Ивић, Иван

Link to this page

Authority KeyName Variants
71c967bd-e7ca-446d-ad3f-76eae3b12b58
  • Ивић, Иван (3)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Кључни подаци о образовању у Србији

Ивић, Иван; Пешикан, Ана; Костић, Александар

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Ивић, Иван
AU  - Пешикан, Ана
AU  - Костић, Александар
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13389
AB  - Ова публикација садржи одабране кључне податке о образовању у Репубици
Србији. Учињен је покушај да се на једном месту прикупе најважнији показатељи о
образовању како би се ова изузетно значајна област објективно сагледала у целини.
Публикација садржи следеће:
• Капацитете и учинке система образовања у Србији;
• Податке о школској спреми становништа Србије (тј. нивоу образовања од раслог становништа старијег од 15 година);
• Податке о обухвату образовањем различитих узрасних група становништва;
• Резултате објективних систематских испитивања образовних постигнућа за
оне делове становништа за које постоје такви резултати и индикативне на лазе за делове становништва за које такви резултати не постоје.
Сажетим коментарима који прате приказане податке настојали смо да успостави мо везе између појединих аспеката образовања и да податке протумачимо у светлу
најновијих истраживања и најбољих међународних искустава. Уз табеле и графиконе
дати су коментари који непосредно проистичу из изложених података, док се свако
поглавље завршава закључцима који се на њега односе.
Коментари и закључци по поглављима садрже интерпретације изнетих података,
али не и генерализације и екстраполације које би се из њих могле извести. Далеко сежнији закључци и екстраполације података изнетих у овој публикацији биће изведе ни у излагањима на скупу „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“,
Стратешки правци развоја Србије у XXI веку – други циклус, САНУ 2021, за који је и при премљена ова публикација.
Ова публикација не садржи неке од важних аспектата образовања, као што су
његово финансирање, управљање образовним системом (степен централизације/де централизације), наставне планове и програме (курикулум), политику школских уџбе ника, професионални развој наставника, дигитализацију у образовању, итд. Овe компо ненте образовне политике зависе од приступа државе образовању и њихово детаљније
анализирање би требало да буде предмет посебне студије.
При састављању ове публикације коришћени су само званични извори података, и то:
• Званична база података Републичког завода за статистику (даље у тексту: РЗС);
• DevInfo база података;
• Министарствo просвете, науке и технолошког развоја (даље у тексту: МПНТР);
• Завод за унапређивање образовања и васпитања (даље у тексту: ЗУОВ);
• EUROSTAT, Education and Training;
• Национални репозиториј докторских теза (даље у тексту: NaRDuS)
• Serbia: Multiple Indicator Cluster Survey 2019 (даље у тексту: MICS) – Србија:
Истраживање вишеструких показатеља 2019;
• Национално тело за акредитацију и проверу квалитета (даље у тексту: НАТ);
• Завод за вредновање квалитета у образовању и васпитању (даље у тексту: ЗВКОВ);
• Завод за вредновање квалитета у образовању и васпитању (даље у тексту: ЗВКОВ);
• Међународни системи за оцењивање образовних постигнућа ученика: PISA
(Programme for International Student Assessment – Програм међународног те стирања ученика);
• TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study – Тенденције у
међународном испитивању постигнућа из математике и природних наука);
• Фондација Темпус;
• Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН).
Где год је било могуће вршена је и компаративна провера података из различи тих извора. Публикација има пет одељака:
1. Капацитети система образовања Републике Србије;
2. Школска спрема становништва Србије старијег од 15 година;
3. Учинци система образовања Републике Србије;
4. Образовна постигнућа ученика на неким нивоима образовања;
5. Образовање у Републици Србији: завршни осврт и закључци.
Надамо се да ће ова публикација бити драгоцено сведочанство о стању образо вања у Србији, али и подстицај да се установи његово систематско статистичко и
квалитативно праћење које би благовремено указивало на странпутице и давало јасне
назнаке о правцима у којима би оно требало да буде организовано.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Кључни подаци о образовању у Србији
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13389
ER  - 
@book{
author = "Ивић, Иван and Пешикан, Ана and Костић, Александар",
year = "2021",
abstract = "Ова публикација садржи одабране кључне податке о образовању у Репубици
Србији. Учињен је покушај да се на једном месту прикупе најважнији показатељи о
образовању како би се ова изузетно значајна област објективно сагледала у целини.
Публикација садржи следеће:
• Капацитете и учинке система образовања у Србији;
• Податке о школској спреми становништа Србије (тј. нивоу образовања од раслог становништа старијег од 15 година);
• Податке о обухвату образовањем различитих узрасних група становништва;
• Резултате објективних систематских испитивања образовних постигнућа за
оне делове становништа за које постоје такви резултати и индикативне на лазе за делове становништва за које такви резултати не постоје.
Сажетим коментарима који прате приказане податке настојали смо да успостави мо везе између појединих аспеката образовања и да податке протумачимо у светлу
најновијих истраживања и најбољих међународних искустава. Уз табеле и графиконе
дати су коментари који непосредно проистичу из изложених података, док се свако
поглавље завршава закључцима који се на њега односе.
Коментари и закључци по поглављима садрже интерпретације изнетих података,
али не и генерализације и екстраполације које би се из њих могле извести. Далеко сежнији закључци и екстраполације података изнетих у овој публикацији биће изведе ни у излагањима на скупу „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“,
Стратешки правци развоја Србије у XXI веку – други циклус, САНУ 2021, за који је и при премљена ова публикација.
Ова публикација не садржи неке од важних аспектата образовања, као што су
његово финансирање, управљање образовним системом (степен централизације/де централизације), наставне планове и програме (курикулум), политику школских уџбе ника, професионални развој наставника, дигитализацију у образовању, итд. Овe компо ненте образовне политике зависе од приступа државе образовању и њихово детаљније
анализирање би требало да буде предмет посебне студије.
При састављању ове публикације коришћени су само званични извори података, и то:
• Званична база података Републичког завода за статистику (даље у тексту: РЗС);
• DevInfo база података;
• Министарствo просвете, науке и технолошког развоја (даље у тексту: МПНТР);
• Завод за унапређивање образовања и васпитања (даље у тексту: ЗУОВ);
• EUROSTAT, Education and Training;
• Национални репозиториј докторских теза (даље у тексту: NaRDuS)
• Serbia: Multiple Indicator Cluster Survey 2019 (даље у тексту: MICS) – Србија:
Истраживање вишеструких показатеља 2019;
• Национално тело за акредитацију и проверу квалитета (даље у тексту: НАТ);
• Завод за вредновање квалитета у образовању и васпитању (даље у тексту: ЗВКОВ);
• Завод за вредновање квалитета у образовању и васпитању (даље у тексту: ЗВКОВ);
• Међународни системи за оцењивање образовних постигнућа ученика: PISA
(Programme for International Student Assessment – Програм међународног те стирања ученика);
• TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study – Тенденције у
међународном испитивању постигнућа из математике и природних наука);
• Фондација Темпус;
• Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН).
Где год је било могуће вршена је и компаративна провера података из различи тих извора. Публикација има пет одељака:
1. Капацитети система образовања Републике Србије;
2. Школска спрема становништва Србије старијег од 15 година;
3. Учинци система образовања Републике Србије;
4. Образовна постигнућа ученика на неким нивоима образовања;
5. Образовање у Републици Србији: завршни осврт и закључци.
Надамо се да ће ова публикација бити драгоцено сведочанство о стању образо вања у Србији, али и подстицај да се установи његово систематско статистичко и
квалитативно праћење које би благовремено указивало на странпутице и давало јасне
назнаке о правцима у којима би оно требало да буде организовано.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Кључни подаци о образовању у Србији",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13389"
}
Ивић, И., Пешикан, А.,& Костић, А.. (2021). Кључни подаци о образовању у Србији. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13389
Ивић И, Пешикан А, Костић А. Кључни подаци о образовању у Србији. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13389 .
Ивић, Иван, Пешикан, Ана, Костић, Александар, "Кључни подаци о образовању у Србији" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13389 .

Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. јун 2016. године]

Костић, Александар; Ивић, Иван; Пешикан, Ана; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Костић, Александар
AU  - Ивић, Иван
AU  - Пешикан, Ана
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10913
AB  - Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године / уредник Александар Костић. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: дописни члан Александар Костић, проф. др Иван Ивић, проф. др Ана Пешикан.
У Београду, уторак 7. јун 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. јун 2016. године]
SP  - 169
EP  - 182
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10913
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Александар and Ивић, Иван and Пешикан, Ана and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године / уредник Александар Костић. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: дописни члан Александар Костић, проф. др Иван Ивић, проф. др Ана Пешикан.
У Београду, уторак 7. јун 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. јун 2016. године]",
pages = "169-182",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10913"
}
Костић, А., Ивић, И., Пешикан, А.,& Вуксановић, М.. (2017). Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. јун 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 169-182.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10913
Костић А, Ивић И, Пешикан А, Вуксановић М. Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. јун 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):169-182.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10913 .
Костић, Александар, Ивић, Иван, Пешикан, Ана, Вуксановић, Миро, "Образовање : развојни потенцијал Србије : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. јун 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):169-182,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10913 .

Улога образовног система у очувању културне традиције

Ивић, Иван

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Ивић, Иван
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9182
AB  - Поред улоге образовног система у очувању културне традиције излагање ће
се, због природе ствари, односити и на улогу образовног система у очувању и развоју
културног и националног идентитета.
Образовни систем је у свим земљама један од основних механизама преношења
културне традиције на младе нараштаје и очувања културног идентитета.
Међутим, поставља се оштро питање тих улога образовног система у модерним
временима које карактерише масовна и велика улога електронских медија и велика опседнутост младих информатичким средствима преко којих се шири масовна „интернационална“ култура.
Нови контекст у којем образовни систем треба да испуни своје улоге постаје сложенији ако се има на уму да доминантне нације намећу своје моделе образовног система, и да постоји тенденција наметања међународних образовних стандарда (све до
теорија о нестанку националних образовних система).
У таквом контексту мале нације морају изузетно промишљено да стварају своје
системе образовања како би кроз те системе чувале своју културну традицију и формирале културни идентитет код младих.
За остваривање тих улога образовном систему стоје на располагању значајни инструменти.
Најпре су ту институционалне мере, тј. стварање и јачање образовних институција
које се првенствено баве националном културом (нарочито у високом образовању).
Средишње место заузимају програмске мере, тј. довољна заступљеност у програмима
образовања садржаја који се односе на националну културу (језик и књижевност, уметност, пробрани садржаји из националне историје, укључив и значајне догађаје, историјске епохе, велике личности које су ослонци националног и културног идентитета итд.).
Сама заступљеност таквих садржаја није довољна већ су нужне системске мере за
остваривање исхода образовања које се односе на национални и културни идентитет.
У такве делатне мере спадају: повећање издвајања финансијских средстава за образовање, образовна политика која образовање сагледава као важан развојни ресурс Србије па и ресурс за формирање националног и културног идентитета, концепција образовања усмереног ка исходима (коришћење богатих образовних ресурса, образовање
и усавршавање наставника који ће примењивати савремене методе наставе/учења, систем оцењивања ученика који подржава разумевање градива и критички однос према
њему итд.).
AB  - Beside role of education system in preservation of cultural tradition, this essay, due
to nature of the matter, will also relate to role of education system in preservation and development of cultural and national identity.
In every country, education system is one of basic mechanisms for transferring cultural
tradition to younger generations and for preservation of cultural identity.
However, there is a strongly raised question whether education system still has those
roles in modern age, characterized by mass and huge role of electronic media and great obsession of young people with informatics devices through which mass “international” culture
is being spread.
The new context in which the education system should play its roles is becoming more
complex if we have in mind that dominant nations are imposing their models of education
systems and that there is a tendency of imposing international educational standards (all the
way to theories about disappearance of national education systems).
In such a context, small nations must create their education systems very thoughtfully,
so that they could preserve their cultural tradition and form cultural identity among young
people through those systems.
For fulfilling those roles, education system has important instruments at its disposal.
First, there are institutional measures, i.e. forming and strengthening of educational institutions which are mainly dealing with national culture (especially when it comes to higher
education).
Central place is taken by programme measures, i.e. sufficient presence of content related
to national culture (language and literature, art, selected content from national history, including the most important events, historical periods, historical characters who were key contributors to national and cultural identity, etc) in educational programs.
Mere presence of such content is not sufficient, and systematic measures for realization of
desired outcome of education related to national and cultural identity are also needed.
Such measures include: increased funds for education, educational policy which would
treat education as an important developmental resource for Serbia and as resource for forming of national and cultural identity, concept of goal-oriented education (use of vast educational resources, training and specialization of teachers who would apply modern methods
of teaching/learning, grading system that rewards understanding of content and critical approach, etc.).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године
T1  - Улога образовног система у очувању културне традиције
SP  - 77
EP  - 85
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9182
ER  - 
@conference{
author = "Ивић, Иван",
year = "2017",
abstract = "Поред улоге образовног система у очувању културне традиције излагање ће
се, због природе ствари, односити и на улогу образовног система у очувању и развоју
културног и националног идентитета.
Образовни систем је у свим земљама један од основних механизама преношења
културне традиције на младе нараштаје и очувања културног идентитета.
Међутим, поставља се оштро питање тих улога образовног система у модерним
временима које карактерише масовна и велика улога електронских медија и велика опседнутост младих информатичким средствима преко којих се шири масовна „интернационална“ култура.
Нови контекст у којем образовни систем треба да испуни своје улоге постаје сложенији ако се има на уму да доминантне нације намећу своје моделе образовног система, и да постоји тенденција наметања међународних образовних стандарда (све до
теорија о нестанку националних образовних система).
У таквом контексту мале нације морају изузетно промишљено да стварају своје
системе образовања како би кроз те системе чувале своју културну традицију и формирале културни идентитет код младих.
За остваривање тих улога образовном систему стоје на располагању значајни инструменти.
Најпре су ту институционалне мере, тј. стварање и јачање образовних институција
које се првенствено баве националном културом (нарочито у високом образовању).
Средишње место заузимају програмске мере, тј. довољна заступљеност у програмима
образовања садржаја који се односе на националну културу (језик и књижевност, уметност, пробрани садржаји из националне историје, укључив и значајне догађаје, историјске епохе, велике личности које су ослонци националног и културног идентитета итд.).
Сама заступљеност таквих садржаја није довољна већ су нужне системске мере за
остваривање исхода образовања које се односе на национални и културни идентитет.
У такве делатне мере спадају: повећање издвајања финансијских средстава за образовање, образовна политика која образовање сагледава као важан развојни ресурс Србије па и ресурс за формирање националног и културног идентитета, концепција образовања усмереног ка исходима (коришћење богатих образовних ресурса, образовање
и усавршавање наставника који ће примењивати савремене методе наставе/учења, систем оцењивања ученика који подржава разумевање градива и критички однос према
њему итд.)., Beside role of education system in preservation of cultural tradition, this essay, due
to nature of the matter, will also relate to role of education system in preservation and development of cultural and national identity.
In every country, education system is one of basic mechanisms for transferring cultural
tradition to younger generations and for preservation of cultural identity.
However, there is a strongly raised question whether education system still has those
roles in modern age, characterized by mass and huge role of electronic media and great obsession of young people with informatics devices through which mass “international” culture
is being spread.
The new context in which the education system should play its roles is becoming more
complex if we have in mind that dominant nations are imposing their models of education
systems and that there is a tendency of imposing international educational standards (all the
way to theories about disappearance of national education systems).
In such a context, small nations must create their education systems very thoughtfully,
so that they could preserve their cultural tradition and form cultural identity among young
people through those systems.
For fulfilling those roles, education system has important instruments at its disposal.
First, there are institutional measures, i.e. forming and strengthening of educational institutions which are mainly dealing with national culture (especially when it comes to higher
education).
Central place is taken by programme measures, i.e. sufficient presence of content related
to national culture (language and literature, art, selected content from national history, including the most important events, historical periods, historical characters who were key contributors to national and cultural identity, etc) in educational programs.
Mere presence of such content is not sufficient, and systematic measures for realization of
desired outcome of education related to national and cultural identity are also needed.
Such measures include: increased funds for education, educational policy which would
treat education as an important developmental resource for Serbia and as resource for forming of national and cultural identity, concept of goal-oriented education (use of vast educational resources, training and specialization of teachers who would apply modern methods
of teaching/learning, grading system that rewards understanding of content and critical approach, etc.).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године",
title = "Улога образовног система у очувању културне традиције",
pages = "77-85",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9182"
}
Ивић, И.. (2017). Улога образовног система у очувању културне традиције. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 77-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9182
Ивић И. Улога образовног система у очувању културне традиције. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године. 2017;:77-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9182 .
Ивић, Иван, "Улога образовног система у очувању културне традиције" in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године (2017):77-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9182 .