Лукић Крстановић, Мирослава

Link to this page

Authority KeyName Variants
4acfbae3-e454-4c8e-9b7a-0f893734c1ec
  • Лукић Крстановић, Мирослава (17)
  • Lukić Krstanović, Miroslava (7)

Author's Bibliography

Biti žena u nauci – naučnica: problemi i perspektive. O projektu Etnografskog instituta SANU pod pokroviteljstvom Uneska

Lukić Krstanović, Miroslava

(Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
PY  - 2020
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/zbornik-radova/nau%C4%8Dnice-u-dru%C5%A1tvu
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10687
AB  - Zašto je važno govoriti, pamtiti, evocirati i ispunjavati saznajne prazni
ne o naučnicama? Ova i druga pitanja su tema projekta Etnografskog instituta
SANU u okviru Uneskovog Programa participacije 2018/2019. pod nazivom
Položaj naučnica u društvu i na tržištu rada u Srbiji / The Status of Women
Scholars and Scientists in the Labour Market and Society in Serbia. U radu se
daje pregled, iznose problemi i tendencije proistekle iz ovog Projekta.
AB  - Why is it important to talk about, and fill in the knowledge gaps of women
scholars and scientists? These and other questions were the theme of the project of
the Institute of Ethnography of Serbian Academy of Science and Arts under the
auspices of UNESCO Participation Program 2018/2019, entitled The Status of
Women Scholars and Scientists in the Labour Market and Society in Serbia. The Pro
ject consisted of the following programs: a seminar “Women Scholars for women
Scholars – Methodologies of Feminist Researches”; “Women Scientists in Society”,
a conference with more than 70 participants from Serbia and abroad; exhibition
of publications by women scientists and scholars; and a documentary film Women
Scientists and Scholars in Society – Signifi cant but Invisible. Both the project, and the
public debate raised important questions related to the status and position of wo
men scholars and scientists, such as: gender inequity in research funding; deficient
knowledge, heritage and social memory of historic women scholars and scientists;
lack of information about the importance of women scholars and scientists in a
society; trivialisation in the shaping of identity of women in science; absence of
gender sensitive topics; invisibility in the country of origin of scientists and scholars
who emigrated (especially female); problems of ageism; problems of feminist acti
vism in academia and so on.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
T1  - Biti žena u nauci – naučnica: problemi i perspektive. O projektu Etnografskog instituta SANU pod pokroviteljstvom Uneska
T1  - To be a Woman in Science: Problems and Perspectives. About the Institute of Etnography Project Supported by UNESCO
SP  - 443
EP  - 456
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10687
ER  - 
@inbook{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava",
year = "2020",
abstract = "Zašto je važno govoriti, pamtiti, evocirati i ispunjavati saznajne prazni
ne o naučnicama? Ova i druga pitanja su tema projekta Etnografskog instituta
SANU u okviru Uneskovog Programa participacije 2018/2019. pod nazivom
Položaj naučnica u društvu i na tržištu rada u Srbiji / The Status of Women
Scholars and Scientists in the Labour Market and Society in Serbia. U radu se
daje pregled, iznose problemi i tendencije proistekle iz ovog Projekta., Why is it important to talk about, and fill in the knowledge gaps of women
scholars and scientists? These and other questions were the theme of the project of
the Institute of Ethnography of Serbian Academy of Science and Arts under the
auspices of UNESCO Participation Program 2018/2019, entitled The Status of
Women Scholars and Scientists in the Labour Market and Society in Serbia. The Pro
ject consisted of the following programs: a seminar “Women Scholars for women
Scholars – Methodologies of Feminist Researches”; “Women Scientists in Society”,
a conference with more than 70 participants from Serbia and abroad; exhibition
of publications by women scientists and scholars; and a documentary film Women
Scientists and Scholars in Society – Signifi cant but Invisible. Both the project, and the
public debate raised important questions related to the status and position of wo
men scholars and scientists, such as: gender inequity in research funding; deficient
knowledge, heritage and social memory of historic women scholars and scientists;
lack of information about the importance of women scholars and scientists in a
society; trivialisation in the shaping of identity of women in science; absence of
gender sensitive topics; invisibility in the country of origin of scientists and scholars
who emigrated (especially female); problems of ageism; problems of feminist acti
vism in academia and so on.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society",
booktitle = "Biti žena u nauci – naučnica: problemi i perspektive. O projektu Etnografskog instituta SANU pod pokroviteljstvom Uneska, To be a Woman in Science: Problems and Perspectives. About the Institute of Etnography Project Supported by UNESCO",
pages = "443-456",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10687"
}
Lukić Krstanović, M.. (2020). Biti žena u nauci – naučnica: problemi i perspektive. O projektu Etnografskog instituta SANU pod pokroviteljstvom Uneska. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 443-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10687
Lukić Krstanović M. Biti žena u nauci – naučnica: problemi i perspektive. O projektu Etnografskog instituta SANU pod pokroviteljstvom Uneska. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society. 2020;:443-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10687 .
Lukić Krstanović, Miroslava, "Biti žena u nauci – naučnica: problemi i perspektive. O projektu Etnografskog instituta SANU pod pokroviteljstvom Uneska" in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society (2020):443-456,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10687 .

Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности

Lukić Krstanović, Miroslava

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7267
AB  - Тумачења дијаспоре укључују различите приступе, политике и перцепције, што проблематизује овај феномен. Продор и видљивост феномена постаје научно-истражи- вачки изазов у расветљавању и решавању планетарних и специфичних проблема људских кретања. Дијаспора је идеолошки, политички и економски конструкт проистекао из академских и стратешких разрада у домену знања и интереса. С друге стране, показује се да дијаспорa/e јесу разноврсне праксе и перцепције које отварају поља сензибилитета и комуникација. У раду сам прво представила кратак теоријски пресек разноврсних приступа и критичких анализа (есенцијализам, критика методолошког национализма, студије етницитета, историјске парадигме, концепт „национализам на даљину“) с намером да проблематизујем феномен дијаспоре, укажем на његове опште карактеристике и дилеме. Даља анализа усмерена је на конкретне одлике конструката дијаспоре у зонама друштвено-политичких стратегија (институционализација), пракси, перцепција и симболичких значења.
AB  - Diaspora interpretations involve different approaches, policies, and perceptions, which problematize this phenomenon. The penetration and visibility of the phenomenon becomes a scientific and research challenge in shedding light and solving global and specific problems of human motion. Diaspora is an ideological, political and economic construct derived from academic and strategic developments in the domain of knowledge and interests. On the other hand, diasporas are shown to be diverse practices and perceptions that open the fields of sensibility and communication. In the paper I presented a brief theoretical cross-section of various approaches and critical analyzes (essentialism, critique of methodological nationalism, studies of ethnicity, historical paradigm, concept of long-distance nationalism) with the intention of problematizing the diaspora phenomenon, pointing to its general characteristics and dilemmas. Further analysis focuses on the specific features of diaspora constructs in zones of strategies (institutionalization), practices and perceptions through socio-political and symbolic meanings.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности
T1  - Diaspora construct in the focus of entity policies and different mobilities
SP  - 607
EP  - 630
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903607L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267
ER  - 
@article{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava",
year = "2019",
abstract = "Тумачења дијаспоре укључују различите приступе, политике и перцепције, што проблематизује овај феномен. Продор и видљивост феномена постаје научно-истражи- вачки изазов у расветљавању и решавању планетарних и специфичних проблема људских кретања. Дијаспора је идеолошки, политички и економски конструкт проистекао из академских и стратешких разрада у домену знања и интереса. С друге стране, показује се да дијаспорa/e јесу разноврсне праксе и перцепције које отварају поља сензибилитета и комуникација. У раду сам прво представила кратак теоријски пресек разноврсних приступа и критичких анализа (есенцијализам, критика методолошког национализма, студије етницитета, историјске парадигме, концепт „национализам на даљину“) с намером да проблематизујем феномен дијаспоре, укажем на његове опште карактеристике и дилеме. Даља анализа усмерена је на конкретне одлике конструката дијаспоре у зонама друштвено-политичких стратегија (институционализација), пракси, перцепција и симболичких значења., Diaspora interpretations involve different approaches, policies, and perceptions, which problematize this phenomenon. The penetration and visibility of the phenomenon becomes a scientific and research challenge in shedding light and solving global and specific problems of human motion. Diaspora is an ideological, political and economic construct derived from academic and strategic developments in the domain of knowledge and interests. On the other hand, diasporas are shown to be diverse practices and perceptions that open the fields of sensibility and communication. In the paper I presented a brief theoretical cross-section of various approaches and critical analyzes (essentialism, critique of methodological nationalism, studies of ethnicity, historical paradigm, concept of long-distance nationalism) with the intention of problematizing the diaspora phenomenon, pointing to its general characteristics and dilemmas. Further analysis focuses on the specific features of diaspora constructs in zones of strategies (institutionalization), practices and perceptions through socio-political and symbolic meanings.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности, Diaspora construct in the focus of entity policies and different mobilities",
pages = "607-630",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903607L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267"
}
Lukić Krstanović, M.. (2019). Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(3), 607-630.
https://doi.org/10.2298/GEI1903607L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267
Lukić Krstanović M. Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):607-630.
doi:10.2298/GEI1903607L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267 .
Lukić Krstanović, Miroslava, "Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):607-630,
https://doi.org/10.2298/GEI1903607L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267 .

Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/772/696
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7579
AB  - Темат Истраживање миграција у Гласнику Етнографаског института САНУ показује да су истраживања и анализе миграција неопходна и због разноврсности тема, и због континуитета праћења, имајући у виду прошле, садашње и будуће свакодневице и догађаје. Иако још нема довољно истраживачица и истраживача у односу на кумулативност миграцијских процеса и проблема, ипак сваки помак и допринос оставља довољно трага да се феномен миграција научно стационира. То подразумева да се истраживања перманентно
суочавају са једном од најдоминантнијих тема, великом причом планетарних размера кретања људи и специфичним околностима њихових животних прелома.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"
SP  - 674
EP  - 679
VL  - 66
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2018",
abstract = "Темат Истраживање миграција у Гласнику Етнографаског института САНУ показује да су истраживања и анализе миграција неопходна и због разноврсности тема, и због континуитета праћења, имајући у виду прошле, садашње и будуће свакодневице и догађаје. Иако још нема довољно истраживачица и истраживача у односу на кумулативност миграцијских процеса и проблема, ипак сваки помак и допринос оставља довољно трага да се феномен миграција научно стационира. То подразумева да се истраживања перманентно
суочавају са једном од најдоминантнијих тема, великом причом планетарних размера кретања људи и специфичним околностима њихових животних прелома.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"",
pages = "674-679",
volume = "66",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579"
}
Лукић Крстановић, М.. (2018). Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 674-679.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579
Лукић Крстановић М. Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):674-679.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):674-679,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579 .

Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/266/211
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7607
AB  - Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и
нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што
умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или
противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе
успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција
колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од
1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина
обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација
смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна
учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких
циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и
спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у
зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним
стандардима и координирани рад на нивоу колегијалности.
AB  - Analyzing a scientific institution and its protagonists in diachronic perspective also entails
 different levels of (self)assessment – retrospection, introspection, and extrospection, which
 also points out to turmoils, stratifications, and contradictions of scientific temporal
 strategies. In this paper I am interpreting processes of the establishment of normative
 strategies, institutional politics, construction of collectivities, and individual aspirations at
 the Institute of Ethnography SASA from 1947 until present. Historical self-reflection
 encompasses five options through which scientific subjectivities and objectivities were
 formed and confronted: 1. Routinization of meaningful systems and sliding individual 
inventiveness; 2. Efficiency of the institutional order and distinctiveness in reaching
scientific goals; 3. Determined order and individual agility in the zone of enterprising and
skillful activism; 4. Consistency of scientific order and constant dynamics in the zones of
public visibility; 5. Verifiability in accordance with institutional standrads and coordinated
work at the collegial level.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ
T1  - Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA
SP  - 11
EP  - 32
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801011L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2018",
abstract = "Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и
нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што
умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или
противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе
успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција
колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од
1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина
обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација
смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна
учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких
циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и
спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у
зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним
стандардима и координирани рад на нивоу колегијалности., Analyzing a scientific institution and its protagonists in diachronic perspective also entails
 different levels of (self)assessment – retrospection, introspection, and extrospection, which
 also points out to turmoils, stratifications, and contradictions of scientific temporal
 strategies. In this paper I am interpreting processes of the establishment of normative
 strategies, institutional politics, construction of collectivities, and individual aspirations at
 the Institute of Ethnography SASA from 1947 until present. Historical self-reflection
 encompasses five options through which scientific subjectivities and objectivities were
 formed and confronted: 1. Routinization of meaningful systems and sliding individual 
inventiveness; 2. Efficiency of the institutional order and distinctiveness in reaching
scientific goals; 3. Determined order and individual agility in the zone of enterprising and
skillful activism; 4. Consistency of scientific order and constant dynamics in the zones of
public visibility; 5. Verifiability in accordance with institutional standrads and coordinated
work at the collegial level.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ, Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA",
pages = "11-32",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801011L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607"
}
Лукић Крстановић, М.. (2018). Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 11-32.
https://doi.org/10.2298/GEI1801011L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607
Лукић Крстановић М. Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):11-32.
doi:10.2298/GEI1801011L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):11-32,
https://doi.org/10.2298/GEI1801011L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607 .

In memoriam Десанка Николић (1929-2016)

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/221/175
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7629
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - In memoriam Десанка Николић (1929-2016)
SP  - 723
EP  - 725
VL  - 65
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7629
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2017",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "In memoriam Десанка Николић (1929-2016)",
pages = "723-725",
volume = "65",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7629"
}
Лукић Крстановић, М.. (2017). In memoriam Десанка Николић (1929-2016). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 723-725.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7629
Лукић Крстановић М. In memoriam Десанка Николић (1929-2016). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):723-725.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7629 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "In memoriam Десанка Николић (1929-2016)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):723-725,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7629 .

Интердисциплинарни дијалог о проучавању миграција. Овде и сада ‒ свет

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/223/176
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7864
AB  - Истраживања миграција представљају приоритет, јер отварају актуелне проблеме и питања која чине неизоставни део свакодневицa, политика,
 стратегија, конфликата, кретања и мобилности људи у свету. Када је наука
 спремна на таква сучељавања, тада истраживања добијају довољно маневар
 ског простора за аналитичко расветљавање и сагледавање са свих страна.
 Непрегледни свет миграција подстиче науку на моблност и истраживачку
 приправност овде – сада ‒ свуда. Проучавања миграција поседују перманент
 ну актуелност и динамику, јер нису изолована од микро- и макрополитика и
 економија, те друштвених и културних процеса.
AB  - Migration studies appear as a priority as they discuss the current problems
 and issues that inevitably are part of everyday life, policies, strategies, conflicts,
 movement and mobility of people around the globe. When such debates become
 scientific topics, then migration as an occurrence can be studied through multiple
 perspectives and overviews. The vast world of migration urges science and research
 towards mobility and research preparedness here - now - everywhere. Migration
 studies are always actual and dynamic, being a part of micro and macro politics and
 economics, social and cultural processes.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Интердисциплинарни дијалог о проучавању миграција. Овде и сада ‒ свет
T1  - Interdisciplinary Dialogue on Migration Studies. Here and Now –Worldwide
SP  - 507
EP  - 514
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1503507L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7864
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2015",
abstract = "Истраживања миграција представљају приоритет, јер отварају актуелне проблеме и питања која чине неизоставни део свакодневицa, политика,
 стратегија, конфликата, кретања и мобилности људи у свету. Када је наука
 спремна на таква сучељавања, тада истраживања добијају довољно маневар
 ског простора за аналитичко расветљавање и сагледавање са свих страна.
 Непрегледни свет миграција подстиче науку на моблност и истраживачку
 приправност овде – сада ‒ свуда. Проучавања миграција поседују перманент
 ну актуелност и динамику, јер нису изолована од микро- и макрополитика и
 економија, те друштвених и културних процеса., Migration studies appear as a priority as they discuss the current problems
 and issues that inevitably are part of everyday life, policies, strategies, conflicts,
 movement and mobility of people around the globe. When such debates become
 scientific topics, then migration as an occurrence can be studied through multiple
 perspectives and overviews. The vast world of migration urges science and research
 towards mobility and research preparedness here - now - everywhere. Migration
 studies are always actual and dynamic, being a part of micro and macro politics and
 economics, social and cultural processes.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Интердисциплинарни дијалог о проучавању миграција. Овде и сада ‒ свет, Interdisciplinary Dialogue on Migration Studies. Here and Now –Worldwide",
pages = "507-514",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1503507L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7864"
}
Лукић Крстановић, М.. (2015). Интердисциплинарни дијалог о проучавању миграција. Овде и сада ‒ свет. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 507-514.
https://doi.org/10.2298/GEI1503507L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7864
Лукић Крстановић М. Интердисциплинарни дијалог о проучавању миграција. Овде и сада ‒ свет. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):507-514.
doi:10.2298/GEI1503507L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7864 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Интердисциплинарни дијалог о проучавању миграција. Овде и сада ‒ свет" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):507-514,
https://doi.org/10.2298/GEI1503507L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7864 .

Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе

Lukić Krstanović, Miroslava; Radojičić, Dragana

(Beograd: Etnografski muzej, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2015
UR  - http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/2b6a97ed615f464684d30731b3b27ded.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8527
AB  - Елементи нематеријалног културног наслеђа представљају се као динамични процеси, живе праксе, успостављајући својеврсне културне политике на локалном, регионалном и глобалном нивоу. У Србији се нематеријално културно наслеђе пројектује као стратегија
државне политике, акумулирана научна знања, мреже разноврсних интеракција и перцепцијe његових носилаца. Имплементација нематеријалног културног наслеђа према Конвенцији Унескa покреће многа питања и иницијативе, о чему ће бити речи у овом раду.
AB  - The elements of intangible cultural heritage are presented as dynamic processes and live practices, while establishing distinct cultural policies at local, regional and global levels. In Serbia,
intangible cultural heritage is projected as a national policy strategy, accumulated academic knowledge, networks of various interactions and perceptions of its bearers. The implementation of the intangible cultural heritage policy according to the UNESCO Convention and the expression of
this heritage through the specific experience of its bearers raises many issues and initiatives. The
UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage was ratified in 2010
in Serbia. In 2011, two bodies entrusted with its implementation were established under the auspices of the Ministry of Culture and Media of the Republic of Serbia: the National Committee for
the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage and the Commission for Inscription of Intangible
Cultural Heritage in the National Register. In 2012, the Centre for Intangible Cultural Heritage was
established at the Ethnographic Museum in Belgrade. The tasks of the Centre include research,
registration, cataloguing, preservation and presentation of intangible cultural heritage in the territory of the Republic of Serbia, as well as assistance to local communities in identifying, evaluation, practice and transmission of their own cultural heritage to the next generations. The nominations that have so far been evaluated by the Commission for the National Register of Intangible Cultural Heritage and the National Committee can be classified into three groups: performance practices, crafts, and ritual and religious elements. Elements of intangible cultural heritage are presented in two ways: 1) by selecting customs, rituals, traditions, performance practice, and other elements that are identified as candidates for nomination for UNESCO lists (slava – the first element inscribed on the UNESCO list); 2) by selecting those elements in the national list which should draw attention to some customs and practices, with the aim of registering and protecting them as such, or enabling them to continue to live (more than forty elements have been registered so far). Having in mind the implementation of the intangible cultural heritage policy and the experience of work on its preservation and safeguarding we believe that it is necessary to constantly launch initiatives and review previous work, e.g. intangible cultural heritage should be treated as a process and not as a state; the emphasis should be laid on its creative potentials; heritage should be treated as a holder of human rights, freedom of choice arising from the diversity of experiences devoid of any form of discrimination; heritage should be subject to certain evaluations and control in order to encourage quality and reduce the randomness of selection, encourage children’s creativity and heritage among women, encourage intangible cultural heritage in multicultural environments and identify elements that connect and not those that divide.
PB  - Beograd: Etnografski muzej
T2  - Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
T1  - Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе
T1  - Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives
SP  - 165
EP  - 178
IS  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527
ER  - 
@article{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava and Radojičić, Dragana",
year = "2015",
abstract = "Елементи нематеријалног културног наслеђа представљају се као динамични процеси, живе праксе, успостављајући својеврсне културне политике на локалном, регионалном и глобалном нивоу. У Србији се нематеријално културно наслеђе пројектује као стратегија
државне политике, акумулирана научна знања, мреже разноврсних интеракција и перцепцијe његових носилаца. Имплементација нематеријалног културног наслеђа према Конвенцији Унескa покреће многа питања и иницијативе, о чему ће бити речи у овом раду., The elements of intangible cultural heritage are presented as dynamic processes and live practices, while establishing distinct cultural policies at local, regional and global levels. In Serbia,
intangible cultural heritage is projected as a national policy strategy, accumulated academic knowledge, networks of various interactions and perceptions of its bearers. The implementation of the intangible cultural heritage policy according to the UNESCO Convention and the expression of
this heritage through the specific experience of its bearers raises many issues and initiatives. The
UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage was ratified in 2010
in Serbia. In 2011, two bodies entrusted with its implementation were established under the auspices of the Ministry of Culture and Media of the Republic of Serbia: the National Committee for
the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage and the Commission for Inscription of Intangible
Cultural Heritage in the National Register. In 2012, the Centre for Intangible Cultural Heritage was
established at the Ethnographic Museum in Belgrade. The tasks of the Centre include research,
registration, cataloguing, preservation and presentation of intangible cultural heritage in the territory of the Republic of Serbia, as well as assistance to local communities in identifying, evaluation, practice and transmission of their own cultural heritage to the next generations. The nominations that have so far been evaluated by the Commission for the National Register of Intangible Cultural Heritage and the National Committee can be classified into three groups: performance practices, crafts, and ritual and religious elements. Elements of intangible cultural heritage are presented in two ways: 1) by selecting customs, rituals, traditions, performance practice, and other elements that are identified as candidates for nomination for UNESCO lists (slava – the first element inscribed on the UNESCO list); 2) by selecting those elements in the national list which should draw attention to some customs and practices, with the aim of registering and protecting them as such, or enabling them to continue to live (more than forty elements have been registered so far). Having in mind the implementation of the intangible cultural heritage policy and the experience of work on its preservation and safeguarding we believe that it is necessary to constantly launch initiatives and review previous work, e.g. intangible cultural heritage should be treated as a process and not as a state; the emphasis should be laid on its creative potentials; heritage should be treated as a holder of human rights, freedom of choice arising from the diversity of experiences devoid of any form of discrimination; heritage should be subject to certain evaluations and control in order to encourage quality and reduce the randomness of selection, encourage children’s creativity and heritage among women, encourage intangible cultural heritage in multicultural environments and identify elements that connect and not those that divide.",
publisher = "Beograd: Etnografski muzej",
journal = "Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade",
title = "Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе, Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives",
pages = "165-178",
number = "79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527"
}
Lukić Krstanović, M.,& Radojičić, D.. (2015). Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
Beograd: Etnografski muzej.(79), 165-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527
Lukić Krstanović M, Radojičić D. Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade. 2015;(79):165-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527 .
Lukić Krstanović, Miroslava, Radojičić, Dragana, "Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе" in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade, no. 79 (2015):165-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527 .

Migration Studies: Ethnology and Policy of the Institute of Ethnography SASA (1947–2014)

Lukić Krstanović, Miroslava

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SAS, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/304
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8224
AB  - Ethnological migration studies carried out within
 the Institute of Ethnography SASA have been
 institutionally positioned and appropriately conducted
 over the previous six decades, according to political
 and scientific policies. Subject matters and contents of
 these studies have been embedded into current policies,
 state interests, national ideologies and scientific trends,
 which have largely determined the course, dynamics
 and (in)dependency in work, thus shaping its utilitarian
 character. In order to understand the way in which the
 policy of migration studies has been devised and carried
 out, it is necessary to shed light on the historical context
 of constitution and construction of policies/programs at
 the Institute of Ethnography SASA, which serve as an
 important research point and a barometer of scientific
 currency and relevancy, as well as social and political
 determination.
AB  - Етнолошка истраживања миграција у оквиру
Етнографског института САНУ била су институционално
позиционирана и сврсисходно усмеравана током протеклих
шест деценија, сходно политичким и научним политикама.
Теме и садржаји истраживања усађени су у актуелне
политике, државне интересе и националне идеологије, што
је умногоме одређивало ток, динамику, (не)зависност рада,
односно – њихов утилитарни карактер. Да би се разумело
на који се начин стварала и остваривала политика проучавања миграција,
потребно је расветлити историјски контекст конституисања и конструисања
политика, тј. програма Етнографског института САНУ, који представљају
важан истраживачки пункт и барометар научне актуелности и релевантности.
Издвајају се следеће фазе институтских политика које се доводе у везу са
истраживањем миграција: 1. Период истраживања ареалних области – политика
антропогеографизације (1947–1964); 2. Период истраживања социо-културних промена – политикa етнографизације (1964–1980); 3. Период истраживања
дијаспоре, етницитета и радних миграција – политикa етнологизације
(1980–2000); 4. Истраживања миграција у периоду кризе и транзиције -
антропологизације (након 2000). Етнолошка и антрополошка истраживања
миграција у Србији, иако су се континуирано одвијала у оквиру институтских
програма, нису била довољно фаворизована да би постала релевентна научна
област и академски програм и предмет студија проучавања и едукација. Културно-
историјски приступ у мапирању просторних ареала, етничке категоризације,
функционални приступи друштвеним трансформацијама и симболичко
реструктурирање етничког идентитета били су маркери програмских и научних
политика етнолошког проучавања миграција, имајући у виду временски распон
од средине двадестог века до данас. Истраживачки пут праћења миграција
био је усмераван, али и самосталан, традиционалистички, али и иновативан
у подстицању индивидуалних иницијатива и тимског рада на отварању
теоријских и методолошких врата. Био је то амбивалентан статус истраживања
/ истраживача – између идеологија, политика и науке. Истраживања миграција
Етнографског института САНУ јесу понекад каснила, изостајала, застаревала,
била усмеравана, самоиницијативна, динамична или статична. Истраживања
миграција подразумевају интердисциплинарни приступ, што спутава сваки
дисциплинарни парохијализам, али она такође подразумевају јаке теоријско-
методолошке оквире у свакој од дисциплина. Сигурно је да су микро и макро,
локална и глобална миграцијска тржишта сувише сложене појаве / проблеми, који
се морају отварати са свих страна. Мобилност и функционалност истраживања
сада тражи сарадњу и истраживачку компатибилност, наравно – и финансијску
сналажљивост на научном (интер)националном тржишту. Функционалност
истраживања нема других могућности осим да се ослони на сопствене научне
потенцијале, на финансијско разумевање државних и интернационалних
институција, али изван државног и националног туторства и пропаганде.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SAS
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Migration Studies: Ethnology and Policy of the Institute of Ethnography SASA (1947–2014)
T1  - Истраживања миграција: етнологија и политика Етнографског института САНУ (1947–2014)
SP  - 15
EP  - 34
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402015L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8224
ER  - 
@article{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava",
year = "2014",
abstract = "Ethnological migration studies carried out within
 the Institute of Ethnography SASA have been
 institutionally positioned and appropriately conducted
 over the previous six decades, according to political
 and scientific policies. Subject matters and contents of
 these studies have been embedded into current policies,
 state interests, national ideologies and scientific trends,
 which have largely determined the course, dynamics
 and (in)dependency in work, thus shaping its utilitarian
 character. In order to understand the way in which the
 policy of migration studies has been devised and carried
 out, it is necessary to shed light on the historical context
 of constitution and construction of policies/programs at
 the Institute of Ethnography SASA, which serve as an
 important research point and a barometer of scientific
 currency and relevancy, as well as social and political
 determination., Етнолошка истраживања миграција у оквиру
Етнографског института САНУ била су институционално
позиционирана и сврсисходно усмеравана током протеклих
шест деценија, сходно политичким и научним политикама.
Теме и садржаји истраживања усађени су у актуелне
политике, државне интересе и националне идеологије, што
је умногоме одређивало ток, динамику, (не)зависност рада,
односно – њихов утилитарни карактер. Да би се разумело
на који се начин стварала и остваривала политика проучавања миграција,
потребно је расветлити историјски контекст конституисања и конструисања
политика, тј. програма Етнографског института САНУ, који представљају
важан истраживачки пункт и барометар научне актуелности и релевантности.
Издвајају се следеће фазе институтских политика које се доводе у везу са
истраживањем миграција: 1. Период истраживања ареалних области – политика
антропогеографизације (1947–1964); 2. Период истраживања социо-културних промена – политикa етнографизације (1964–1980); 3. Период истраживања
дијаспоре, етницитета и радних миграција – политикa етнологизације
(1980–2000); 4. Истраживања миграција у периоду кризе и транзиције -
антропологизације (након 2000). Етнолошка и антрополошка истраживања
миграција у Србији, иако су се континуирано одвијала у оквиру институтских
програма, нису била довољно фаворизована да би постала релевентна научна
област и академски програм и предмет студија проучавања и едукација. Културно-
историјски приступ у мапирању просторних ареала, етничке категоризације,
функционални приступи друштвеним трансформацијама и симболичко
реструктурирање етничког идентитета били су маркери програмских и научних
политика етнолошког проучавања миграција, имајући у виду временски распон
од средине двадестог века до данас. Истраживачки пут праћења миграција
био је усмераван, али и самосталан, традиционалистички, али и иновативан
у подстицању индивидуалних иницијатива и тимског рада на отварању
теоријских и методолошких врата. Био је то амбивалентан статус истраживања
/ истраживача – између идеологија, политика и науке. Истраживања миграција
Етнографског института САНУ јесу понекад каснила, изостајала, застаревала,
била усмеравана, самоиницијативна, динамична или статична. Истраживања
миграција подразумевају интердисциплинарни приступ, што спутава сваки
дисциплинарни парохијализам, али она такође подразумевају јаке теоријско-
методолошке оквире у свакој од дисциплина. Сигурно је да су микро и макро,
локална и глобална миграцијска тржишта сувише сложене појаве / проблеми, који
се морају отварати са свих страна. Мобилност и функционалност истраживања
сада тражи сарадњу и истраживачку компатибилност, наравно – и финансијску
сналажљивост на научном (интер)националном тржишту. Функционалност
истраживања нема других могућности осим да се ослони на сопствене научне
потенцијале, на финансијско разумевање државних и интернационалних
институција, али изван државног и националног туторства и пропаганде.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SAS",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Migration Studies: Ethnology and Policy of the Institute of Ethnography SASA (1947–2014), Истраживања миграција: етнологија и политика Етнографског института САНУ (1947–2014)",
pages = "15-34",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402015L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8224"
}
Lukić Krstanović, M.. (2014). Migration Studies: Ethnology and Policy of the Institute of Ethnography SASA (1947–2014). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SAS., 62(2), 15-34.
https://doi.org/10.2298/GEI1402015L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8224
Lukić Krstanović M. Migration Studies: Ethnology and Policy of the Institute of Ethnography SASA (1947–2014). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):15-34.
doi:10.2298/GEI1402015L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8224 .
Lukić Krstanović, Miroslava, "Migration Studies: Ethnology and Policy of the Institute of Ethnography SASA (1947–2014)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):15-34,
https://doi.org/10.2298/GEI1402015L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8224 .
1

Срби у Батањи: Истраживања Етнографског института САНУ

Lukić Krstanović, Miroslava; Pavlović, Mirjana

(Будимпешта : Српски институт, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
AU  - Pavlović, Mirjana
PY  - 2013
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/198/5e5edda73716f_Etnologija-Srba-u-Ma%C4%91arskoj-ZBORNIK.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8622
AB  - У излагању представиће се научно-методолошки процес истраживања и досадашњи резултати рада на теми Срби у Батањи етничка
идентификација и стратификација. Истраживачка стратегија подразумева: историјску димензију – реконструкцију прошлости, синхронијску
раван – проучавање свакодневног живота у мултиетничкој средини и
симболички систем у обликовању етничког идентитета. Етнолошки рад
подразумева комплексна теренска истраживања која се заснивају на сакупљању обимне писане и усмене грађе, фото и видео записима, анкетама и
интервијума и др. У излагању се назначавају даље смернице и перспективе
истраживања етничких процеса у оквиру савремених процеса интеграција и културних и друштвених специфичности. У том смислу етнолошка
монографска истраживања мултиетничких средина и регионалних целина јесу релевантни научни пројекти у међуинституционалној и међудржавној сарадњи.
AB  - The paper shall present scientific-methodological research process and so far
achieved results of work on the topic Serbs in Battonya – ethnic identification and
stratification. The research strategy entails: diachronic realm – reconstruction of
past, synchronic realm – studying of the everyday life in a multiethnic environment and symbolic system in shaping the ethnic identity. Ethnological work
involves complex field research based on collection of voluminous written and
oral material, photo and video records, polls and interviews etc. The presentation
indicates further guidelines and perspectives of research of ethnic processes
within contemporary integration processes and cultural and social specificities.
In that sense, ethnological monographic research of multiethnic environments
and regional entities indeed are relevant scientific projects in inter-institutional
and international cooperation.
AB  - A cikkben bemutatásra kerülnek a „Battonyai szerbek: etnikai identifikáció és
rétegződés” [Срби у Батањи, етничка идентификација и стратификација]
téma kutatásának tudományos-módszertani folyamatai és eddigi eredményei. A
tudományos stratégia magába foglalja a történelmi dimenziót (a múlt rekonstruálását, az egyidejű megközelítést), a mindennapi élet tanulmányozását egy többnemzetiségű környezetben és az etnikai identitást formáló szimbólumok rendszerét. Az etnológiai kutatómunka a terepen elvégzett komplex kutatásokon
alapult, melynek során nagy mennyiségű írott és szájhagyomány útján terjedő
forrást gyűjtöttünk, továbbá fotót és filmfelvételt, kérdőíves felmérést és interjút
készítettünk. A cikkben megjelöljük a jelenlegi integrációs folyamatok és kulturális-társadalmi sajátosságok között lejátszódó etnikai folyamatok további kutatásainak irányait és perspektíváit. Ebben az értelemben, a multietnikus közösségek és regionális egységek monografikus kutatása releváns tudományos projekteket képeznek az intézményközi és nemzetközi, államhatárokon átívelő kutatások terén.
PB  - Будимпешта : Српски институт
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok
T1  - Срби у Батањи: Истраживања Етнографског института САНУ
T1  - Serbs in Battonya: research of the Institute of ethnography SASA
T1  - A battonyai szerbek: a Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézetének kutatásai
SP  - 77
EP  - 84
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8622
ER  - 
@inbook{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava and Pavlović, Mirjana",
year = "2013",
abstract = "У излагању представиће се научно-методолошки процес истраживања и досадашњи резултати рада на теми Срби у Батањи етничка
идентификација и стратификација. Истраживачка стратегија подразумева: историјску димензију – реконструкцију прошлости, синхронијску
раван – проучавање свакодневног живота у мултиетничкој средини и
симболички систем у обликовању етничког идентитета. Етнолошки рад
подразумева комплексна теренска истраживања која се заснивају на сакупљању обимне писане и усмене грађе, фото и видео записима, анкетама и
интервијума и др. У излагању се назначавају даље смернице и перспективе
истраживања етничких процеса у оквиру савремених процеса интеграција и културних и друштвених специфичности. У том смислу етнолошка
монографска истраживања мултиетничких средина и регионалних целина јесу релевантни научни пројекти у међуинституционалној и међудржавној сарадњи., The paper shall present scientific-methodological research process and so far
achieved results of work on the topic Serbs in Battonya – ethnic identification and
stratification. The research strategy entails: diachronic realm – reconstruction of
past, synchronic realm – studying of the everyday life in a multiethnic environment and symbolic system in shaping the ethnic identity. Ethnological work
involves complex field research based on collection of voluminous written and
oral material, photo and video records, polls and interviews etc. The presentation
indicates further guidelines and perspectives of research of ethnic processes
within contemporary integration processes and cultural and social specificities.
In that sense, ethnological monographic research of multiethnic environments
and regional entities indeed are relevant scientific projects in inter-institutional
and international cooperation., A cikkben bemutatásra kerülnek a „Battonyai szerbek: etnikai identifikáció és
rétegződés” [Срби у Батањи, етничка идентификација и стратификација]
téma kutatásának tudományos-módszertani folyamatai és eddigi eredményei. A
tudományos stratégia magába foglalja a történelmi dimenziót (a múlt rekonstruálását, az egyidejű megközelítést), a mindennapi élet tanulmányozását egy többnemzetiségű környezetben és az etnikai identitást formáló szimbólumok rendszerét. Az etnológiai kutatómunka a terepen elvégzett komplex kutatásokon
alapult, melynek során nagy mennyiségű írott és szájhagyomány útján terjedő
forrást gyűjtöttünk, továbbá fotót és filmfelvételt, kérdőíves felmérést és interjút
készítettünk. A cikkben megjelöljük a jelenlegi integrációs folyamatok és kulturális-társadalmi sajátosságok között lejátszódó etnikai folyamatok további kutatásainak irányait és perspektíváit. Ebben az értelemben, a multietnikus közösségek és regionális egységek monografikus kutatása releváns tudományos projekteket képeznek az intézményközi és nemzetközi, államhatárokon átívelő kutatások terén.",
publisher = "Будимпешта : Српски институт, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok",
booktitle = "Срби у Батањи: Истраживања Етнографског института САНУ, Serbs in Battonya: research of the Institute of ethnography SASA, A battonyai szerbek: a Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézetének kutatásai",
pages = "77-84",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8622"
}
Lukić Krstanović, M.,& Pavlović, M.. (2013). Срби у Батањи: Истраживања Етнографског института САНУ. in Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok
Будимпешта : Српски институт., 77-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8622
Lukić Krstanović M, Pavlović M. Срби у Батањи: Истраживања Етнографског института САНУ. in Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok. 2013;:77-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8622 .
Lukić Krstanović, Miroslava, Pavlović, Mirjana, "Срби у Батањи: Истраживања Етнографског института САНУ" in Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok (2013):77-84,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8622 .

Позиционирање спонзорства на тржишту културних догађаја

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/360/301
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8283
AB  - У раду се проблематизује
однос културних догађаја и
спонзорства, кроз који се очитава
сложена комуникативна мрежа на
позицијама друштвене одговорности и конзумеризма. Спонзорство се историјски расветљава, да би се указало на његове развојне и преломне
одлике, у социјалистичком и постсоцијалистичком периоду.
Контекстуализујући спонзорске стратегије посебно се
ишчитавају политике репрезентације на глобалним и локланим
сценама. Музички спектали (концерти, фестивали, смотре и
др.) представљају примамљиве и утилитарне производе на
тржишту спонзорства, стварајући својеврсне сцене у
процесима транзиционих прелома.
AB  - The paper deals with the
relationship between cultural events and
financial possession through which a complex
web of communication can be discerned, in
positions of social responsibility and
consumerism. In the first part of the paper,
sponsorship is described in its historical
context in order to point out its key features
and transformations over time, especially in
the socialist and post-socialist period. By contextualizing sponsorship strategies
and messages, one can accurately track the representations and values attached
to the positioning of cultural products in the zone of national and global
policies. Musical spectacles (concerts, festivals, assemblies etc.) are attractive
and useful products in the sponsorship market. The EXIT festival, Jelen beer,
Guča, Telenor, Alpha Bank, Bogoljub Karić, Zepter, Beer Fest, Tuborg,
Kustendorf are just some examples – patents of sponsorship of cultural
manifestations in the transitional period. This paper constructs three forms of
sponsorship strategies in the domain of cultural festival scenes: ownership,
leadership and partnership.
In the domain of partnership between collective and private
property, sponsorship strategies are based on an ethical mimicry of old/new
rules and their enforcers within a gift economy, thus creating arbitrary spaces
for action adjusted for crises (the grey economy, money laundering, unstable
economic policies etc.). Leadership is a sponsorship strategy which entails
complete domination in the sphere of decision making, utilization and
spending, without the possibility of outside control. In leadership there is no
opposition between owners and sponsors, and everything is subject to the
authority of the individual as the one and only, inviolable self-sponsor.
Partnership is based on the power of choice in the domain of competition and
opposition as bipolar ownership. The tandems of spectacle – sponsor and
enjoyment – monopoly, are viable projectors of various strategies for the
shaping of ownership, leadership and partnership, thus projecting idealized
perceptions and simulacra of common good and social harmony, which are
actually just a disguise for various interests and antagonisms in a politically and
economically unstable place such as Serbia.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Позиционирање спонзорства на тржишту културних догађаја
T1  - Positioning of Sponsorships on the Cultural Events Market
SP  - 131
EP  - 145
VL  - 61
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1302131L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8283
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2013",
abstract = "У раду се проблематизује
однос културних догађаја и
спонзорства, кроз који се очитава
сложена комуникативна мрежа на
позицијама друштвене одговорности и конзумеризма. Спонзорство се историјски расветљава, да би се указало на његове развојне и преломне
одлике, у социјалистичком и постсоцијалистичком периоду.
Контекстуализујући спонзорске стратегије посебно се
ишчитавају политике репрезентације на глобалним и локланим
сценама. Музички спектали (концерти, фестивали, смотре и
др.) представљају примамљиве и утилитарне производе на
тржишту спонзорства, стварајући својеврсне сцене у
процесима транзиционих прелома., The paper deals with the
relationship between cultural events and
financial possession through which a complex
web of communication can be discerned, in
positions of social responsibility and
consumerism. In the first part of the paper,
sponsorship is described in its historical
context in order to point out its key features
and transformations over time, especially in
the socialist and post-socialist period. By contextualizing sponsorship strategies
and messages, one can accurately track the representations and values attached
to the positioning of cultural products in the zone of national and global
policies. Musical spectacles (concerts, festivals, assemblies etc.) are attractive
and useful products in the sponsorship market. The EXIT festival, Jelen beer,
Guča, Telenor, Alpha Bank, Bogoljub Karić, Zepter, Beer Fest, Tuborg,
Kustendorf are just some examples – patents of sponsorship of cultural
manifestations in the transitional period. This paper constructs three forms of
sponsorship strategies in the domain of cultural festival scenes: ownership,
leadership and partnership.
In the domain of partnership between collective and private
property, sponsorship strategies are based on an ethical mimicry of old/new
rules and their enforcers within a gift economy, thus creating arbitrary spaces
for action adjusted for crises (the grey economy, money laundering, unstable
economic policies etc.). Leadership is a sponsorship strategy which entails
complete domination in the sphere of decision making, utilization and
spending, without the possibility of outside control. In leadership there is no
opposition between owners and sponsors, and everything is subject to the
authority of the individual as the one and only, inviolable self-sponsor.
Partnership is based on the power of choice in the domain of competition and
opposition as bipolar ownership. The tandems of spectacle – sponsor and
enjoyment – monopoly, are viable projectors of various strategies for the
shaping of ownership, leadership and partnership, thus projecting idealized
perceptions and simulacra of common good and social harmony, which are
actually just a disguise for various interests and antagonisms in a politically and
economically unstable place such as Serbia.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Позиционирање спонзорства на тржишту културних догађаја, Positioning of Sponsorships on the Cultural Events Market",
pages = "131-145",
volume = "61",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1302131L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8283"
}
Лукић Крстановић, М.. (2013). Позиционирање спонзорства на тржишту културних догађаја. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 131-145.
https://doi.org/10.2298/GEI1302131L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8283
Лукић Крстановић М. Позиционирање спонзорства на тржишту културних догађаја. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):131-145.
doi:10.2298/GEI1302131L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8283 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Позиционирање спонзорства на тржишту културних догађаја" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):131-145,
https://doi.org/10.2298/GEI1302131L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8283 .

Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције

Лукић Крстановић, Мирослава; Дивац, Зорица

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
AU  - Дивац, Зорица
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/395/334
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8412
AB  - Конвенција Унеска о нематеријалном културном наслеђу
успоставила је нова административна и научна правила у
расветљавању, проблематизовању и представљању
наслеђа. Политика нематеријалног културног наслеђа
подразумева концептуализације и стратегије
успостaвљања позиција и статуса на нивоима
имплементација и репрезентација. У овом раду, разматрају
се основне смернице Конвенције о нематеријалном
културном наслеђу, могућности даље разраде и
програмирња на примеру урбаних средина, посебно
Београда. У истраживачком фокусу урбана наслеђа и
наслеђа градова имају стратешки значај будућих развојних
политика, те у том смислу је значајан концептулани оквир.
AB  - Institutionalization of intangible cultural heritage represents a strong bureaucratic base, strategic policy of monitoring and the creation of order in the production and consumption of culture. In this sense, an intangible cultural heritage, out of its historical projections, projects itself into the complex administrative, political and market control and presentation. UNESCO
Convention on Intangible Cultural Heritage was adopted in 2003 while the convention was ratified by Serbia in 2010. It is a complex, hierarchical and branched task of filing, registration, nomination and representation of heritage at the national level of the participating countries, with aims of cultural networking, promotion and preservation of cultural diversity. On one hand, the strategy of conservation and protection of intangible cultural heritage is governed by the standards and paradigms based on elements of traditional culture and folklore, and on the other hand, there is
a growing trend of monitoring urban environment heritage, within the process of metropolization. Mapping of intangible cultural heritage includes strategies and indicates possibilities for the development of the city of Belgrade. In Belgrade, heritage is divided into three groups, based on the historical, territorial and social parameters: 1. cultural heritage, encompassing elements re-
flecting the "ancient", historically verifiable spaces (centers), related to types of practices and events; 2. urban forms of inheritance, based on modern heritage of the city especially in the twentieth century (foremost referring to the elite and popular cultures); and 3. the products of industrial and technological development. Programming intangible cultural heritage assumes the mentioned elements as marked paradigms, and also various perceptions created by individuals and groups within their identifiable enclaves and communication.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције
T1  - Programming the Intangible Cultural Heritage of the City. Paradigms and Perception
SP  - 9
EP  - 23
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1202009L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава and Дивац, Зорица",
year = "2012",
abstract = "Конвенција Унеска о нематеријалном културном наслеђу
успоставила је нова административна и научна правила у
расветљавању, проблематизовању и представљању
наслеђа. Политика нематеријалног културног наслеђа
подразумева концептуализације и стратегије
успостaвљања позиција и статуса на нивоима
имплементација и репрезентација. У овом раду, разматрају
се основне смернице Конвенције о нематеријалном
културном наслеђу, могућности даље разраде и
програмирња на примеру урбаних средина, посебно
Београда. У истраживачком фокусу урбана наслеђа и
наслеђа градова имају стратешки значај будућих развојних
политика, те у том смислу је значајан концептулани оквир., Institutionalization of intangible cultural heritage represents a strong bureaucratic base, strategic policy of monitoring and the creation of order in the production and consumption of culture. In this sense, an intangible cultural heritage, out of its historical projections, projects itself into the complex administrative, political and market control and presentation. UNESCO
Convention on Intangible Cultural Heritage was adopted in 2003 while the convention was ratified by Serbia in 2010. It is a complex, hierarchical and branched task of filing, registration, nomination and representation of heritage at the national level of the participating countries, with aims of cultural networking, promotion and preservation of cultural diversity. On one hand, the strategy of conservation and protection of intangible cultural heritage is governed by the standards and paradigms based on elements of traditional culture and folklore, and on the other hand, there is
a growing trend of monitoring urban environment heritage, within the process of metropolization. Mapping of intangible cultural heritage includes strategies and indicates possibilities for the development of the city of Belgrade. In Belgrade, heritage is divided into three groups, based on the historical, territorial and social parameters: 1. cultural heritage, encompassing elements re-
flecting the "ancient", historically verifiable spaces (centers), related to types of practices and events; 2. urban forms of inheritance, based on modern heritage of the city especially in the twentieth century (foremost referring to the elite and popular cultures); and 3. the products of industrial and technological development. Programming intangible cultural heritage assumes the mentioned elements as marked paradigms, and also various perceptions created by individuals and groups within their identifiable enclaves and communication.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције, Programming the Intangible Cultural Heritage of the City. Paradigms and Perception",
pages = "9-23",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1202009L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412"
}
Лукић Крстановић, М.,& Дивац, З.. (2012). Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 9-23.
https://doi.org/10.2298/GEI1202009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412
Лукић Крстановић М, Дивац З. Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):9-23.
doi:10.2298/GEI1202009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412 .
Лукић Крстановић, Мирослава, Дивац, Зорица, "Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):9-23,
https://doi.org/10.2298/GEI1202009L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412 .

Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције

Лукић Крстановић, Мирослава; Дивац, Зорица

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
AU  - Дивац, Зорица
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/528/472
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8867
AB  - У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду.
AB  - The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције
T1  - The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia
SP  - 201
EP  - 221
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901201L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава and Дивац, Зорица",
year = "2009",
abstract = "У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду., The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције, The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia",
pages = "201-221",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901201L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867"
}
Лукић Крстановић, М.,& Дивац, З.. (2009). Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 201-221.
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867
Лукић Крстановић М, Дивац З. Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):201-221.
doi:10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .
Лукић Крстановић, Мирослава, Дивац, Зорица, "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):201-221,
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .

Музички спектакл као облик масовног окупљања у Србији

Lukić Krstanović, Miroslava

(Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2008)

TY  - THES
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
PY  - 2008
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=983
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7599/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=516146327
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3287
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4505
AB  - Савремене комуникације, модерне визуеленe технологије, разноврсност културних садржаја, продукције и тржишта поставили су спектакле у ново поље друштвених стварности и научних интерпретација. Етнолошка и антрополошка истраживања значајно доприносе у расветљавању овог феномена. Тежиште анализе се заснива на музичким спектаклима који се највише и најбрже инфилтрирају у друштво спектакла. Они се базирају на три основне компоненте: уметност, политика и тржиште. Читање музичког спектакла упућује на позиционирање у глобалној комуникацијској мрежи, као и на његов специфичан развој и одлике у Србији у 20. веку. Аналитички дискурс подразумева да се феномен спектакла теоријски редефинише, методолошки конципира, потом, историјски реконструише, комуникацијски и семантички конструише и функционално реактивира. Анализа се заснива на истраживачком материјалу који је фокусиран на социјалистички и постсоцијалистички период у Србији. У друштвеном и историјском контексту установљене су конструкције означених – означавајућих комуникацијских образаца музичких спектакала као облика јавних и масовних окупљања: (1) модел пирамидалне хијерархије – спектакли дисциплине; (2) фронтални модел – спектакли конвенције; (3) фронтални и интерак-тивни  модел – спектакли еманципације; (4) поларизован модел  – херметички спектакли конфликта; (5) модел дифузије – спектакли у мрежи транзиције. Етнолошко зумирање показује да музички спектакл и свакодневица јесу у друштвеној спрези не као инверзија већ као изукрштани процеси између спектакла и свакодневног живота. Музички спектакл је рефлексија и креација свакодневног жи-вота у хипертрофираном издању и у огледалу визуелних позорница. Са тог становишта музички спектакли у историјском, културном и друштвеном контексту представљају поруке преузимајући одговорност у артикулацији друштвених стварности.
AB  - Contemporary communication, modern visual technologies, variety of cultural forms, productions and markets set spectacles into the new field of social realities and scientific interpretation. Ethnologic and anthropologic researches contribute greatly to the enlightening of this phenomenon. Focus of analysis is based on musical spectacles that are infiltrated in the society of spectacle. They are based on triple components: arts, politics and market. Reading of musical spectacle refers to the positioning in the global communicational net and to the specific development and characteristics in Serbia in the 20th century. Analytic discourse requires theoretic redefinition of this phenomenon, its methodological conceptualisation, historical reconstruction, communicational and semantic construction and functional reactivation. The analysis is based on the research material that is focused on the socialist and post-socialist period in Serbia. The models of spectacles – signified and signifying in certain social and historical context as a form of public and mass gatherings are:  (1) construction of pyramidal hierarchy – spectacle of discipline (2) frontal construction – spectacles of convention (3) frontal and interactive construction – spectacles of emancipation (4) polarized construction – hermetic construction of conflict (5) diffusion construction  – spectacles in a network of transition. Ethnological zoom reveals that music spectacle and everyday life are closely related not as an inversion, but as intertwinement processes of   spectacle and every day life. Musical spectacle is reflection and creation of everyday life in the hypertrophic form and in the mirror of visual stages. According to this position musical spectacles in historical, cultural and social context are messages that overtake responsibility in the articulation of social reality.
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Музички спектакл као облик масовног окупљања у Србији
T1  - Music spectacle as a form of mass gathering in Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4505
ER  - 
@phdthesis{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava",
year = "2008",
abstract = "Савремене комуникације, модерне визуеленe технологије, разноврсност културних садржаја, продукције и тржишта поставили су спектакле у ново поље друштвених стварности и научних интерпретација. Етнолошка и антрополошка истраживања значајно доприносе у расветљавању овог феномена. Тежиште анализе се заснива на музичким спектаклима који се највише и најбрже инфилтрирају у друштво спектакла. Они се базирају на три основне компоненте: уметност, политика и тржиште. Читање музичког спектакла упућује на позиционирање у глобалној комуникацијској мрежи, као и на његов специфичан развој и одлике у Србији у 20. веку. Аналитички дискурс подразумева да се феномен спектакла теоријски редефинише, методолошки конципира, потом, историјски реконструише, комуникацијски и семантички конструише и функционално реактивира. Анализа се заснива на истраживачком материјалу који је фокусиран на социјалистички и постсоцијалистички период у Србији. У друштвеном и историјском контексту установљене су конструкције означених – означавајућих комуникацијских образаца музичких спектакала као облика јавних и масовних окупљања: (1) модел пирамидалне хијерархије – спектакли дисциплине; (2) фронтални модел – спектакли конвенције; (3) фронтални и интерак-тивни  модел – спектакли еманципације; (4) поларизован модел  – херметички спектакли конфликта; (5) модел дифузије – спектакли у мрежи транзиције. Етнолошко зумирање показује да музички спектакл и свакодневица јесу у друштвеној спрези не као инверзија већ као изукрштани процеси између спектакла и свакодневног живота. Музички спектакл је рефлексија и креација свакодневног жи-вота у хипертрофираном издању и у огледалу визуелних позорница. Са тог становишта музички спектакли у историјском, културном и друштвеном контексту представљају поруке преузимајући одговорност у артикулацији друштвених стварности., Contemporary communication, modern visual technologies, variety of cultural forms, productions and markets set spectacles into the new field of social realities and scientific interpretation. Ethnologic and anthropologic researches contribute greatly to the enlightening of this phenomenon. Focus of analysis is based on musical spectacles that are infiltrated in the society of spectacle. They are based on triple components: arts, politics and market. Reading of musical spectacle refers to the positioning in the global communicational net and to the specific development and characteristics in Serbia in the 20th century. Analytic discourse requires theoretic redefinition of this phenomenon, its methodological conceptualisation, historical reconstruction, communicational and semantic construction and functional reactivation. The analysis is based on the research material that is focused on the socialist and post-socialist period in Serbia. The models of spectacles – signified and signifying in certain social and historical context as a form of public and mass gatherings are:  (1) construction of pyramidal hierarchy – spectacle of discipline (2) frontal construction – spectacles of convention (3) frontal and interactive construction – spectacles of emancipation (4) polarized construction – hermetic construction of conflict (5) diffusion construction  – spectacles in a network of transition. Ethnological zoom reveals that music spectacle and everyday life are closely related not as an inversion, but as intertwinement processes of   spectacle and every day life. Musical spectacle is reflection and creation of everyday life in the hypertrophic form and in the mirror of visual stages. According to this position musical spectacles in historical, cultural and social context are messages that overtake responsibility in the articulation of social reality.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Музички спектакл као облик масовног окупљања у Србији, Music spectacle as a form of mass gathering in Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4505"
}
Lukić Krstanović, M.. (2008). Музички спектакл као облик масовног окупљања у Србији. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4505
Lukić Krstanović M. Музички спектакл као облик масовног окупљања у Србији. 2008;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4505 .
Lukić Krstanović, Miroslava, "Музички спектакл као облик масовног окупљања у Србији" (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4505 .

Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8735
AB  - Музички спектакл се разматра са позиција друштвене
реалности и распореда моћи политичких стратегија.
Популарна музика се инфилтрира у зону естаблишмента,
постајући део политичког излога. Кумулативност концерата
и фестивала популарне музике посебно је изражена у
периоду када владајуће структуре у Србији покушавају да
створе имиџ земље отгворене ка европским интеграцијама,
али и када један део власти упорно покушава да друштво
херметизује помоћу музичких спектакала.
AB  - The phenomenon of the musical spectacle does not
represent ephemeral and fragile social and cultural
event. It is expressed as a creation and reflection of the
social reality in the time of transition in Serbia. Popular
music creates its possession in the zone of establishment
becoming a part of the political show window. The
social crisis and transition are another name for cultural
antagonisms and ambivalent processes in the hermetic circle of political
polarizations. Opening of hermetic circle happens slower than cultural processes are
tending to, because they have more differentiating than polarizing characteristics. In
the first part of the paper, I analyze the politics of spectacle in the institutional
network and trough bureaucratic meta-language of commercial and conventional
festivals on the example of Eurosong. This festival, although drafted as a global
musical spectacle according European standards of light music, actually represents
strategic positioning of nations, which means musical fabrication of nations. In the
second part of the paper I am dealing with the musical spectacles of politics which
reflects political and social reality in Serbia. The examples are political campaigns
in which musical happenings appear as an instrument in political struggles, or
concerts of famous world bands that are abused for political rating. These and other
examples reveal how music spectacles are infiltrated in current and up-to-date
transitional processes. Cumulativeness of the concerts and festivals of popular
music is particularly expressed in the period when ruling structures in Serbia tray to
make the image of the country open to the European integration, but also when the
part of the Government persistently tries to polarize and “hermetically” close the
society, using the musical spectacles. On such a public scene, produced cultural and
social patterns shape the visual perception of musical spectacles.
AB  - Феноменът на музикалния спектакъл не представлява ефимерно и крехко обществено и
културно събитие. Той се представя като творение и отражение на обществената действителност в периода на преход. Популярната музика
създава свои позиции в зоната на върхушката,
ставайки част от политическата витрина.
Натрупването на концерти и фестивали на
популярната музика е особено изявено в периода, когато властовите
структури в Сърбия се опитват от една страна да създадат образ на страна,
отворена към европейската интеграция, но от друга – остават последователни
в ретроградните процеси, в херметическия кръг на национализма. Конкретно,
фестивалната политика и властта са в корелация както с позицията на внасяне
на европейски тенденции, така и в осъществяването на домашни музикални
изобретения от кризисните времена (патриотични опуси и турбо-фолк).
Изследванията от 2007 г. представят прочита именно на такива публични
прояви – концертите, свързани с националните празници (Православната Нова
година), концертите и фестивалите на популярните изпълнители (headliners)
като част от мрежата на световните турнета, хуманитарните рок-концерти,
свързани с идеологията на Църквата и т.н. На подобни публични събития се
създават културни и обществени образци на визуална перцепция.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености
T1  - Musical Spectacle in the Show Window of Politics and the Products of Fascination
T1  - Музикалният спектакъл между политическата витрина и формирането на обсесия
SP  - 115
EP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2008",
abstract = "Музички спектакл се разматра са позиција друштвене
реалности и распореда моћи политичких стратегија.
Популарна музика се инфилтрира у зону естаблишмента,
постајући део политичког излога. Кумулативност концерата
и фестивала популарне музике посебно је изражена у
периоду када владајуће структуре у Србији покушавају да
створе имиџ земље отгворене ка европским интеграцијама,
али и када један део власти упорно покушава да друштво
херметизује помоћу музичких спектакала., The phenomenon of the musical spectacle does not
represent ephemeral and fragile social and cultural
event. It is expressed as a creation and reflection of the
social reality in the time of transition in Serbia. Popular
music creates its possession in the zone of establishment
becoming a part of the political show window. The
social crisis and transition are another name for cultural
antagonisms and ambivalent processes in the hermetic circle of political
polarizations. Opening of hermetic circle happens slower than cultural processes are
tending to, because they have more differentiating than polarizing characteristics. In
the first part of the paper, I analyze the politics of spectacle in the institutional
network and trough bureaucratic meta-language of commercial and conventional
festivals on the example of Eurosong. This festival, although drafted as a global
musical spectacle according European standards of light music, actually represents
strategic positioning of nations, which means musical fabrication of nations. In the
second part of the paper I am dealing with the musical spectacles of politics which
reflects political and social reality in Serbia. The examples are political campaigns
in which musical happenings appear as an instrument in political struggles, or
concerts of famous world bands that are abused for political rating. These and other
examples reveal how music spectacles are infiltrated in current and up-to-date
transitional processes. Cumulativeness of the concerts and festivals of popular
music is particularly expressed in the period when ruling structures in Serbia tray to
make the image of the country open to the European integration, but also when the
part of the Government persistently tries to polarize and “hermetically” close the
society, using the musical spectacles. On such a public scene, produced cultural and
social patterns shape the visual perception of musical spectacles., Феноменът на музикалния спектакъл не представлява ефимерно и крехко обществено и
културно събитие. Той се представя като творение и отражение на обществената действителност в периода на преход. Популярната музика
създава свои позиции в зоната на върхушката,
ставайки част от политическата витрина.
Натрупването на концерти и фестивали на
популярната музика е особено изявено в периода, когато властовите
структури в Сърбия се опитват от една страна да създадат образ на страна,
отворена към европейската интеграция, но от друга – остават последователни
в ретроградните процеси, в херметическия кръг на национализма. Конкретно,
фестивалната политика и властта са в корелация както с позицията на внасяне
на европейски тенденции, така и в осъществяването на домашни музикални
изобретения от кризисните времена (патриотични опуси и турбо-фолк).
Изследванията от 2007 г. представят прочита именно на такива публични
прояви – концертите, свързани с националните празници (Православната Нова
година), концертите и фестивалите на популярните изпълнители (headliners)
като част от мрежата на световните турнета, хуманитарните рок-концерти,
свързани с идеологията на Църквата и т.н. На подобни публични събития се
създават културни и обществени образци на визуална перцепция.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености, Musical Spectacle in the Show Window of Politics and the Products of Fascination, Музикалният спектакъл между политическата витрина и формирането на обсесия",
pages = "115-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735"
}
Лукић Крстановић, М.. (2008). Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 115-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735
Лукић Крстановић М. Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:115-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):115-128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735 .

Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8763
AB  - У овом раду, етнолошка истраживања се фокусирају на
свакодневицу спектакла, тј. на „друштво спектакла“, које се
представља као еруптивна реалност, комуникативна мрежа
и тржиште моћи. Међутим, на балканским просторима у
време кризе и транзиције, спектакли су постали друштвена
драма и отворени театар живота, са често трагичним
последицама. Моја дугогодишња истраживања масовних
скупова у Србији усмерена су на читање феномена
спектакла у дискурзивном пољу разноврсних ритуалних
пракси и симболичке мреже. Многобројна исксуства актера
и медијска презентација увели су политичке и културне
позорнице у историјско поље догађаја. Њихов линерани код
и реверзибилност кроз евокативну призму исписали су
странице новије историје, а такође умногоме изменили и
обликовали спектакл као својеврсно друштвено огледало.
AB  - This paper focuses on „society of spectacles“,
seen as eruptive reality, communicative market and
power market. However, in the Balkans, in the times of
crisis and transition, these spectacles have become a
social drama and an open theatre of life with frequent
tragic consequences. My long-term research, started in
1992, on mass gatherings in Serbia are directed to
phenomenon of spectacle in the light of various ritual
practices and symbolic net. A number of experiences by participants and media
presentation have brought in political and cultural stages into play. Their linear code
and reversibility through an evocative prism have written pages of recent history,
and for the most part, altered and shaped a spectacle as a particular reflection of a
given society. In the past five years, the research covered several phases:
1. retrospection of political manifestations and music events in socialist period
(parades, festivals of popular music…);
2. research on political rallies and cultural scene in the times of crisis and
transition (political meetings, demonstrations, rallies, musical settings as
instruments of political campaigns etc.);
3. research of music events as case studies: EXIT festival in Novi Sad and
Dragacevo’s trumpet festival.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији
T1  - 20th century spectacles: political arenas and cultural scenes in Serbia
SP  - 169
EP  - 188
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2007",
abstract = "У овом раду, етнолошка истраживања се фокусирају на
свакодневицу спектакла, тј. на „друштво спектакла“, које се
представља као еруптивна реалност, комуникативна мрежа
и тржиште моћи. Међутим, на балканским просторима у
време кризе и транзиције, спектакли су постали друштвена
драма и отворени театар живота, са често трагичним
последицама. Моја дугогодишња истраживања масовних
скупова у Србији усмерена су на читање феномена
спектакла у дискурзивном пољу разноврсних ритуалних
пракси и симболичке мреже. Многобројна исксуства актера
и медијска презентација увели су политичке и културне
позорнице у историјско поље догађаја. Њихов линерани код
и реверзибилност кроз евокативну призму исписали су
странице новије историје, а такође умногоме изменили и
обликовали спектакл као својеврсно друштвено огледало., This paper focuses on „society of spectacles“,
seen as eruptive reality, communicative market and
power market. However, in the Balkans, in the times of
crisis and transition, these spectacles have become a
social drama and an open theatre of life with frequent
tragic consequences. My long-term research, started in
1992, on mass gatherings in Serbia are directed to
phenomenon of spectacle in the light of various ritual
practices and symbolic net. A number of experiences by participants and media
presentation have brought in political and cultural stages into play. Their linear code
and reversibility through an evocative prism have written pages of recent history,
and for the most part, altered and shaped a spectacle as a particular reflection of a
given society. In the past five years, the research covered several phases:
1. retrospection of political manifestations and music events in socialist period
(parades, festivals of popular music…);
2. research on political rallies and cultural scene in the times of crisis and
transition (political meetings, demonstrations, rallies, musical settings as
instruments of political campaigns etc.);
3. research of music events as case studies: EXIT festival in Novi Sad and
Dragacevo’s trumpet festival.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији, 20th century spectacles: political arenas and cultural scenes in Serbia",
pages = "169-188",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763"
}
Лукић Крстановић, М.. (2007). Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 169-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763
Лукић Крстановић М. Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:169-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):169-188,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763 .

Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8759
AB  - Феномен етницитета представља релевантно истраживачко поље у етнолошком дискурсу.
 Данас је јасно да се етнички проблеми не могу
 посматрати без јаког историјског, друштвеног и
 културног упоришта истраживаних пунктова. У
 густој мрежи диференцијација, етничност проналази своје место кроз симболичко конструисање и
 комуникацијске интеракције. Међутим, феномени
 етнички идентитет и етничност подложни су
 променама и укрштањима са другим идентитетима.
 Они нису савршене и довршене конструкције. Стога, важно је етнички
 идентитет ишчитавати и раслојавати онако како га његови актери приказују,
 тежећи да се открије што више финеса у идентификацијама.
AB  - The problem of ethnic identity is being
analyzed on the example of the Serbian community
in Battonya, Hungary. In order to understand life
and identity of the Serbs in Battonya, it is
neccessary to reconstruct the past and interpret their
everyday life through real and symbolic intercations
in the multicultural environment. This paper
presents methodology and sources (written, oral, material and visual) put forward to
explain the phenomenon.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи
T1  - Methodology and Sources put Forward to Explore Ethnicity: the Serbs in Battony
SP  - 93
EP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2007",
abstract = "Феномен етницитета представља релевантно истраживачко поље у етнолошком дискурсу.
 Данас је јасно да се етнички проблеми не могу
 посматрати без јаког историјског, друштвеног и
 културног упоришта истраживаних пунктова. У
 густој мрежи диференцијација, етничност проналази своје место кроз симболичко конструисање и
 комуникацијске интеракције. Међутим, феномени
 етнички идентитет и етничност подложни су
 променама и укрштањима са другим идентитетима.
 Они нису савршене и довршене конструкције. Стога, важно је етнички
 идентитет ишчитавати и раслојавати онако како га његови актери приказују,
 тежећи да се открије што више финеса у идентификацијама., The problem of ethnic identity is being
analyzed on the example of the Serbian community
in Battonya, Hungary. In order to understand life
and identity of the Serbs in Battonya, it is
neccessary to reconstruct the past and interpret their
everyday life through real and symbolic intercations
in the multicultural environment. This paper
presents methodology and sources (written, oral, material and visual) put forward to
explain the phenomenon.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи, Methodology and Sources put Forward to Explore Ethnicity: the Serbs in Battony",
pages = "93-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759"
}
Лукић Крстановић, М.. (2007). Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 93-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759
Лукић Крстановић М. Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:93-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):93-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759 .

Антрополошки концепт спектакла у мрежи ритуала, светковина и догађаја

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/643/574
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8821
AB  - Феномен спектакла није целовитије разматран у антрополошкој
науци. Спектакл је остајао на научној маргини, јер се његов симболи-
чки карактер тешко могао позиционирати у друштвеним и културним
стварностима. На основу досадашњих теоријских смерница, феномен
спектакла може се деконципирати у антрополошки истраживачки
проблем. То подразумева успостављање нове дискурзивне опције на
релацији ритул – светковина – догађај, који чине основне матрице
спектакла. На овај начин, проширује се видокруг комуникативне
мреже и разноврсне интерактивне опције у процесима визуелизације
и репрезентације културних и друштвених појава.
AB  - In anthropology, the phenomenon of spectacle is not integrally studied. Spectacle has remained on scientific margin since it was difficult to position its symbolic character in social and cultural realities. Based on past relevant theoretical guidelines, the phenomenon of spectacle can be deconceptualized into the anthropological research problem. This implies that a new discourse option should be established in the relation ritual - ceremony - event, which is the basic matrices of spectacle. In this way, various social and cultural phenomena can be followed at different levels of spectacle performance, that is, the degree of visualization and representation. In anthropological discourse, ritual is needed so as to establish order in individual and group activities, that is, to point out direction of ritual transitions from one into other social reality. Ceremony is needed in order to point out symbolic elements, which form the metaphor of togetherness and community. Event is needed in order to create time in its linear and irreversible passage. Spectacle requires their complementary in order to express complete multi-layered ness of visual and scenic field (over)view. Then it can be understood that spectacle is not only a total imagined picture of perfect performance, but rather it is profoundly formed by the most complex relations of power, interests, hegemony, subordination and domination, wishes, needs and visions.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Антрополошки концепт спектакла у мрежи ритуала, светковина и догађаја
T1  - Anthropological Concept of Spectacle in the Network of Rituals, Ceremonies and Events
SP  - 141
EP  - 155
VL  - 55
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0701141L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8821
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2007",
abstract = "Феномен спектакла није целовитије разматран у антрополошкој
науци. Спектакл је остајао на научној маргини, јер се његов симболи-
чки карактер тешко могао позиционирати у друштвеним и културним
стварностима. На основу досадашњих теоријских смерница, феномен
спектакла може се деконципирати у антрополошки истраживачки
проблем. То подразумева успостављање нове дискурзивне опције на
релацији ритул – светковина – догађај, који чине основне матрице
спектакла. На овај начин, проширује се видокруг комуникативне
мреже и разноврсне интерактивне опције у процесима визуелизације
и репрезентације културних и друштвених појава., In anthropology, the phenomenon of spectacle is not integrally studied. Spectacle has remained on scientific margin since it was difficult to position its symbolic character in social and cultural realities. Based on past relevant theoretical guidelines, the phenomenon of spectacle can be deconceptualized into the anthropological research problem. This implies that a new discourse option should be established in the relation ritual - ceremony - event, which is the basic matrices of spectacle. In this way, various social and cultural phenomena can be followed at different levels of spectacle performance, that is, the degree of visualization and representation. In anthropological discourse, ritual is needed so as to establish order in individual and group activities, that is, to point out direction of ritual transitions from one into other social reality. Ceremony is needed in order to point out symbolic elements, which form the metaphor of togetherness and community. Event is needed in order to create time in its linear and irreversible passage. Spectacle requires their complementary in order to express complete multi-layered ness of visual and scenic field (over)view. Then it can be understood that spectacle is not only a total imagined picture of perfect performance, but rather it is profoundly formed by the most complex relations of power, interests, hegemony, subordination and domination, wishes, needs and visions.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Антрополошки концепт спектакла у мрежи ритуала, светковина и догађаја, Anthropological Concept of Spectacle in the Network of Rituals, Ceremonies and Events",
pages = "141-155",
volume = "55",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0701141L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8821"
}
Лукић Крстановић, М.. (2007). Антрополошки концепт спектакла у мрежи ритуала, светковина и догађаја. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 141-155.
https://doi.org/10.2298/GEI0701141L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8821
Лукић Крстановић М. Антрополошки концепт спектакла у мрежи ритуала, светковина и догађаја. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(1):141-155.
doi:10.2298/GEI0701141L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8821 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Антрополошки концепт спектакла у мрежи ритуала, светковина и догађаја" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 1 (2007):141-155,
https://doi.org/10.2298/GEI0701141L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8821 .

Политика трубаштва – фолклор у простору националне моћи

Lukić Krstanović, Miroslava

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2006)

TY  - CHAP
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7513
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8572
AB  - Позционирање трубаштва као институционализоване музичке праксе уклапа се у друштвене и политичке
стварности, које постављају своја правила на скали
културних репрезената. Трубачки оркестри, трубачке звезде, трубачке манифестације функционишу по принципу
двоструких стварности – појаве и конструкције. Њихова
пракса постаје погодан терен за обликовање фолклорне
парадигме, бирократско дизајнирање и медијску конструкцију. Тако настаје институционални апарат који трубачку
музику обликује у друштвени и национални производ,
постављајући га у центар идентитетског и комуникацијског
промета.
AB  - Placement of trumpet playing as an institutiona-
lized musical practice closely corresponds with social and
political reality that set their rules on scales of cultural
representations. Trumpet bands, its stars, trumpet festivals
and manifestations function according to the principle of a
double reality: an appearance and construction. The
phenomenon of trumpet playing is a suitable area to create
a folklore paradigm, bureaucratic design, media construc-tion and artistic
inspiration. In the methodological focus, I separate sources in decoding ethnological
text:
1. publicist and professional literature,
2. administrative acts (reports and statutes),
3. press clipping 1997-2005. These sources produce the symbol of trumpet.
The procedure of a constitution of trumpet playing was the following: First,
Dragacevo Festival was created in 1961, and then came the trumpet folklore as a
paradigm. In the establishment of folklore paradigm, several categories are
separated: „native-ness‖/originality of trumpet playing, folk that is, national culture.
„Native-ness― is based on a long time existence, folk culture on the rural society
from the 19 th century, and national culture on a totality of the Serbian entity. The
formulated paradigm is being expressed as established folklore. In opposition to
trumpet playing as established folklore, there is a projection of trumpet playing
expressed in the field of a popular music. The next is media construction, which produces the symbol of trumpet playing. Out of newspaper messages, some get
separated as foundations: festival, trumpet, people, Guca, Serbian trumpet, Serbs,
music/noise, trumpet players, dancers, politicians, money, foreigners, food and
drinks… They reveal symbolic clusters, used to decode messages in celebrations,
identity, power, status, order, body. The last part of the analysis includes
bureaucratic meta-language of a trumpet festival, analyzed by administrative
regulations. The trumpet festival and trumpet music have built a mechanism of
work and management, that, year after year, become more and more a polygon of
evaluating interests: inside the local, in between the local and regional or local and
republic, in between private and state. From the analyzed context of the trumpet
playing, we can conclude: trumpet playing is like a protected sign and stamped
symbol that has fulfilled all the requirements in the space of a national power game:
homogenous, order, domination, self-identification and at the same time, certain
opposition to the power. Trumpet playing, thanks to the folklore paradigm, media
construction and bureaucratic meta-language, has achieved dominant social
positions, between national role and the doings of the consumers, but has moved
away from a musical message, which was not one of the aim as it looks like.
AB  - Музикалните фестивали пред-
ставляват съществени явления и на
обществената сцена, и във всекидневния живот. Те отдавна са надхвърлили статуса си на сценично събитие,
превръщайки се в комплексен политически, икономически, а дори и екологичен феномен в съвременните
общест-вени процеси. В края на ХХ и началото на ХХІ век в Сърбия
музикалните спектакли са част от антагонистичната, противоречива и
амбивалентна обществена реалност – те са същевременно и нейна рефлексия,
и креация.
Моето намерение е, чрез примера на Събора на духовите оркестри в
Гуча, да представя музикалните фестивали в сложната мрежа от политика –
бизнес – жизнена среда. Наистина тази последователност ще покаже доколко
фестивалът, като нещо надхвърлило марката „фестивал―, е събор. Фестивалът/
събор се е правърнал в най-атрактивното, най-масовото и най-печелившото
представяне на културното наследство и в Сърбия, и в региона, а с това – в
интересна сфера и в място на борбата за могъщество. Какво казват по този повод протагонистите в това и подобните му събития: участниците,
организаторите, домакините, гостите, медиите, незаинтересованите? Кои са
инсайдерите (включените) и аутсайдерите (изключените) на фестивала? Как
се вписва всекидневието на събитието във всекидневието на града, в който то
се случва? Как жизнената среда се отбранява от събитието, как самото
събитие се бори с политиката и бизнеса, а те от своя страна здраво стоят на
своите позиции? Частичният отговор на тези въпроси трябва да покаже, че
проучването и тълкуването на музикалните фестивали е необходима задача
при утвърждаването, реализацията и насочването на културните портебности,
културната политика и културната етика в свободния поток на изкуството и
откритата комуникация.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
T1  - Политика трубаштва – фолклор у простору националне моћи
T1  - Trumpet Politics: Folklore in the Space of National Power
T1  - Политиката на групите за духова музика – фолклор в пространството на националната мощ
SP  - 187
EP  - 205
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8572
ER  - 
@inbook{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava",
year = "2006",
abstract = "Позционирање трубаштва као институционализоване музичке праксе уклапа се у друштвене и политичке
стварности, које постављају своја правила на скали
културних репрезената. Трубачки оркестри, трубачке звезде, трубачке манифестације функционишу по принципу
двоструких стварности – појаве и конструкције. Њихова
пракса постаје погодан терен за обликовање фолклорне
парадигме, бирократско дизајнирање и медијску конструкцију. Тако настаје институционални апарат који трубачку
музику обликује у друштвени и национални производ,
постављајући га у центар идентитетског и комуникацијског
промета., Placement of trumpet playing as an institutiona-
lized musical practice closely corresponds with social and
political reality that set their rules on scales of cultural
representations. Trumpet bands, its stars, trumpet festivals
and manifestations function according to the principle of a
double reality: an appearance and construction. The
phenomenon of trumpet playing is a suitable area to create
a folklore paradigm, bureaucratic design, media construc-tion and artistic
inspiration. In the methodological focus, I separate sources in decoding ethnological
text:
1. publicist and professional literature,
2. administrative acts (reports and statutes),
3. press clipping 1997-2005. These sources produce the symbol of trumpet.
The procedure of a constitution of trumpet playing was the following: First,
Dragacevo Festival was created in 1961, and then came the trumpet folklore as a
paradigm. In the establishment of folklore paradigm, several categories are
separated: „native-ness‖/originality of trumpet playing, folk that is, national culture.
„Native-ness― is based on a long time existence, folk culture on the rural society
from the 19 th century, and national culture on a totality of the Serbian entity. The
formulated paradigm is being expressed as established folklore. In opposition to
trumpet playing as established folklore, there is a projection of trumpet playing
expressed in the field of a popular music. The next is media construction, which produces the symbol of trumpet playing. Out of newspaper messages, some get
separated as foundations: festival, trumpet, people, Guca, Serbian trumpet, Serbs,
music/noise, trumpet players, dancers, politicians, money, foreigners, food and
drinks… They reveal symbolic clusters, used to decode messages in celebrations,
identity, power, status, order, body. The last part of the analysis includes
bureaucratic meta-language of a trumpet festival, analyzed by administrative
regulations. The trumpet festival and trumpet music have built a mechanism of
work and management, that, year after year, become more and more a polygon of
evaluating interests: inside the local, in between the local and regional or local and
republic, in between private and state. From the analyzed context of the trumpet
playing, we can conclude: trumpet playing is like a protected sign and stamped
symbol that has fulfilled all the requirements in the space of a national power game:
homogenous, order, domination, self-identification and at the same time, certain
opposition to the power. Trumpet playing, thanks to the folklore paradigm, media
construction and bureaucratic meta-language, has achieved dominant social
positions, between national role and the doings of the consumers, but has moved
away from a musical message, which was not one of the aim as it looks like., Музикалните фестивали пред-
ставляват съществени явления и на
обществената сцена, и във всекидневния живот. Те отдавна са надхвърлили статуса си на сценично събитие,
превръщайки се в комплексен политически, икономически, а дори и екологичен феномен в съвременните
общест-вени процеси. В края на ХХ и началото на ХХІ век в Сърбия
музикалните спектакли са част от антагонистичната, противоречива и
амбивалентна обществена реалност – те са същевременно и нейна рефлексия,
и креация.
Моето намерение е, чрез примера на Събора на духовите оркестри в
Гуча, да представя музикалните фестивали в сложната мрежа от политика –
бизнес – жизнена среда. Наистина тази последователност ще покаже доколко
фестивалът, като нещо надхвърлило марката „фестивал―, е събор. Фестивалът/
събор се е правърнал в най-атрактивното, най-масовото и най-печелившото
представяне на културното наследство и в Сърбия, и в региона, а с това – в
интересна сфера и в място на борбата за могъщество. Какво казват по този повод протагонистите в това и подобните му събития: участниците,
организаторите, домакините, гостите, медиите, незаинтересованите? Кои са
инсайдерите (включените) и аутсайдерите (изключените) на фестивала? Как
се вписва всекидневието на събитието във всекидневието на града, в който то
се случва? Как жизнената среда се отбранява от събитието, как самото
събитие се бори с политиката и бизнеса, а те от своя страна здраво стоят на
своите позиции? Частичният отговор на тези въпроси трябва да покаже, че
проучването и тълкуването на музикалните фестивали е необходима задача
при утвърждаването, реализацията и насочването на културните портебности,
културната политика и културната етика в свободния поток на изкуството и
откритата комуникация.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period",
booktitle = "Политика трубаштва – фолклор у простору националне моћи, Trumpet Politics: Folklore in the Space of National Power, Политиката на групите за духова музика – фолклор в пространството на националната мощ",
pages = "187-205",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8572"
}
Lukić Krstanović, M.. (2006). Политика трубаштва – фолклор у простору националне моћи. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8572
Lukić Krstanović M. Политика трубаштва – фолклор у простору националне моћи. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period. 2006;:187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8572 .
Lukić Krstanović, Miroslava, "Политика трубаштва – фолклор у простору националне моћи" in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period (2006):187-205,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8572 .

Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7492
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8751
AB  - Подстакнута студијама популарне културе Инес Прице, Ивана
Чоловића и Ивана Ковачевића, циљ анализе је да
реактуелизујем овај феномен у етнолошкој науци. У
теоријском и методолошком дискурсу феномени популарне
културе су хетерогене, несталне и фрагилне категорије, што
укључује и одговарајућу динамику истраживања. Анализа
музичких сцена у Србији након 2000. године указује на
блиску везу културних форми и идеолошких формација. Реч је
о појавама које имају комплексан и амбивалентан карактер у
оквиру глобалних кретања хетерогених стилова, али и као део
специфичних околности једне антагонистичке и поларизоване
политичке стварности. Шта о томе говоре њени протагонисти?
Како се кроз јавну реч одвија промет између музике и
идеологије?
AB  - This paper analyzes popular culture within scientific and public discourses.
The scientific question of a popular culture is important, because this is the phenomenon that plays an important role in social practice, determining life-style and power
relations; also, it serves as a medium in ideological turnovers and could be a narrative
market in esthetic and ethnic appraisal. An interpretation of popular culture is a subject
of considerable theoretical debate (Edgar Morin, Michel Maffesoli, Dick Hebdige, Rolan Bart, Ines Prica, Ivan Kovačević, Ivan Čolović, etc).
The second part of the paper deals with popular music within public discourse,
and reads it as a social text. Various statements, attitudes, debates and critiques of musical scenes present a social text through which we can asses molding of cultural patterns. Based on the analysis of media contents in 2000-2005, it is possible to establish
paradigmatic series in decoding the messages: popular, distinctive, distance; popular,
populist, national; popular, traditional, commercial; popular, bureaucratic, market. In
the public sphere, popular music is a subject of contradiction. In the past decade, Serbian musical scene was more of an ideological than a cultural phenomenon. Within the
interest fields of privileged and subordinated social and political formations, in be-
tween idealization and indoctrination, the creation of popular music suffered from ideology.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
T1  - Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету
T1  - Readings in Popular Culture: Musical Scenes in Ideological Turnover
SP  - 187
EP  - 197
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2005",
abstract = "Подстакнута студијама популарне културе Инес Прице, Ивана
Чоловића и Ивана Ковачевића, циљ анализе је да
реактуелизујем овај феномен у етнолошкој науци. У
теоријском и методолошком дискурсу феномени популарне
културе су хетерогене, несталне и фрагилне категорије, што
укључује и одговарајућу динамику истраживања. Анализа
музичких сцена у Србији након 2000. године указује на
блиску везу културних форми и идеолошких формација. Реч је
о појавама које имају комплексан и амбивалентан карактер у
оквиру глобалних кретања хетерогених стилова, али и као део
специфичних околности једне антагонистичке и поларизоване
политичке стварности. Шта о томе говоре њени протагонисти?
Како се кроз јавну реч одвија промет између музике и
идеологије?, This paper analyzes popular culture within scientific and public discourses.
The scientific question of a popular culture is important, because this is the phenomenon that plays an important role in social practice, determining life-style and power
relations; also, it serves as a medium in ideological turnovers and could be a narrative
market in esthetic and ethnic appraisal. An interpretation of popular culture is a subject
of considerable theoretical debate (Edgar Morin, Michel Maffesoli, Dick Hebdige, Rolan Bart, Ines Prica, Ivan Kovačević, Ivan Čolović, etc).
The second part of the paper deals with popular music within public discourse,
and reads it as a social text. Various statements, attitudes, debates and critiques of musical scenes present a social text through which we can asses molding of cultural patterns. Based on the analysis of media contents in 2000-2005, it is possible to establish
paradigmatic series in decoding the messages: popular, distinctive, distance; popular,
populist, national; popular, traditional, commercial; popular, bureaucratic, market. In
the public sphere, popular music is a subject of contradiction. In the past decade, Serbian musical scene was more of an ideological than a cultural phenomenon. Within the
interest fields of privileged and subordinated social and political formations, in be-
tween idealization and indoctrination, the creation of popular music suffered from ideology.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives",
booktitle = "Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету, Readings in Popular Culture: Musical Scenes in Ideological Turnover",
pages = "187-197",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751"
}
Лукић Крстановић, М.. (2005). Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 187-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751
Лукић Крстановић М. Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives. 2005;:187-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету" in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives (2005):187-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751 .

Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/709/638
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8804
AB  - Фестивали заузимају значајно место на планетарној пијаци
друштвених комуникација. Они представљају догађаје, светковине,
скупове ритуала и произвођаче симбола у хипертрофираном облику.
Музички фестивали јесу инверзија живота, али и његова копија. EXIT
noise summer fest је највећи музички фестивал у Југоисточној Европи.
Намера интердисциплинарних истраживања 2002. године (учествовало 50 истраживача) била је да се на репрезентативном узорку од 500
испитаника добије слика једног културног догађаја и његових
протагониста, пре свега, публике. Као члан истраживачког тима, своју
анализу заснивам на том обимном материјалу.
AB  - In Ethnology, studying festivals is a relevant activity since it could enlighten a number of complex cultural and social processes. The festivals represent public events, public ceremonies, cluster of rituals and produce many symbols, and as such, they are in fact a creative reflection of a society. In this paper, we analyze the Exit Noise Summer Fest, the biggest music festival in SE Europe. The aim of the analysis is to gain understanding of the cultural event of this kind and its protagonists, namely, the audience. Shedding a light to a music spectacle, from a standpoint of social and symbolic communication, directs to a different perspective in reading of rituals, communities zones, and semantic constructions of noise and body in the center of ritual behaviors. The research shows that the music experience and atmosphere of the celebration, though having somewhat unclear ritual borderline and zone, are compatible with the daily culture and social processes, in which the event is created and further reflects itself through various mediums.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest
T1  - Explaining the Аudience in Еthnographic Discourse : Exit Noise Summer Fest
SP  - 241
EP  - 261
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553239L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2005",
abstract = "Фестивали заузимају значајно место на планетарној пијаци
друштвених комуникација. Они представљају догађаје, светковине,
скупове ритуала и произвођаче симбола у хипертрофираном облику.
Музички фестивали јесу инверзија живота, али и његова копија. EXIT
noise summer fest је највећи музички фестивал у Југоисточној Европи.
Намера интердисциплинарних истраживања 2002. године (учествовало 50 истраживача) била је да се на репрезентативном узорку од 500
испитаника добије слика једног културног догађаја и његових
протагониста, пре свега, публике. Као члан истраживачког тима, своју
анализу заснивам на том обимном материјалу., In Ethnology, studying festivals is a relevant activity since it could enlighten a number of complex cultural and social processes. The festivals represent public events, public ceremonies, cluster of rituals and produce many symbols, and as such, they are in fact a creative reflection of a society. In this paper, we analyze the Exit Noise Summer Fest, the biggest music festival in SE Europe. The aim of the analysis is to gain understanding of the cultural event of this kind and its protagonists, namely, the audience. Shedding a light to a music spectacle, from a standpoint of social and symbolic communication, directs to a different perspective in reading of rituals, communities zones, and semantic constructions of noise and body in the center of ritual behaviors. The research shows that the music experience and atmosphere of the celebration, though having somewhat unclear ritual borderline and zone, are compatible with the daily culture and social processes, in which the event is created and further reflects itself through various mediums.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest, Explaining the Аudience in Еthnographic Discourse : Exit Noise Summer Fest",
pages = "241-261",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553239L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804"
}
Лукић Крстановић, М.. (2005). Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 241-261.
https://doi.org/10.2298/GEI0553239L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804
Лукић Крстановић М. Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:241-261.
doi:10.2298/GEI0553239L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):241-261,
https://doi.org/10.2298/GEI0553239L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804 .
2

Фолклорно стваралаштво у бирократском коду : управљање музичким догађајем

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8778
AB  - Фолклорно стваралаштво у домену музичког спектакла исказује се као парадигма, бирократско дело и јавна представа. Такво јавно дело успоставља културни, економски и политички поредак, у коме владају посебна правила расподеле власти и моћи. Зато фолклорни спектакл кроз своје програме и активности представља сцену и арену појединачних и групних интереса.
AB  - A music folk-created piece of work is a construction expressed as a paradigm part of a set in the bureaucracy system and the public arena. Such a work is a mechanical concept, which defines inheritance as a construction of authenticity saturated with elements of folk, national culture. It is also a subject of certain conventions in the system of regulations; namely, it is a part of the administrative code. The usage of the folk created work as a paradigm and legislations is realized through an organizational apparatus that is, it becomes entertainment, a spectacle. This paper analyzes the functioning of the organizational machinery of a folk spectacle, starting with the government authorities, local self-management and the spectacle's administrative committees. To illustrate this phenomenon, the paper presents the development of a trumpet playing festival in Dragačevo. This particular festival establishes a cultural, economic and political order with a clear and defined division of power. The analysis shows that the folk event in question, through its programs and activities, represents a scene and arena of individual and group interests. Organizational interactions are recognized in binary oppositions: sovereignty/dependency official/unofficial, dominancy/ subordination, innovative/inherited common/different, needed/useful, original/copy, one's own/belonging to someone else.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Фолклорно стваралаштво у бирократском коду : управљање музичким догађајем
T1  - Folklore in bureaucracy code: Running a music event
SP  - 53
EP  - 65
VL  - 52
DO  - 10.2298/GEI0452053K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8778
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2004",
abstract = "Фолклорно стваралаштво у домену музичког спектакла исказује се као парадигма, бирократско дело и јавна представа. Такво јавно дело успоставља културни, економски и политички поредак, у коме владају посебна правила расподеле власти и моћи. Зато фолклорни спектакл кроз своје програме и активности представља сцену и арену појединачних и групних интереса., A music folk-created piece of work is a construction expressed as a paradigm part of a set in the bureaucracy system and the public arena. Such a work is a mechanical concept, which defines inheritance as a construction of authenticity saturated with elements of folk, national culture. It is also a subject of certain conventions in the system of regulations; namely, it is a part of the administrative code. The usage of the folk created work as a paradigm and legislations is realized through an organizational apparatus that is, it becomes entertainment, a spectacle. This paper analyzes the functioning of the organizational machinery of a folk spectacle, starting with the government authorities, local self-management and the spectacle's administrative committees. To illustrate this phenomenon, the paper presents the development of a trumpet playing festival in Dragačevo. This particular festival establishes a cultural, economic and political order with a clear and defined division of power. The analysis shows that the folk event in question, through its programs and activities, represents a scene and arena of individual and group interests. Organizational interactions are recognized in binary oppositions: sovereignty/dependency official/unofficial, dominancy/ subordination, innovative/inherited common/different, needed/useful, original/copy, one's own/belonging to someone else.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Фолклорно стваралаштво у бирократском коду : управљање музичким догађајем, Folklore in bureaucracy code: Running a music event",
pages = "53-65",
volume = "52",
doi = "10.2298/GEI0452053K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8778"
}
Лукић Крстановић, М.. (2004). Фолклорно стваралаштво у бирократском коду : управљање музичким догађајем. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 52, 53-65.
https://doi.org/10.2298/GEI0452053K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8778
Лукић Крстановић М. Фолклорно стваралаштво у бирократском коду : управљање музичким догађајем. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2004;52:53-65.
doi:10.2298/GEI0452053K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8778 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Фолклорно стваралаштво у бирократском коду : управљање музичким догађајем" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 52 (2004):53-65,
https://doi.org/10.2298/GEI0452053K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8778 .

Спектакл и друштво : проучавање музичких манифестација у Србији

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2003)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8708
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8718
AB  - Феномен спектакла је релевантан у тумачењу прошлих и садашњих стварности. Његова аутономија представља стварно и магично огледало једног друштва. Музичке манифестације су посебни изразу спектакла који је моћно тржиште индустрије забаве и буке. Музичке свакодневице и музичке сцене у Србији у другој половини двадесетог века су рефлексије друштвених, политичких и економских појава, али истовремено они и креирају друштвену стравност. Проучавање музичких спектакала доприноси бољем расветљавању друштва и културе у светлу система и догађаја.
AB  - The paper sets forth а concept of research relating to the phenomenon of spectacle. Its introductory part deals with а speculative framework in which this phenomenon is highlighted by theories of Divigno, Debord, Baudrillard, Attali, and others. Ethnographic analysis of the spectacle implies the introduction of a new taxonomy, in which rituals and celebrations play the role of spectacle references, and events feature as its constitutent units. Based on such pattern, there emerge two spectacle models: the situation model, made up of festivities and ritualized activities, and the event model, as an evocative image and narrative medium.
An ethnographic reading of the music spectacle in Serbia over the last 50 years spans an amplitude of social climate. The paper therefore provides an analysis of its developmental stages, where the following models may be distinguished: controlled spectacle, in political placarding; conventional spectacle, in the development of popular festivals and concerts; emblematic spectacle, as the staging of traditional festivities; “committed” spectacle, as an expression of subcultural styles; and “progressive” spectacle, as an expression of modern scenic technologies.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs
T1  - Спектакл и друштво : проучавање музичких манифестација у Србији
T1  - Spectacle and society : a study of music events in Serbia
SP  - 221
EP  - 235
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8718
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2003",
abstract = "Феномен спектакла је релевантан у тумачењу прошлих и садашњих стварности. Његова аутономија представља стварно и магично огледало једног друштва. Музичке манифестације су посебни изразу спектакла који је моћно тржиште индустрије забаве и буке. Музичке свакодневице и музичке сцене у Србији у другој половини двадесетог века су рефлексије друштвених, политичких и економских појава, али истовремено они и креирају друштвену стравност. Проучавање музичких спектакала доприноси бољем расветљавању друштва и културе у светлу система и догађаја., The paper sets forth а concept of research relating to the phenomenon of spectacle. Its introductory part deals with а speculative framework in which this phenomenon is highlighted by theories of Divigno, Debord, Baudrillard, Attali, and others. Ethnographic analysis of the spectacle implies the introduction of a new taxonomy, in which rituals and celebrations play the role of spectacle references, and events feature as its constitutent units. Based on such pattern, there emerge two spectacle models: the situation model, made up of festivities and ritualized activities, and the event model, as an evocative image and narrative medium.
An ethnographic reading of the music spectacle in Serbia over the last 50 years spans an amplitude of social climate. The paper therefore provides an analysis of its developmental stages, where the following models may be distinguished: controlled spectacle, in political placarding; conventional spectacle, in the development of popular festivals and concerts; emblematic spectacle, as the staging of traditional festivities; “committed” spectacle, as an expression of subcultural styles; and “progressive” spectacle, as an expression of modern scenic technologies.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs",
booktitle = "Спектакл и друштво : проучавање музичких манифестација у Србији, Spectacle and society : a study of music events in Serbia",
pages = "221-235",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8718"
}
Лукић Крстановић, М.. (2003). Спектакл и друштво : проучавање музичких манифестација у Србији. in Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 221-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8718
Лукић Крстановић М. Спектакл и друштво : проучавање музичких манифестација у Србији. in Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs. 2003;:221-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8718 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Спектакл и друштво : проучавање музичких манифестација у Србији" in Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs (2003):221-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8718 .

Vox adolescentiae: мој јавни живот и спектакли

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2002)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2002
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/97/5e5ab09e6ea03_48.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8703
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8704
AB  - Глас младих је потребно стално ослушкивати, пратити
и тумачити. То је огледало и нас самих. Ова истраживања
су покренула неке од проблема младих и њихово укључивање у сферу јавног живота, разноврсних ритуала и обичаја посебно у урбазони. Циљ ових истраживања је такође
да се културне и друштвене појаве у својој трајности и
пролазности забележе и дају на увид будућим читачима и
тумачима протеклих стварности. Јер, и овај запис је већ један тренутак прошлог.
AB  - The individual life cycle and the public life represent the relevant coordinates
of the social reality, especially in crisis. Young people who just have stepped into
the adolescence become the significant agents in the planes of public life,
customs, rituals, ceremonies (from the immatriculations and the celebrations of
the end of the school, going out and having fun with the friends, internet
communication, to their presence and engagement at various mass-happenings,
such like the sport manifestations, the musical spectacles and the political
meetings). My intention in this paper is to point out the significance of the public
gatherings for the process of high-school students getting mature, and respectively to point out the way the entering the public sphere experiencely marks the
creation of the life-style and of the cultural concepts, especially in the time of
social crisis and transition. I did the researches amongst girls and boys living in
Belgrade during 2001 (over 70 high-school students underwent the questonarie,
while part of them took part in the open discussions on this topic). The adolescent
personality was identificaly marked according the affinities, the image, the cognitive thought, and the cultural and the ideological destinations in the complex
network of spatial, temporal and ritual interactions. Such network indicates multifarious strucutre of cultural and social stratification, which either function
parallely or which are mutualy exclusive on the symbolic level. The image, the
behaviour, the language of mass in the system of the symbolic meaning, all could
be obesrved based on the analogies of the cultural styles and of the centres of
power which design the public scene; they also could be observed based on the
homologies as the agreements of fashion, music, behaviour and slang.
AB  - Жизненият цикъл на индивида и обществените събития – публичните
ритуали и празненства, представляват релевантните координати на социалната действителност в периодите на криза. В работата са представени резултатите от изследванията, проведени от автора сред средношколци в Белград през 2001 година. Целта е да се акцентира на проблема за въздействието на публичните масови прояви върху процеса на съзряване на младежите и съответно – доколко навлизането в публичната сфера оставя емпирична диря при формирането на жизнения стил и културните концепти.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда
T1  - Vox adolescentiae: мој јавни живот и спектакли
T1  - Vox adolescentiae: My Public Life and Spectacles
T1  - Vox adolescentiae: моят обществен живот и спектакъл
SP  - 145
EP  - 161
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8704
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2002",
abstract = "Глас младих је потребно стално ослушкивати, пратити
и тумачити. То је огледало и нас самих. Ова истраживања
су покренула неке од проблема младих и њихово укључивање у сферу јавног живота, разноврсних ритуала и обичаја посебно у урбазони. Циљ ових истраживања је такође
да се културне и друштвене појаве у својој трајности и
пролазности забележе и дају на увид будућим читачима и
тумачима протеклих стварности. Јер, и овај запис је већ један тренутак прошлог., The individual life cycle and the public life represent the relevant coordinates
of the social reality, especially in crisis. Young people who just have stepped into
the adolescence become the significant agents in the planes of public life,
customs, rituals, ceremonies (from the immatriculations and the celebrations of
the end of the school, going out and having fun with the friends, internet
communication, to their presence and engagement at various mass-happenings,
such like the sport manifestations, the musical spectacles and the political
meetings). My intention in this paper is to point out the significance of the public
gatherings for the process of high-school students getting mature, and respectively to point out the way the entering the public sphere experiencely marks the
creation of the life-style and of the cultural concepts, especially in the time of
social crisis and transition. I did the researches amongst girls and boys living in
Belgrade during 2001 (over 70 high-school students underwent the questonarie,
while part of them took part in the open discussions on this topic). The adolescent
personality was identificaly marked according the affinities, the image, the cognitive thought, and the cultural and the ideological destinations in the complex
network of spatial, temporal and ritual interactions. Such network indicates multifarious strucutre of cultural and social stratification, which either function
parallely or which are mutualy exclusive on the symbolic level. The image, the
behaviour, the language of mass in the system of the symbolic meaning, all could
be obesrved based on the analogies of the cultural styles and of the centres of
power which design the public scene; they also could be observed based on the
homologies as the agreements of fashion, music, behaviour and slang., Жизненият цикъл на индивида и обществените събития – публичните
ритуали и празненства, представляват релевантните координати на социалната действителност в периодите на криза. В работата са представени резултатите от изследванията, проведени от автора сред средношколци в Белград през 2001 година. Целта е да се акцентира на проблема за въздействието на публичните масови прояви върху процеса на съзряване на младежите и съответно – доколко навлизането в публичната сфера оставя емпирична диря при формирането на жизнения стил и културните концепти.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда",
booktitle = "Vox adolescentiae: мој јавни живот и спектакли, Vox adolescentiae: My Public Life and Spectacles, Vox adolescentiae: моят обществен живот и спектакъл",
pages = "145-161",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8704"
}
Лукић Крстановић, М.. (2002). Vox adolescentiae: мој јавни живот и спектакли. in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 145-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8704
Лукић Крстановић М. Vox adolescentiae: мој јавни живот и спектакли. in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда. 2002;:145-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8704 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Vox adolescentiae: мој јавни живот и спектакли" in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда (2002):145-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8704 .

Причања о животу: Срби у Батањи

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 1997)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 1997
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/247/5e6b7cfaeaf85_PI42-ETNI%C4%8CKI-I-ETNOKULTURNI-ODNOSI....pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8702
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8710
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнички и етнокултурни контакти у панонско-карпатском простору / Ethnic and Ethno-Cultural Contacts in the Pannonian-Carpathian Area
T1  - Причања о животу: Срби у Батањи
T1  - Tales About the Life of Serbs in Battonya
SP  - 91
EP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8710
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "1997",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнички и етнокултурни контакти у панонско-карпатском простору / Ethnic and Ethno-Cultural Contacts in the Pannonian-Carpathian Area",
booktitle = "Причања о животу: Срби у Батањи, Tales About the Life of Serbs in Battonya",
pages = "91-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8710"
}
Лукић Крстановић, М.. (1997). Причања о животу: Срби у Батањи. in Етнички и етнокултурни контакти у панонско-карпатском простору / Ethnic and Ethno-Cultural Contacts in the Pannonian-Carpathian Area
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 91-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8710
Лукић Крстановић М. Причања о животу: Срби у Батањи. in Етнички и етнокултурни контакти у панонско-карпатском простору / Ethnic and Ethno-Cultural Contacts in the Pannonian-Carpathian Area. 1997;:91-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8710 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Причања о животу: Срби у Батањи" in Етнички и етнокултурни контакти у панонско-карпатском простору / Ethnic and Ethno-Cultural Contacts in the Pannonian-Carpathian Area (1997):91-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8710 .