@conference{
author = "Петановић, Радмила and Видовић, Биљана and Марчић, Дејан and Радивојевић, Милан and Стојнић, Бојан",
year = "2022",
abstract = "Гриње (ACARI) као најмногобројнија, најразноврснија и најуспешнија
група пауколиких зглавкара су присутне у свим срединама и
универзално су дистрибуиране. Акарологија као научна дисциплина се раз-
вијала интензивно од средине 20. века, како у доменима пољопривредне и
шумарске зоологије, тако и у оквиру анималне и хумане паразитологије због
значаја који гриње имају као штеточине биљака и као паразити и вектори бо-
лести других животиња и људи. Прва књига уџбеничког карактера штампана
је на енглеском језику 1952. године у САД, а први међународни акаролошки
конгрес одржан је 1963. године. Основано је више међународних и нацио-
налних акаролошких друштава, а објављује се 7 међународних часописа из
ове области. Пионирске радове у домену пољоприврдне акарологије је раних
60-их година прошлог века у Србији публиковала Бисенија Томашевић, а од
80-их до данас највећи допринос овој области дала је Радмила Петановић. У
Србији су последњих деценија истраживања у акарологији усмерена на об-
ласт популационе токсикологије и деловања синтетских и биолошких ака-
рицида, проучавање биодиверзитета гриња у агрикултурним и заштићеним
подручјима, детекцију аутохтоних и инвазивних врста гриња, мониторинг
популација штетних гриња (Радмила Петановић, Дејан Марчић, Бојан Стој-
нић и сарадници), као и примену ериофида у класичној биолошкој контроли
корова и откриће криптичких таксона применом молекуларних метода (Рад-
мила Петановић, Биљана Видовић и сарадници).
Фитофагне нематоде су релативно касно препознате као узрочници
штета у биљној производњи, како у свету тако и код нас. У свету је прва
врста фитонематода – житна нематода – откривена тек средином 18. века, а следеће две врло штетне врсте тек читав век касније. Развој фитонематоло-
гије у свету добија свој замах у првој половини 20. века, па ускоро почиње и
њихово проучавање у Србији. Поред налаза већ у свету познатих штетних
врста, из Србије је до сада описано и десетак врста фитонематода нових за
светску науку. Пионири фитонематологије у Србији су били: Гаврило Груји-
чић, Ђорђе Крњаић, Анђелка Хорватовић и Смиљка Крњаић. Данас се у
Србији фитонематодама баве Ласло Барши, Милан Радивојевић, Јасмина
Бачић, Виолета Оро и Никола Грујић. Са фитосанитарне стране, за Србију
је посебно актуелан рад на спречавању уношења и ширења карантинских
врста фитонематода.
Малакологија истражује огромно коло мекушаца, а пољопривредна
малакологија истражује тек неколико десетина, значајних врста пужева у
агроекосистемима. Први српски малаколог био је Петар Павловић, који је
1912. године објавио монографију о пужевима Србије, да би тек 1995. године,
Божана Јовановић објавила рад о диверзитету пужева Србије и Црне Горе.
Први радови из области пољопривредне малакологије аутора Бојана Стој-
нића и сарадника, нижу се тек после 2002. године, у којима се проучавају
инвазивне врсте голаћа у Србији, штетност и сузбијање, ефикасност класич-
них, нових и експерименталних молускоцида, атрактивност мамаца, гриње и
нематоде, као природни непријатељи пужева и голаћа и гајење пужева.
Пољопривредна териологија у оквиру пољопривредне зоологије про-
учава мишолике глодаре који су као синатропне врсте присутне свугде уз чо-
века. Развој науке средином прошлог века утицао је на брзи напредак пољо-
привредне териологије у свету, па и у нашој земљи, када почињу интензивна
истраживања биоекологије и популационе динамике у различитим агроеко-
системима и шумским екосистемима. Највећи допринос тим истраживањи-
ма дали су Анка Ружић, Небојша Хрговић, Иво Савић, Зоран Вукићевић,
Светислав Живојиновић и Михаљ Микеш. Каснија истраживања наставила
су се у правцу проучавања значаја и штетности мишоликих глодара у разли-
читим агроекосистемима као и могућности сузбијања употребом роденти-
цида синтетичког порекла (Марина Вукша, Горан Јокић и сарадници)., Mites (Acari), as the most significant, the most diverse and the most successful
group of Arachnids are present in all types of environments and are universally
distributed. Acarology as a scientific discipline has developed intensively since the
mid-20th century, both in the domains of agriculture, forestry, animal and human
parasitology, due to importance that mites have as plant pests and as parasites and
vectors of animal and human diseases. The first textbook in the field of Acarology
was printed in English in 1952 in the United States, and the first International
acarological Congress was held in 1963. Several international and national аcarological
societies have been established, and there are seven international journals
in this field of study. Pioneering papers in the field of acarology wеrе published in
the 1960s in Serbia by Bisenija Tomašević, and since the 1980s, Radmila Petanović
has mostly contributed to this area. In recent decades basic research directions in
acarology have been: population toxicology, effects of synthetic and bioacaricides,
the study of mite diversity of agricultural and protected areas, detection of autochthonous
and invasive mite species, monitoring of mite pests (Radmila Petanović,
Dejan Marčić, Bojan Stojnić and associates), as well as the application of eriophyids
in classical biological weed control and discovery of cryptic taxa using molecular
methods (Radmila Petanović, Biljana Vidović and associates).
The phytophagous of nematodes have been relatively late recognized to
cause damage in plant production, both in the world and in our country. The first
species of phytonematode in the world, the so called, grain nematode was detected
as late as in the mid-18th century, and the following two very harmful species
were detected only a whole century later. The development of phytonematology
in the world gains its momentum in the first half of the 20th century, and the study
of these pests in Serbia soon ensues. In addition to findings of already globally
well known harmful species, a dozen species of phytonematodes from Serbia and
new to science has been described so far. Pioneers of phytonematology in Serbia
were: Gavrilo Grujičić, Đorđe Krnjaić, Anđelka Horvatović and Smiljka Krnjaić.
Today, phytonematodes have been studied by Laslo Barši, Milan Radivojević, Jasmina
Bačić, Violeta Oro and Nikola Grujić. From the phytosanitary point of view,
Serbian researchers in this field focus in particular on preventing the introduction
and spread of quarantine species of phytonematodes.
Malacology explores the huge phylum of molluscs, and agricultural malacology
explores only a few dozen of species in agroecosystems. The first Serbian malacologist was Petar Pavlović, who published a monograph on Serbian snails
in 1912. After that, as late as in 1995, Božana Jovanović published the manuscript
on the diversity of snails of Serbia and Montenegro. The first publications in the
field of agricultural malacology appeared after 2002 and were authored by Bojan
Stojnić and associates. Research work on invasive species of slugs, their harmfulness
and suppression, efficiency of classical, new and experimental molluscicide,
attractiveness of baits, mites and nematodes as natural enemies of snails and slugs
and growing of snails has been published.
Agricultural terriology within agricultural zoology studies mouse-like rodents,
which, as synanthropic species, are found in close proximity to man. The
development of science in the middle of last century influenced the rapid progress
of agricultural terriology in the world, even in our country, when intensive research
of bioecology and population dynamics in various agroecosystems and forest
ecosystems started. The biggest contribution to these researches in Serbia was
given by Anka Ružić, Nebojša Hrgović, Ivo Savić, Zoran Vukićević, Svetislav Živojinović
and Mihalj Mikeš. Later studies focused on the importance and harmfulness
of mouse-like rodents in various agroecosystems, as well as on the possibility
of their suppressing using synthetic rodenticides (Marina Vukša, Goran Jokić and
associates).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године",
title = "Развој научних области и савремена достигнућа у домену пољопривредне зоологије у Србији, Development of scientific fields and modern achievements of agricultural zoology in Serbia.",
pages = "137-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16117"
}
