Миланов, Наташа

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-7206-5693
  • Миланов, Наташа (6)
  • Миланов, Наташа М. (4)
  • Milanov, Nataša M. (1)
  • Марковић, Наташа (1)
Projects

Author's Bibliography

Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви

Миланов, Наташа

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12137
AB  - The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics.
AB  - Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой.
AB  - Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви
T1  - Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
ER  - 
@book{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2021",
abstract = "The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics., Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой., Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви, Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137"
}
Миланов, Н.. (2021). Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
Миланов Н. Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .
Миланов, Наташа, "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .

Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева

Миланов, Наташа

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9506
AB  - У раду
се на основу
лексичко-
семантичке
анализе
представља
лексика
која
означава
предмете
за припрему
и држање
хране
у селу
Богатић
код Ваљева.
Уз лексеме
ће бити
дати
и
изводи
из транскрипата
на основу
којих
се може
сагледати
функција
анализиране
лексике
у етнографском
и социјалном
контексту.
На основу
разматрања
моћи
ће да се изведе
закључак
и о томе
да ли је анализирана
лексика
домаћег
порекла
или има и позајмљеница.
AB  - Based on the lexical-semantic analysis, the paper presents a lexicon
that identifies food preparation and storage items in the village of Bogatić
near Valjevo. After analyzing the lexemes, it was concluded that
there is a relatively rich and diverse set of names in this small areal. The
names can be of domestic, foreign, and mostly Turkish origin. Also,
having in mind the formal side, the lexemes of this thematic group consist of mostly one word, while the first part of the multi-word lexemes
describes the material of which the object is made (plekani tanjir)
or the appearance of the realities that the lexeme nominates (tučana
šerpa sa tri noge). Common names often have multiple variants, obtained
by the suffixation of a motive word, which usually differentiates dishes
of the same type in terms of size (eg. bure, burić, burence). The analyzed
lexemes are mostly found in other territories of the Serbian-speaking
area, but there are some that have not been recorded elsewhere (eg.
polukila, čugica) or have been recorded with a different meaning (eg.
stublina).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева
T1  - Dishes and Objects with Different Nutrition Purposes in the Village of Bogatić near Valjevo
SP  - 95
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2019",
abstract = "У раду
се на основу
лексичко-
семантичке
анализе
представља
лексика
која
означава
предмете
за припрему
и држање
хране
у селу
Богатић
код Ваљева.
Уз лексеме
ће бити
дати
и
изводи
из транскрипата
на основу
којих
се може
сагледати
функција
анализиране
лексике
у етнографском
и социјалном
контексту.
На основу
разматрања
моћи
ће да се изведе
закључак
и о томе
да ли је анализирана
лексика
домаћег
порекла
или има и позајмљеница., Based on the lexical-semantic analysis, the paper presents a lexicon
that identifies food preparation and storage items in the village of Bogatić
near Valjevo. After analyzing the lexemes, it was concluded that
there is a relatively rich and diverse set of names in this small areal. The
names can be of domestic, foreign, and mostly Turkish origin. Also,
having in mind the formal side, the lexemes of this thematic group consist of mostly one word, while the first part of the multi-word lexemes
describes the material of which the object is made (plekani tanjir)
or the appearance of the realities that the lexeme nominates (tučana
šerpa sa tri noge). Common names often have multiple variants, obtained
by the suffixation of a motive word, which usually differentiates dishes
of the same type in terms of size (eg. bure, burić, burence). The analyzed
lexemes are mostly found in other territories of the Serbian-speaking
area, but there are some that have not been recorded elsewhere (eg.
polukila, čugica) or have been recorded with a different meaning (eg.
stublina).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
title = "Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева, Dishes and Objects with Different Nutrition Purposes in the Village of Bogatić near Valjevo",
pages = "95-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506"
}
Миланов, Н.. (2019). Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506
Миланов Н. Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506 .
Миланов, Наташа, "Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):95-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506 .

Фразеолошки речници

Вуловић, Наташа; Миланов, Наташа

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Вуловић, Наташа
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7227
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас
T1  - Фразеолошки речници
T1  - Фразеологические словари
SP  - 205
EP  - 213
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227
ER  - 
@inbook{
author = "Вуловић, Наташа and Миланов, Наташа",
year = "2018",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас",
booktitle = "Фразеолошки речници, Фразеологические словари",
pages = "205-213",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227"
}
Вуловић, Н.,& Миланов, Н.. (2018). Фразеолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 205-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227
Вуловић Н, Миланов Н. Фразеолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас. 2018;:205-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227 .
Вуловић, Наташа, Миланов, Наташа, "Фразеолошки речници" in Српска лексикографија од Вука до данас (2018):205-213,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227 .

Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској

Ивановић, Ненад Б.; Миланов, Наташа М.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4909
AB  - У раду се обрађују историјски и лексикографски аспекти програма израде речника у Матици српској.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
T1  - Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској
SP  - 83
EP  - 95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић, Ненад Б. and Миланов, Наташа М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се обрађују историјски и лексикографски аспекти програма израде речника у Матици српској.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе",
booktitle = "Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској",
pages = "83-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909"
}
Ивановић, Н. Б.,& Миланов, Н. М.. (2018). Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909
Ивановић НБ, Миланов НМ. Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе. 2018;:83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909 .
Ивановић, Ненад Б., Миланов, Наташа М., "Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској" in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе (2018):83-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909 .

Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Миланов, Наташа М.

(Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2017)

TY  - THES
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1236
AB  - Предмет истраживања су лексеме које карактерише веома разуђена полисемантичка структура, а добијене су на основу грађе коју чине досад објављени томови Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (РСАНУ). Основни циљеви овог истраживања су следећи: да се представи инвентар ових лексема и на основу анализе грађе одговори на питање постоје ли семантичке законитости које карактеришу лексику са великим бројем значења; да се успостави профил полисемичне лексеме; да се утврди које категорије стварности описују семантички најразуђеније лексеме. 
Истраживање се методолошки ослања на аналитичку и дескриптивну методу, методу компоненцијалне анализе, а у циљу давања релевантних статистичких података пребројаване су лексеме и значења и давани су упоредни подаци за више испитиваних извора (РСАНУ, фреквенцијске речнике и Корпус). 
Материјал за истраживање чини 825 изузетно полисемичних лексема које су у РСАНУ реализовале најмање петнаест значења (са укљученим подзначењима). Анализа је показала да променљиве речи чине око 97% грађе (од чега именице и глаголи заузимају чак 87% грађе, а придеви нешто мање од 10%). Најбројније, глаголске лексеме одликује чињеница да најчешће означавају конкретну диманичну активност, кретање, промену положаја у простору, модификацију или трансформацију појма. Од именица из грађе најбројније су оне са конкретним, предметним значењем, док се апстрактна својства најчешће не исказују изузетно полисемичним именицама. Семантичка анализа придева показала је да су доминантни они који означавају конкретно физичко својство, чешће непожељно него пожељно. 
Истраживање је показало да је изузетна полисемичност карактеристична за лексику (пра)словенског порекла, са дугом традицијом коришћења. То су лексеме које чине део општесловенског лексичког фонда и које су и у другим словенским језицима полисемичне. Такође, лексика са великим бројем значења је актуелна у савременом језику, фреквентна и заузима централно место у лексичком систему српског језика. Један од закључака је и да је разуђена полисемантичка структура најчешће одлика изведених, префиксираних лексема, посебно префиксираних глагола. 
Тематске групе са највећим бројем полисемичних лексема показују да су у језику најдоминантније следеће категорије стварности: 
- динамичне активности – мењање места и положаја у простору, мењање карактеристика појма, уопште динамичне активности које се одигравају у свету који нас окружује, 
- предмети у најширем смислу који се користе у свакодневном животу, као и делови предмета, 
- важни делови тела човека којима се најчешће обавља и више функција, као и појаве у вези са његовим телом, 
- животиње које живе у човековом непосредном окружењу и важни делови њиховог тела, 
- опште, на први поглед уочљиве особине живих бића, као и неживих појмова. 
Најважнији појам за који се може рећи да обједињује све изузетно семантички богате лексеме је покрет. Генерално гледајући, изузетно полисемичне лексеме показују да је приликом човековог обликовања стварности најважнији фактор визуелно искуство преко кога запажамо појаве и разумевамо стварност. Притом, пажњу говорникâ више привлачи оно што се издваја, истиче неким својством и што на њега јаче делује, што се креће, што својом упадљивошћу и интензивношћу привлачи пажњу. Језгро система изузетно полисемичних лексема, према РСАНУ, чине лексеме конкретне семантике.
AB  - This thesis deals with lexemes characterized by a very diversified polysemic structure. They were obtained based on the material from the published volumes of the Dictionary of the Serbian Academy. The main goals of this research are the following: to present an inventory of these lexemes and to answer the question, as a result of analysis, whether there are any semantic regularities regarding highly polysemous lexis; to set up a profile of a polysemous lexeme; to define the categories of reality described by semantically most diversified lexemes. 
In terms of methodology, this research relies on analytical and descriptive method, the componential analysis method, and with the aim of providing relevant statistical data lexemes and meanings were counted and information pertinent to them was cross-referenced with several investigated sources (Dictionary of the Serbian Academy, frequency dictionaries and Corpus).
Research corpus is comprised of 825 highly polysemous lexemes which are noted in the Dictionary of the Serbian Academy with at least 15 meanings (submeanings included). Our analysis showed that content words make up around 97% of the corpus material (out of which nouns and verbs take up as much as 87% of the corpus, and adjectives slightly less than 10%). The most numerous, verbal lexemes are characterized by the fact that they mainly denote a specific dynamic activity, movement, change of position in space, and modification or transformation of an entity. Among nouns from the corpus, those with a concrete, literal meaning represent the majority, while the abstract features are for the most part not expressed by highly polysemous nouns. Semantic analysis of adjectives showed that the dominant ones are those which denote a concrete physical quality, negative rather than positive. 
The research has shown that high polysemousness is typical of lexis of (pre-)Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the lexemes that belong to the pan-Slavic lexical fund and that are polysemous in other Slavic languages, as well. Moreover, lexis with a great number of meanings is current in the contemporary language, it is frequent and holds a central place in the lexical system of Serbian. One of the conclusions drawn from the analysis is that highly polysemous lexis is predominantly represented by derived, prefixed lexemes, especially prefixed verbs. 
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes demonstrate that the most dominant categories of reality in language are the following: 
- dynamic activities – change of place and position in space, change of features of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around us, 
- objects in the broadest sense, those used in everyday life, as well as parts of objects 
- prominent human body parts, which are mostly used for several functions, as well as things that happen in relation to the body,
- animals that live in man’s immediate surroundings and their prominent body parts, 
- general, conspicuous features of animate, as well as inanimate entities.  
The most significant concept that can be said to encompass all semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly polysemous lexemes show that the most important factor in man’s shaping of reality is the visual experience by way of which we perceive events and understand the reality. Furthermore, the speakers’ attention is primarily drawn by entities whose features make them stand out and by entities which have greater impact, which are moving, which attract attention by their high conspicuousness and intensity. The core of the highly polysemous lexemes’ system, according to the Dictionary of the Serbian Academy, contains lexemes that have concrete meanings.
PB  - Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду
T1  - Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
T1  - The polysemy of serbian lexis in the Dictionary of the Serbian academy
T1  - Многозначность сербской лексике на материале Словаря Сербской академии наук и исскуств
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236
ER  - 
@phdthesis{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2017",
abstract = "Предмет истраживања су лексеме које карактерише веома разуђена полисемантичка структура, а добијене су на основу грађе коју чине досад објављени томови Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (РСАНУ). Основни циљеви овог истраживања су следећи: да се представи инвентар ових лексема и на основу анализе грађе одговори на питање постоје ли семантичке законитости које карактеришу лексику са великим бројем значења; да се успостави профил полисемичне лексеме; да се утврди које категорије стварности описују семантички најразуђеније лексеме. 
Истраживање се методолошки ослања на аналитичку и дескриптивну методу, методу компоненцијалне анализе, а у циљу давања релевантних статистичких података пребројаване су лексеме и значења и давани су упоредни подаци за више испитиваних извора (РСАНУ, фреквенцијске речнике и Корпус). 
Материјал за истраживање чини 825 изузетно полисемичних лексема које су у РСАНУ реализовале најмање петнаест значења (са укљученим подзначењима). Анализа је показала да променљиве речи чине око 97% грађе (од чега именице и глаголи заузимају чак 87% грађе, а придеви нешто мање од 10%). Најбројније, глаголске лексеме одликује чињеница да најчешће означавају конкретну диманичну активност, кретање, промену положаја у простору, модификацију или трансформацију појма. Од именица из грађе најбројније су оне са конкретним, предметним значењем, док се апстрактна својства најчешће не исказују изузетно полисемичним именицама. Семантичка анализа придева показала је да су доминантни они који означавају конкретно физичко својство, чешће непожељно него пожељно. 
Истраживање је показало да је изузетна полисемичност карактеристична за лексику (пра)словенског порекла, са дугом традицијом коришћења. То су лексеме које чине део општесловенског лексичког фонда и које су и у другим словенским језицима полисемичне. Такође, лексика са великим бројем значења је актуелна у савременом језику, фреквентна и заузима централно место у лексичком систему српског језика. Један од закључака је и да је разуђена полисемантичка структура најчешће одлика изведених, префиксираних лексема, посебно префиксираних глагола. 
Тематске групе са највећим бројем полисемичних лексема показују да су у језику најдоминантније следеће категорије стварности: 
- динамичне активности – мењање места и положаја у простору, мењање карактеристика појма, уопште динамичне активности које се одигравају у свету који нас окружује, 
- предмети у најширем смислу који се користе у свакодневном животу, као и делови предмета, 
- важни делови тела човека којима се најчешће обавља и више функција, као и појаве у вези са његовим телом, 
- животиње које живе у човековом непосредном окружењу и важни делови њиховог тела, 
- опште, на први поглед уочљиве особине живих бића, као и неживих појмова. 
Најважнији појам за који се може рећи да обједињује све изузетно семантички богате лексеме је покрет. Генерално гледајући, изузетно полисемичне лексеме показују да је приликом човековог обликовања стварности најважнији фактор визуелно искуство преко кога запажамо појаве и разумевамо стварност. Притом, пажњу говорникâ више привлачи оно што се издваја, истиче неким својством и што на њега јаче делује, што се креће, што својом упадљивошћу и интензивношћу привлачи пажњу. Језгро система изузетно полисемичних лексема, према РСАНУ, чине лексеме конкретне семантике., This thesis deals with lexemes characterized by a very diversified polysemic structure. They were obtained based on the material from the published volumes of the Dictionary of the Serbian Academy. The main goals of this research are the following: to present an inventory of these lexemes and to answer the question, as a result of analysis, whether there are any semantic regularities regarding highly polysemous lexis; to set up a profile of a polysemous lexeme; to define the categories of reality described by semantically most diversified lexemes. 
In terms of methodology, this research relies on analytical and descriptive method, the componential analysis method, and with the aim of providing relevant statistical data lexemes and meanings were counted and information pertinent to them was cross-referenced with several investigated sources (Dictionary of the Serbian Academy, frequency dictionaries and Corpus).
Research corpus is comprised of 825 highly polysemous lexemes which are noted in the Dictionary of the Serbian Academy with at least 15 meanings (submeanings included). Our analysis showed that content words make up around 97% of the corpus material (out of which nouns and verbs take up as much as 87% of the corpus, and adjectives slightly less than 10%). The most numerous, verbal lexemes are characterized by the fact that they mainly denote a specific dynamic activity, movement, change of position in space, and modification or transformation of an entity. Among nouns from the corpus, those with a concrete, literal meaning represent the majority, while the abstract features are for the most part not expressed by highly polysemous nouns. Semantic analysis of adjectives showed that the dominant ones are those which denote a concrete physical quality, negative rather than positive. 
The research has shown that high polysemousness is typical of lexis of (pre-)Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the lexemes that belong to the pan-Slavic lexical fund and that are polysemous in other Slavic languages, as well. Moreover, lexis with a great number of meanings is current in the contemporary language, it is frequent and holds a central place in the lexical system of Serbian. One of the conclusions drawn from the analysis is that highly polysemous lexis is predominantly represented by derived, prefixed lexemes, especially prefixed verbs. 
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes demonstrate that the most dominant categories of reality in language are the following: 
- dynamic activities – change of place and position in space, change of features of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around us, 
- objects in the broadest sense, those used in everyday life, as well as parts of objects 
- prominent human body parts, which are mostly used for several functions, as well as things that happen in relation to the body,
- animals that live in man’s immediate surroundings and their prominent body parts, 
- general, conspicuous features of animate, as well as inanimate entities.  
The most significant concept that can be said to encompass all semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly polysemous lexemes show that the most important factor in man’s shaping of reality is the visual experience by way of which we perceive events and understand the reality. Furthermore, the speakers’ attention is primarily drawn by entities whose features make them stand out and by entities which have greater impact, which are moving, which attract attention by their high conspicuousness and intensity. The core of the highly polysemous lexemes’ system, according to the Dictionary of the Serbian Academy, contains lexemes that have concrete meanings.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду",
title = "Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, The polysemy of serbian lexis in the Dictionary of the Serbian academy, Многозначность сербской лексике на материале Словаря Сербской академии наук и исскуств",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236"
}
Миланов, Н. М.. (2017). Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. 
Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236
Миланов НМ. Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236 .
Миланов, Наташа М., "Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236 .

О значењима лексема ватра и огањ у српском језику

Миланов, Наташа

(Niš : Filozofski fakultet, 2016)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12454
AB  - This paper analyzes the structure of the polysemantic nouns vatra and oganj and
their polysemic derivatives (vatren, ognjen, ognjevit, ognjište). Due to their rich
polysemantic and derivational structures, the lexemes vatra and oganj are parts of the
lexicon which occupies a central place in the lexical system of the Serbian language.
The results of the study show that the semantical varying of the nouns vatra and oganj
create a variety of concepts, both physical and spiritual – vatra and oganj are names
used to denote the weather, weapons, diseases, spiritual qualities of man, feelings,
physical characteristics of animals, etc. Semantically scattered derivatives of the nouns
vatra and oganj form their polysemantic structures based upon the nouns from which
they were derived.
AB  - У раду ће бити анализиране полисемантичке структуре именица ватра
и огањ и њихових полисемичних деривата (ватрен, огњен, огњевит, огњиште).
На основу анализе покушаћемо да утврдимо семантички потенцијал анализираних лексема. Испитаћемо које су семе у семантичкој структури ових лексема
најпродуктивније, а које су слабије активне, али и утврдити начин на који говорници концептуализују ватру.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
T1  - О значењима лексема ватра и огањ у српском језику
T1  - On the Meaning of the Noun Vatra and Oganj in the Serbian Language
SP  - 89
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2016",
abstract = "This paper analyzes the structure of the polysemantic nouns vatra and oganj and
their polysemic derivatives (vatren, ognjen, ognjevit, ognjište). Due to their rich
polysemantic and derivational structures, the lexemes vatra and oganj are parts of the
lexicon which occupies a central place in the lexical system of the Serbian language.
The results of the study show that the semantical varying of the nouns vatra and oganj
create a variety of concepts, both physical and spiritual – vatra and oganj are names
used to denote the weather, weapons, diseases, spiritual qualities of man, feelings,
physical characteristics of animals, etc. Semantically scattered derivatives of the nouns
vatra and oganj form their polysemantic structures based upon the nouns from which
they were derived., У раду ће бити анализиране полисемантичке структуре именица ватра
и огањ и њихових полисемичних деривата (ватрен, огњен, огњевит, огњиште).
На основу анализе покушаћемо да утврдимо семантички потенцијал анализираних лексема. Испитаћемо које су семе у семантичкој структури ових лексема
најпродуктивније, а које су слабије активне, али и утврдити начин на који говорници концептуализују ватру.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova",
title = "О значењима лексема ватра и огањ у српском језику, On the Meaning of the Noun Vatra and Oganj in the Serbian Language",
pages = "89-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454"
}
Миланов, Н.. (2016). О значењима лексема ватра и огањ у српском језику. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
Niš : Filozofski fakultet., 89-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454
Миланов Н. О значењима лексема ватра и огањ у српском језику. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova. 2016;:89-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454 .
Миланов, Наташа, "О значењима лексема ватра и огањ у српском језику" in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova (2016):89-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454 .

О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику

Milanov, Nataša M.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Milanov, Nataša M.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1179
AB  - У раду се анализирају глаголи са примарним значењем модификације/трансформације. Овим се глаголима у основном значењу именује радња чијим ће завршетком објекат или субјекат делимично или потпуно променити своје квантитативне или квалитативне карактеристике. Циљ је да се представе најпродуктивнија секундарна значења ових глагола, утврди да ли постоји одређена системност у семантичкој дисперзији полисемичних трансформативних глагола (која је условљена заједничким семама), као и да се испита на које се сфере стварности ови глаголи секундарно најчешће односе.
AB  - В данной работе анализируются глаголы с первичным значением модификации/трансформации, обозначающие действие, с окончанием которого объект или субъект частично или полностью меняют свои количественные или качественные характеристики. Анализ показывает закономерность в семантической дисперсии данных глаголов – значения движения, речи, физиологических процессов, физического воздействия на объект, широко распространенных  явлений в окружающем мире, которые относятся к  повседневности являются продуктивными на уровне целой группы. Общие значения, объединяющие разнообразные глаголы, указывают на наличие определенных семантических правил в языке, благодаря которым лексемы с разнообразной семантикой связываются в группы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику
T1  - К вопросу об общих семантических компонентах многозначных трансформативных глаголов в сербском языке
SP  - 59
EP  - 75
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179
ER  - 
@article{
author = "Milanov, Nataša M.",
year = "2015",
abstract = "У раду се анализирају глаголи са примарним значењем модификације/трансформације. Овим се глаголима у основном значењу именује радња чијим ће завршетком објекат или субјекат делимично или потпуно променити своје квантитативне или квалитативне карактеристике. Циљ је да се представе најпродуктивнија секундарна значења ових глагола, утврди да ли постоји одређена системност у семантичкој дисперзији полисемичних трансформативних глагола (која је условљена заједничким семама), као и да се испита на које се сфере стварности ови глаголи секундарно најчешће односе., В данной работе анализируются глаголы с первичным значением модификации/трансформации, обозначающие действие, с окончанием которого объект или субъект частично или полностью меняют свои количественные или качественные характеристики. Анализ показывает закономерность в семантической дисперсии данных глаголов – значения движения, речи, физиологических процессов, физического воздействия на объект, широко распространенных  явлений в окружающем мире, которые относятся к  повседневности являются продуктивными на уровне целой группы. Общие значения, объединяющие разнообразные глаголы, указывают на наличие определенных семантических правил в языке, благодаря которым лексемы с разнообразной семантикой связываются в группы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику, К вопросу об общих семантических компонентах многозначных трансформативных глаголов в сербском языке",
pages = "59-75",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179"
}
Milanov, N. M.. (2015). О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 46(3-4), 59-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179
Milanov NM. О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику. in Наш језик. 2015;46(3-4):59-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179 .
Milanov, Nataša M., "О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):59-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179 .

О значењима лексема ватра и огањ у српском језику

Миланов, Наташа М.

(Ниш : Филозофски факултет, 2015)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1235
AB  - У раду ће бити анализиране полисемантичке структуре именица ватра и огањ и њихових полисемичних деривата (ватрен, огњен, огњевит, огњиште). На основу анализе покушаћемо да утврдимо семантички потенцијал анализираних лексема. Испитаћемо које су семе у семантичкој структури ових лексема најпродуктивније, а које су слабије активне, али и утврдити начин на који говорници концептуализују ватру.
AB  - This paper analyzes the structure of the polysemantic nouns vatra and oganj and their polysemic derivatives (vatren, ognjen, ognjevit, ognjište). Due to their  rich polysemantic and derivational structures, the lexemes vatra and oganj are parts of the lexicon which occupies a central place in the lexical system of the Serbian language. The results of the study show that the semantical varying of the nouns vatra and oganj create a variety of concepts, both physical and spiritual – vatra and oganj are names used to denote the weather, weapons, diseases, spiritual qualities of man, feelings, physical characteristics of animals, etc. Semantically scattered derivatives of the nouns vatra and oganj form their  polysemantic structures based upon the nouns from which they were derived.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
C3  - Језик, књижевност, значење - језичка истраживања
T1  - О значењима лексема ватра и огањ у српском језику
T1  - About the meaning of the noun vatra and oganj in the Serbian language
SP  - 89
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1235
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2015",
abstract = "У раду ће бити анализиране полисемантичке структуре именица ватра и огањ и њихових полисемичних деривата (ватрен, огњен, огњевит, огњиште). На основу анализе покушаћемо да утврдимо семантички потенцијал анализираних лексема. Испитаћемо које су семе у семантичкој структури ових лексема најпродуктивније, а које су слабије активне, али и утврдити начин на који говорници концептуализују ватру., This paper analyzes the structure of the polysemantic nouns vatra and oganj and their polysemic derivatives (vatren, ognjen, ognjevit, ognjište). Due to their  rich polysemantic and derivational structures, the lexemes vatra and oganj are parts of the lexicon which occupies a central place in the lexical system of the Serbian language. The results of the study show that the semantical varying of the nouns vatra and oganj create a variety of concepts, both physical and spiritual – vatra and oganj are names used to denote the weather, weapons, diseases, spiritual qualities of man, feelings, physical characteristics of animals, etc. Semantically scattered derivatives of the nouns vatra and oganj form their  polysemantic structures based upon the nouns from which they were derived.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Језик, књижевност, значење - језичка истраживања",
title = "О значењима лексема ватра и огањ у српском језику, About the meaning of the noun vatra and oganj in the Serbian language",
pages = "89-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1235"
}
Миланов, Н. М.. (2015). О значењима лексема ватра и огањ у српском језику. in Језик, књижевност, значење - језичка истраживања
Ниш : Филозофски факултет., 89-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1235
Миланов НМ. О значењима лексема ватра и огањ у српском језику. in Језик, књижевност, значење - језичка истраживања. 2015;:89-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1235 .
Миланов, Наташа М., "О значењима лексема ватра и огањ у српском језику" in Језик, књижевност, значење - језичка истраживања (2015):89-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1235 .

Варваризми као маргинални лексички слој

Миланов, Наташа

(Niš : Filozofski fakultet, 2014)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12453
AB  - У раду ће се на ограниченом и лексикографски описаном корпусу
анализирати лексика са квалификатором варваризам (варв.) којим лексикографи
сигнализирају да се ради о нестандардној, маргиналној лексици. Задатак ће бити
да се утврде критеријуми због којих нека лексема носи овај квалификатор, да се
установи припадност ове лексике одређеним тематским областима, као и да се
одреде лексичко-семантичке групе којима такве лексеме припадају.
AB  - The paper describes lexemes with the qualifier barbarism, based on a corpus taken
from the Dictionary of the Serbo-Croatian literary language. The conclusion made by
analyzing the word corpus was that all of the lexemes in the Dictionary qualified as
barbarisms connect to different parts of the material and spiritual world. This means
that certain things, belonging to these realities, appeared at one point and therefore
needed to be named. For a certain amount of time some of these words managed to stay
in language use, and then be replaced with new lexemes. Some of these words were
successfully incorporated into the lexical system of the Serbian language. Normatively
speaking, some of these words are still defined as barbarisms, although they have a
regular use in everyday language and a widely spread derivation. Due to changes in the
language reality or the influence of new words, some barbarisms change their status
from non-standard lexemes to status-neutral words.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - Варваризми као маргинални лексички слој
T1  - Barbarisms as Non-Standard Lexemes
SP  - 443
EP  - 455
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12453
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2014",
abstract = "У раду ће се на ограниченом и лексикографски описаном корпусу
анализирати лексика са квалификатором варваризам (варв.) којим лексикографи
сигнализирају да се ради о нестандардној, маргиналној лексици. Задатак ће бити
да се утврде критеријуми због којих нека лексема носи овај квалификатор, да се
установи припадност ове лексике одређеним тематским областима, као и да се
одреде лексичко-семантичке групе којима такве лексеме припадају., The paper describes lexemes with the qualifier barbarism, based on a corpus taken
from the Dictionary of the Serbo-Croatian literary language. The conclusion made by
analyzing the word corpus was that all of the lexemes in the Dictionary qualified as
barbarisms connect to different parts of the material and spiritual world. This means
that certain things, belonging to these realities, appeared at one point and therefore
needed to be named. For a certain amount of time some of these words managed to stay
in language use, and then be replaced with new lexemes. Some of these words were
successfully incorporated into the lexical system of the Serbian language. Normatively
speaking, some of these words are still defined as barbarisms, although they have a
regular use in everyday language and a widely spread derivation. Due to changes in the
language reality or the influence of new words, some barbarisms change their status
from non-standard lexemes to status-neutral words.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "Варваризми као маргинални лексички слој, Barbarisms as Non-Standard Lexemes",
pages = "443-455",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12453"
}
Миланов, Н.. (2014). Варваризми као маргинални лексички слој. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 443-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12453
Миланов Н. Варваризми као маргинални лексички слој. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2014;:443-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12453 .
Миланов, Наташа, "Варваризми као маргинални лексички слој" in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja (2014):443-455,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12453 .

О народској лексици у Речнику САНУ

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1233
AB  - У раду се анализира лексика означена у РСАНУ квалификатором нар. (народски, народно), и то кад се овим квалификатором одређује народска употреба лексеме. Циљ је да се на основу анализе лексикографског поступка уочи чиме је условљено коришћење овог квалификатора као означавања народске употребе лексеме.
AB  - В настоящей работе анализируется лексика, отмеченная в Словаре САНИ пометой нар. (народски, народно), в тех случаях, когда эта помета обозначает народное употребление лексемы. Разбор материала показал, что квалификатор нар., как помета для народного употребления лексем, занимает место при заимствованных словах, перетерпев изменения, при ошибочно этимологизированных словах, при некоторых отечественных словах измененными фонемами или морфемами и т. п.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О народској лексици у Речнику САНУ
T1  - О народной лексике в словаре САНИ (Сербской академии наук и искусств)
SP  - 121
EP  - 134
VL  - 44
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1233
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2013",
abstract = "У раду се анализира лексика означена у РСАНУ квалификатором нар. (народски, народно), и то кад се овим квалификатором одређује народска употреба лексеме. Циљ је да се на основу анализе лексикографског поступка уочи чиме је условљено коришћење овог квалификатора као означавања народске употребе лексеме., В настоящей работе анализируется лексика, отмеченная в Словаре САНИ пометой нар. (народски, народно), в тех случаях, когда эта помета обозначает народное употребление лексемы. Разбор материала показал, что квалификатор нар., как помета для народного употребления лексем, занимает место при заимствованных словах, перетерпев изменения, при ошибочно этимологизированных словах, при некоторых отечественных словах измененными фонемами или морфемами и т. п.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О народској лексици у Речнику САНУ, О народной лексике в словаре САНИ (Сербской академии наук и искусств)",
pages = "121-134",
volume = "44",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1233"
}
Миланов, Н. М.. (2013). О народској лексици у Речнику САНУ. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 44(1-2), 121-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1233
Миланов НМ. О народској лексици у Речнику САНУ. in Наш језик. 2013;44(1-2):121-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1233 .
Миланов, Наташа М., "О народској лексици у Речнику САНУ" in Наш језик, 44, no. 1-2 (2013):121-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1233 .

Прилог проучавању полисемије српског језика

Миланов, Наташа; Стојановић, Милица

(Sarajevo : Slavistički komitet, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8499
AB  - У раду се на корпусу два одабрана тома Речника САНУ анализира однос између
полисемије и дужине лексеме, као и семантички склоп полисемне лексеме. Под
полисемном лексемом сматрали смо ону која има забележених минимум петнаест
значења у речнику.
AB  - This paper, based on the corpus of two selected tomes of the Serbian Academy of Sciences
and Arts Dictionary, analyzes relationship between polysemy and length of lexemes, as
well as semantic construction of polysemic lexemes. By polemisemic lexeme, we consider
one who has at least fifteen recorded definitions in dictionary.
PB  - Sarajevo : Slavistički komitet
T2  - Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
T1  - Прилог проучавању полисемије српског језика
T1  - A Contribution to the Study of Polisemy in Serbian
SP  - 493
EP  - 504
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа and Стојановић, Милица",
year = "2012",
abstract = "У раду се на корпусу два одабрана тома Речника САНУ анализира однос између
полисемије и дужине лексеме, као и семантички склоп полисемне лексеме. Под
полисемном лексемом сматрали смо ону која има забележених минимум петнаест
значења у речнику., This paper, based on the corpus of two selected tomes of the Serbian Academy of Sciences
and Arts Dictionary, analyzes relationship between polysemy and length of lexemes, as
well as semantic construction of polysemic lexemes. By polemisemic lexeme, we consider
one who has at least fifteen recorded definitions in dictionary.",
publisher = "Sarajevo : Slavistički komitet",
journal = "Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)",
title = "Прилог проучавању полисемије српског језика, A Contribution to the Study of Polisemy in Serbian",
pages = "493-504",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499"
}
Миланов, Н.,& Стојановић, М.. (2012). Прилог проучавању полисемије српског језика. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
Sarajevo : Slavistički komitet., 1, 493-504.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499
Миланов Н, Стојановић М. Прилог проучавању полисемије српског језика. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1). 2012;1:493-504.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499 .
Миланов, Наташа, Стојановић, Милица, "Прилог проучавању полисемије српског језика" in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1), 1 (2012):493-504,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499 .

O најчешће коришћеним нормативним квалификаторима у Речнику српскохрватскога књижевног језика МС

Марковић, Наташа

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, 2011)

TY  - CONF
AU  - Марковић, Наташа
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1234
AB  - У раду је анализирана употреба неких нормативних квалификатора, код којих постоји неуједначеност употребе у речнику. Анализирана је употреба квалификатора некњиж.(евно), непр.(авилно), погр.(ешно), дијал.(екатски) и необ.(ично) у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске. Прегледом грађе утврђено је код речи означених квалификаторима некњиж., погр. и непр. нема разлике са нормативног аспекта, и да сва три квалификатора указују на фонетска или морфолошка одступања од норме књижевног језика. Речи са квалификаторима некњиж., непр., погр. и дијал. имају у језику стандардну варијанту.
AB  - In this paper author discusses the use of normative qualificatives (non-literary, incorrect, wrong, etc.) in the Matica srpska Dictionary. This analysis shows that there is no difference from the normative aspect, and that all qualificatives indicate phonetic or morphological deviations from the standard literary language.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу
C3  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије одржаног 6. марта 2010. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
T1  - O најчешће коришћеним нормативним квалификаторима у Речнику српскохрватскога књижевног језика МС
T1  - The most commonly used normative qualificatives in Мatica srpska dictionary
SP  - 95
EP  - 100
VL  - 2
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1234
ER  - 
@conference{
author = "Марковић, Наташа",
year = "2011",
abstract = "У раду је анализирана употреба неких нормативних квалификатора, код којих постоји неуједначеност употребе у речнику. Анализирана је употреба квалификатора некњиж.(евно), непр.(авилно), погр.(ешно), дијал.(екатски) и необ.(ично) у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске. Прегледом грађе утврђено је код речи означених квалификаторима некњиж., погр. и непр. нема разлике са нормативног аспекта, и да сва три квалификатора указују на фонетска или морфолошка одступања од норме књижевног језика. Речи са квалификаторима некњиж., непр., погр. и дијал. имају у језику стандардну варијанту., In this paper author discusses the use of normative qualificatives (non-literary, incorrect, wrong, etc.) in the Matica srpska Dictionary. This analysis shows that there is no difference from the normative aspect, and that all qualificatives indicate phonetic or morphological deviations from the standard literary language.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије одржаног 6. марта 2010. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1",
title = "O најчешће коришћеним нормативним квалификаторима у Речнику српскохрватскога књижевног језика МС, The most commonly used normative qualificatives in Мatica srpska dictionary",
pages = "95-100",
volume = "2",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1234"
}
Марковић, Н.. (2011). O најчешће коришћеним нормативним квалификаторима у Речнику српскохрватскога књижевног језика МС. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије одржаног 6. марта 2010. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу., 2(1), 95-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1234
Марковић Н. O најчешће коришћеним нормативним квалификаторима у Речнику српскохрватскога књижевног језика МС. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије одржаног 6. марта 2010. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1. 2011;2(1):95-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1234 .
Марковић, Наташа, "O најчешће коришћеним нормативним квалификаторима у Речнику српскохрватскога књижевног језика МС" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са II научног скупа младих филолога Србије одржаног 6. марта 2010. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1, 2, no. 1 (2011):95-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1234 .