Николић, Мирослав Б.

Link to this page

Authority KeyName Variants
824722c3-b0e0-442e-abc3-003531821e96
  • Николић, Мирослав Б. (5)
Projects

Author's Bibliography

О краћим облицима придева насталим конверзијом од глаголског прилога садашњег у савременом српском језику

Николић, Мирослав Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав Б.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14726
AB  - В работе приводятся многочисленные примеры адъективизированного деепричастия настоящего времени в форме неопределенного вида.
Примеры разделены на три группы: 1. старые и/или территориально
маркированные, напр. болећ, држећ, (не)могућ и пр.; 2. многочисленные
новые (и более новые) примеры типа забрињавајућ, прожимајућ и т. п.;
3. неопределенный вид таких имен прилагательных в составе сложных
слов, напр. срцепарајућ, свевидећ, добростојећ и пр.
AB  - У раду се наводе бројни примери адјективизираног глаголског прилога садашњег у облику неодређеног вида. Примери су подељени у три
групе: 1. стари и/или територијално маркирани, нпр. болећ, држећ, (не)могућ и др.; 2. многобројни нови (и новији) примери типа забрињавајућ,
прожимајућ и сл.; 3. неодређени вид таквих придева у саставу сложеница,
нпр. срцепарајућ, свевидећ, добростојећ и др.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О краћим облицима придева насталим конверзијом од глаголског прилога садашњег у савременом српском језику
T1  - К вопросу о более кратких формах имен прилагательных, образованных конверсией от деепричастия настоящего времени в современном сербском языке
SP  - 1
EP  - 26
VL  - 54
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14726
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав Б.",
year = "2023",
abstract = "В работе приводятся многочисленные примеры адъективизированного деепричастия настоящего времени в форме неопределенного вида.
Примеры разделены на три группы: 1. старые и/или территориально
маркированные, напр. болећ, држећ, (не)могућ и пр.; 2. многочисленные
новые (и более новые) примеры типа забрињавајућ, прожимајућ и т. п.;
3. неопределенный вид таких имен прилагательных в составе сложных
слов, напр. срцепарајућ, свевидећ, добростојећ и пр., У раду се наводе бројни примери адјективизираног глаголског прилога садашњег у облику неодређеног вида. Примери су подељени у три
групе: 1. стари и/или територијално маркирани, нпр. болећ, држећ, (не)могућ и др.; 2. многобројни нови (и новији) примери типа забрињавајућ,
прожимајућ и сл.; 3. неодређени вид таквих придева у саставу сложеница,
нпр. срцепарајућ, свевидећ, добростојећ и др.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О краћим облицима придева насталим конверзијом од глаголског прилога садашњег у савременом српском језику, К вопросу о более кратких формах имен прилагательных, образованных конверсией от деепричастия настоящего времени в современном сербском языке",
pages = "1-26",
volume = "54",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14726"
}
Николић, М. Б.. (2023). О краћим облицима придева насталим конверзијом од глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 54(1), 1-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14726
Николић МБ. О краћим облицима придева насталим конверзијом од глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик. 2023;54(1):1-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14726 .
Николић, Мирослав Б., "О краћим облицима придева насталим конверзијом од глаголског прилога садашњег у савременом српском језику" in Наш језик, 54, no. 1 (2023):1-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14726 .

Како се у српском језику броји оно што значе именице pluralia tantum?

Николић, Мирослав Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14092
AB  - У раду се даје преглед модела, типова нумеричке квантификације
садржине именица које имају (или кад имају) само множину, као што су,
нпр., врата, кола, уста, панталоне и сл. Сваки од тих модела илустрован је
грађом из књижевних дела и штампе или је преузет са интернета.
AB  - В работе дан обзор моделей, типов нумерической квантификации
содержания существительных, имеющих (или, когда они имеют) только множественное число, в том числе, например, врата, кола, уста, панталоне и т. п. Каждую из этих моделей иллюстрирует материал
литературных произведений и прессы или материал, подобранный в
Интернете. Самой частотной квантификацией является квантификация
численными прилагательными, в том числе двоја врата, троје панталоне и т. п. За ней следует квантификация собирательными числительными, например, двоје наочара, седморо уста и т. п. Квантификация
количественными числительными (например, пет гусала, седам кола)
ограничивается количеством, которое больше числа пять и она не частотна как предыдущие две модели. Между тем она только и возможна
в случаях, когда не имеется численное прилагательное или собирательное числительное, например, сто кола, хиљаду уста. Обладая переходными признаками, между нумерической и ненумерической находится
квантификация т. н. апроксимативными числительными типа десетак
кола и т. п.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Како се у српском језику броји оно што значе именице pluralia tantum?
T1  - Как в сербском языке считается то, что обозначают существительные pluralia tantum?
SP  - 1
EP  - 19
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14092
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав Б.",
year = "2022",
abstract = "У раду се даје преглед модела, типова нумеричке квантификације
садржине именица које имају (или кад имају) само множину, као што су,
нпр., врата, кола, уста, панталоне и сл. Сваки од тих модела илустрован је
грађом из књижевних дела и штампе или је преузет са интернета., В работе дан обзор моделей, типов нумерической квантификации
содержания существительных, имеющих (или, когда они имеют) только множественное число, в том числе, например, врата, кола, уста, панталоне и т. п. Каждую из этих моделей иллюстрирует материал
литературных произведений и прессы или материал, подобранный в
Интернете. Самой частотной квантификацией является квантификация
численными прилагательными, в том числе двоја врата, троје панталоне и т. п. За ней следует квантификация собирательными числительными, например, двоје наочара, седморо уста и т. п. Квантификация
количественными числительными (например, пет гусала, седам кола)
ограничивается количеством, которое больше числа пять и она не частотна как предыдущие две модели. Между тем она только и возможна
в случаях, когда не имеется численное прилагательное или собирательное числительное, например, сто кола, хиљаду уста. Обладая переходными признаками, между нумерической и ненумерической находится
квантификация т. н. апроксимативными числительными типа десетак
кола и т. п.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Како се у српском језику броји оно што значе именице pluralia tantum?, Как в сербском языке считается то, что обозначают существительные pluralia tantum?",
pages = "1-19",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14092"
}
Николић, М. Б.. (2022). Како се у српском језику броји оно што значе именице pluralia tantum?. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 1-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14092
Николић МБ. Како се у српском језику броји оно што значе именице pluralia tantum?. in Наш језик. 2022;53(1):1-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14092 .
Николић, Мирослав Б., "Како се у српском језику броји оно што значе именице pluralia tantum?" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):1-19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14092 .

Лексема пар као квантификатор у српском језику

Николић, Мирослав Б.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13952
AB  - У раду се наводе многобројни примери, највише из језика савремене
српске књижевности, квантификације лексемом пар кад је она употребљена
с нумеричким значењем и утврђује њена нумеричка вредност.
AB  - В статье приводятся многочисленные примеры (большинство примеров из
современной сербской литературы) квантификации с помощью лексемы пар,
употребленной в нумеративном значении. Устанавливаются три модели квантификации и два числовых значения данной лексемы:
а) весьма продуктивная модель квантифиакции парных понятий типа два
пара ципела (две пары ботинок) с числовым значением «2»;
б) относительно непродуктивная и лексически весьма ограниченная модель квантификации сложного целого, составленного из двух отдельных, асимметрических неодноименных предметов типа два пара веша (две пары белья) с
числовым значением «1»;
в) расширяющаяся, лексически ограниченная и в определенной мере спорная модель квантификации того, что обозначается существительными pluralia
tantum типа пар маказа, два пара панталона (пара ножниц, две пары брюк),
чаще всего с числовым значением «1», реже «2».
AB  - All things considered, we can establish three models of quantifi cation with the
lexeme par as a word with numerical meaning:
а) a very productive model of quantifi cation of dual concepts such as: два пара
ципела (‘two pairs of shoes’), with the numerical value of ‘2’;
b) a relatively unproductive and lexically very limited model of quantifi cation of
complex units made up of two separate, unsymmetrical, non-cognate objects, such as:
два пара веша (‘two pairs of laundry’), with the numerical value of ‘1’;
в) expansive, lexically limited and slightly (or very?) controversial model of
quantifi cation of the meaning of pluralia tantum nouns, such as: пар маказа (‘a pair of
scissors’), два пара панталона (‘two pairs of trousers’), mostly with the numerical
value of ‘1’, rarely ‘2’.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Лексема пар као квантификатор у српском језику
T1  - Лексема ПАР как квантификатор в сербском языке
T1  - Lexeme PAR as a Quantifi er in the Serbian Language
SP  - 483
EP  - 496
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202483N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13952
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав Б.",
year = "2022",
abstract = "У раду се наводе многобројни примери, највише из језика савремене
српске књижевности, квантификације лексемом пар кад је она употребљена
с нумеричким значењем и утврђује њена нумеричка вредност., В статье приводятся многочисленные примеры (большинство примеров из
современной сербской литературы) квантификации с помощью лексемы пар,
употребленной в нумеративном значении. Устанавливаются три модели квантификации и два числовых значения данной лексемы:
а) весьма продуктивная модель квантифиакции парных понятий типа два
пара ципела (две пары ботинок) с числовым значением «2»;
б) относительно непродуктивная и лексически весьма ограниченная модель квантификации сложного целого, составленного из двух отдельных, асимметрических неодноименных предметов типа два пара веша (две пары белья) с
числовым значением «1»;
в) расширяющаяся, лексически ограниченная и в определенной мере спорная модель квантификации того, что обозначается существительными pluralia
tantum типа пар маказа, два пара панталона (пара ножниц, две пары брюк),
чаще всего с числовым значением «1», реже «2»., All things considered, we can establish three models of quantifi cation with the
lexeme par as a word with numerical meaning:
а) a very productive model of quantifi cation of dual concepts such as: два пара
ципела (‘two pairs of shoes’), with the numerical value of ‘2’;
b) a relatively unproductive and lexically very limited model of quantifi cation of
complex units made up of two separate, unsymmetrical, non-cognate objects, such as:
два пара веша (‘two pairs of laundry’), with the numerical value of ‘1’;
в) expansive, lexically limited and slightly (or very?) controversial model of
quantifi cation of the meaning of pluralia tantum nouns, such as: пар маказа (‘a pair of
scissors’), два пара панталона (‘two pairs of trousers’), mostly with the numerical
value of ‘1’, rarely ‘2’.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Лексема пар као квантификатор у српском језику, Лексема ПАР как квантификатор в сербском языке, Lexeme PAR as a Quantifi er in the Serbian Language",
pages = "483-496",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202483N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13952"
}
Николић, М. Б.. (2022). Лексема пар као квантификатор у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 483-496.
https://doi.org/10.2298/JFI2202483N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13952
Николић МБ. Лексема пар као квантификатор у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):483-496.
doi:10.2298/JFI2202483N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13952 .
Николић, Мирослав Б., "Лексема пар као квантификатор у српском језику" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):483-496,
https://doi.org/10.2298/JFI2202483N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13952 .

Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику

Николић, Мирослав Б.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав Б.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7457
AB  - У раду се излажу примери облика вокатива једнине именица
које у генитиву једнине имају наставак -е (а у ном. најчешће кратко
-а) и које се у граматикама сврставају у II врсту (при подели именица на три деклинационе врсте) или III (при подели именица на четири деклинационе врсте).
AB  - Существительные II склонения появляются в вокативе единственного числа в различных формах:
1) с окончанием -о, напр. Дана – Дан-о, земља – земљ-о; госпођа – госпођ-о, јабука – јабук-о;
2) с окончанием -е, напр. Милица – Милиц-е; госпођица – госпођиц-е;
3) с окончанием -е или -о, напр. кукавица – кукавиц-е и кукавиц-о;
4) с формой, совпадающей с номинативом, напр. Олга, Радмила, Никола; млада (-а);
5) с окончанием -о или формой, совпадающей с номинативом,
напр. судија – судиј-о и судиј-а;
6) с окончанием -е или формой, совпадающей с номинативом,
напр. Новица – Новиц-е и Новиц-а.
Форма вокатива ед. числа этих и подобных существительных
зависит от нескольких факторов, в том числе принадлежность к личным именам или нарицательным существительным (ср. Миљк-а :
биљк-о), количество слогов (напр. злиц-о – несрећниц-е), словообразовательная структура (ср. Драг-ињ-а : Љуб-иц-е), просодический
образ (Сав-а, мам-а, ујн-а : Сав-о, сестр-о, снах-о), род и значение
(ср. чаршиј-о : судиј-о / судиј-а).
На обстоятельства в литературном языке оказывают влияние и
обстоятельства в говоре родного края отдельного писателя или говорящего.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику
T1  - Вокатив существительных ii склонения в сербском литературном языке
SP  - 1
EP  - 25
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав Б.",
year = "2017",
abstract = "У раду се излажу примери облика вокатива једнине именица
које у генитиву једнине имају наставак -е (а у ном. најчешће кратко
-а) и које се у граматикама сврставају у II врсту (при подели именица на три деклинационе врсте) или III (при подели именица на четири деклинационе врсте)., Существительные II склонения появляются в вокативе единственного числа в различных формах:
1) с окончанием -о, напр. Дана – Дан-о, земља – земљ-о; госпођа – госпођ-о, јабука – јабук-о;
2) с окончанием -е, напр. Милица – Милиц-е; госпођица – госпођиц-е;
3) с окончанием -е или -о, напр. кукавица – кукавиц-е и кукавиц-о;
4) с формой, совпадающей с номинативом, напр. Олга, Радмила, Никола; млада (-а);
5) с окончанием -о или формой, совпадающей с номинативом,
напр. судија – судиј-о и судиј-а;
6) с окончанием -е или формой, совпадающей с номинативом,
напр. Новица – Новиц-е и Новиц-а.
Форма вокатива ед. числа этих и подобных существительных
зависит от нескольких факторов, в том числе принадлежность к личным именам или нарицательным существительным (ср. Миљк-а :
биљк-о), количество слогов (напр. злиц-о – несрећниц-е), словообразовательная структура (ср. Драг-ињ-а : Љуб-иц-е), просодический
образ (Сав-а, мам-а, ујн-а : Сав-о, сестр-о, снах-о), род и значение
(ср. чаршиј-о : судиј-о / судиј-а).
На обстоятельства в литературном языке оказывают влияние и
обстоятельства в говоре родного края отдельного писателя или говорящего.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику, Вокатив существительных ii склонения в сербском литературном языке",
pages = "1-25",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457"
}
Николић, М. Б.. (2017). Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(1-2), 1-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457
Николић МБ. Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику. in Наш језик. 2017;48(1-2):1-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457 .
Николић, Мирослав Б., "Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):1-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457 .

Дистрибуција облика инстр. сингулара заменица: ja, он /оно, она, ко, што, тај/то

Николић, Мирослав Б.

(Београд : Иститут за српскохрватски језик, 1970)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав Б.
PY  - 1970
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8135
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Дистрибуција облика инстр. сингулара заменица: ja, он /оно, она, ко, што, тај/то
SP  - 171
EP  - 186
VL  - 18
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8135
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав Б.",
year = "1970",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Дистрибуција облика инстр. сингулара заменица: ja, он /оно, она, ко, што, тај/то",
pages = "171-186",
volume = "18",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8135"
}
Николић, М. Б.. (1970). Дистрибуција облика инстр. сингулара заменица: ja, он /оно, она, ко, што, тај/то. in Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 18(3), 171-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8135
Николић МБ. Дистрибуција облика инстр. сингулара заменица: ja, он /оно, она, ко, што, тај/то. in Наш језик. 1970;18(3):171-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8135 .
Николић, Мирослав Б., "Дистрибуција облика инстр. сингулара заменица: ja, он /оно, она, ко, што, тај/то" in Наш језик, 18, no. 3 (1970):171-186,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8135 .