TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16629
AB  - Представа о рјечнику Андрићева језика чини предмет
овога рада. Рјечник се замишља као рјечник описног типа
утемељен на савременим лексикографским мјерилима. У
раду се, уз битније параметре, даје скица важнијих рјечничких сегмената.
AB  - В научной и культурной среде, у нас и за рубежом, давно

назрела потребность в создании словаря языка Андрича. Если

Андрич обозначил сербскую литературу ХХ века, а он, несомненно, это сделал, то его творчество как многослойный литературно-языковой комплекс имеет все предпосылки для того, чтобы стать предметом комплексной лексикографической обработки. Разработка описательного словаря языка Андрича расширила бы область сербской авторской лексикографии и догнала бы современные европейские тенденции. Теоретические и методологические основы для такого начинания уже
существуют - они содержатся в достижениях Белградской лексикографической школы. Такой словарь, включающий творчество писателя целиком, очень важен для изучения Андрича
как писателя, а так же для литературных, культурологических,
сравнительных исследований и анализа, для методологических и школьных целей и в первую очередь для переводческой
практики.
PB  - Андрићград : Андрићев институт
T2  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
T1  - Представа о рјечнику андрићева књижевног дјела као научном и културном подухвату
T1  - Словарь литературного творчества андрича как научное и культурное явление
SP  - 73
EP  - 86
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2022",
abstract = "Представа о рјечнику Андрићева језика чини предмет
овога рада. Рјечник се замишља као рјечник описног типа
утемељен на савременим лексикографским мјерилима. У
раду се, уз битније параметре, даје скица важнијих рјечничких сегмената., В научной и культурной среде, у нас и за рубежом, давно

назрела потребность в создании словаря языка Андрича. Если

Андрич обозначил сербскую литературу ХХ века, а он, несомненно, это сделал, то его творчество как многослойный литературно-языковой комплекс имеет все предпосылки для того, чтобы стать предметом комплексной лексикографической обработки. Разработка описательного словаря языка Андрича расширила бы область сербской авторской лексикографии и догнала бы современные европейские тенденции. Теоретические и методологические основы для такого начинания уже
существуют - они содержатся в достижениях Белградской лексикографической школы. Такой словарь, включающий творчество писателя целиком, очень важен для изучения Андрича
как писателя, а так же для литературных, культурологических,
сравнительных исследований и анализа, для методологических и школьных целей и в первую очередь для переводческой
практики.",
publisher = "Андрићград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
booktitle = "Представа о рјечнику андрићева књижевног дјела као научном и културном подухвату, Словарь литературного творчества андрича как научное и культурное явление",
pages = "73-86"
}

Јошић, Н. Г.. (2022). Представа о рјечнику андрићева књижевног дјела као научном и културном подухвату. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
Андрићград : Андрићев институт., 73-86.

Јошић НГ. Представа о рјечнику андрићева књижевног дјела као научном и културном подухвату. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. 2022;:73-86..

Јошић, Неђо Г., "Представа о рјечнику андрићева књижевног дјела као научном и културном подухвату" in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика (2022):73-86.

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13909
AB  - Аутор даје преглед рада у области српске ауторске лексикографије
уз критички приказ досадашњих рјечника. Радом су овлаш обухваћена и
лексикографска стремљења у овој области у страној, превасходно руској
лингвистичкој средини.
AB  - Сербская авторская лексикография сегодня в определенной степени
отстаивает за достижениями, характерными для иностранной, в первую очередь
российской лингвистической среды. Существующие словари охватывают
поэтические произведения Петра II Петровича Негоша («Речник језика Петра II
Петровића Његоша»), поэзию Милана Ракича («Речник поезије Милана Ракића»)
и рассказы Лазы К. Лазаревича («Речник приповедака Лазе Лазаревића»).
Словари, посвященные языку данных литераторов, являются словарями
описательного типа и в значительной мере базируются на лексикографических
достижениях Белградской лексикографической школы. Словари ставили цель
показать совокупный лексикон, индивидуальные лексические характеристики
упомянутых авторов, а также их языковую (лексическую) индивидуальность.
«Азбучник придева у српској прози двадесетога века» не вписывается в главные
течения сербской авторской лексикографии. С точки зрения профессионального
уровня «Азбучник» показывает определенные недостатки, но его оригинальность
и практическое значение для изучения прозаиков XX века не могут оспариваться.
С появлением новых видов представления лексики отдельных литературных
деятелей (словари-конкордансы и частотные словари) во многом расширяется
поле сербской авторской лексикографии.
AB  - Serbian authored lexicography today slightly lags behind the achievements typical
of foreign, primarily Russian linguistic scene. The existing dictionaries encompass
the poetical works of Petar II Petrović Njegoš (Dictionary of the Language of Petar
II Petrović Njegoš), poetry of Milan Rakić (Dictionary of the Poetry of Milan Rakić)
and the opus of stories of Laza K. Lazarević (Dictionary of Stories of Laza Lazarević).
Dictionaries to do with the language of these men of letters are of descriptive kind,
and they heavily rely on the lexicographic achievements related to the Belgrade
school of lexicography. The dictionaries had an aim to present not only the entire
lexicon, individual lexical profi le of the said authors, but also their linguistic (lexical)
idiosyncrasy. Lexicon of Adjectives in the Serbian Prose of the Twentieth Century does
not fi t into the mainstream of Serbian authored lexicography. In terms of expertise, the
Lexicon showed certain shortcomings, but it is undeniably original and has practical
relevance for studying the prose writers of the 20th century. Since the advent of new
forms of presenting the lexis of particular authors (concordance and word frequency
dictionaries), the fi eld of Serbian authored lexicography has been greatly expanding.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Поглед на српску ауторску лексикографију
T1  - Взгляд на сербскую авторскую лексикографию
T1  - A View of Serbian Authored Lexicography
SP  - 697
EP  - 710
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202697J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2022",
abstract = "Аутор даје преглед рада у области српске ауторске лексикографије
уз критички приказ досадашњих рјечника. Радом су овлаш обухваћена и
лексикографска стремљења у овој области у страној, превасходно руској
лингвистичкој средини., Сербская авторская лексикография сегодня в определенной степени
отстаивает за достижениями, характерными для иностранной, в первую очередь
российской лингвистической среды. Существующие словари охватывают
поэтические произведения Петра II Петровича Негоша («Речник језика Петра II
Петровића Његоша»), поэзию Милана Ракича («Речник поезије Милана Ракића»)
и рассказы Лазы К. Лазаревича («Речник приповедака Лазе Лазаревића»).
Словари, посвященные языку данных литераторов, являются словарями
описательного типа и в значительной мере базируются на лексикографических
достижениях Белградской лексикографической школы. Словари ставили цель
показать совокупный лексикон, индивидуальные лексические характеристики
упомянутых авторов, а также их языковую (лексическую) индивидуальность.
«Азбучник придева у српској прози двадесетога века» не вписывается в главные
течения сербской авторской лексикографии. С точки зрения профессионального
уровня «Азбучник» показывает определенные недостатки, но его оригинальность
и практическое значение для изучения прозаиков XX века не могут оспариваться.
С появлением новых видов представления лексики отдельных литературных
деятелей (словари-конкордансы и частотные словари) во многом расширяется
поле сербской авторской лексикографии., Serbian authored lexicography today slightly lags behind the achievements typical
of foreign, primarily Russian linguistic scene. The existing dictionaries encompass
the poetical works of Petar II Petrović Njegoš (Dictionary of the Language of Petar
II Petrović Njegoš), poetry of Milan Rakić (Dictionary of the Poetry of Milan Rakić)
and the opus of stories of Laza K. Lazarević (Dictionary of Stories of Laza Lazarević).
Dictionaries to do with the language of these men of letters are of descriptive kind,
and they heavily rely on the lexicographic achievements related to the Belgrade
school of lexicography. The dictionaries had an aim to present not only the entire
lexicon, individual lexical profi le of the said authors, but also their linguistic (lexical)
idiosyncrasy. Lexicon of Adjectives in the Serbian Prose of the Twentieth Century does
not fi t into the mainstream of Serbian authored lexicography. In terms of expertise, the
Lexicon showed certain shortcomings, but it is undeniably original and has practical
relevance for studying the prose writers of the 20th century. Since the advent of new
forms of presenting the lexis of particular authors (concordance and word frequency
dictionaries), the fi eld of Serbian authored lexicography has been greatly expanding.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Поглед на српску ауторску лексикографију, Взгляд на сербскую авторскую лексикографию, A View of Serbian Authored Lexicography",
pages = "697-710",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202697J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909"
}

Јошић, Н. Г.. (2022). Поглед на српску ауторску лексикографију. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 697-710.
https://doi.org/10.2298/JFI2202697J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909

Јошић НГ. Поглед на српску ауторску лексикографију. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):697-710.
doi:10.2298/JFI2202697J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909 .

Јошић, Неђо Г., "Поглед на српску ауторску лексикографију" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):697-710,
https://doi.org/10.2298/JFI2202697J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909 .

TY  - CONF
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13432
AB  - With the era of realism, Serbian literature entered a period dominated by the village short story and
the novel as the basic narrative forms. These narrative forms gave writers the opportunity to show their
literary gift within the framework of the new poetics, as well as the opportunity to include all that linguistic
abundance from the literary heritage, as well as from contemporary and real life, into the narrative streams
of their works. This includes not only the lexicon characteristic of the region where the creators come from,
but also other types of linguistic material. The village short story and the novel allowed writers to immerse
themselves in their own language, but also to build and refine that same language, to make it comprehensible,
clear and rich, to essentially turn it into a language that (as a means of communication) can present the
whole world of their literary ideas. Using the linguistic heritage based on folklore, the creators of the era of
realism laid the foundation for the further development and diversification of the lexical fund of the Serbian
language, for the refinement of its lexical system, and for the refinement of its expressive possibilities in the
face of creative challenges in the contemporary literary-linguistic and communicative environment.
AB  - Аутор се у раду бави начелним језичким питањима епохе реализма. Ријеч је о развоју
лексичког фонда и усавршавању лексичког система српског језика који се посматрају из
угла књижевног правца као цјелине (као илустрација и из угла појединих приповједача,
нпр. Лазе Лазаревића).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика
T1  - The Era of Realism and its Role in the Development of the Lexical System of the Serbian Language
SP  - 223
EP  - 230
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432
ER  - 

@conference{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2022",
abstract = "With the era of realism, Serbian literature entered a period dominated by the village short story and
the novel as the basic narrative forms. These narrative forms gave writers the opportunity to show their
literary gift within the framework of the new poetics, as well as the opportunity to include all that linguistic
abundance from the literary heritage, as well as from contemporary and real life, into the narrative streams
of their works. This includes not only the lexicon characteristic of the region where the creators come from,
but also other types of linguistic material. The village short story and the novel allowed writers to immerse
themselves in their own language, but also to build and refine that same language, to make it comprehensible,
clear and rich, to essentially turn it into a language that (as a means of communication) can present the
whole world of their literary ideas. Using the linguistic heritage based on folklore, the creators of the era of
realism laid the foundation for the further development and diversification of the lexical fund of the Serbian
language, for the refinement of its lexical system, and for the refinement of its expressive possibilities in the
face of creative challenges in the contemporary literary-linguistic and communicative environment., Аутор се у раду бави начелним језичким питањима епохе реализма. Ријеч је о развоју
лексичког фонда и усавршавању лексичког система српског језика који се посматрају из
угла књижевног правца као цјелине (као илустрација и из угла појединих приповједача,
нпр. Лазе Лазаревића).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика, The Era of Realism and its Role in the Development of the Lexical System of the Serbian Language",
pages = "223-230",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432"
}

Јошић, Н. Г.. (2022). Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 223-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432

Јошић НГ. Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика. in Језик и стил српскога романа. 2022;:223-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432 .

Јошић, Неђо Г., "Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика" in Језик и стил српскога романа (2022):223-230,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16188
AB  - У раду се на критички начин разматра досадашње двочлано име језика у
називу Речника САНУ и наводе аргументи који иду у прилог једночланог (српског)
имена. Расправа о називу је осмишљена по тачкама, а тачке се заснивају на
чињеницама и реалном језичком стању.
AB  - The Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) has so far been
published with a two-component language name in its title. This was conditioned by the
governmental and social and political circumstances since its inception. Further insistence
on developing the Dictionary with the joint, two-component name of the language became
meaningless a long time ago. Numerous arguments underpin this claim: the material
compiled by Croatian authors is incomparably less present in the general card index of the
SASA Dictionary; all collections of words and dialectical dictionaries (as lexicographic
sources) originate from the Serbian lands; the material from Serbian sources in the past
twenty years or so absolute dominate as illustrative material for the lexicographic forming
of lexemes and their meanings; the existing material is being updated by excerpting the
works of Serbian writers (of ekavian and iekavian dialect), and the terminological lexis is
supplemented with material from the most recent Serbian sources. In short, the Dictionary
of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language (1959–) is growing into the Dictionary
of the Serbian Literary and Vernacular Language. It is therefore necessary, in the
spirit of contemporary Serbistic trends, to accept and formalise the state of affairs arising
from the above facts.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - РЕЧНИК САНУ ИЗМЕЂУ ДВОЧЛАНОГ И ЈЕДНОЧЛАНОГ ИМЕНА У СВОМЕ НАЗИВУ
T1  - THE SASA DICTIONARY: TWO-COMPONENT OR ONE-COMPONENT LANGUAGE NAME IN ITS TITLE
SP  - 623
EP  - 629
VL  - 27
IS  - 1
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16188
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2022",
abstract = "У раду се на критички начин разматра досадашње двочлано име језика у
називу Речника САНУ и наводе аргументи који иду у прилог једночланог (српског)
имена. Расправа о називу је осмишљена по тачкама, а тачке се заснивају на
чињеницама и реалном језичком стању., The Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) has so far been
published with a two-component language name in its title. This was conditioned by the
governmental and social and political circumstances since its inception. Further insistence
on developing the Dictionary with the joint, two-component name of the language became
meaningless a long time ago. Numerous arguments underpin this claim: the material
compiled by Croatian authors is incomparably less present in the general card index of the
SASA Dictionary; all collections of words and dialectical dictionaries (as lexicographic
sources) originate from the Serbian lands; the material from Serbian sources in the past
twenty years or so absolute dominate as illustrative material for the lexicographic forming
of lexemes and their meanings; the existing material is being updated by excerpting the
works of Serbian writers (of ekavian and iekavian dialect), and the terminological lexis is
supplemented with material from the most recent Serbian sources. In short, the Dictionary
of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language (1959–) is growing into the Dictionary
of the Serbian Literary and Vernacular Language. It is therefore necessary, in the
spirit of contemporary Serbistic trends, to accept and formalise the state of affairs arising
from the above facts.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "РЕЧНИК САНУ ИЗМЕЂУ ДВОЧЛАНОГ И ЈЕДНОЧЛАНОГ ИМЕНА У СВОМЕ НАЗИВУ, THE SASA DICTIONARY: TWO-COMPONENT OR ONE-COMPONENT LANGUAGE NAME IN ITS TITLE",
pages = "623-629",
volume = "27",
number = "1",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16188"
}

Јошић, Н.. (2022). РЕЧНИК САНУ ИЗМЕЂУ ДВОЧЛАНОГ И ЈЕДНОЧЛАНОГ ИМЕНА У СВОМЕ НАЗИВУ. in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 27(1), 623-629.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.33
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16188

Јошић Н. РЕЧНИК САНУ ИЗМЕЂУ ДВОЧЛАНОГ И ЈЕДНОЧЛАНОГ ИМЕНА У СВОМЕ НАЗИВУ. in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27(1):623-629.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.33
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16188 .

Јошић, Неђо, "РЕЧНИК САНУ ИЗМЕЂУ ДВОЧЛАНОГ И ЈЕДНОЧЛАНОГ ИМЕНА У СВОМЕ НАЗИВУ" in Српски језик : студије српске и словенске, 27, no. 1 (2022):623-629,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.33 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16188 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16189
AB  - Начело језичке (лексичке) актуелности једно је од најважнијих теоријско-методо-
лошких начела у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика. Да би
Академијин рјечник одражавао савремени језички дух, примјена назначенога начела под-
разумијева сталну обнову лексичке грађе. Од појаве првог тома Академијиног рјечника до
данас створен је дисбаланс: грађа на којој почивају најновији томови знатно је савреме-
нија у цјелини, те се и заостајање првих томова у погледу лексичке актуелности јавља као
неминовна посљедица таквог дисбаланса.
AB  - Идея о том, что большой академический словарь Сербской академии наук и искусств (РСАНУ) должен содержать материал «от Доситея и до писателей нынешнего времени» (Стоян Новакович) была одним из важнейших теоретико-методологических принципов за многолетний период его развития. Принцип лексической актуальности фигурирует в его первом пробном томе (ОС 1913), доминирует во втором (ОС 1944) и подчеркивается как главное в последнем периоде публикации РСАНУ (1959–). Для того чтобы всегда вновь усиливать принцип языковой актуальности периодически обновлялся словарный материал. Обновление включало эксцерпцию из новых произведений (литературных и профессиональных), газет и журналов, новый диалектный материал, собранный на местах в виде лексических сборников и современные диалектные словари. РСАНУ стремится следить за современными процессами развития в лекси- ке, включать и иллюстрировать новообразованные лексические единицы – словом, соблюдать принцип языковой актуальности. Постоянное обновление материала создает дисбаланс в словаре в целом. Динамические процессы в языке и новый материал (из источников конца XX и начала XXI веков) отражены в последних томах, в то время как в более старых томах РСАНУ сегодня наблюдается некоторое отставание в этом плане.
PB  - Београд : Међународни славистички центар Филолошки факултет
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Фонд Речника САНУ од заснивања до данас: осавремењивање лексичке грађе и језичка актуелност као начело
T1  - ФОНД СЛОВАРЯ РСАНУ ОТ ОСНОВАНИЯ ДО НАСТОЯЩЕГО ВРЕМЕНИ: ОСОВРЕМЕНИВАНИЕ ЛЕКСИЧЕСКОГО МАТЕРИАЛА И ЯЗЫКОВАЯ АКТУАЛЬНОСТЬ КАК ПРИНЦИП
SP  - 409
EP  - 418
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2022.51.1.ch34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16189
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2022",
abstract = "Начело језичке (лексичке) актуелности једно је од најважнијих теоријско-методо-
лошких начела у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика. Да би
Академијин рјечник одражавао савремени језички дух, примјена назначенога начела под-
разумијева сталну обнову лексичке грађе. Од појаве првог тома Академијиног рјечника до
данас створен је дисбаланс: грађа на којој почивају најновији томови знатно је савреме-
нија у цјелини, те се и заостајање првих томова у погледу лексичке актуелности јавља као
неминовна посљедица таквог дисбаланса., Идея о том, что большой академический словарь Сербской академии наук и искусств (РСАНУ) должен содержать материал «от Доситея и до писателей нынешнего времени» (Стоян Новакович) была одним из важнейших теоретико-методологических принципов за многолетний период его развития. Принцип лексической актуальности фигурирует в его первом пробном томе (ОС 1913), доминирует во втором (ОС 1944) и подчеркивается как главное в последнем периоде публикации РСАНУ (1959–). Для того чтобы всегда вновь усиливать принцип языковой актуальности периодически обновлялся словарный материал. Обновление включало эксцерпцию из новых произведений (литературных и профессиональных), газет и журналов, новый диалектный материал, собранный на местах в виде лексических сборников и современные диалектные словари. РСАНУ стремится следить за современными процессами развития в лекси- ке, включать и иллюстрировать новообразованные лексические единицы – словом, соблюдать принцип языковой актуальности. Постоянное обновление материала создает дисбаланс в словаре в целом. Динамические процессы в языке и новый материал (из источников конца XX и начала XXI веков) отражены в последних томах, в то время как в более старых томах РСАНУ сегодня наблюдается некоторое отставание в этом плане.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар Филолошки факултет",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "Фонд Речника САНУ од заснивања до данас: осавремењивање лексичке грађе и језичка актуелност као начело, ФОНД СЛОВАРЯ РСАНУ ОТ ОСНОВАНИЯ ДО НАСТОЯЩЕГО ВРЕМЕНИ: ОСОВРЕМЕНИВАНИЕ ЛЕКСИЧЕСКОГО МАТЕРИАЛА И ЯЗЫКОВАЯ АКТУАЛЬНОСТЬ КАК ПРИНЦИП",
pages = "409-418",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2022.51.1.ch34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16189"
}

Јошић, Н.. (2022). Фонд Речника САНУ од заснивања до данас: осавремењивање лексичке грађе и језичка актуелност као начело. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар Филолошки факултет., 51(1), 409-418.
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16189

Јошић Н. Фонд Речника САНУ од заснивања до данас: осавремењивање лексичке грађе и језичка актуелност као начело. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2022;51(1):409-418.
doi:10.18485/msc.2022.51.1.ch34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16189 .

Јошић, Неђо, "Фонд Речника САНУ од заснивања до данас: осавремењивање лексичке грађе и језичка актуелност као начело" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 51, no. 1 (2022):409-418,
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch34 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16189 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12415
AB  - Аутор се у раду бави језичким погледима и схватањима Јована Стејића
изложеним у његовим списима током друге четвртине XIX вијека: питањима
концепције књижевног језика код Срба, његовим планским дјеловањем на
пољу књижевног језика, погледима на физиономију и устројство новог
рјечника српског језика.
AB  - В развитии языковой мысли у сербов, Йован Стейич (1803–1853)
занимает особое и отдельное место. Его сочинения, в большинстве
случаев, возникшие в течение второй четверти XIX века, сохранили
по сей день своеобразную свежесть и актуальность. Как интеллигент
без настоящего лингвистического образования, для Стейича все-таки
характерны прогрессивные и широкие понимания, относящиеся к развитию стандартного литературно-языкового выражения. Анализируя
природу литературного языка у сербов, он открыл несколько важных
языковых вопросов: вопрос т. н. среднего слога, вопрос языковой стратификации (роль всех общественных слоев в образовании языкового
стандарта), вопрос внедрения слов, характерных для славяносербского
языка, вопрос роли слов иностранного происхождения в литературном
языке, вопрос диалектной основы стандартного языка (настаивал на
том, чтобы сремский говор в более широком смысле стал его диалектной базой). Как новатор и человек, который в большой мере свободно
думал, (хотя весьма внимательно учитывал роль авторитетов, напр.,
Доситея и Вука), Йован Стейич показал известную самостоятельность
в размышлениях, склонность к созиданию и планомерному действию в
отношении развития литературного языка у сербов.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Јован Стејић: српски књижевни језик и његов рјечник – погледи и визије једног научењака с краја прве половине XIX вијека
T1  - Йован Стейич: Сербский литературный язык и его словарь – взгляды и видения одного ученого конца первой половины XIX века
SP  - 13
EP  - 24
VL  - 52
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12415
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2021",
abstract = "Аутор се у раду бави језичким погледима и схватањима Јована Стејића
изложеним у његовим списима током друге четвртине XIX вијека: питањима
концепције књижевног језика код Срба, његовим планским дјеловањем на
пољу књижевног језика, погледима на физиономију и устројство новог
рјечника српског језика., В развитии языковой мысли у сербов, Йован Стейич (1803–1853)
занимает особое и отдельное место. Его сочинения, в большинстве
случаев, возникшие в течение второй четверти XIX века, сохранили
по сей день своеобразную свежесть и актуальность. Как интеллигент
без настоящего лингвистического образования, для Стейича все-таки
характерны прогрессивные и широкие понимания, относящиеся к развитию стандартного литературно-языкового выражения. Анализируя
природу литературного языка у сербов, он открыл несколько важных
языковых вопросов: вопрос т. н. среднего слога, вопрос языковой стратификации (роль всех общественных слоев в образовании языкового
стандарта), вопрос внедрения слов, характерных для славяносербского
языка, вопрос роли слов иностранного происхождения в литературном
языке, вопрос диалектной основы стандартного языка (настаивал на
том, чтобы сремский говор в более широком смысле стал его диалектной базой). Как новатор и человек, который в большой мере свободно
думал, (хотя весьма внимательно учитывал роль авторитетов, напр.,
Доситея и Вука), Йован Стейич показал известную самостоятельность
в размышлениях, склонность к созиданию и планомерному действию в
отношении развития литературного языка у сербов.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Јован Стејић: српски књижевни језик и његов рјечник – погледи и визије једног научењака с краја прве половине XIX вијека, Йован Стейич: Сербский литературный язык и его словарь – взгляды и видения одного ученого конца первой половины XIX века",
pages = "13-24",
volume = "52",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12415"
}

Јошић, Н. Г.. (2021). Јован Стејић: српски књижевни језик и његов рјечник – погледи и визије једног научењака с краја прве половине XIX вијека. 
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(2), 13-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12415

Јошић НГ. Јован Стејић: српски књижевни језик и његов рјечник – погледи и визије једног научењака с краја прве половине XIX вијека. 2021;52(2):13-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12415 .

Јошић, Неђо Г., "Јован Стејић: српски књижевни језик и његов рјечник – погледи и визије једног научењака с краја прве половине XIX вијека", 52, no. 2 (2021):13-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12415 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10263
AB  - Рад се бави именима крушака крустуменка и бергамака посвједочених
у једном Винаверовом преводу, њиховом творбено-семантичком структуром и питањем поријекла. Надаље, унеколико се прати талас ширења воћака
западноевроспског поријекла на штокавском тлу с којим је скопчан процес
адаптације њихових имена у српском језику.
AB  - Фруктовые деревья западноевропейского происхождения получили распространение в начале XIX века, а их сильнейшая волна охватила штокавскую территорию во время Австро-Венгерской монархии
(1867–1918). Их имена (преимущественно немецкого происхождения)
тем или иным способом поддались процессу словообразовательноемантической адаптации в сербской языковой среде. Сербизирование
специальных садоводческих терминов характернo для отдельных авторов наших садоводческих справочников конца XIX и первой половины
XX вв. (Тодоровича, Лукмана, Бубича), тяготевших к адаптации многочисленных имен фруктовых деревьев и к творческому включению в уже существующий садоводческий лексикон. Проявив наклонность к
языковому созиданию в переводе сатирического романа Рабле La vie
de Gargantua et de Pantagruel, Винавер по иностранному образцу создал имена груш крустуменка и бергамка. Это индивидуальные лексические создания – их можно привести в тесную связь с адаптированными иностранными именами в прежней сербской садоводческой
литературе. Имена Винавера с именами в упомянутых справочниках
объединяет один языковой дух – дух, который опирается творчески на
традиционную сербскую садоводческую номенклатуру, возникшую до
распространения фруктовых деревьев западноевропейского происхождения и их имен на штокавской территории.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих
T1  - Груши винавера крустуменка и бергамка и несколько слов по случаю того
SP  - 419
EP  - 427
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10263
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2019",
abstract = "Рад се бави именима крушака крустуменка и бергамака посвједочених
у једном Винаверовом преводу, њиховом творбено-семантичком структуром и питањем поријекла. Надаље, унеколико се прати талас ширења воћака
западноевроспског поријекла на штокавском тлу с којим је скопчан процес
адаптације њихових имена у српском језику., Фруктовые деревья западноевропейского происхождения получили распространение в начале XIX века, а их сильнейшая волна охватила штокавскую территорию во время Австро-Венгерской монархии
(1867–1918). Их имена (преимущественно немецкого происхождения)
тем или иным способом поддались процессу словообразовательноемантической адаптации в сербской языковой среде. Сербизирование
специальных садоводческих терминов характернo для отдельных авторов наших садоводческих справочников конца XIX и первой половины
XX вв. (Тодоровича, Лукмана, Бубича), тяготевших к адаптации многочисленных имен фруктовых деревьев и к творческому включению в уже существующий садоводческий лексикон. Проявив наклонность к
языковому созиданию в переводе сатирического романа Рабле La vie
de Gargantua et de Pantagruel, Винавер по иностранному образцу создал имена груш крустуменка и бергамка. Это индивидуальные лексические создания – их можно привести в тесную связь с адаптированными иностранными именами в прежней сербской садоводческой
литературе. Имена Винавера с именами в упомянутых справочниках
объединяет один языковой дух – дух, который опирается творчески на
традиционную сербскую садоводческую номенклатуру, возникшую до
распространения фруктовых деревьев западноевропейского происхождения и их имен на штокавской территории.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих, Груши винавера крустуменка и бергамка и несколько слов по случаю того",
pages = "419-427",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10263"
}

Јошић, Н. Г.. (2019). Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 419-427.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10263

Јошић НГ. Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих. in Наш језик. 2019;50(2):419-427.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10263 .

Јошић, Неђо Г., "Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):419-427,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10263 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16613
AB  - Концепција Речника САНУ имала је свој развојни пут: Новаковић је (1888) засновао
идеју о великом описном рјечнику српског језика; Радосав Бошковић (са сарадницима)
пружио је (1944) иновативан, лингвистички утемељен концепт; под уредништвом Александра Белића у првом тому Речника САНУ (1959) задржан је лингвистички концепт, изоштрена и заокружена његова концепција.
AB  - The lexicographic conception of the SANU Dictionary is a key matter that was reassessed from
Novaković’s publication The Serbian Royal Academy and the Cultivation of the Serbian Language
(1888) to Belić’s foreword (1953) printed inside Volume I of the mentioned dictionary. Over that
period, the concept of a comprehensive descriptive dictionary of the Serbian (Serbo-Croatian) language
underwent several changes. Stojan Novaković had a fundamental idea of a large comprehensive
dictionary of Serbian and sketched its lexicographic profile. In the exemplary volume entitled The
Dictionary of the Standard and Vernacular Serbian Language (1944) Radosav Bošković (with a group
of closest associates) offered an innovative, linguistically founded concept of a contemporary descriptive dictionary of the Serbian language. Under the leadership of Aleksandar Belić (the editor-in-chief of
Volume I of the SANU Dictionary), in line with the emerging linguistic setting in the new Yugoslavia,
material for this dictionary was expanded, and the lexicographic views laid out in the 1944 exemplary
volume. Thus the development of the conception of the The Dictionary of the Standard and Vernacular
Serbo-Croatian Language until the publication of its first volume (1959) can be represented as a specific
lexicographic genesis: Novaković–Bošković–Belić.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Концепција Речника САНУ и њен развојни пут од Новаковићевих идејних гледишта до савремених лексикографских схватања
T1  - The Conception of the SANU Dictionary and its Development  from Novaković’s Founding Ideas to the Contemporary Lexicographic Views
SP  - 413
EP  - 425
VL  - 47
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2018.47.1.ch39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16613
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2018",
abstract = "Концепција Речника САНУ имала је свој развојни пут: Новаковић је (1888) засновао
идеју о великом описном рјечнику српског језика; Радосав Бошковић (са сарадницима)
пружио је (1944) иновативан, лингвистички утемељен концепт; под уредништвом Александра Белића у првом тому Речника САНУ (1959) задржан је лингвистички концепт, изоштрена и заокружена његова концепција., The lexicographic conception of the SANU Dictionary is a key matter that was reassessed from
Novaković’s publication The Serbian Royal Academy and the Cultivation of the Serbian Language
(1888) to Belić’s foreword (1953) printed inside Volume I of the mentioned dictionary. Over that
period, the concept of a comprehensive descriptive dictionary of the Serbian (Serbo-Croatian) language
underwent several changes. Stojan Novaković had a fundamental idea of a large comprehensive
dictionary of Serbian and sketched its lexicographic profile. In the exemplary volume entitled The
Dictionary of the Standard and Vernacular Serbian Language (1944) Radosav Bošković (with a group
of closest associates) offered an innovative, linguistically founded concept of a contemporary descriptive dictionary of the Serbian language. Under the leadership of Aleksandar Belić (the editor-in-chief of
Volume I of the SANU Dictionary), in line with the emerging linguistic setting in the new Yugoslavia,
material for this dictionary was expanded, and the lexicographic views laid out in the 1944 exemplary
volume. Thus the development of the conception of the The Dictionary of the Standard and Vernacular
Serbo-Croatian Language until the publication of its first volume (1959) can be represented as a specific
lexicographic genesis: Novaković–Bošković–Belić.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "Концепција Речника САНУ и њен развојни пут од Новаковићевих идејних гледишта до савремених лексикографских схватања, The Conception of the SANU Dictionary and its Development  from Novaković’s Founding Ideas to the Contemporary Lexicographic Views",
pages = "413-425",
volume = "47",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2018.47.1.ch39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16613"
}

Јошић, Н. Г.. (2018). Концепција Речника САНУ и њен развојни пут од Новаковићевих идејних гледишта до савремених лексикографских схватања. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 47(1), 413-425.
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch39
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16613

Јошић НГ. Концепција Речника САНУ и њен развојни пут од Новаковићевих идејних гледишта до савремених лексикографских схватања. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2018;47(1):413-425.
doi:10.18485/msc.2018.47.1.ch39
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16613 .

Јошић, Неђо Г., "Концепција Речника САНУ и њен развојни пут од Новаковићевих идејних гледишта до савремених лексикографских схватања" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 47, no. 1 (2018):413-425,
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch39 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16613 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8398
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Ана Тонић, Енглеско-српски и српско енглески речник шумарских термина
SP  - 110
EP  - 113
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8398
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2018",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Ана Тонић, Енглеско-српски и српско енглески речник шумарских термина",
pages = "110-113",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8398"
}

Јошић, Н. Г.. (2018). Ана Тонић, Енглеско-српски и српско енглески речник шумарских термина. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(1-2), 110-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8398

Јошић НГ. Ана Тонић, Енглеско-српски и српско енглески речник шумарских термина. in Наш језик. 2018;48(1-2):110-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8398 .

Јошић, Неђо Г., "Ана Тонић, Енглеско-српски и српско енглески речник шумарских термина" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2018):110-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8398 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6667
AB  - Рад се бави двјема збиркама народних ријечи из Срема. Прва је збирка Јована Балугџића
Србске речи (Подунавка за год. 1848), друга збирка Дамјана Прерадовића Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику (ЛМС за год. 1895). Балугџићева и Прерадовићева
збирка могу се сматрати претачама велике сакупљачке активности предузете под ингеренцијом Лексикографског одсека СКА. Као образац за прибирање и обраду лекси-
чке грађе с подручја Срема служио им је Вуков Српкси рјечник. Анализом наведених збирки показаће се какву су лексику обухватили сакупљачи, како су је лексикографски описали и у којој мјери су опис саобразили Вуковом методолошком поступку.
AB  - The compilation of words by Jovan Balugdzic entitled Srbske reči (in English: Serbian words) (1848) is the forerunner of voluminous compilation activities that took place under the auspices of The Serbian Academy
of Sciences and Arts, especially since 1893, when the Lexicographical department stepped into this role. Having a rather complex composition, Balugdzic’s compilation includes a number of words that belong to the general lexical fund, a few words with pejorative meanings, a few terminological lexemes (ајкача, вашацъ, десетићъ, дрекъetc.) characteristic of the Srem environment from the end of the first half of the 19thcentury, which is its most important part. As for its methodological aspect, it relies on Vuk’s Srpski rječnik (in English: The Serbian Dictionary) and in a certain way it represents amodest addition to it. Balugdzic noticed the existence
of phraseological unity in certain words (for example, in the word логом: „нележилогомъ, т. є. ниєпао у креветъ, негоодећинеможе”), which undoubtedly reveals his lexicographical giftedness.
The compilation of words by Damjan Preradovic Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku (in English: A few Serbian words missing from Vuk’s dictionary) (1895) is somewhat ‘looser’, broader, and that lexicographical tightness that is present in Balugdzic’s compilation cannot be found in it. Methodologically also based on Vuk’s Srpski rječnik, it is more oriented towards ethnographical content - Preradovic aimed at an ethnographical amendment of Vuk’s lexicon, that is at completing it with ethnographical content, and this is the main characteristic of his lexical compilation from Srem. The central part of Preradovic’s compilation is dedicated tothe lexis of games, especially children’s games (пиљање, елечкиње or ерлечкиње, кошање, прескок etc.) and is accompanied by less known lexis from Sremtypical of these games. In addition to a few lexemes that belong to the general lexical fund, Preradovic’s compilationalso contains a small number of botanical
terms (јагањичак or јагањчевина, каљак, кариџа etc.).
Designed in a different way and with varied lexical content, these compilations include some aspects of the lexicon of Srem, which was apparently in active use during the 19th century. As reliable and valid sources, the greater part of Balugdzic’s and Preradovic’s word compilation sentered into Rečnik srpskih govora
Vojvodine (in English: The Dictionary of Serbian Dialects of Vojvodina); for Rečnik SANU (In English: The Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts) (as a work that also represents provincial lexis), they also represent an important lexicographical testimony, among numerous other manuscript compilations
from Vojvodina.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : Књ. 1, Курс опште лингвистике
T1  - Тежње ка допунама Вукова Српског рјечника у XIX вијеку: двије штампане збирке ријечи из Срема
T1  - Tendencies Towards Amendments of Vuk’s Srpski Rječnik in the 19thcentury: Two Printed Compilations of Words from Srem
SP  - 117
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6667
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2018",
abstract = "Рад се бави двјема збиркама народних ријечи из Срема. Прва је збирка Јована Балугџића
Србске речи (Подунавка за год. 1848), друга збирка Дамјана Прерадовића Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику (ЛМС за год. 1895). Балугџићева и Прерадовићева
збирка могу се сматрати претачама велике сакупљачке активности предузете под ингеренцијом Лексикографског одсека СКА. Као образац за прибирање и обраду лекси-
чке грађе с подручја Срема служио им је Вуков Српкси рјечник. Анализом наведених збирки показаће се какву су лексику обухватили сакупљачи, како су је лексикографски описали и у којој мјери су опис саобразили Вуковом методолошком поступку., The compilation of words by Jovan Balugdzic entitled Srbske reči (in English: Serbian words) (1848) is the forerunner of voluminous compilation activities that took place under the auspices of The Serbian Academy
of Sciences and Arts, especially since 1893, when the Lexicographical department stepped into this role. Having a rather complex composition, Balugdzic’s compilation includes a number of words that belong to the general lexical fund, a few words with pejorative meanings, a few terminological lexemes (ајкача, вашацъ, десетићъ, дрекъetc.) characteristic of the Srem environment from the end of the first half of the 19thcentury, which is its most important part. As for its methodological aspect, it relies on Vuk’s Srpski rječnik (in English: The Serbian Dictionary) and in a certain way it represents amodest addition to it. Balugdzic noticed the existence
of phraseological unity in certain words (for example, in the word логом: „нележилогомъ, т. є. ниєпао у креветъ, негоодећинеможе”), which undoubtedly reveals his lexicographical giftedness.
The compilation of words by Damjan Preradovic Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku (in English: A few Serbian words missing from Vuk’s dictionary) (1895) is somewhat ‘looser’, broader, and that lexicographical tightness that is present in Balugdzic’s compilation cannot be found in it. Methodologically also based on Vuk’s Srpski rječnik, it is more oriented towards ethnographical content - Preradovic aimed at an ethnographical amendment of Vuk’s lexicon, that is at completing it with ethnographical content, and this is the main characteristic of his lexical compilation from Srem. The central part of Preradovic’s compilation is dedicated tothe lexis of games, especially children’s games (пиљање, елечкиње or ерлечкиње, кошање, прескок etc.) and is accompanied by less known lexis from Sremtypical of these games. In addition to a few lexemes that belong to the general lexical fund, Preradovic’s compilationalso contains a small number of botanical
terms (јагањичак or јагањчевина, каљак, кариџа etc.).
Designed in a different way and with varied lexical content, these compilations include some aspects of the lexicon of Srem, which was apparently in active use during the 19th century. As reliable and valid sources, the greater part of Balugdzic’s and Preradovic’s word compilation sentered into Rečnik srpskih govora
Vojvodine (in English: The Dictionary of Serbian Dialects of Vojvodina); for Rečnik SANU (In English: The Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts) (as a work that also represents provincial lexis), they also represent an important lexicographical testimony, among numerous other manuscript compilations
from Vojvodina.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : Књ. 1, Курс опште лингвистике",
title = "Тежње ка допунама Вукова Српског рјечника у XIX вијеку: двије штампане збирке ријечи из Срема, Tendencies Towards Amendments of Vuk’s Srpski Rječnik in the 19thcentury: Two Printed Compilations of Words from Srem",
pages = "117-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6667"
}

Јошић, Н. Г.. (2018). Тежње ка допунама Вукова Српског рјечника у XIX вијеку: двије штампане збирке ријечи из Срема. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : Књ. 1, Курс опште лингвистике
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 117-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6667

Јошић НГ. Тежње ка допунама Вукова Српског рјечника у XIX вијеку: двије штампане збирке ријечи из Срема. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : Књ. 1, Курс опште лингвистике. 2018;:117-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6667 .

Јошић, Неђо Г., "Тежње ка допунама Вукова Српског рјечника у XIX вијеку: двије штампане збирке ријечи из Срема" in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : Књ. 1, Курс опште лингвистике (2018):117-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6667 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6588
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
T1  - Ономастички речници
T1  - Ономастические словари
SP  - 331
EP  - 337
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6588
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2018",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе",
booktitle = "Ономастички речници, Ономастические словари",
pages = "331-337",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6588"
}

Јошић, Н.. (2018). Ономастички речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 331-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6588

Јошић Н. Ономастички речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе. 2018;:331-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6588 .

Јошић, Неђо, "Ономастички речници" in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе (2018):331-337,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6588 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12437
AB  - The core and most important part of the Serbian fruit terminology consists of folk names
of fruit trees. Development and formation of their names was followed by numerous semantic
parameters. Among them a special place is occupied by fruit yield as the most powerful inducer
in the process of naming. Designation itself was marked primarily by adjectives and nouns,
and with these, toponymic and heortonymic roots and many suffixes as generative constituents.
Among them, productive and more productive suffixes attached to the above mentioned roots
brought about the emergence of major generative-semantic models. More important formative
types, differentiated according to the root provider in this paper, for example, adjective as the
root provider: generative type adjective root + suffix -ka: белка (apple, Vranje, etc.) marked
the main direction of development of the Serbian fruit terminology. Other less productive generative
types and production with infrequent or unproductive suffixes are the indication of its
broadness, its generative-semantic features, and in general, its lexical-semantic potential.
AB  - Рад се бави творбеним аспектима српске народне воћарске терминологије. У њему се дају важнији творбено-семантички параметри који
су имали пресудан значај при именовању воћака на српском етничком
поднебљу, предочавају се специфичности појединих видова именовања
и дају важнији творбени типови као својеврсни кључ за њихова бројна
и разноврсна имена.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених модела
T1  - Folk Names of Fruits in the Serbian Language in Light Of More Important Derivation Models
SP  - 461
EP  - 473
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12437
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2017",
abstract = "The core and most important part of the Serbian fruit terminology consists of folk names
of fruit trees. Development and formation of their names was followed by numerous semantic
parameters. Among them a special place is occupied by fruit yield as the most powerful inducer
in the process of naming. Designation itself was marked primarily by adjectives and nouns,
and with these, toponymic and heortonymic roots and many suffixes as generative constituents.
Among them, productive and more productive suffixes attached to the above mentioned roots
brought about the emergence of major generative-semantic models. More important formative
types, differentiated according to the root provider in this paper, for example, adjective as the
root provider: generative type adjective root + suffix -ka: белка (apple, Vranje, etc.) marked
the main direction of development of the Serbian fruit terminology. Other less productive generative
types and production with infrequent or unproductive suffixes are the indication of its
broadness, its generative-semantic features, and in general, its lexical-semantic potential., Рад се бави творбеним аспектима српске народне воћарске терминологије. У њему се дају важнији творбено-семантички параметри који
су имали пресудан значај при именовању воћака на српском етничком
поднебљу, предочавају се специфичности појединих видова именовања
и дају важнији творбени типови као својеврсни кључ за њихова бројна
и разноврсна имена.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
booktitle = "Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених модела, Folk Names of Fruits in the Serbian Language in Light Of More Important Derivation Models",
pages = "461-473",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12437"
}

Јошић, Н. Г.. (2017). Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених модела. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 461-473.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12437

Јошић НГ. Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених модела. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:461-473.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12437 .

Јошић, Неђо Г., "Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених модела" in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):461-473,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12437 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7455
AB  - На лексичкој грађи преузетој из Тодоровићевог приручника
Воћке и воће (1899) рад се бави питањима адаптације њемачких назива појединих воћака у српском језику карактеристичних за њемачку воћарску праксу у XIX вијеку. Анализирају се еквиваленти
типични за стручну воћарску праксу и изведенице начињене у духу
српске традиционалне воћарске номенклатуре. Такође, у раду се назначује перспектива употребе и устаљеност једних и других форми
током XX вијека.
AB  - На лексическом материале, взятом из справочника Тодоровича Воћке и воће (1899), устанавливается, что автор к названиям фруктовых деревьев, характерным для немецкой садоводческой практики
XIX века, подходил двумя способами. Некоторые названия сербизировал в духе специальной терминологии, давая немецким названиям фруктовых деревьев сербский переводной эквивалент (это более полные, в основном описательные специальные термины): Adams
Parmäne → парменка Адамова; другие сербизировал в духе традиционной сербской садоводческой терминологии, знающей в большинстве случаев одночленные имена суффиксального типа: Leon Leclerc
fon Laval → леонка. Таким способом, Тодорович, как замечательный
знаток мира фруктов (в справочнике, ярко отражающем дух сербского литературного языка конца XIX века), внес значительный вклад в
развитие сербской садоводческой терминологии.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Један стари воћарски приручник и питање адаптације њемачких воћарских термина у XX вијеку
T1  - Один старый справочник по садоводству и вопрос адаптации немецких садоводческих терминов в XX веке
SP  - 45
EP  - 57
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7455
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2017",
abstract = "На лексичкој грађи преузетој из Тодоровићевог приручника
Воћке и воће (1899) рад се бави питањима адаптације њемачких назива појединих воћака у српском језику карактеристичних за њемачку воћарску праксу у XIX вијеку. Анализирају се еквиваленти
типични за стручну воћарску праксу и изведенице начињене у духу
српске традиционалне воћарске номенклатуре. Такође, у раду се назначује перспектива употребе и устаљеност једних и других форми
током XX вијека., На лексическом материале, взятом из справочника Тодоровича Воћке и воће (1899), устанавливается, что автор к названиям фруктовых деревьев, характерным для немецкой садоводческой практики
XIX века, подходил двумя способами. Некоторые названия сербизировал в духе специальной терминологии, давая немецким названиям фруктовых деревьев сербский переводной эквивалент (это более полные, в основном описательные специальные термины): Adams
Parmäne → парменка Адамова; другие сербизировал в духе традиционной сербской садоводческой терминологии, знающей в большинстве случаев одночленные имена суффиксального типа: Leon Leclerc
fon Laval → леонка. Таким способом, Тодорович, как замечательный
знаток мира фруктов (в справочнике, ярко отражающем дух сербского литературного языка конца XIX века), внес значительный вклад в
развитие сербской садоводческой терминологии.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Један стари воћарски приручник и питање адаптације њемачких воћарских термина у XX вијеку, Один старый справочник по садоводству и вопрос адаптации немецких садоводческих терминов в XX веке",
pages = "45-57",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7455"
}

Јошић, Н. Г.. (2017). Један стари воћарски приручник и питање адаптације њемачких воћарских термина у XX вијеку. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(1-2), 45-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7455

Јошић НГ. Један стари воћарски приручник и питање адаптације њемачких воћарских термина у XX вијеку. in Наш језик. 2017;48(1-2):45-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7455 .

Јошић, Неђо Г., "Један стари воћарски приручник и питање адаптације њемачких воћарских термина у XX вијеку" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):45-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7455 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4685
AB  - Аутор се у раду бави Новаковићевим списима насталим у периоду од 1878. до 1893. године. На основу њих дефинишу се лексикографска гледишта Стојана Новаковића посвећена питањима неге српскога језика и актуелној лексикографској проблематици, утврђује његов значај у развоју српске лексикографске мисли.
AB  - Novaković’s manuscripts dedicated to current issues of lexicographic problems and lexicographic practice of his time present the fundamental basis for the development of lexicographic ideas and lexicographic views among the Serbs. In his Pismo (1878), the author raised the questions of the lexicographic problems of the Slovene south and gave a review of Daničićev’s Ogledi; in Poslanica (1888) Novaković delineated a natural linguistic framework for the development of the Serbian language focused on the programme of the compilation of contemporary descriptive dictionary; in Predlog (1893) he initiated the establishment of the Lexicographic department and provided specific guidelines for compilation of the Srpski Rečnik (The Dictionary of the Serbian Langauge). Expertly outlining the developmental path of the Serbian language and the Serbian descriptive lexicography in the twentieth century, Novaković conceptually and practically became its head; the period of contemporary lexicographic understanding among the Serbs starts with Novaković.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Три Новаковићева списа посвећена актуелним питањима лексикографске проблематике и лексикографске праксе
T1  - Three Novaković’s Manuscripts Dedicated To Current Issues Of Lexicographic Problems And Lexicographic Practice
SP  - 87
EP  - 98
VL  - 46
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2017.46.1.ch8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4685
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2017",
abstract = "Аутор се у раду бави Новаковићевим списима насталим у периоду од 1878. до 1893. године. На основу њих дефинишу се лексикографска гледишта Стојана Новаковића посвећена питањима неге српскога језика и актуелној лексикографској проблематици, утврђује његов значај у развоју српске лексикографске мисли., Novaković’s manuscripts dedicated to current issues of lexicographic problems and lexicographic practice of his time present the fundamental basis for the development of lexicographic ideas and lexicographic views among the Serbs. In his Pismo (1878), the author raised the questions of the lexicographic problems of the Slovene south and gave a review of Daničićev’s Ogledi; in Poslanica (1888) Novaković delineated a natural linguistic framework for the development of the Serbian language focused on the programme of the compilation of contemporary descriptive dictionary; in Predlog (1893) he initiated the establishment of the Lexicographic department and provided specific guidelines for compilation of the Srpski Rečnik (The Dictionary of the Serbian Langauge). Expertly outlining the developmental path of the Serbian language and the Serbian descriptive lexicography in the twentieth century, Novaković conceptually and practically became its head; the period of contemporary lexicographic understanding among the Serbs starts with Novaković.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Три Новаковићева списа посвећена актуелним питањима лексикографске проблематике и лексикографске праксе, Three Novaković’s Manuscripts Dedicated To Current Issues Of Lexicographic Problems And Lexicographic Practice",
pages = "87-98",
volume = "46",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2017.46.1.ch8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4685"
}

Јошић, Н. Г.. (2017). Три Новаковићева списа посвећена актуелним питањима лексикографске проблематике и лексикографске праксе. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 46(1), 87-98.
https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.1.ch8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4685

Јошић НГ. Три Новаковићева списа посвећена актуелним питањима лексикографске проблематике и лексикографске праксе. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2017;46(1):87-98.
doi:10.18485/msc.2017.46.1.ch8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4685 .

Јошић, Неђо Г., "Три Новаковићева списа посвећена актуелним питањима лексикографске проблематике и лексикографске праксе" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 46, no. 1 (2017):87-98,
https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.1.ch8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4685 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4684
AB  - Аутор се у овом раду бави огледним издањима Речника Српске академије
наука. Огледи су настали у првој половини XX вијека, а имали су за циљ да дају
концепцију рјечника српског језика на основу обимне савремене грађе. Огледи се
посматрају изнутра, утврђује се њихова концепција, дефинише лексикографски
домашај и одређује њихов значај у развоју српске лексикографске мисли.
AB  - The lexicographical activity in the Lexicographical Department of the Serbian Academy
of Arts and Sciences was marked by the appearance of two exemplary volumes in the
first half of the 20th century. Their compilation aimed at a lexicographical survey of the
existent material, and at a formation of an exemplary edition that could serve as the concept
of the new, contemporary dictionary of the Serbian language based on Stojan Novaković’s
ideas from 1888.
The first exemplary volume appeared in 1913, and its proponent was Momčilo Ivanić.
In the exemplary edition entitled The Serbian Dictionary of the Standard and Vernacular
Language Based on the Material of the Lexicographical Department of the Serbian Royal
Academy, Ivanić did not offer a clear concept of the compilation of the new dictionary.
The new concept, based on far ampler lexicographical material, appeared in 1944.
The volume was published under the title The Dictionary of the Serbian Standard and
Vernacular Language; it bears the common stamp of a number of authors, and the greatest
weight in conceptual and lexicographical formation was borne by Professor Radosav
Bošković. The 1944 exemplary volume presents a very clear methodological conception of
the future Serbian Academy dictionary, based on the lexicographical analysis of the existent
material with an application of linguistic criteria. This volume exerted a considerable
influence on the formation of the final conception of The Dictionary of the Serbo-Croatian
Standard and Vernacular Language.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Концепт Речника САНУ у свјетлости огледних свески из 1913. И 1944. године
T1  - The Concept Of The SANU Dictionary In The Light Of The 1913 And 1944 Exemplary Volumes
SP  - 399
EP  - 412
VL  - 22
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4684
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2017",
abstract = "Аутор се у овом раду бави огледним издањима Речника Српске академије
наука. Огледи су настали у првој половини XX вијека, а имали су за циљ да дају
концепцију рјечника српског језика на основу обимне савремене грађе. Огледи се
посматрају изнутра, утврђује се њихова концепција, дефинише лексикографски
домашај и одређује њихов значај у развоју српске лексикографске мисли., The lexicographical activity in the Lexicographical Department of the Serbian Academy
of Arts and Sciences was marked by the appearance of two exemplary volumes in the
first half of the 20th century. Their compilation aimed at a lexicographical survey of the
existent material, and at a formation of an exemplary edition that could serve as the concept
of the new, contemporary dictionary of the Serbian language based on Stojan Novaković’s
ideas from 1888.
The first exemplary volume appeared in 1913, and its proponent was Momčilo Ivanić.
In the exemplary edition entitled The Serbian Dictionary of the Standard and Vernacular
Language Based on the Material of the Lexicographical Department of the Serbian Royal
Academy, Ivanić did not offer a clear concept of the compilation of the new dictionary.
The new concept, based on far ampler lexicographical material, appeared in 1944.
The volume was published under the title The Dictionary of the Serbian Standard and
Vernacular Language; it bears the common stamp of a number of authors, and the greatest
weight in conceptual and lexicographical formation was borne by Professor Radosav
Bošković. The 1944 exemplary volume presents a very clear methodological conception of
the future Serbian Academy dictionary, based on the lexicographical analysis of the existent
material with an application of linguistic criteria. This volume exerted a considerable
influence on the formation of the final conception of The Dictionary of the Serbo-Croatian
Standard and Vernacular Language.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Концепт Речника САНУ у свјетлости огледних свески из 1913. И 1944. године, The Concept Of The SANU Dictionary In The Light Of The 1913 And 1944 Exemplary Volumes",
pages = "399-412",
volume = "22",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4684"
}

Јошић, Н. Г.. (2017). Концепт Речника САНУ у свјетлости огледних свески из 1913. И 1944. године. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 22, 399-412.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.24
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4684

Јошић НГ. Концепт Речника САНУ у свјетлости огледних свески из 1913. И 1944. године. in Српски језик. 2017;22:399-412.
doi:10.18485/sj.2017.22.1.24
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4684 .

Јошић, Неђо Г., "Концепт Речника САНУ у свјетлости огледних свески из 1913. И 1944. године" in Српски језик, 22 (2017):399-412,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.24 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4684 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4541
AB  - Аутор се у раду бави народним називима воћака у српском језику. Како је ријеч о народним именима за појединачне варијетете важнијих ботаничких родова, о називима с основама различитога поријекла, непосредним и метафоричким образовањима – аутор у њиховом раслојавању и анализи користи различите критеријуме, те даје одређена запажања и закључке.
AB  - The folk names of fruit trees that are grown (or were grown) on Serbian territory present the
core of Serbian fruit terminology, its central and most important part. This is not a voluminous lexical
fund, but from the lexical-semantic and formation standpoints it is a very interesting one and
can be analyzed according to various criteria.
I. The botanical criterion implies placing a botanical species at the head as a hypernym (i.e.
Malus pomila = grown apple), which has subordinated folk names for some of its varieties as its
hyponyms. The application of this criterion helps to define the relations between representatives of
different genera (particularly among representatives of the genus Prunus, as the broadest in Serbian
fruit terminology).
II. Using the linguistic affiliation of constituent bases or fundamental lexemes as the criterion
clearly indicates that Slavic bases and generative bases developed on Serbian ethnic territory
form the core of a universal fund of folk names for Serbian fruit trees; bases originating from the
Turkish language play a less important part in its development.
III. The lexical-semantic criterion is linguistically the most appropriate. This criterion is based
on methodological assumptions of componential analysis. Description and analysis are based
on fruit yield as the most powerful naming inducer. The Serbian fruit name inventory is viewed as
a whole which is further divided according to semantic naming parameters. Uniting directly motivated
names and metaphorical formations within the framework of certain parameters (e.g. color,
size, taste, etc.), the lexical-semantic criterion makes it possible to present naming in all its breadth,
thus clearly showing its generative-semantic potential.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Народни називи воћака код Срба и критеријуми њиховог раслојавања
T1  - The Folk Names Of Fruits Among Serbs And The Criteria For Their Stratification
SP  - 587
EP  - 597
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4541
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2017",
abstract = "Аутор се у раду бави народним називима воћака у српском језику. Како је ријеч о народним именима за појединачне варијетете важнијих ботаничких родова, о називима с основама различитога поријекла, непосредним и метафоричким образовањима – аутор у њиховом раслојавању и анализи користи различите критеријуме, те даје одређена запажања и закључке., The folk names of fruit trees that are grown (or were grown) on Serbian territory present the
core of Serbian fruit terminology, its central and most important part. This is not a voluminous lexical
fund, but from the lexical-semantic and formation standpoints it is a very interesting one and
can be analyzed according to various criteria.
I. The botanical criterion implies placing a botanical species at the head as a hypernym (i.e.
Malus pomila = grown apple), which has subordinated folk names for some of its varieties as its
hyponyms. The application of this criterion helps to define the relations between representatives of
different genera (particularly among representatives of the genus Prunus, as the broadest in Serbian
fruit terminology).
II. Using the linguistic affiliation of constituent bases or fundamental lexemes as the criterion
clearly indicates that Slavic bases and generative bases developed on Serbian ethnic territory
form the core of a universal fund of folk names for Serbian fruit trees; bases originating from the
Turkish language play a less important part in its development.
III. The lexical-semantic criterion is linguistically the most appropriate. This criterion is based
on methodological assumptions of componential analysis. Description and analysis are based
on fruit yield as the most powerful naming inducer. The Serbian fruit name inventory is viewed as
a whole which is further divided according to semantic naming parameters. Uniting directly motivated
names and metaphorical formations within the framework of certain parameters (e.g. color,
size, taste, etc.), the lexical-semantic criterion makes it possible to present naming in all its breadth,
thus clearly showing its generative-semantic potential.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Народни називи воћака код Срба и критеријуми њиховог раслојавања, The Folk Names Of Fruits Among Serbs And The Criteria For Their Stratification",
pages = "587-597",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4541"
}

Јошић, Н. Г.. (2017). Народни називи воћака код Срба и критеријуми њиховог раслојавања. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 587-597.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4541

Јошић НГ. Народни називи воћака код Срба и критеријуми њиховог раслојавања. in Словенска терминологија данас. 2017;:587-597.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4541 .

Јошић, Неђо Г., "Народни називи воћака код Срба и критеријуми њиховог раслојавања" in Словенска терминологија данас (2017):587-597,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4541 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16190
AB  - On Aleksandar Belić’s death, several reputable Slavicists (in the Proceedings
in Honour of Aleksandar Belić, Belgrade, 1976) presented their memories of him.
As in reminiscences in their own right, these memories reveal Aleksandar Belić’s
role in the development of Slavic scholarship in the ;rst half of the 20th century,
his pedagogical and organisational activity. Vaillant’s memories (Quelques souvenirs
sur Alexandre Belić) illustrate all the rigour of Belić’s scienti;c methodology, pro;le his spirit as a researcher and clarify Belić’s supervising role in their
mutual cooperation. ¶e central place in Jakobson’s review (Александр Белич на
Пражской фонологической конференции) is occupied by Belić’s 1930 Prague
paper submitted under the title „L’accent de la phrase et l’accent du mot”. Evaluating
Belić as a highly gi·ed dialectologist, Bernstein’s contribution (Памяти
академика Александра Белича) also o?ers a trove of information on Belić’s Moscow
years, on particular Slavic conferences, Belić’s cooperation with the Russian
Academy of Sciences, on some esteemed personages from the world of Slavic
scholars with whom he kept a correspondence, etc. Elizabeth Hill’s contribution
(Memories of Aleksandar Belić) draws a unique portrait of Aleksandar Belić: she
represented him as a Slavicist who gained an early reputation as a scholar of powerful
erudition and high reputation, as a very successful organiser of scienti;c life,
as an educator and a person of high moral integrity.
¶e presented memories do not foreground an emotional relationship with
Belić as a collaborator, teacher or friend, but Belić’s capacious and complex oeuvre
whose individual segments are presented from the angle of his contemporaries
– in the way they comprehended and viewed them contemporaneously.
AB  - О стогодишњици рођења Александра Белића Српска академија
наука и уметности објавила је Зборник радова о Александру Белићу
(Београд 1976). У низу јубиларних издања (Зборника филолошких и лингвистичких студија А. Белићу поводом 25-годишњице његова научног
рада из 1921. и Зборника лингвистичких и филолошких расправа А. Белићу о четрдесетогодишњици његова научног рада из 1937), ово је први
прави зборник посвећен животу, научноистраживачком, педагошком и
организационом раду академика Александра Белића. Наведени зборник
међу бројним рефератима махом наших научника садржи и осврте појединих угледних слависта обликоване као својеврсне успомене на Александра Белића. Овај реферат нема за циљ да вјерно интерпретира њихова сјећања, већ да у некој мјери дочара њихов дух, призове и унеколико
освијетли климу у којој су настајали неки Белићеви славистички радови, његову улогу уопште у славистичким гибањима прве половине XX
вијека. Белићево лингвистичко дјело „огромно и по обиму и по теоријском доприносу науци” (Јовић 1972: 57), овдје се узима само као оквир у
којем се поједини његови сегменти освјетљавају из угла других слависта,
дјелатника на истом славистичком научном пољу, Белићевих пријатеља
или ученика. Та сјећања чине и одређено свједочанство о Белићевој лингвистици као жижи „у којој су се преламале модерна европска и модерна
наша наука о језику” (Станојчић 2016: 20).
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 : Aлександар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Vol. 2
T1  - АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ У УСПОМЕНАМА СТРАНИХ СЛАВИСТА
T1  - ALEKSANDAR BELIĆ IN THE MEMORIES OF FOREIGN SLAVICISTS
SP  - 79
EP  - 90
DO  - 10.18485/belic_slv.2017.2.ch5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16190
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2017",
abstract = "On Aleksandar Belić’s death, several reputable Slavicists (in the Proceedings
in Honour of Aleksandar Belić, Belgrade, 1976) presented their memories of him.
As in reminiscences in their own right, these memories reveal Aleksandar Belić’s
role in the development of Slavic scholarship in the ;rst half of the 20th century,
his pedagogical and organisational activity. Vaillant’s memories (Quelques souvenirs
sur Alexandre Belić) illustrate all the rigour of Belić’s scienti;c methodology, pro;le his spirit as a researcher and clarify Belić’s supervising role in their
mutual cooperation. ¶e central place in Jakobson’s review (Александр Белич на
Пражской фонологической конференции) is occupied by Belić’s 1930 Prague
paper submitted under the title „L’accent de la phrase et l’accent du mot”. Evaluating
Belić as a highly gi·ed dialectologist, Bernstein’s contribution (Памяти
академика Александра Белича) also o?ers a trove of information on Belić’s Moscow
years, on particular Slavic conferences, Belić’s cooperation with the Russian
Academy of Sciences, on some esteemed personages from the world of Slavic
scholars with whom he kept a correspondence, etc. Elizabeth Hill’s contribution
(Memories of Aleksandar Belić) draws a unique portrait of Aleksandar Belić: she
represented him as a Slavicist who gained an early reputation as a scholar of powerful
erudition and high reputation, as a very successful organiser of scienti;c life,
as an educator and a person of high moral integrity.
¶e presented memories do not foreground an emotional relationship with
Belić as a collaborator, teacher or friend, but Belić’s capacious and complex oeuvre
whose individual segments are presented from the angle of his contemporaries
– in the way they comprehended and viewed them contemporaneously., О стогодишњици рођења Александра Белића Српска академија
наука и уметности објавила је Зборник радова о Александру Белићу
(Београд 1976). У низу јубиларних издања (Зборника филолошких и лингвистичких студија А. Белићу поводом 25-годишњице његова научног
рада из 1921. и Зборника лингвистичких и филолошких расправа А. Белићу о четрдесетогодишњици његова научног рада из 1937), ово је први
прави зборник посвећен животу, научноистраживачком, педагошком и
организационом раду академика Александра Белића. Наведени зборник
међу бројним рефератима махом наших научника садржи и осврте појединих угледних слависта обликоване као својеврсне успомене на Александра Белића. Овај реферат нема за циљ да вјерно интерпретира њихова сјећања, већ да у некој мјери дочара њихов дух, призове и унеколико
освијетли климу у којој су настајали неки Белићеви славистички радови, његову улогу уопште у славистичким гибањима прве половине XX
вијека. Белићево лингвистичко дјело „огромно и по обиму и по теоријском доприносу науци” (Јовић 1972: 57), овдје се узима само као оквир у
којем се поједини његови сегменти освјетљавају из угла других слависта,
дјелатника на истом славистичком научном пољу, Белићевих пријатеља
или ученика. Та сјећања чине и одређено свједочанство о Белићевој лингвистици као жижи „у којој су се преламале модерна европска и модерна
наша наука о језику” (Станојчић 2016: 20).",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 : Aлександар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Vol. 2",
booktitle = "АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ У УСПОМЕНАМА СТРАНИХ СЛАВИСТА, ALEKSANDAR BELIĆ IN THE MEMORIES OF FOREIGN SLAVICISTS",
pages = "79-90",
doi = "10.18485/belic_slv.2017.2.ch5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16190"
}

Јошић, Н.. (2017). АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ У УСПОМЕНАМА СТРАНИХ СЛАВИСТА. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 : Aлександар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Vol. 2
Београд : Филолошки факултет., 79-90.
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16190

Јошић Н. АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ У УСПОМЕНАМА СТРАНИХ СЛАВИСТА. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 : Aлександар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Vol. 2. 2017;:79-90.
doi:10.18485/belic_slv.2017.2.ch5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16190 .

Јошић, Неђо, "АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ У УСПОМЕНАМА СТРАНИХ СЛАВИСТА" in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 : Aлександар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Vol. 2 (2017):79-90,
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch5 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16190 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16631
AB  - У раду се (на основу архивске и друге грађе) говори о збиркама
ријечи са подручја источнохерцеговачких говора које су током ХХ вијека инкор“
порисане у општу картотску Речника САНУ. Прати се њихова бројност, обим,
улога, утврђује се општи значај и положај међу другим изворима Речника САНУ,
евидентирају се значајнији сакупљачи, даје периодизација њиховог приспијећа и
др. Преглед збирки прати осврт на поједине ријечи садржане у другим изворима
(рјечницима, етнографским студијама, прозним дјелима појединих писаца) који
потичу из западног дијела штокавских говора.
AB  - The lexical corpus from areas where speeches of the Eastern Herzegovinian dialect are distributed (the regions of Herzegovina and Krajina) has a prominent place in The Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (and its card-index cabinets). No fewer than 80 lexical unit collections have been gathered over the past century from the region of Krajina (western parts of Bosnia and Herzegovina along and across the border of Croatia inhabited mainly by the Serbs), the collections ranging from comprehensive to minor ones. The cardindex cabinets of The Dictionary contain the lexis from all regions,
especially from those of Eastern Herzegovina, Dubrovnik and Banija.
Among these collections, the one gathered by Prof. Vladan Arsenijevic of the Serbian Teachers’ College from the town of Karlovac, Croatia, stands out in terms of its volume (260,000 units). Along with
The Serbian Dictionary by Vuk Stefanovic Karadzic, it crucially defines the contents and lexicographical guidelines for The Dictionary.
This lexis is largely complemented by the lexis gathered from other
sources, ethnographic and literary in particular. Viewed in the entirety of its contents and volume, the western Serbian speeches collections (along with other sources that offer provincial lexis from these
areas) make it possible for the western wing of Stokavian speeches
to be on equal terms with other speeches of the same dialect, that
is, with other sources for the Dictionary. The latest lexis from these
areas contained in printed media, if added to the existing corpus of
The Dictionary, would only enlarge the lexical fund of the Serbian
language.
PB  - Бањалука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет
T2  - Филолог
T1  - Лексичке збирке и лексика с подручја источнохерцеговачких говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ
T1  - Lexical Unit Collections and Lexis from Eastern Herzegovinian Speeches and their Place among the Sources for the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts
SP  - 208
EP  - 217
VL  - 7
IS  - 14
DO  - 10.21618/fil1614208j
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2016",
abstract = "У раду се (на основу архивске и друге грађе) говори о збиркама
ријечи са подручја источнохерцеговачких говора које су током ХХ вијека инкор“
порисане у општу картотску Речника САНУ. Прати се њихова бројност, обим,
улога, утврђује се општи значај и положај међу другим изворима Речника САНУ,
евидентирају се значајнији сакупљачи, даје периодизација њиховог приспијећа и
др. Преглед збирки прати осврт на поједине ријечи садржане у другим изворима
(рјечницима, етнографским студијама, прозним дјелима појединих писаца) који
потичу из западног дијела штокавских говора., The lexical corpus from areas where speeches of the Eastern Herzegovinian dialect are distributed (the regions of Herzegovina and Krajina) has a prominent place in The Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (and its card-index cabinets). No fewer than 80 lexical unit collections have been gathered over the past century from the region of Krajina (western parts of Bosnia and Herzegovina along and across the border of Croatia inhabited mainly by the Serbs), the collections ranging from comprehensive to minor ones. The cardindex cabinets of The Dictionary contain the lexis from all regions,
especially from those of Eastern Herzegovina, Dubrovnik and Banija.
Among these collections, the one gathered by Prof. Vladan Arsenijevic of the Serbian Teachers’ College from the town of Karlovac, Croatia, stands out in terms of its volume (260,000 units). Along with
The Serbian Dictionary by Vuk Stefanovic Karadzic, it crucially defines the contents and lexicographical guidelines for The Dictionary.
This lexis is largely complemented by the lexis gathered from other
sources, ethnographic and literary in particular. Viewed in the entirety of its contents and volume, the western Serbian speeches collections (along with other sources that offer provincial lexis from these
areas) make it possible for the western wing of Stokavian speeches
to be on equal terms with other speeches of the same dialect, that
is, with other sources for the Dictionary. The latest lexis from these
areas contained in printed media, if added to the existing corpus of
The Dictionary, would only enlarge the lexical fund of the Serbian
language.",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет",
journal = "Филолог",
title = "Лексичке збирке и лексика с подручја источнохерцеговачких говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ, Lexical Unit Collections and Lexis from Eastern Herzegovinian Speeches and their Place among the Sources for the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts",
pages = "208-217",
volume = "7",
number = "14",
doi = "10.21618/fil1614208j"
}

Јошић, Н. Г.. (2016). Лексичке збирке и лексика с подручја источнохерцеговачких говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ. in Филолог
Бањалука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет., 7(14), 208-217.
https://doi.org/10.21618/fil1614208j

Јошић НГ. Лексичке збирке и лексика с подручја источнохерцеговачких говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ. in Филолог. 2016;7(14):208-217.
doi:10.21618/fil1614208j .

Јошић, Неђо Г., "Лексичке збирке и лексика с подручја источнохерцеговачких говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ" in Филолог, 7, no. 14 (2016):208-217,
https://doi.org/10.21618/fil1614208j . .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7476
AB  - Језичким списима Стојана Новаковића припада посебно место у
развоју српске лексикографске мисли. У овом раду на систематичан
начин анализирају се Новаковићева лексикографско-лексиколошка
гледишта изражена у Посланици из 1888. године, утврђује се њен карактер и показује да овај спис (као дјело којим се практично утемељује Речник САНУ), чини својеврсни манифест у развоју савремене
описне лексикографије код Срба.
AB  - Novaković’s linguistic points of view expressed in the voluminous
manuscript Serbian Royal Academy and nurturing of the Serbian language
(1888) as a kind of Poslanica addressed to the Serbian Academy, are in
direct connection with the European philosophical tradition and current
linguistic aspirations typical for the second half of the nineteenth century.
Relying on the lexicographic tradition of his predecessors and research experience
gained through direct insight into the lexical material of modern
Serbian language, Novaković established more or less a sound theoretical
and methodological framework for the “dictionary of literary national language”,
a piece of work that would be published from the beginning of the
second half of the twentieth century as the Dictionary of Serbo-Croatian
literary and national language.
Novaković’s linguistic viewpoints expressed in the Poslanica are of
fundamental importance for development of the Serbian descriptive lexicography.
Despite some weaknesses (mostly marginal), the Poslanica
evokes a vivid and powerful image of the future descriptive dictionary of
the Serbian language, a vision that indicated, outlined or completely resolved
its fundamental lexicographic and lexical postulations. Depicting the
national linguistic spirit of the Serbian people, Novaković’s postulations
presented in the Poslanica simultaneously express the very nature of the
dictionary, indicate its temporal, dialectal, semantic and stylistic perspective.
With regard to considerable temporal distance, this Novaković’s manuscript with its general linguistic scope, is nothing else but a specific
kind of manifesto of the new Serbian lexicographic thought.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Новаковићева Посланица о његовању језика српског – њен карактер и значај за развој српске лексикографске мисли
T1  - Novaković’s Poslanica on the Nurturing of the Serbian Language – its Nature and Significance for the Development of Serbian Lexicographic Thought
SP  - 59
EP  - 71
VL  - 47
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7476
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2016",
abstract = "Језичким списима Стојана Новаковића припада посебно место у
развоју српске лексикографске мисли. У овом раду на систематичан
начин анализирају се Новаковићева лексикографско-лексиколошка
гледишта изражена у Посланици из 1888. године, утврђује се њен карактер и показује да овај спис (као дјело којим се практично утемељује Речник САНУ), чини својеврсни манифест у развоју савремене
описне лексикографије код Срба., Novaković’s linguistic points of view expressed in the voluminous
manuscript Serbian Royal Academy and nurturing of the Serbian language
(1888) as a kind of Poslanica addressed to the Serbian Academy, are in
direct connection with the European philosophical tradition and current
linguistic aspirations typical for the second half of the nineteenth century.
Relying on the lexicographic tradition of his predecessors and research experience
gained through direct insight into the lexical material of modern
Serbian language, Novaković established more or less a sound theoretical
and methodological framework for the “dictionary of literary national language”,
a piece of work that would be published from the beginning of the
second half of the twentieth century as the Dictionary of Serbo-Croatian
literary and national language.
Novaković’s linguistic viewpoints expressed in the Poslanica are of
fundamental importance for development of the Serbian descriptive lexicography.
Despite some weaknesses (mostly marginal), the Poslanica
evokes a vivid and powerful image of the future descriptive dictionary of
the Serbian language, a vision that indicated, outlined or completely resolved
its fundamental lexicographic and lexical postulations. Depicting the
national linguistic spirit of the Serbian people, Novaković’s postulations
presented in the Poslanica simultaneously express the very nature of the
dictionary, indicate its temporal, dialectal, semantic and stylistic perspective.
With regard to considerable temporal distance, this Novaković’s manuscript with its general linguistic scope, is nothing else but a specific
kind of manifesto of the new Serbian lexicographic thought.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Новаковићева Посланица о његовању језика српског – њен карактер и значај за развој српске лексикографске мисли, Novaković’s Poslanica on the Nurturing of the Serbian Language – its Nature and Significance for the Development of Serbian Lexicographic Thought",
pages = "59-71",
volume = "47",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7476"
}

Јошић, Н. Г.. (2016). Новаковићева Посланица о његовању језика српског – њен карактер и значај за развој српске лексикографске мисли. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(1-2), 59-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7476

Јошић НГ. Новаковићева Посланица о његовању језика српског – њен карактер и значај за развој српске лексикографске мисли. in Наш језик. 2016;47(1-2):59-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7476 .

Јошић, Неђо Г., "Новаковићева Посланица о његовању језика српског – њен карактер и значај за развој српске лексикографске мисли" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):59-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7476 .

TY  - BOOK
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1314
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Воћарска лексика и терминологија у српском језику
T1  - Orcharding lexis and terminology in the Serbian language
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1314
ER  - 

@book{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Воћарска лексика и терминологија у српском језику, Orcharding lexis and terminology in the Serbian language",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1314"
}

Јошић, Н. Г.. (2016). Воћарска лексика и терминологија у српском језику. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1314

Јошић НГ. Воћарска лексика и терминологија у српском језику. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1314 .

Јошић, Неђо Г., "Воћарска лексика и терминологија у српском језику" (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1314 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16628
AB  - Начелно и сасвим угрубо речено, српску воћарску баштину чини онолико јабука, шљива или других воћака колико постоји основа за именовање појединачних воћака као ботаничких јединки.
PB  - Београд : Танеси
T2  - Речи под лупом
T1  - Старе српске воћке у језичком огледалу
SP  - 35
EP  - 37
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2016",
abstract = "Начелно и сасвим угрубо речено, српску воћарску баштину чини онолико јабука, шљива или других воћака колико постоји основа за именовање појединачних воћака као ботаничких јединки.",
publisher = "Београд : Танеси",
journal = "Речи под лупом",
booktitle = "Старе српске воћке у језичком огледалу",
pages = "35-37"
}

Јошић, Н.. (2016). Старе српске воћке у језичком огледалу. in Речи под лупом
Београд : Танеси., 35-37.

Јошић Н. Старе српске воћке у језичком огледалу. in Речи под лупом. 2016;:35-37..

Јошић, Неђо, "Старе српске воћке у језичком огледалу" in Речи под лупом (2016):35-37.

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16627
AB  - Упоредо с прагматичном важношћу, јабука по своме месту у митолошком свету, по значају у култним представама, по својој симболици у народном животу, далеко надилази остале наше воћке.
PB  - Београд : Танеси
T2  - Речи под лупом
T1  - Српске јабуке у азбучној колони
SP  - 39
EP  - 42
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2016",
abstract = "Упоредо с прагматичном важношћу, јабука по своме месту у митолошком свету, по значају у култним представама, по својој симболици у народном животу, далеко надилази остале наше воћке.",
publisher = "Београд : Танеси",
journal = "Речи под лупом",
booktitle = "Српске јабуке у азбучној колони",
pages = "39-42"
}

Јошић, Н.. (2016). Српске јабуке у азбучној колони. in Речи под лупом
Београд : Танеси., 39-42.

Јошић Н. Српске јабуке у азбучној колони. in Речи под лупом. 2016;:39-42..

Јошић, Неђо, "Српске јабуке у азбучној колони" in Речи под лупом (2016):39-42.

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16623
AB  - The lexical material from Šumadija-Vojvodina dialect region reached the archives of the Serbian
Academy of Sciences and Arts at the end of the 19th century. The biggest and the most substantial material
was collected during the first wave that ended just before World War I broke out. In terms of their volume
and importance, the collections of Šumadija and Vojvodina sub-dialects remained somewhat divided: the
lexicon of Vojvodina is more dominant in the general index of SASA (Serbian Academy of Sciences and
Arts) Dictionary while the lexical material from Šumadija remained meagre. Numerous collectors from the
territory of Vojvodina have strengthened the lexical fund of the Serbian language in terms of both its quantity
and quality. Special contributions were made by artists – the poet Jovan Jovanović Zmaj and the painter
Novak Radonić.
AB  - Уовом раду се (на основу архивске и друге грађе) говори о збиркама ријечи са
подручја шумадијско-војвођанских говора. Прати се њихова бројност, обим и улога,
утврђује се општи значај међу осталим изворима Речника САНУ. У раду се, надаље,
евидентирају значајнији сакупљачи, даје оцјена појединих збирки и општа периодизација њиховог приспијећа. Преглед збирки прате опаске о провинцијалној лексици шумадијско-војвођанских говора садржаној у другим изворима (рјечницима, етнографским студијама).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Српски језик, књижевност, уметност I : Језик, књижевност, уметности
T1  - Збирке ријечи с подручја шумадијско-војвођанских говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ
T1  - Collections of Words from Šumadija-Vojvodina Dialect Region and their Position among the Sources of SASA Dictionary
SP  - 137
EP  - 144
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16623
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2016",
abstract = "The lexical material from Šumadija-Vojvodina dialect region reached the archives of the Serbian
Academy of Sciences and Arts at the end of the 19th century. The biggest and the most substantial material
was collected during the first wave that ended just before World War I broke out. In terms of their volume
and importance, the collections of Šumadija and Vojvodina sub-dialects remained somewhat divided: the
lexicon of Vojvodina is more dominant in the general index of SASA (Serbian Academy of Sciences and
Arts) Dictionary while the lexical material from Šumadija remained meagre. Numerous collectors from the
territory of Vojvodina have strengthened the lexical fund of the Serbian language in terms of both its quantity
and quality. Special contributions were made by artists – the poet Jovan Jovanović Zmaj and the painter
Novak Radonić., Уовом раду се (на основу архивске и друге грађе) говори о збиркама ријечи са
подручја шумадијско-војвођанских говора. Прати се њихова бројност, обим и улога,
утврђује се општи значај међу осталим изворима Речника САНУ. У раду се, надаље,
евидентирају значајнији сакупљачи, даје оцјена појединих збирки и општа периодизација њиховог приспијећа. Преглед збирки прате опаске о провинцијалној лексици шумадијско-војвођанских говора садржаној у другим изворима (рјечницима, етнографским студијама).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност I : Језик, књижевност, уметности",
booktitle = "Збирке ријечи с подручја шумадијско-војвођанских говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ, Collections of Words from Šumadija-Vojvodina Dialect Region and their Position among the Sources of SASA Dictionary",
pages = "137-144",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16623"
}

Јошић, Н.. (2016). Збирке ријечи с подручја шумадијско-војвођанских говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ. in Српски језик, књижевност, уметност I : Језик, књижевност, уметности
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 137-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16623

Јошић Н. Збирке ријечи с подручја шумадијско-војвођанских говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ. in Српски језик, књижевност, уметност I : Језик, књижевност, уметности. 2016;:137-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16623 .

Јошић, Неђо, "Збирке ријечи с подручја шумадијско-војвођанских говора и њихово мјесто међу изворима Речника САНУ" in Српски језик, књижевност, уметност I : Језик, књижевност, уметности (2016):137-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16623 .

TY  - CHAP
AU  - Јошић, Неђо
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16192
AB  - Although they originated and developed in a circle of predecessors and
immediate collaborators, Belić’s lexicographic views bear their author’s personal
stamp.  ey are dedicated to the most relevant theoretical, methodological and
fundamental issues of the compilation of a large descriptive dictionary of the
Serbian (Serbo-Croatian) language: the corpus, word selection, their accents and
paradigms, semantic presentation of entries, etc. Belić’s lexicographic thought
is a fruit of his personal survey and study of the contemporary lexical material
of the Serbian (Serbo-Croatian) language or a fruit of his critical stance towards
Novaković’s Epistle, Ivanić’s conception and Bošković’s lexicographic ideas
expressed individually in the preliminary editions of the Academy dictionary.  e
works Ke Serbian Dictionary of the Standard and Vernacular Language (1926) and
Ke Introduction (included in Volume I of Ke Dictionary of the Serbo-Croatian
Standard and Vernacular Language), round o  Belić’s linguistic thought and form
the pinnacle of his lexicographic views.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 1 : O Александру Белићу на Научном састанку слависта у Вукове дане (1971-2016), Vol. 1
T1  - БЕЛИЋЕВА ЛЕКСИКОГРАФСКА ГЛЕДИШТА И РЕЧНИК САНУ
T1  - Belić’s Lexicographic Views and the SANU Dictionary
SP  - 345
EP  - 355
DO  - 10.18485/belic_slv.2016.1.ch23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16192
ER  - 

@inbook{
author = "Јошић, Неђо",
year = "2016",
abstract = "Although they originated and developed in a circle of predecessors and
immediate collaborators, Belić’s lexicographic views bear their author’s personal
stamp.  ey are dedicated to the most relevant theoretical, methodological and
fundamental issues of the compilation of a large descriptive dictionary of the
Serbian (Serbo-Croatian) language: the corpus, word selection, their accents and
paradigms, semantic presentation of entries, etc. Belić’s lexicographic thought
is a fruit of his personal survey and study of the contemporary lexical material
of the Serbian (Serbo-Croatian) language or a fruit of his critical stance towards
Novaković’s Epistle, Ivanić’s conception and Bošković’s lexicographic ideas
expressed individually in the preliminary editions of the Academy dictionary.  e
works Ke Serbian Dictionary of the Standard and Vernacular Language (1926) and
Ke Introduction (included in Volume I of Ke Dictionary of the Serbo-Croatian
Standard and Vernacular Language), round o  Belić’s linguistic thought and form
the pinnacle of his lexicographic views.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 1 : O Александру Белићу на Научном састанку слависта у Вукове дане (1971-2016), Vol. 1",
booktitle = "БЕЛИЋЕВА ЛЕКСИКОГРАФСКА ГЛЕДИШТА И РЕЧНИК САНУ, Belić’s Lexicographic Views and the SANU Dictionary",
pages = "345-355",
doi = "10.18485/belic_slv.2016.1.ch23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16192"
}

Јошић, Н.. (2016). БЕЛИЋЕВА ЛЕКСИКОГРАФСКА ГЛЕДИШТА И РЕЧНИК САНУ. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 1 : O Александру Белићу на Научном састанку слависта у Вукове дане (1971-2016), Vol. 1
Београд : Филолошки факултет., 345-355.
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2016.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16192

Јошић Н. БЕЛИЋЕВА ЛЕКСИКОГРАФСКА ГЛЕДИШТА И РЕЧНИК САНУ. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 1 : O Александру Белићу на Научном састанку слависта у Вукове дане (1971-2016), Vol. 1. 2016;:345-355.
doi:10.18485/belic_slv.2016.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16192 .

Јошић, Неђо, "БЕЛИЋЕВА ЛЕКСИКОГРАФСКА ГЛЕДИШТА И РЕЧНИК САНУ" in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 1 : O Александру Белићу на Научном састанку слависта у Вукове дане (1971-2016), Vol. 1 (2016):345-355,
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2016.1.ch23 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16192 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12618
AB  - Рад има за предмет појединачне народне називе воћака српског језичког
поднебља чији индуктор именовања представља воћни плод; у раду се даје преглед главних критеријума именовања праћен илустративним примерима.
AB  - The lexis of folk names of fruits on the Serbian ethnic and linguistic territory is made
up of over 1,200 lexical items. They include mostly derivatives, which, in terms of their
general motivation, can be subdivided into two large groups: lexemes with the fruit as the
naming inductor and lexical items with onomastic elements in their stem. Viewed from the
most general perspective, the most important features of a fruit, like colour, shape, size,
taste, scent, structure, ripening time (regardless of whether they are lexically expressed
in a direct or metaphorical way), form the most relevant semantic criteria in forming and
developing the Serbian fruit growers’ lexis.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Народни називи воћака на српском језичком поднебљу : преглед главних мотива именовања
T1  - Folk Names of Fr uits on the Serbian Language Territory : A Survey of Main Naming Motives
SP  - 309
EP  - 317
VL  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12618
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2015",
abstract = "Рад има за предмет појединачне народне називе воћака српског језичког
поднебља чији индуктор именовања представља воћни плод; у раду се даје преглед главних критеријума именовања праћен илустративним примерима., The lexis of folk names of fruits on the Serbian ethnic and linguistic territory is made
up of over 1,200 lexical items. They include mostly derivatives, which, in terms of their
general motivation, can be subdivided into two large groups: lexemes with the fruit as the
naming inductor and lexical items with onomastic elements in their stem. Viewed from the
most general perspective, the most important features of a fruit, like colour, shape, size,
taste, scent, structure, ripening time (regardless of whether they are lexically expressed
in a direct or metaphorical way), form the most relevant semantic criteria in forming and
developing the Serbian fruit growers’ lexis.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Народни називи воћака на српском језичком поднебљу : преглед главних мотива именовања, Folk Names of Fr uits on the Serbian Language Territory : A Survey of Main Naming Motives",
pages = "309-317",
volume = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12618"
}

Јошић, Н. Г.. (2015). Народни називи воћака на српском језичком поднебљу : преглед главних мотива именовања. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 20, 309-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12618

Јошић НГ. Народни називи воћака на српском језичком поднебљу : преглед главних мотива именовања. in Српски језик. 2015;20:309-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12618 .

Јошић, Неђо Г., "Народни називи воћака на српском језичком поднебљу : преглед главних мотива именовања" in Српски језик, 20 (2015):309-317,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12618 .