TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13942
AB  - У раду се бавимо једним аспектом феномена туђег говора, односно питањем маркирања унутрашњег (неизговореног) говора у руском
и српском језику. Указујемо на средства (парентетичке глаголе и речцексенопоказатеље) којима се маркира унутрашњи говор. Посебна се пажња у
раду посвећује употреби речи рекох (реко’) и као/ко велим у српском језику
у својству маркера унутрашњег говора. Са друге стране, уочава се и компонента инферентивног евиденцијалног значења код датих маркера.
AB  - Исследование чужой речи (репрезентология) в языкознании может охватывать разные феномены: способы передачи чужой речи (в качестве основных
выделяются прямая и косвенная речь), их значение, синтаксическое устройство
конструкций и модификации основных типов конструкций, лексические средства указания на присутствие чужой речи (вводящие чужую речь предикаты,
частицы-ксенопоказатели, союзы и другие маркеры чужой речи), способы формального выделения чужой речи на письме (орфография, пунктуация) и в устной речи (интонация, ритм, жесты). Занимаясь частицами-ксенопоказателями в
русском и сербском языках, мы обратили внимание на употребление некоторых
частиц в роли маркеров непроизнесенной (внутренней) речи.
В данной работе мы укажем на значение и употребление слова рекох (реко’)
и выражения као (ко) велим в сербском языке в качестве маркеров внутренней
речи, а также попытаемся объяснить их инферентивное эвиденциальное значение.
AB  - In this paper, we address one part of the research related to the phenomenon
of someone else’s speech, which concerns the marking of inner (unspoken) speech
in Russian and Serbian. We point out the means (parenthetical verbs and particlexenomarkers)
by which the inner speech is marked. The paper pays special attention
to the use of the word rekoh/reko’ and kao/ ko velim in the Serbian language as a
marker of inner speech. On the other hand, a component of inferential evidential
meaning in the given markers can be identifi ed.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Маркери унутрашњег говора у руском и српском језику
T1  - Маркеры внутренней речи в русском и сербском языках
T1  - Inner Speech Markers in Russian and Serbian
SP  - 647
EP  - 658
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202647M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13942
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2022",
abstract = "У раду се бавимо једним аспектом феномена туђег говора, односно питањем маркирања унутрашњег (неизговореног) говора у руском
и српском језику. Указујемо на средства (парентетичке глаголе и речцексенопоказатеље) којима се маркира унутрашњи говор. Посебна се пажња у
раду посвећује употреби речи рекох (реко’) и као/ко велим у српском језику
у својству маркера унутрашњег говора. Са друге стране, уочава се и компонента инферентивног евиденцијалног значења код датих маркера., Исследование чужой речи (репрезентология) в языкознании может охватывать разные феномены: способы передачи чужой речи (в качестве основных
выделяются прямая и косвенная речь), их значение, синтаксическое устройство
конструкций и модификации основных типов конструкций, лексические средства указания на присутствие чужой речи (вводящие чужую речь предикаты,
частицы-ксенопоказатели, союзы и другие маркеры чужой речи), способы формального выделения чужой речи на письме (орфография, пунктуация) и в устной речи (интонация, ритм, жесты). Занимаясь частицами-ксенопоказателями в
русском и сербском языках, мы обратили внимание на употребление некоторых
частиц в роли маркеров непроизнесенной (внутренней) речи.
В данной работе мы укажем на значение и употребление слова рекох (реко’)
и выражения као (ко) велим в сербском языке в качестве маркеров внутренней
речи, а также попытаемся объяснить их инферентивное эвиденциальное значение., In this paper, we address one part of the research related to the phenomenon
of someone else’s speech, which concerns the marking of inner (unspoken) speech
in Russian and Serbian. We point out the means (parenthetical verbs and particlexenomarkers)
by which the inner speech is marked. The paper pays special attention
to the use of the word rekoh/reko’ and kao/ ko velim in the Serbian language as a
marker of inner speech. On the other hand, a component of inferential evidential
meaning in the given markers can be identifi ed.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Маркери унутрашњег говора у руском и српском језику, Маркеры внутренней речи в русском и сербском языках, Inner Speech Markers in Russian and Serbian",
pages = "647-658",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202647M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13942"
}

Марић, Б. Ж.. (2022). Маркери унутрашњег говора у руском и српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 647-658.
https://doi.org/10.2298/JFI2202647M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13942

Марић БЖ. Маркери унутрашњег говора у руском и српском језику. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):647-658.
doi:10.2298/JFI2202647M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13942 .

Марић, Биљана Ж., "Маркери унутрашњег говора у руском и српском језику" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):647-658,
https://doi.org/10.2298/JFI2202647M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13942 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11959
AB  - У Минску је ове године изашао зборник радова учесника XIX
Ме ђу народне научне конференције Комисије за словенску творбу ре чи
при Међународном комитету слависта под називом „Словенска дери-
ватографија“. Тема зборника, као и скупа у целини јесу речници изведе-
них речи и изведене речи у речницима, тј. теоријски и практични пробле-
ми састављања деривационих речника словенских језика, место датих
речника међу лингвистичким речницима, као и питања укључивања мо-
тивисане лексике у тумачења речи у лингвистичким речницима.
Тематски зборник се састоји од Увода и четири поглавља у којима
је објављено укупно 28 радова словенских дериватолога (из Русије,
Белорусије, Украјине, Пољске, Чешке, Словачке, Бугарске, Србије, Босне
и Херцеговине), једног кинеског и једног немачког.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Славянская дэрыватаграфія. А. А. Лукашанец [нав. рэд.]
SP  - 237
EP  - 243
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11959
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2021",
abstract = "У Минску је ове године изашао зборник радова учесника XIX
Ме ђу народне научне конференције Комисије за словенску творбу ре чи
при Међународном комитету слависта под називом „Словенска дери-
ватографија“. Тема зборника, као и скупа у целини јесу речници изведе-
них речи и изведене речи у речницима, тј. теоријски и практични пробле-
ми састављања деривационих речника словенских језика, место датих
речника међу лингвистичким речницима, као и питања укључивања мо-
тивисане лексике у тумачења речи у лингвистичким речницима.
Тематски зборник се састоји од Увода и четири поглавља у којима
је објављено укупно 28 радова словенских дериватолога (из Русије,
Белорусије, Украјине, Пољске, Чешке, Словачке, Бугарске, Србије, Босне
и Херцеговине), једног кинеског и једног немачког.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Славянская дэрыватаграфія. А. А. Лукашанец [нав. рэд.]",
pages = "237-243",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11959"
}

Марић, Б. Ж.. (2021). Славянская дэрыватаграфія. А. А. Лукашанец [нав. рэд.]. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 237-243.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11959

Марић БЖ. Славянская дэрыватаграфія. А. А. Лукашанец [нав. рэд.]. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):237-243.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11959 .

Марић, Биљана Ж., "Славянская дэрыватаграфія. А. А. Лукашанец [нав. рэд.]" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):237-243,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11959 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10277
AB  - В статье сопоставляются две похожих синтаксических конструкции в сербском и русском языках − безличные предложения с обязательным дательным субъекта и рефлексивной формой глагола (серб.
Не иде ми се на посао, рус. Мне дышится легко). Обнаруживается, что
в сербском языке, в отличие от русского, возможно употребление пассивной модели с формально выраженным подлежащим (Пије ми се лимунада), т.е. модели, не блокирующей дательный падеж субъекта.
Анализ показал, что сербские и русские модели конструкций могут совпадать только частично (отрицательные модели, сообщающие
об отрицательном отношении к действию). Русские утвердительные
модели и модели с наречием, указывающим на легкость или трудность
протекания действия, в сербском языке отсутствуют или же не соотносятся с сербскими по своей семантике. Тот компонент семантики,
который как раз отсутствует в сербской конструкции («действие протекает само по себе, независимо от воли субъекта»), считается некоторыми авторами лингвоспецифическим, т.е. занимающим особое место
в русской языковой картине мира.
AB  - У раду дајемо контрастивну анализу једног типа рефлексивних безличних реченица у српском и руском језику са синтаксичког и семантичког
аспекта. Испитујемо да ли се заиста ради о истом типу конструкција у двама
језицима и, узимајући у обзир чињеницу да се руска конструкција сматра
лингвоспецифичном, тј. значајном у контексту руске језичке слике света,
покушавамо да сагледамо и српску конструкцију из тог аспекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света)
T1  - Об одном типе безличных предложений в сербском и русском языках (в контексте языковой картины мира)
SP  - 315
EP  - 322
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2019",
abstract = "В статье сопоставляются две похожих синтаксических конструкции в сербском и русском языках − безличные предложения с обязательным дательным субъекта и рефлексивной формой глагола (серб.
Не иде ми се на посао, рус. Мне дышится легко). Обнаруживается, что
в сербском языке, в отличие от русского, возможно употребление пассивной модели с формально выраженным подлежащим (Пије ми се лимунада), т.е. модели, не блокирующей дательный падеж субъекта.
Анализ показал, что сербские и русские модели конструкций могут совпадать только частично (отрицательные модели, сообщающие
об отрицательном отношении к действию). Русские утвердительные
модели и модели с наречием, указывающим на легкость или трудность
протекания действия, в сербском языке отсутствуют или же не соотносятся с сербскими по своей семантике. Тот компонент семантики,
который как раз отсутствует в сербской конструкции («действие протекает само по себе, независимо от воли субъекта»), считается некоторыми авторами лингвоспецифическим, т.е. занимающим особое место
в русской языковой картине мира., У раду дајемо контрастивну анализу једног типа рефлексивних безличних реченица у српском и руском језику са синтаксичког и семантичког
аспекта. Испитујемо да ли се заиста ради о истом типу конструкција у двама
језицима и, узимајући у обзир чињеницу да се руска конструкција сматра
лингвоспецифичном, тј. значајном у контексту руске језичке слике света,
покушавамо да сагледамо и српску конструкцију из тог аспекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света), Об одном типе безличных предложений в сербском и русском языках (в контексте языковой картины мира)",
pages = "315-322",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277"
}

Марић, Б. Ж.. (2019). Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 315-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277

Марић БЖ. Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света). in Наш језик. 2019;50(2):315-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277 .

Марић, Биљана Ж., "Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света)" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):315-322,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6547
AB  - У раду се даје покушај тумачења номинализационих конструкција са
когнитивног становишта. Фокусирамо се само на оне конструкције код
којих се у односу на полазишну реченичну пропозицију појављује нови
рекцијски однос: трансформацијом V + Acc настају номинализације N(v)
+ na + Acc, N(v) + k + Dat, N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc у руском.
У српском се уочавају слични резултати, а скреће се пажња и на следећи
трансформациони однос: V + Gen → N(v) + od + Gen.
AB  - Указывая на три типа номинализационных замен по отношению к исходной пропозиции, выраженной предложением, автор предпринимает попытку
предложить когнитивное толкование типа, в котором развиваются совершенно
новые модели предложно-падежного управления V + Acc → N(v) + na + Acc, V
+ Acc → N(v) + k + Dat, V + Acc → N(v) + nad + Inst, V + Acc → N(v) + o + Loc.
AB  - The paper makes an attempt at interpreting nominalization constructions from a
cognitive perspective. We are focusing solely on constructions which present a new
model of government with regard to the initial sentence proposition: the transformation
V+Acc provides the following nominalizations N(v) + na + Acc, N(v) + k + Dat,
N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc in Russian. In Serbian a similar result is observed
and the attention is paid to the following transformational relationship: V + Gen →
N(v) + od + Gen.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед
T1  - Номинализации: когнитивный взгляд
T1  - Nominalizations: A Cognitive Perspective
SP  - 123
EP  - 133
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901123M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2019",
abstract = "У раду се даје покушај тумачења номинализационих конструкција са
когнитивног становишта. Фокусирамо се само на оне конструкције код
којих се у односу на полазишну реченичну пропозицију појављује нови
рекцијски однос: трансформацијом V + Acc настају номинализације N(v)
+ na + Acc, N(v) + k + Dat, N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc у руском.
У српском се уочавају слични резултати, а скреће се пажња и на следећи
трансформациони однос: V + Gen → N(v) + od + Gen., Указывая на три типа номинализационных замен по отношению к исходной пропозиции, выраженной предложением, автор предпринимает попытку
предложить когнитивное толкование типа, в котором развиваются совершенно
новые модели предложно-падежного управления V + Acc → N(v) + na + Acc, V
+ Acc → N(v) + k + Dat, V + Acc → N(v) + nad + Inst, V + Acc → N(v) + o + Loc., The paper makes an attempt at interpreting nominalization constructions from a
cognitive perspective. We are focusing solely on constructions which present a new
model of government with regard to the initial sentence proposition: the transformation
V+Acc provides the following nominalizations N(v) + na + Acc, N(v) + k + Dat,
N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc in Russian. In Serbian a similar result is observed
and the attention is paid to the following transformational relationship: V + Gen →
N(v) + od + Gen.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед, Номинализации: когнитивный взгляд, Nominalizations: A Cognitive Perspective",
pages = "123-133",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901123M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547"
}

Марић, Б. Ж.. (2019). Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 123-133.
https://doi.org/10.2298/JFI1901123M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547

Марић БЖ. Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):123-133.
doi:10.2298/JFI1901123M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547 .

Марић, Биљана Ж., "Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):123-133,
https://doi.org/10.2298/JFI1901123M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6433
AB  - Предмет чланка јесу конструкције с неуправним говором у српском и руском језику. Указује се на начине преношења туђег говора датим конструкцијама у оба језика. Констатују се сличности и разлике на
синтаксичком и модалном плану. Конфронтативна анализа указује на
тешњу повезаност руских конструкција с неуправним говором с модалношћу (објективном – употребом везника чтобы, и субјективном – могућношћу употребе везника будто).
AB  - В настоящей статье рассматриваются конструкции с косвенной речью в
сербском и русском языках. Указываются синтаксические типы конструкций и
способы передачи чужой речи конструкцией с косвенной речью. Сопоставительный анализ показывает, что русские конструкции более тесно связаны с категорией модальности, чем сербские. С помощью русских союзов чтобы и будто осуществляется не только подчинительная связь между двумя предикативными единицами, но и передача информации об объективной волитивной модальности (в
случае первого союза) и субъективной модальности недостоверности (в случае
второго союза).
AB  - The paper discusses syntactic constructions with indirect speech in Serbian and
Russian and the models of representing somebody else`s speech with those constructions in both languages. Contrastive analysis shows that Russian models with indirect
speech are more tightly related to modality (objective modality in the use of the conjunction чтобы, and subjective modality by the possibility of using the conjunction будто).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Неуправни говор у српском и руском језику
T1  - Косвенная речь в сербском и русском языках
T1  - Indirect Speech in Serbian and Russian
SP  - 127
EP  - 137
VL  - 72
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1602127M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6433
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2016",
abstract = "Предмет чланка јесу конструкције с неуправним говором у српском и руском језику. Указује се на начине преношења туђег говора датим конструкцијама у оба језика. Констатују се сличности и разлике на
синтаксичком и модалном плану. Конфронтативна анализа указује на
тешњу повезаност руских конструкција с неуправним говором с модалношћу (објективном – употребом везника чтобы, и субјективном – могућношћу употребе везника будто)., В настоящей статье рассматриваются конструкции с косвенной речью в
сербском и русском языках. Указываются синтаксические типы конструкций и
способы передачи чужой речи конструкцией с косвенной речью. Сопоставительный анализ показывает, что русские конструкции более тесно связаны с категорией модальности, чем сербские. С помощью русских союзов чтобы и будто осуществляется не только подчинительная связь между двумя предикативными единицами, но и передача информации об объективной волитивной модальности (в
случае первого союза) и субъективной модальности недостоверности (в случае
второго союза)., The paper discusses syntactic constructions with indirect speech in Serbian and
Russian and the models of representing somebody else`s speech with those constructions in both languages. Contrastive analysis shows that Russian models with indirect
speech are more tightly related to modality (objective modality in the use of the conjunction чтобы, and subjective modality by the possibility of using the conjunction будто).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Неуправни говор у српском и руском језику, Косвенная речь в сербском и русском языках, Indirect Speech in Serbian and Russian",
pages = "127-137",
volume = "72",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1602127M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6433"
}

Марић, Б. Ж.. (2016). Неуправни говор у српском и руском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 127-137.
https://doi.org/10.2298/JFI1602127M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6433

Марић БЖ. Неуправни говор у српском и руском језику. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):127-137.
doi:10.2298/JFI1602127M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6433 .

Марић, Биљана Ж., "Неуправни говор у српском и руском језику" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):127-137,
https://doi.org/10.2298/JFI1602127M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6433 .