary
philosophical “Iˮ in Portraits of Women. Therefore, the most precise genre definition of
Portraits of Women would be fragments of flickering compassion towards the personalities she is describing, and compassion can be defined as a key characteristic of her entire oeuvre
and life – empathy was the basis of Ksenija Atanasijevicʼs ethical philosophy and her social,
pacifist and feminist engagement and at the same time it was in her opinion the most
important value of human life. With this choice, Ksenija Atanasijević also anticipated the
stance of contemporary feminism on the necessity of creating a female canon for shaping a
womenʼs personal and creative identity.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић, Fragments of Autobiography: The Concept of “Flickering Compassion” in Portraits of Women by Ksenija Atanasijević",
pages = "353-376",
volume = "68",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2002353B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392"
}
Башић, И.. (2020). Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(2), 353-376.
https://doi.org/10.2298/GEI2002353B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392
Башић И. Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(2):353-376.
doi:10.2298/GEI2002353B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392 .
Башић, Ивана, "Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 2 (2020):353-376,
https://doi.org/10.2298/GEI2002353B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392 .

Ksenija Atanasijević – autoportret u portretima

Bašić, Ivana

(Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Bašić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/zbornik-radova/nau%C4%8Dnice-u-dru%C5%A1tvu
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10684
AB  - Ksenija Atanasijević, prva žena doktor nauka i docent u Kralјevini SHS
i eminentan filozof svog doba, bila je izrazito društveno angažovani mislilac,
posebno na polјu pacifizma, antifašizma, antisemitizma i feminizma. Pored
brojnih rasprava o feminizmu, ona je i autorka tekstova o značajnim žena
ma. Pišući o pesnikinjama i filozofkinjama stare Grčke, ali i o sv. Terezi iz
Avile ili Žorž Sandovoj, ispisivala je sopstveno razumevanje značaja naučne i
umetničke kreativnosti i emancipacije žena. Izborom različitih ženskih stva
ralačkih individualnosti i nadahnutim tumačenjem njihovih dela, karaktera i
egzistencija – Ksenija Atanasijević je naslikala sopstveni intelektualni i emo
tivni portret. Stoga se ovi njeni tekstovi mogu svrstati u žanr (auto)biografije
„treperave saosećajnosti“.
AB  - Ksenija Atanasijević (1894–1981), the first female Doctor of Philosophy
and Assistant Professor in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, an eminent
philosopher of her time, was contemporaneously a highly socially engaged thinker, especially in the fields of pacifism, anti-fascism, anti-Semitism and feminism.
In addition to numerous discussions on feminism, Atanasijević authored texts on
significant female historical figures – from philosophers and writers to rulers and
saints. The focus of the paper is on how Atanasijević, writing about the poets and
philosophers of ancient Greece, but also about Saint Teresa of Ávila or George Sand,
wrote her own understanding of the importance of women’s scholarly and artistic
creativity and the emancipation of women. At the same time – through her choice
of different women’s creative individualities, and by the inspired interpretation of
their works, characters and existences – Atanasijević painted her own intellectual
and emotional portrait.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
T1  - Ksenija Atanasijević – autoportret u portretima
T1  - Ksenija Atanasijević – Self-Portrait in Portraits
SP  - 342
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10684
ER  - 
@inbook{
author = "Bašić, Ivana",
year = "2020",
abstract = "Ksenija Atanasijević, prva žena doktor nauka i docent u Kralјevini SHS
i eminentan filozof svog doba, bila je izrazito društveno angažovani mislilac,
posebno na polјu pacifizma, antifašizma, antisemitizma i feminizma. Pored
brojnih rasprava o feminizmu, ona je i autorka tekstova o značajnim žena
ma. Pišući o pesnikinjama i filozofkinjama stare Grčke, ali i o sv. Terezi iz
Avile ili Žorž Sandovoj, ispisivala je sopstveno razumevanje značaja naučne i
umetničke kreativnosti i emancipacije žena. Izborom različitih ženskih stva
ralačkih individualnosti i nadahnutim tumačenjem njihovih dela, karaktera i
egzistencija – Ksenija Atanasijević je naslikala sopstveni intelektualni i emo
tivni portret. Stoga se ovi njeni tekstovi mogu svrstati u žanr (auto)biografije
„treperave saosećajnosti“., Ksenija Atanasijević (1894–1981), the first female Doctor of Philosophy
and Assistant Professor in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, an eminent
philosopher of her time, was contemporaneously a highly socially engaged thinker, especially in the fields of pacifism, anti-fascism, anti-Semitism and feminism.
In addition to numerous discussions on feminism, Atanasijević authored texts on
significant female historical figures – from philosophers and writers to rulers and
saints. The focus of the paper is on how Atanasijević, writing about the poets and
philosophers of ancient Greece, but also about Saint Teresa of Ávila or George Sand,
wrote her own understanding of the importance of women’s scholarly and artistic
creativity and the emancipation of women. At the same time – through her choice
of different women’s creative individualities, and by the inspired interpretation of
their works, characters and existences – Atanasijević painted her own intellectual
and emotional portrait.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society",
booktitle = "Ksenija Atanasijević – autoportret u portretima, Ksenija Atanasijević – Self-Portrait in Portraits",
pages = "342-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10684"
}
Bašić, I.. (2020). Ksenija Atanasijević – autoportret u portretima. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 342-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10684
Bašić I. Ksenija Atanasijević – autoportret u portretima. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society. 2020;:342-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10684 .
Bašić, Ivana, "Ksenija Atanasijević – autoportret u portretima" in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society (2020):342-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10684 .

Пурпурно путовање онкрај свести – прамистерије женског у 'Дану шестом' Растка Петровића

Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7530
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/821/733
AB  - Роман Дан шести Растка Петровића, иако је дуго био неправедно запостављен, према
бројним доцнијим оценама књижевне критике, најбољи je роман српске књижевности
о Првом светском рату. У фокусу овог романа, са елементима аутобиографије, налази
се процес дехуманизације човека, а рат се приказује као пурпурно циклично путовање
до огољене суштине људског бића у сусрету са пресудним историјским, колективним
и дубоко интимним збивањима. Рат, иако традиционално „мушка ствар”, приказује се
као део циклуса материнске природе, која тежи обнови и почелима, а историјска
фактографија је на више равни замењена сугестивним митским сликама. Велико
проливање крви у Петровићевој визији постаје „циклус женствености у природи” која
из себе избацује „полунатрулу клицу” ради стварања нове. „Ратни“ роман Растка
Петровића, интерпретиран у кључу Нојманове идеје о прамистеријама женског,
разоткрива се као антрополошка и психолошка студија матријархалне свести у
уметничкој форми.
AB  - Novel The Sixth Day by Rastko Petrovic, even though for a long time neglected by criticism,
has recently been acknowledged as the best Serbian novel about World War I. At the centre
of this novel, which has autobiographical elements, is the process of dehumanization, while
war is represented as a purple cyclical journey to the very essence of human being as it goes
through historical and personal turmoils. War, notwithstanding its traditionally "male"
nature, is experienced as part of the cycle of maternal nature, which strives towards renewal
and recommencement, substituting on several levels historical factography with suggestive
mythical images. Petrovic's vision of the bloodshed becomes "the cycle of the feminine in
nature," which expels from herself "the half rotten seed" in order to generate a new one.
"War" novel by Rastko Petrovic, interpreted in the key of Neumann's theory of the primordial mysteries of the feminine, represents an anthropological and psychological study
of matriarchal consciousness in artistic form. The mysteries of blood (menstruation,
defloration, birth giving, transfiguration of milk into blood, and death) are dominant in
Petrovic’s novel, highlighting the “transfigurative character of the feminine” and are the
effects of the anima, whose function is fundamentally positive since it represents the
awakening of consciousness and thus the overcoming of the anonymous and formless
subconsciousness related to “matriarchal situation.” Despite some negative aspects, the
figure of the Great Woman or the Great Mother in The Sixth Day should not be associated
with the existentialist approach characteristic of the patriarchal view of women given that
negative aspects ensue from the pre-archetype which contains in itself both both positive and
negative aspect. It was through “geological layers of humanity” and human consciousness
that Rastko Petrovic aimed to disclose “the primordial mysteries of the feminine”.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Пурпурно путовање онкрај свести – прамистерије женског у 'Дану шестом' Растка Петровића
T1  - Purple journey beyond consciousness – primordial mystery of the feminine in ‘The Sixth Day’ by Rastko Petrovic
SP  - 361
EP  - 376
VL  - 67
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1902361B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7530
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана",
year = "2019",
abstract = "Роман Дан шести Растка Петровића, иако је дуго био неправедно запостављен, према
бројним доцнијим оценама књижевне критике, најбољи je роман српске књижевности
о Првом светском рату. У фокусу овог романа, са елементима аутобиографије, налази
се процес дехуманизације човека, а рат се приказује као пурпурно циклично путовање
до огољене суштине људског бића у сусрету са пресудним историјским, колективним
и дубоко интимним збивањима. Рат, иако традиционално „мушка ствар”, приказује се
као део циклуса материнске природе, која тежи обнови и почелима, а историјска
фактографија је на више равни замењена сугестивним митским сликама. Велико
проливање крви у Петровићевој визији постаје „циклус женствености у природи” која
из себе избацује „полунатрулу клицу” ради стварања нове. „Ратни“ роман Растка
Петровића, интерпретиран у кључу Нојманове идеје о прамистеријама женског,
разоткрива се као антрополошка и психолошка студија матријархалне свести у
уметничкој форми., Novel The Sixth Day by Rastko Petrovic, even though for a long time neglected by criticism,
has recently been acknowledged as the best Serbian novel about World War I. At the centre
of this novel, which has autobiographical elements, is the process of dehumanization, while
war is represented as a purple cyclical journey to the very essence of human being as it goes
through historical and personal turmoils. War, notwithstanding its traditionally "male"
nature, is experienced as part of the cycle of maternal nature, which strives towards renewal
and recommencement, substituting on several levels historical factography with suggestive
mythical images. Petrovic's vision of the bloodshed becomes "the cycle of the feminine in
nature," which expels from herself "the half rotten seed" in order to generate a new one.
"War" novel by Rastko Petrovic, interpreted in the key of Neumann's theory of the primordial mysteries of the feminine, represents an anthropological and psychological study
of matriarchal consciousness in artistic form. The mysteries of blood (menstruation,
defloration, birth giving, transfiguration of milk into blood, and death) are dominant in
Petrovic’s novel, highlighting the “transfigurative character of the feminine” and are the
effects of the anima, whose function is fundamentally positive since it represents the
awakening of consciousness and thus the overcoming of the anonymous and formless
subconsciousness related to “matriarchal situation.” Despite some negative aspects, the
figure of the Great Woman or the Great Mother in The Sixth Day should not be associated
with the existentialist approach characteristic of the patriarchal view of women given that
negative aspects ensue from the pre-archetype which contains in itself both both positive and
negative aspect. It was through “geological layers of humanity” and human consciousness
that Rastko Petrovic aimed to disclose “the primordial mysteries of the feminine”.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Пурпурно путовање онкрај свести – прамистерије женског у 'Дану шестом' Растка Петровића, Purple journey beyond consciousness – primordial mystery of the feminine in ‘The Sixth Day’ by Rastko Petrovic",
pages = "361-376",
volume = "67",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1902361B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7530"
}
Башић, И.. (2019). Пурпурно путовање онкрај свести – прамистерије женског у 'Дану шестом' Растка Петровића. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(2), 361-376.
https://doi.org/10.2298/GEI1902361B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7530
Башић И. Пурпурно путовање онкрај свести – прамистерије женског у 'Дану шестом' Растка Петровића. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):361-376.
doi:10.2298/GEI1902361B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7530 .
Башић, Ивана, "Пурпурно путовање онкрај свести – прамистерије женског у 'Дану шестом' Растка Петровића" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):361-376,
https://doi.org/10.2298/GEI1902361B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7530 .

In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)

Радојичић, Драгана; Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/781/704
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7577
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)
SP  - 697
EP  - 700
VL  - 66
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана and Башић, Ивана",
year = "2018",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)",
pages = "697-700",
volume = "66",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577"
}
Радојичић, Д.,& Башић, И.. (2018). In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 697-700.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577
Радојичић Д, Башић И. In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):697-700.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577 .
Радојичић, Драгана, Башић, Ивана, "In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):697-700,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577 .

Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту

Башић, Ивана; Узелац, Александар

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
AU  - Узелац, Александар
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7605
AB  - У раду се разматра генеза представа и симболизам једне од најупечатљивијих фигура
имагинираног средњовековног бестијаријума – базилиск, и њему сродних митских
животиња – змије-петла, змијског цара, абраксаса, у општем и јужнословенском
контексту. Анализа писаних извора, од антике, преко средњовековне до ране модерне
епохе, потом народних предања, као и ликовних представа, показује да су базилиск и
њему сродна бића, настала спајањем елемената змије/змаја и петла/птице, иако у сржи
амбивалентни, првобитно имали суштински позитивну симболику и представљали
покретачку силу и активност, надвладавање супротности и успостављање
целовитости, те сложеност људске природе и космичку синтезу.
AB  - The paper deals with the genesis of the image and the symbolism of one of the most striking
figures in the imagined medieval bestiary - basilisk, and its related mythical animals -
cockatrice, serpent's king, abraxas, both in the general and South Slavic context. An analysis
of written sources, from antiquity to medieval and early modern epoch, the folk tradition, as
well as artistic representations, show that basilisk and its related forms, emerged through
joining the elements of the snake / dragon and the cock / bird. Although essentially
ambivalent, they had essentially positive symbolism by representing the driving force and
activity, the overcoming of opposites, the establishment of integrity, and the complexity of
human nature and cosmic synthesis.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту
T1  - Basilisk (Cockatrice) and its Symbolism in the General and South Slavic Context
SP  - 155
EP  - 176
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801155B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7605
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана and Узелац, Александар",
year = "2018",
abstract = "У раду се разматра генеза представа и симболизам једне од најупечатљивијих фигура
имагинираног средњовековног бестијаријума – базилиск, и њему сродних митских
животиња – змије-петла, змијског цара, абраксаса, у општем и јужнословенском
контексту. Анализа писаних извора, од антике, преко средњовековне до ране модерне
епохе, потом народних предања, као и ликовних представа, показује да су базилиск и
њему сродна бића, настала спајањем елемената змије/змаја и петла/птице, иако у сржи
амбивалентни, првобитно имали суштински позитивну симболику и представљали
покретачку силу и активност, надвладавање супротности и успостављање
целовитости, те сложеност људске природе и космичку синтезу., The paper deals with the genesis of the image and the symbolism of one of the most striking
figures in the imagined medieval bestiary - basilisk, and its related mythical animals -
cockatrice, serpent's king, abraxas, both in the general and South Slavic context. An analysis
of written sources, from antiquity to medieval and early modern epoch, the folk tradition, as
well as artistic representations, show that basilisk and its related forms, emerged through
joining the elements of the snake / dragon and the cock / bird. Although essentially
ambivalent, they had essentially positive symbolism by representing the driving force and
activity, the overcoming of opposites, the establishment of integrity, and the complexity of
human nature and cosmic synthesis.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту, Basilisk (Cockatrice) and its Symbolism in the General and South Slavic Context",
pages = "155-176",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801155B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7605"
}
Башић, И.,& Узелац, А.. (2018). Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 155-176.
https://doi.org/10.2298/GEI1801155B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7605
Башић И, Узелац А. Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):155-176.
doi:10.2298/GEI1801155B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7605 .
Башић, Ивана, Узелац, Александар, "Базилиск (змија-петао) и његова симболика у општем и јужнословенском контексту" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):155-176,
https://doi.org/10.2298/GEI1801155B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7605 .

Ружно и грдно: концепт ружног у српском језику

Башић, Ивана С.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана С.
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/156/113
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7710
AB  - У раду се разматра концепт ружног у српском језику посредством анализе лексема
ружно, грдно и гадно. Долази се до закључка да је концепт ружног у вези са
имагинацијом земаљске материје, те да je формиран и у вези са опозицијама
божанско–људско–животињско. Лексема ружно (<*ṷreng- „савијати”, који се налази и
у режати), која је преузела и семантичке компоненте лексеме грдно, одређена је
опозицијом људско–нељудско, а њена иконичност садржи представу животињског,
изопаченог понашања, недостојног човека. Појам грдног (<*gъrdъ <*gher- „трти”,
односно, *ghreu „оштар”) одређен је пак сликом неправилне, грубе, за обликовање
неподесне материје. Естетске и етичке категорије у првобитном, али и у доцнијем,
појмовном мишљењу мећусобно су повезане – зло и ружно стоје насупрот лепом и
добром, али су и одређене њима.
AB  - We analyze lexical iconicity of basic aesthetic expression categories in Serbian language
which expressed concept of ugly– ružno and grdno (“ugly“). Their iconicity is, first of all,
associated with the imagination of earthly substance (grdan), but is formed in connection
with divine–human–animal opposition (ružno). The lexeme ružno (<*ṷreng- “bend” which
is also contained in režati „growl”, „snarl”) which has taken over semantic components of
the lexeme grdno is, on the other hand, determined by an opposition of human–inhuman and
its iconicity contains images of animal like, deviant behaviour unsuitable to a
human.Concept of grdno (<*gъrdъ <*gher- “abrade”, or *ghreu- “sharp”) is determined by
an image of a substance which is uneven, rough and unsuitable for moulding. Esthetical and
ethical categories in both former and later cognitive thinking are interconnected – evil and
ugly oppose beautiful and good but they are also defined by them.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ружно и грдно: концепт ружног у српском језику
T1  - Concept of Ugly in Serbian Language: ‘ružno’ and ‘grdno’
SP  - 151
EP  - 162
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601151B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7710
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана С.",
year = "2016",
abstract = "У раду се разматра концепт ружног у српском језику посредством анализе лексема
ружно, грдно и гадно. Долази се до закључка да је концепт ружног у вези са
имагинацијом земаљске материје, те да je формиран и у вези са опозицијама
божанско–људско–животињско. Лексема ружно (<*ṷreng- „савијати”, који се налази и
у режати), која је преузела и семантичке компоненте лексеме грдно, одређена је
опозицијом људско–нељудско, а њена иконичност садржи представу животињског,
изопаченог понашања, недостојног човека. Појам грдног (<*gъrdъ <*gher- „трти”,
односно, *ghreu „оштар”) одређен је пак сликом неправилне, грубе, за обликовање
неподесне материје. Естетске и етичке категорије у првобитном, али и у доцнијем,
појмовном мишљењу мећусобно су повезане – зло и ружно стоје насупрот лепом и
добром, али су и одређене њима., We analyze lexical iconicity of basic aesthetic expression categories in Serbian language
which expressed concept of ugly– ružno and grdno (“ugly“). Their iconicity is, first of all,
associated with the imagination of earthly substance (grdan), but is formed in connection
with divine–human–animal opposition (ružno). The lexeme ružno (<*ṷreng- “bend” which
is also contained in režati „growl”, „snarl”) which has taken over semantic components of
the lexeme grdno is, on the other hand, determined by an opposition of human–inhuman and
its iconicity contains images of animal like, deviant behaviour unsuitable to a
human.Concept of grdno (<*gъrdъ <*gher- “abrade”, or *ghreu- “sharp”) is determined by
an image of a substance which is uneven, rough and unsuitable for moulding. Esthetical and
ethical categories in both former and later cognitive thinking are interconnected – evil and
ugly oppose beautiful and good but they are also defined by them.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ружно и грдно: концепт ружног у српском језику, Concept of Ugly in Serbian Language: ‘ružno’ and ‘grdno’",
pages = "151-162",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601151B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7710"
}
Башић, И. С.. (2016). Ружно и грдно: концепт ружног у српском језику. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 151-162.
https://doi.org/10.2298/GEI1601151B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7710
Башић ИС. Ружно и грдно: концепт ружног у српском језику. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):151-162.
doi:10.2298/GEI1601151B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7710 .
Башић, Ивана С., "Ружно и грдно: концепт ружног у српском језику" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):151-162,
https://doi.org/10.2298/GEI1601151B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7710 .

Пустоодна светлост. Оглед о четири кретања Христифора Црниловића

Станковић, Станислав Р.; Башић, Ивана С.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Станковић, Станислав Р.
AU  - Башић, Ивана С.
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/138/97
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7689
AB  - У раду се, уз животопис Христифора Црниловића, говори о његовом вишеслојном и
вредном сликарском, предавачком и етнографском раду. У контексту психосоцијалне
матрице заједнице у којој је Црниловић живео и стварао, те њеног односа према
уметнику и истраживачу, анализира се мотивација његовог локалног именовања Кица
Пустоод.
AB  - This paper gives insight on Christiphor Crnilovich's multilayered and valuable painting art,
lectures and ethnographic work, along with his biography. Within context of psycho-social
environment in which Crnilovich has lived and created, as well as within context of this
environment's relation towards an artist and a researcher, motivation of his local nickname
"Kica Pustood" is being analysed.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Пустоодна светлост. Оглед о четири кретања Христифора Црниловића
T1  - Pustoodna Svetlost. An Essay on Four Directions of Christiphor Crnilovich
SP  - 389
EP  - 403
VL  - 64
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1602391S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7689
ER  - 
@article{
author = "Станковић, Станислав Р. and Башић, Ивана С.",
year = "2016",
abstract = "У раду се, уз животопис Христифора Црниловића, говори о његовом вишеслојном и
вредном сликарском, предавачком и етнографском раду. У контексту психосоцијалне
матрице заједнице у којој је Црниловић живео и стварао, те њеног односа према
уметнику и истраживачу, анализира се мотивација његовог локалног именовања Кица
Пустоод., This paper gives insight on Christiphor Crnilovich's multilayered and valuable painting art,
lectures and ethnographic work, along with his biography. Within context of psycho-social
environment in which Crnilovich has lived and created, as well as within context of this
environment's relation towards an artist and a researcher, motivation of his local nickname
"Kica Pustood" is being analysed.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Пустоодна светлост. Оглед о четири кретања Христифора Црниловића, Pustoodna Svetlost. An Essay on Four Directions of Christiphor Crnilovich",
pages = "389-403",
volume = "64",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1602391S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7689"
}
Станковић, С. Р.,& Башић, И. С.. (2016). Пустоодна светлост. Оглед о четири кретања Христифора Црниловића. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(2), 389-403.
https://doi.org/10.2298/GEI1602391S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7689
Станковић СР, Башић ИС. Пустоодна светлост. Оглед о четири кретања Христифора Црниловића. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(2):389-403.
doi:10.2298/GEI1602391S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7689 .
Станковић, Станислав Р., Башић, Ивана С., "Пустоодна светлост. Оглед о четири кретања Христифора Црниловића" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 2 (2016):389-403,
https://doi.org/10.2298/GEI1602391S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7689 .

Значај ‘двоструке укорењености’. (Потенцијал исељеника у међународним интеракцијама и креирању имиџа држава)

Пантовић, Бранислав; Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Пантовић, Бранислав
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/293/238
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7987
AB  - У раду се, имајући у виду претходна етноантрополошка, социолошка, политиколошка и комуниколошка истраживања, разматра утицај трансмиграната на стварање и развој интеракција између земље порекла и земље дестинације. Истражује се потенцијал исељеника у активностима посредовања између различитих држава, друштава и култура,
те у формирању имиџа државе. Циљ рада је подстицање истраживањâ и дискусијâ о односу између исељеника, матице и земље пријема, дијаспори као потенцијалу за
развој међународних односа, те примене научних закључака на креирање државне стратегије у погледу дефинисања међународних односа и идентитетске политике.
AB  - This paper closely examines the influence of trans-migrants on the formation and development of interactions between the country of origin and the adoptedcountry, based on the previous ethnoantropological, politicological, sociological and communicological researches. The potential of migrant activities is studied in interactions between countries, societies and cultures, as well as in the formation of national and country images. The dual identity and dual ideology of trans-migrants is viewed as an important factor for possible improvement of international relations, while avoiding unnecessary segregations and conflicts.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Значај ‘двоструке укорењености’. (Потенцијал исељеника у међународним интеракцијама и креирању имиџа држава)
T1  - The Importance of ‘Double Embeddedness’. (The Potential of Migrants in International Interactions and in the Creation of National Images)
SP  - 177
EP  - 192
VL  - 63
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1501177P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7987
ER  - 
@article{
author = "Пантовић, Бранислав and Башић, Ивана",
year = "2015",
abstract = "У раду се, имајући у виду претходна етноантрополошка, социолошка, политиколошка и комуниколошка истраживања, разматра утицај трансмиграната на стварање и развој интеракција између земље порекла и земље дестинације. Истражује се потенцијал исељеника у активностима посредовања између различитих држава, друштава и култура,
те у формирању имиџа државе. Циљ рада је подстицање истраживањâ и дискусијâ о односу између исељеника, матице и земље пријема, дијаспори као потенцијалу за
развој међународних односа, те примене научних закључака на креирање државне стратегије у погледу дефинисања међународних односа и идентитетске политике., This paper closely examines the influence of trans-migrants on the formation and development of interactions between the country of origin and the adoptedcountry, based on the previous ethnoantropological, politicological, sociological and communicological researches. The potential of migrant activities is studied in interactions between countries, societies and cultures, as well as in the formation of national and country images. The dual identity and dual ideology of trans-migrants is viewed as an important factor for possible improvement of international relations, while avoiding unnecessary segregations and conflicts.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Значај ‘двоструке укорењености’. (Потенцијал исељеника у међународним интеракцијама и креирању имиџа држава), The Importance of ‘Double Embeddedness’. (The Potential of Migrants in International Interactions and in the Creation of National Images)",
pages = "177-192",
volume = "63",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1501177P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7987"
}
Пантовић, Б.,& Башић, И.. (2015). Значај ‘двоструке укорењености’. (Потенцијал исељеника у међународним интеракцијама и креирању имиџа држава). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(1), 177-192.
https://doi.org/10.2298/GEI1501177P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7987
Пантовић Б, Башић И. Значај ‘двоструке укорењености’. (Потенцијал исељеника у међународним интеракцијама и креирању имиџа држава). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(1):177-192.
doi:10.2298/GEI1501177P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7987 .
Пантовић, Бранислав, Башић, Ивана, "Значај ‘двоструке укорењености’. (Потенцијал исељеника у међународним интеракцијама и креирању имиџа држава)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 1 (2015):177-192,
https://doi.org/10.2298/GEI1501177P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7987 .

Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили

Јовичић, Петрија; Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Јовичић, Петрија
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/255/200
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7925
AB  - У раду се анализирa слика Лутка Милене Павловић Барили у контексту антропологије ликовне уметности и феминистичких студија. Фантазматске фигуре на слици посматрају се као симболи трансформацијe и поигравања сародним и полним идентитетима, а њихово драмско „маскирање“ као платформа за проналажење целовите креативне личности која иронизује биолошку „специјализацију
жене''. Назив Лутка упућује тумача у правцу размишљања
о родним улогама, јер је лутка обавезна играчка девојчица,
која има функцију припреме за материнство и кућне послове, али поседује и статус (лепог) објекта којим се манипулише у мушком свету. Спајање тела „лутке“ и мушке
главе се може посматрати као вид револта и борбе за превазилажење инфериорне позиције. Мушка глава својом
величином и одважношћу потискује у други план
тело/објекат лутке-девојчице, она као симбол „мушке
интелигенције“ додељује субјективитет „лутки“ и жељену
супериорност у свету мушке доминације. Лутка са одликама мушке моћи истовремено прикрива и наглашава
рањивост и друштвену маргинализованост женскости, која
у жељи за самореализацијом може упасти у замку опона-
шања мушкарца, што је борба за стицање моћи, али и признање сопствене/женске недостатности и инфериорне
позиције. Међутим, наго мушко тело, лишено лица и руку
– те тиме субјективности и делатности – претворено у
(леп) објекат и потиснуто у други план, наглашава двосмисленост односа „мушке“ и „женске“ позиције, те отвара
могућност разноликих тумачења ове слике у оквиру теорија рода, полности и креативности.
AB  - The paper analyzes the painting Doll by Milena
Pavlović Barili in the context of anthropology, fine arts
and feminist studies. Phantasmic figures in the painting
are discussed as symbols of transformation, gender and
sexual identity tittuping, and their scenic “masking” as a
platform for finding comprehensive creative personality,
ironizing biological “specialization of females”. The
name Doll suggests pondering about gender roles, because a doll is a must toy for girls, thus preparing them
for motherhood and housework; in addition, it also carries a status of (beautiful) an object manipulated in men's world. Attaching a male
head onto the ”Doll’s” body can be seen as a form of revolt and struggle to overcome inferior position. On one hand, the male head, with its size and audacity pushes into the background body /object doll-girl, while on the other hand, the head as a
symbol of "men’s intelligence" provides subjectivity to the "doll" and the desired
superiority in the world of male dominance. The Doll, with the characteristics of
male power, simultaneously conceals and highlights the vulnerability and social
marginalization of femininity. At the same time, in the desire for self-realization,
the doll can fall into the trap of imitating men-- the struggle to gain power, but also
could mean a recognition of one’s own/ female inadequacy and inferior position.
However, the male’s naked body, deprived of the face and hands - and hence subjectivity and activity –is turned into a (beautiful) object and pushed into the background, emphasizing the ambiguity of the relationship of "male" and "female" position and hence opening up the possibility of various interpretations of the painting
within the theory of gender, sexuality and creativity.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили
T1  - Masks and Metamorphosis of Female Creativity – ‘Doll’ by Milena Pavlović Barili
SP  - 395
EP  - 410
VL  - 63
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1502395J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925
ER  - 
@article{
author = "Јовичић, Петрија and Башић, Ивана",
year = "2015",
abstract = "У раду се анализирa слика Лутка Милене Павловић Барили у контексту антропологије ликовне уметности и феминистичких студија. Фантазматске фигуре на слици посматрају се као симболи трансформацијe и поигравања сародним и полним идентитетима, а њихово драмско „маскирање“ као платформа за проналажење целовите креативне личности која иронизује биолошку „специјализацију
жене''. Назив Лутка упућује тумача у правцу размишљања
о родним улогама, јер је лутка обавезна играчка девојчица,
која има функцију припреме за материнство и кућне послове, али поседује и статус (лепог) објекта којим се манипулише у мушком свету. Спајање тела „лутке“ и мушке
главе се може посматрати као вид револта и борбе за превазилажење инфериорне позиције. Мушка глава својом
величином и одважношћу потискује у други план
тело/објекат лутке-девојчице, она као симбол „мушке
интелигенције“ додељује субјективитет „лутки“ и жељену
супериорност у свету мушке доминације. Лутка са одликама мушке моћи истовремено прикрива и наглашава
рањивост и друштвену маргинализованост женскости, која
у жељи за самореализацијом може упасти у замку опона-
шања мушкарца, што је борба за стицање моћи, али и признање сопствене/женске недостатности и инфериорне
позиције. Међутим, наго мушко тело, лишено лица и руку
– те тиме субјективности и делатности – претворено у
(леп) објекат и потиснуто у други план, наглашава двосмисленост односа „мушке“ и „женске“ позиције, те отвара
могућност разноликих тумачења ове слике у оквиру теорија рода, полности и креативности., The paper analyzes the painting Doll by Milena
Pavlović Barili in the context of anthropology, fine arts
and feminist studies. Phantasmic figures in the painting
are discussed as symbols of transformation, gender and
sexual identity tittuping, and their scenic “masking” as a
platform for finding comprehensive creative personality,
ironizing biological “specialization of females”. The
name Doll suggests pondering about gender roles, because a doll is a must toy for girls, thus preparing them
for motherhood and housework; in addition, it also carries a status of (beautiful) an object manipulated in men's world. Attaching a male
head onto the ”Doll’s” body can be seen as a form of revolt and struggle to overcome inferior position. On one hand, the male head, with its size and audacity pushes into the background body /object doll-girl, while on the other hand, the head as a
symbol of "men’s intelligence" provides subjectivity to the "doll" and the desired
superiority in the world of male dominance. The Doll, with the characteristics of
male power, simultaneously conceals and highlights the vulnerability and social
marginalization of femininity. At the same time, in the desire for self-realization,
the doll can fall into the trap of imitating men-- the struggle to gain power, but also
could mean a recognition of one’s own/ female inadequacy and inferior position.
However, the male’s naked body, deprived of the face and hands - and hence subjectivity and activity –is turned into a (beautiful) object and pushed into the background, emphasizing the ambiguity of the relationship of "male" and "female" position and hence opening up the possibility of various interpretations of the painting
within the theory of gender, sexuality and creativity.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили, Masks and Metamorphosis of Female Creativity – ‘Doll’ by Milena Pavlović Barili",
pages = "395-410",
volume = "63",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1502395J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925"
}
Јовичић, П.,& Башић, И.. (2015). Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 395-410.
https://doi.org/10.2298/GEI1502395J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925
Јовичић П, Башић И. Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):395-410.
doi:10.2298/GEI1502395J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925 .
Јовичић, Петрија, Башић, Ивана, "Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):395-410,
https://doi.org/10.2298/GEI1502395J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925 .

Тело духовно – концепт (Словенске) душе (II)

Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7994
AB  - у раду се испитује концепт душе у словенској и
српској култури у контексту општих представа о души
и долази до закључка да дуалистичка концептуална
категоризација тело–душа није постојала у
словенској и српској паганској слици света, већ је
настала као плод примања хришћанства, док је за
старији, пагански слој била важнија идејавегетативне
и емотивне душе, тесно повезане са телом, и идеја
слободне душе – човековог двојника, која ипак
подразумева одређену, иако нематеријалну и не
увек видљиву телесност (тело духовно).
AB  - This work analyses the concept of the soul in the
Slavic and the Serbian cultures in the context of general
views on soul and concludes that the dual conception
body-soul did not exist in the pagan Slavic world picture.
It was developed in Slavic and Serbian culture along
with the acceptance of Christianity, while the earlier,
pagan culture held in a higher esteem the notion of
the vegetative and emotive soul, closely related to the
body and the idea of free soul – man’s double, who,
nevertheless, implies a certain, although immaterial and
not always apparent embodiment (“spiritual body” – ‘telo duhovno’). The iconicity
of the lexeme ‘duša’ rests upon the opposition visible-invisible, which is reserved for
the vegetative or organic soul, while the free soul depends on the opposition material-
immaterial. The difference in the iconicity of the lexemes ‘duša’ (“soul”) and ‘duh’
(“spirit”) – although both stand in an etymological relation to ‘dah’ (“breath”), ‘disati’
(“to breath”), ‘duvati’ (“to blow”) – lies in the fact that ‘duh’ is conceptualized as a
divine breath, ‘sila duhovna’ (“a divine force”), which can be individuated in part, but
which maintains the characteristics of its divine or demonic origin and is related to
the intellect and the will, elements of air and fire, while the ‘duša’ is individuated and
linked to “lower” levels of human being – bodily functions and sensitivity related to
the element of water.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Тело духовно – концепт (Словенске) душе (II)
T1  - The Spiritual Body – Concept of the (Slavic) Soul (II)
SP  - 131
EP  - 146
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7994
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана",
year = "2014",
abstract = "у раду се испитује концепт душе у словенској и
српској култури у контексту општих представа о души
и долази до закључка да дуалистичка концептуална
категоризација тело–душа није постојала у
словенској и српској паганској слици света, већ је
настала као плод примања хришћанства, док је за
старији, пагански слој била важнија идејавегетативне
и емотивне душе, тесно повезане са телом, и идеја
слободне душе – човековог двојника, која ипак
подразумева одређену, иако нематеријалну и не
увек видљиву телесност (тело духовно)., This work analyses the concept of the soul in the
Slavic and the Serbian cultures in the context of general
views on soul and concludes that the dual conception
body-soul did not exist in the pagan Slavic world picture.
It was developed in Slavic and Serbian culture along
with the acceptance of Christianity, while the earlier,
pagan culture held in a higher esteem the notion of
the vegetative and emotive soul, closely related to the
body and the idea of free soul – man’s double, who,
nevertheless, implies a certain, although immaterial and
not always apparent embodiment (“spiritual body” – ‘telo duhovno’). The iconicity
of the lexeme ‘duša’ rests upon the opposition visible-invisible, which is reserved for
the vegetative or organic soul, while the free soul depends on the opposition material-
immaterial. The difference in the iconicity of the lexemes ‘duša’ (“soul”) and ‘duh’
(“spirit”) – although both stand in an etymological relation to ‘dah’ (“breath”), ‘disati’
(“to breath”), ‘duvati’ (“to blow”) – lies in the fact that ‘duh’ is conceptualized as a
divine breath, ‘sila duhovna’ (“a divine force”), which can be individuated in part, but
which maintains the characteristics of its divine or demonic origin and is related to
the intellect and the will, elements of air and fire, while the ‘duša’ is individuated and
linked to “lower” levels of human being – bodily functions and sensitivity related to
the element of water.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Тело духовно – концепт (Словенске) душе (II), The Spiritual Body – Concept of the (Slavic) Soul (II)",
pages = "131-146",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7994"
}
Башић, И.. (2014). Тело духовно – концепт (Словенске) душе (II). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 131-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7994
Башић И. Тело духовно – концепт (Словенске) душе (II). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):131-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7994 .
Башић, Ивана, "Тело духовно – концепт (Словенске) душе (II)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):131-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7994 .

За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић

Јовичић, Петрија; Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Јовичић, Петрија
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/314/255
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8216
AB  - Рад испитује третман женског тела на Акту
(1956/57) Зоре Петровић, који је обележен
поигравањем са социјалним конструкцијама тела
и рода и померањем границе тела, при чему оно
постаје носилац субјективитета и тачка на којој се
преламају и преплићу лични и полни идетнитет,
културни и друштвени стереотипи, те односи моћи и
доминације. Ова слика стога представља својеврсно
уметничко преиспитивање позиције женског
тела у патријархалном поретку, са елементима
фантазматских пројекција у трагању за сопственим
женским и уметничким идентитетом, али и интуитивни
сликарски наговештај потоњих феминистичких
теорија и њихово истовремено проблематизовање.
AB  - The treatment of female body in the paintings
of Zora Petrovic anticipate the feminist theories that
originated during the 70’s and 80’s of the 20th century,
which suggested androcentrism and absence of the
female perspective and the necessity of re-evaluation on
the concept of body. Through the expression of female
body, in the traditional painter’s act, Zora Petrovic
flirts with the social constructions of body and gender,
intuitively pushing the boundaries towards the spiritual
realm while treating body not only as an physical object
but also as the bearer of the subjectivism and the point
where personal and sexual identity, cultural and social
stereotypes and relations between power and domination
interconnect.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић
T1  - In Search of a Painter’s Stroke. Female Body Boundaries in Zora Petrovic’s Painting ‘Acts’ (1956/1957)
SP  - 155
EP  - 169
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402155J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216
ER  - 
@article{
author = "Јовичић, Петрија and Башић, Ивана",
year = "2014",
abstract = "Рад испитује третман женског тела на Акту
(1956/57) Зоре Петровић, који је обележен
поигравањем са социјалним конструкцијама тела
и рода и померањем границе тела, при чему оно
постаје носилац субјективитета и тачка на којој се
преламају и преплићу лични и полни идетнитет,
културни и друштвени стереотипи, те односи моћи и
доминације. Ова слика стога представља својеврсно
уметничко преиспитивање позиције женског
тела у патријархалном поретку, са елементима
фантазматских пројекција у трагању за сопственим
женским и уметничким идентитетом, али и интуитивни
сликарски наговештај потоњих феминистичких
теорија и њихово истовремено проблематизовање., The treatment of female body in the paintings
of Zora Petrovic anticipate the feminist theories that
originated during the 70’s and 80’s of the 20th century,
which suggested androcentrism and absence of the
female perspective and the necessity of re-evaluation on
the concept of body. Through the expression of female
body, in the traditional painter’s act, Zora Petrovic
flirts with the social constructions of body and gender,
intuitively pushing the boundaries towards the spiritual
realm while treating body not only as an physical object
but also as the bearer of the subjectivism and the point
where personal and sexual identity, cultural and social
stereotypes and relations between power and domination
interconnect.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић, In Search of a Painter’s Stroke. Female Body Boundaries in Zora Petrovic’s Painting ‘Acts’ (1956/1957)",
pages = "155-169",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402155J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216"
}
Јовичић, П.,& Башић, И.. (2014). За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 155-169.
https://doi.org/10.2298/GEI1402155J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216
Јовичић П, Башић И. За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):155-169.
doi:10.2298/GEI1402155J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216 .
Јовичић, Петрија, Башић, Ивана, "За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):155-169,
https://doi.org/10.2298/GEI1402155J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216 .

Тело духовно – концепт (словенске) душе (I)

Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/359/300
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8284
AB  - У раду се испитује концепт
душе у словенској и српској култури
у контексту општих представа о
души и долази до закључка да
дуалистичка концептуална категоризација тело–душа није постојала у
словенској и српској паганској слици света, већ је настала као плод
примања хришћанства, док је за старији, пагански слој била важнија
идеја вегетативне и емотивне душе, тесно повезане са телом, и идеја
слободне душе – човековог двојника, која ипак подразумева одређену,
иако нематеријалну и не увек видљиву телесност (тело духовно).
Иконичност лексеме душа, када је реч о вегетативној души, заснива се
на опозицији видљиво–невидљиво, док се идеја слободне душе
заснива на опозицији материјално–нематеријално. Разлика у
иконичности лексема душа и дух – иако су обе у етимолошкој вези са
дах, дисати, дувати – састоји се у томе што је дух концептуализован
као божански дах, сила духовна, која не може бити индивидуализована
у потпуности, иако носи карактеристике свог божанског или демонског
порекла и повезана је са интелектом и вољом, те са ваздухом и
ватром. Душа је пак индивидуална и повезана са нижим сегментима
људског бића – телесним функцијама и осећајношћу, а у вези је са
елементом воде.
AB  - This work analyses the concept of
the soul in the Slavic and the Serbian
cultures in the context of general views on
soul and concludes that the dual conception
body-soul did not exist in the pagan Slavic
world picture. It was developed in Slavic and
Serbian culture along with the acceptance of Christianity, while the earlier,
pagan culture held in a higher esteem the notion of the vegetative and emotive
soul, closely related to the body and the idea of free soul – man’s double, who,
nevertheless, implies a certain, although immaterial and not always apparent
embodiment (“spiritual body” – ‘telo duhovno’). The iconicity of the lexeme
‘duša’ rests upon the opposition visible-invisible, which is reserved for the
vegetative or organic soul, while the free soul depends on the opposition
material-immaterial. The difference in the iconicity of the lexemes ‘duša’
(“soul”) and ‘duh’ (“spirit”) – although both stand in an etymological relation
to ‘dah’ (“breath”), ‘disati’ (“to breath”), ‘duvati’ (“to blow”) – lies in the fact
that ‘duh’ is conceptualized as a divine breath, ‘sila duhovna’ (“a divine
force”), which can be individuated in part, but which maintains the
characteristics of its divine or demonic origin and is related to the intellect and
the will, elements of air and fire, while the ‘duša’ is individuated and linked to
“lower” levels of human being – bodily functions and sensitivity related to the
element of water.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Тело духовно – концепт (словенске) душе (I)
T1  - The Spiritual Body – Concept of the (Slavic) Soul (I)
SP  - 113
EP  - 129
VL  - 61
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1302113B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8284
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана",
year = "2013",
abstract = "У раду се испитује концепт
душе у словенској и српској култури
у контексту општих представа о
души и долази до закључка да
дуалистичка концептуална категоризација тело–душа није постојала у
словенској и српској паганској слици света, већ је настала као плод
примања хришћанства, док је за старији, пагански слој била важнија
идеја вегетативне и емотивне душе, тесно повезане са телом, и идеја
слободне душе – човековог двојника, која ипак подразумева одређену,
иако нематеријалну и не увек видљиву телесност (тело духовно).
Иконичност лексеме душа, када је реч о вегетативној души, заснива се
на опозицији видљиво–невидљиво, док се идеја слободне душе
заснива на опозицији материјално–нематеријално. Разлика у
иконичности лексема душа и дух – иако су обе у етимолошкој вези са
дах, дисати, дувати – састоји се у томе што је дух концептуализован
као божански дах, сила духовна, која не може бити индивидуализована
у потпуности, иако носи карактеристике свог божанског или демонског
порекла и повезана је са интелектом и вољом, те са ваздухом и
ватром. Душа је пак индивидуална и повезана са нижим сегментима
људског бића – телесним функцијама и осећајношћу, а у вези је са
елементом воде., This work analyses the concept of
the soul in the Slavic and the Serbian
cultures in the context of general views on
soul and concludes that the dual conception
body-soul did not exist in the pagan Slavic
world picture. It was developed in Slavic and
Serbian culture along with the acceptance of Christianity, while the earlier,
pagan culture held in a higher esteem the notion of the vegetative and emotive
soul, closely related to the body and the idea of free soul – man’s double, who,
nevertheless, implies a certain, although immaterial and not always apparent
embodiment (“spiritual body” – ‘telo duhovno’). The iconicity of the lexeme
‘duša’ rests upon the opposition visible-invisible, which is reserved for the
vegetative or organic soul, while the free soul depends on the opposition
material-immaterial. The difference in the iconicity of the lexemes ‘duša’
(“soul”) and ‘duh’ (“spirit”) – although both stand in an etymological relation
to ‘dah’ (“breath”), ‘disati’ (“to breath”), ‘duvati’ (“to blow”) – lies in the fact
that ‘duh’ is conceptualized as a divine breath, ‘sila duhovna’ (“a divine
force”), which can be individuated in part, but which maintains the
characteristics of its divine or demonic origin and is related to the intellect and
the will, elements of air and fire, while the ‘duša’ is individuated and linked to
“lower” levels of human being – bodily functions and sensitivity related to the
element of water.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Тело духовно – концепт (словенске) душе (I), The Spiritual Body – Concept of the (Slavic) Soul (I)",
pages = "113-129",
volume = "61",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1302113B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8284"
}
Башић, И.. (2013). Тело духовно – концепт (словенске) душе (I). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 113-129.
https://doi.org/10.2298/GEI1302113B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8284
Башић И. Тело духовно – концепт (словенске) душе (I). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):113-129.
doi:10.2298/GEI1302113B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8284 .
Башић, Ивана, "Тело духовно – концепт (словенске) душе (I)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):113-129,
https://doi.org/10.2298/GEI1302113B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8284 .

'Омотач' и 'Целина' – Иконичност лексема тело и пут

Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/380/320
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8232
AB  - У раду се испитује иконичност
лексема тело и пут и долази се до
закључка да је првобитна иконичност
лексеме тело (<*tel- „равно дно, даска”)
била представа уобличавања аморфне,
неуобличене супстанце неком врстом
притиска, сабијања, згушњавања или
издвајања (резања/тесања). Пут/плот
(<ие. *pelH- „покривати, кожа”) подразумева субјективни доживљај тела
које може да осећа захваљујући сопственом сензибилном омотачу, у
коме се јавља чулна жеља и које, скупа са другим телом, зачиње ново,
живо и сензибилно тело-пут. Метафоре тела функционишу као
метафоре односа узајамности делова и целине – људско тело на
симболичком плану представља део друштвеног и космичког организма,
па је метаморфоза телесног у сродничко и социјално, као и телесног,
сродничког и социјалног у космичко, видљива на многим плановима, од
концепта народа као проширене породице, преко концепта религијске
заједнице која се успоставља једењем тела и испијањем крви
божанства, па све до митолошких мотива настанка космоса
распарчавањем божанског тела или природних катастрофа
проузрокованих сагрешењем појединих чланова друштва.
AB  - Analysis of the lexemes telo and put
arrives to the conclusion that the original iconicity
of the lexeme telo “body” (<*tel- “a flat surface, a
plank”) represents the formation of the amorphous,
unformed substance under a pressure,
compressing, or division (a cutting off or separation) and refers to the earth or tree as a
form of matter. Put/plot (<ie. *pelH- “to cover, skin”) implies the subjective sensations
of the body gathered through its own sensitive interface, in which arises the sensitive
desire which along with another body initiates a new, alive and sensitive body. The
metaphors of the body function like the metaphors of the interrelation between parts and
the whole – the human body on a symbolic plane represents a part of the social and
cosmic organism so that the metamorphosis of the bodily into the related and social as
well as of the bodily, related, and social into the cosmic level is apparent in many ways,
from the notion of people as an enlarged family, through the concept of the religious
community which establishes itself through eating of the body and drinking of the
divine blood, and the mythic accounts of the creation of the cosmos by way of the
dismemberment of the divine body, or by way of elemental catastrophes caused by the
waywardness of single individuals.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - 'Омотач' и 'Целина' – Иконичност лексема тело и пут
T1  - 'Cloak' and 'Wholeness' – Iconicity of the Lexemes 'Telo' and 'Put'
SP  - 75
EP  - 90
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301075B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8232
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана",
year = "2013",
abstract = "У раду се испитује иконичност
лексема тело и пут и долази се до
закључка да је првобитна иконичност
лексеме тело (<*tel- „равно дно, даска”)
била представа уобличавања аморфне,
неуобличене супстанце неком врстом
притиска, сабијања, згушњавања или
издвајања (резања/тесања). Пут/плот
(<ие. *pelH- „покривати, кожа”) подразумева субјективни доживљај тела
које може да осећа захваљујући сопственом сензибилном омотачу, у
коме се јавља чулна жеља и које, скупа са другим телом, зачиње ново,
живо и сензибилно тело-пут. Метафоре тела функционишу као
метафоре односа узајамности делова и целине – људско тело на
симболичком плану представља део друштвеног и космичког организма,
па је метаморфоза телесног у сродничко и социјално, као и телесног,
сродничког и социјалног у космичко, видљива на многим плановима, од
концепта народа као проширене породице, преко концепта религијске
заједнице која се успоставља једењем тела и испијањем крви
божанства, па све до митолошких мотива настанка космоса
распарчавањем божанског тела или природних катастрофа
проузрокованих сагрешењем појединих чланова друштва., Analysis of the lexemes telo and put
arrives to the conclusion that the original iconicity
of the lexeme telo “body” (<*tel- “a flat surface, a
plank”) represents the formation of the amorphous,
unformed substance under a pressure,
compressing, or division (a cutting off or separation) and refers to the earth or tree as a
form of matter. Put/plot (<ie. *pelH- “to cover, skin”) implies the subjective sensations
of the body gathered through its own sensitive interface, in which arises the sensitive
desire which along with another body initiates a new, alive and sensitive body. The
metaphors of the body function like the metaphors of the interrelation between parts and
the whole – the human body on a symbolic plane represents a part of the social and
cosmic organism so that the metamorphosis of the bodily into the related and social as
well as of the bodily, related, and social into the cosmic level is apparent in many ways,
from the notion of people as an enlarged family, through the concept of the religious
community which establishes itself through eating of the body and drinking of the
divine blood, and the mythic accounts of the creation of the cosmos by way of the
dismemberment of the divine body, or by way of elemental catastrophes caused by the
waywardness of single individuals.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "'Омотач' и 'Целина' – Иконичност лексема тело и пут, 'Cloak' and 'Wholeness' – Iconicity of the Lexemes 'Telo' and 'Put'",
pages = "75-90",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301075B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8232"
}
Башић, И.. (2013). 'Омотач' и 'Целина' – Иконичност лексема тело и пут. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 75-90.
https://doi.org/10.2298/GEI1301075B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8232
Башић И. 'Омотач' и 'Целина' – Иконичност лексема тело и пут. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):75-90.
doi:10.2298/GEI1301075B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8232 .
Башић, Ивана, "'Омотач' и 'Целина' – Иконичност лексема тело и пут" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):75-90,
https://doi.org/10.2298/GEI1301075B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8232 .

Лого и семиоза (од иконичког знака до симбола у функцији презентације српске културе)

Башић, Ивана С.; Пантовић, Бранислав

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана С.
AU  - Пантовић, Бранислав
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/420/357
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8358
AB  - Рад испитује комуникативне могућности дизајна као
 својеврсног универзалног језика. Анализирајући лого за
 дигитални Појмовник српске културе , аутори разматрају
 његову семиотичку природу и идентификују елементе
 дизајна који би требало да представе одређене
 вредности и пренесу жељену поруку.
AB  - A logo is most commonly observed as an
emblem with intent to be widely recognised as a
permanent symbol, or an icon, additionally permitting
correlative meanings within a designative context. In the
particular example of the Glossary of Serbian culture logo
the opportunities of elements of design (coded iconic
message, non-coded iconic message and linguistic message) have been analysed
with intention to ascertain communication with future users of the Index conveying
the desired message not only about specificities of Serbian culture but also its
complexity and unifying nature with the global culture. A logo is observed as a
multi-parametric code transcending form a concept of artistic design to a “rhetoric
figure” in context of presentation and promotion of Serbian culture. While the art of
designing, as a discipline, has the objective of artistic modulation, as well as an
aesthetic effect, it also, in this case, represents the form of the governmental
strategy in communication with others and formation of the cultural identity of its
citizens.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Лого и семиоза (од иконичког знака до симбола у функцији презентације српске културе)
T1  - Logo and Semiosis (From an Icon Sign to the Serbian Culture Symbol)
SP  - 49
EP  - 64
VL  - 60
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI111110002B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8358
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана С. and Пантовић, Бранислав",
year = "2012",
abstract = "Рад испитује комуникативне могућности дизајна као
 својеврсног универзалног језика. Анализирајући лого за
 дигитални Појмовник српске културе , аутори разматрају
 његову семиотичку природу и идентификују елементе
 дизајна који би требало да представе одређене
 вредности и пренесу жељену поруку., A logo is most commonly observed as an
emblem with intent to be widely recognised as a
permanent symbol, or an icon, additionally permitting
correlative meanings within a designative context. In the
particular example of the Glossary of Serbian culture logo
the opportunities of elements of design (coded iconic
message, non-coded iconic message and linguistic message) have been analysed
with intention to ascertain communication with future users of the Index conveying
the desired message not only about specificities of Serbian culture but also its
complexity and unifying nature with the global culture. A logo is observed as a
multi-parametric code transcending form a concept of artistic design to a “rhetoric
figure” in context of presentation and promotion of Serbian culture. While the art of
designing, as a discipline, has the objective of artistic modulation, as well as an
aesthetic effect, it also, in this case, represents the form of the governmental
strategy in communication with others and formation of the cultural identity of its
citizens.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Лого и семиоза (од иконичког знака до симбола у функцији презентације српске културе), Logo and Semiosis (From an Icon Sign to the Serbian Culture Symbol)",
pages = "49-64",
volume = "60",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI111110002B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8358"
}
Башић, И. С.,& Пантовић, Б.. (2012). Лого и семиоза (од иконичког знака до симбола у функцији презентације српске културе). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(1), 49-64.
https://doi.org/10.2298/GEI111110002B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8358
Башић ИС, Пантовић Б. Лого и семиоза (од иконичког знака до симбола у функцији презентације српске културе). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(1):49-64.
doi:10.2298/GEI111110002B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8358 .
Башић, Ивана С., Пантовић, Бранислав, "Лого и семиоза (од иконичког знака до симбола у функцији презентације српске културе)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 1 (2012):49-64,
https://doi.org/10.2298/GEI111110002B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8358 .

Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I)

Башић, Ивана С.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана С.
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/484/428
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8736
AB  - У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот.
AB  - In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and
numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman,
female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with
food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance.
The origin of the saying „the first kittens should go down the drain“ (should drawn
in water) hence should be explained by the existence of the fertility rites, where the
first litter of the cult animals was sacrificed to the Goddess in order to ensure future fertility; that is, the litter was thus „returned“ to the fertile water, as a symbol
of mother’s death. However, a more complete explanation requires ascertaining to
an iconic meaning of the lexeme cat and litter, which is the subject of the second
part of this paper.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I)
T1  - Why Do First Kittens End Up Down the Drain? An Iconic Meaning of the Lexema Cat and Litter (I)
SP  - 69
EP  - 83
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001085S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8736
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана С.",
year = "2010",
abstract = "У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот., In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and
numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman,
female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with
food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance.
The origin of the saying „the first kittens should go down the drain“ (should drawn
in water) hence should be explained by the existence of the fertility rites, where the
first litter of the cult animals was sacrificed to the Goddess in order to ensure future fertility; that is, the litter was thus „returned“ to the fertile water, as a symbol
of mother’s death. However, a more complete explanation requires ascertaining to
an iconic meaning of the lexeme cat and litter, which is the subject of the second
part of this paper.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I), Why Do First Kittens End Up Down the Drain? An Iconic Meaning of the Lexema Cat and Litter (I)",
pages = "69-83",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001085S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8736"
}
Башић, И. С.. (2010). Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 69-83.
https://doi.org/10.2298/GEI1001085S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8736
Башић ИС. Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):69-83.
doi:10.2298/GEI1001085S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8736 .
Башић, Ивана С., "Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):69-83,
https://doi.org/10.2298/GEI1001085S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8736 .

Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II)

Башић, Ивана С.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана С.
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/471/416
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8767
AB  - У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот.
AB  - In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman, female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance. This paper points out to a possibility that the lexema cat [mačka in Serbian language] originated from the basis of mat- (in Serbian language: mati, majka, in English language: mom, mother): the motivation basis for the both expression/ word for cat/litter (in Serbian language: mačka/kot) could be connected with a representation of female genitals (womb, in Sebian language: materica), birthing, understood here as “expulsion”, and “unfold” of the large number of offspring. Actually, those are the meanings of the verb.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II)
T1  - Why do first kittens end up down the drain?: An iconic meaning of the lexema cat and litter (II)
SP  - 131
EP  - 145
VL  - 58
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1002128B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8767
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана С.",
year = "2010",
abstract = "У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот., In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman, female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance. This paper points out to a possibility that the lexema cat [mačka in Serbian language] originated from the basis of mat- (in Serbian language: mati, majka, in English language: mom, mother): the motivation basis for the both expression/ word for cat/litter (in Serbian language: mačka/kot) could be connected with a representation of female genitals (womb, in Sebian language: materica), birthing, understood here as “expulsion”, and “unfold” of the large number of offspring. Actually, those are the meanings of the verb.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II), Why do first kittens end up down the drain?: An iconic meaning of the lexema cat and litter (II)",
pages = "131-145",
volume = "58",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1002128B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8767"
}
Башић, И. С.. (2010). Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(2), 131-145.
https://doi.org/10.2298/GEI1002128B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8767
Башић ИС. Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(2):131-145.
doi:10.2298/GEI1002128B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8767 .
Башић, Ивана С., "Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 2 (2010):131-145,
https://doi.org/10.2298/GEI1002128B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8767 .