@article{
author = "Петровић, Бранислав and Мариновић, Вељко and Стевановић, Зоран and Милановић, Саша and Васић, Љиљана",
year = "2021",
abstract = "Карстни плато Бабине се налази у западној Србији
на око 300 km југозападно од Београда и највећим делом припада општини
Пријепоље, док се делом простире и на територији Црне Горе, па је познавање
хидрогеолошких особина овог међуграничног подручја утолико значајније.
Карстна површ Бабинe представља флувијални реликт формиран преко
дебелих наслага тријаских карбоната. Карбонатни комплекс има значајно
вертикално распрострањење, а дебљина седимената варира од 150 до 750 m,
у појединим деловима и до 1200 m. Услед тога, процес карстификације
је изузетно развијен, па се на површи Бабине може уочити значајан број
површинских и подземних карстних облика. Дебљина карбонатног комплекса варира од 150 до 750 m, могуће и до 1200 m, у подини офиолита
јурске старости. На површи се среће велики број површинских и подземних карстних облика. Најбројнији карстни ерозиони облици су вртаче и
суве долине са висећим ушћима изнад активних водотокова, као и слепе
долине, које сведоче о некада добро развијеној речној мрежи. Среће се и
више понора и мањих пећина. Карстна издан формирана је у карбонатним
стенама тријаске старости. Најважнији вид прихрањивања ове издани
јесте инфилтрација падавина. На деловима где су кречњаци откривени,
издан се храни директном инфилтрацијом атмосферских вода и понирањем великог броја површинских токова који се формирају на офиолитима
и вулканитима (андезити и дацити). Пражњење, тј. дренирање карстне
издани површи Бабине врши се преко три велика врела: Сељашница и
Бучје у Србији и Брезница (Бездан) у Црној Гори. Постоје подаци о ранијим опитима трасирања (из 70-их и 80-их година XX века), изведених
на карстној површи и њеном ободу. Резултати обележавања подземних
токова указују на постојање везе између понора Бегова Локва (на ЈЗ ободу
површи у Црној Гори) и врела Брезница (Бездан) код Пљеваља, односно
између понора Тмуша и врела Бучје (СЗ обод површи), док опит трасирања
у непосредном сливу врела Сељашнице није рађен до ових истраживања. Истраживањима у периоду 2015–2017. године утврђено је постојање
везе између понора Швабаре (насеље Јабука на карстној површи) и врела
Сељашнице (источни обод карстне површи). Специфичност опита је та да је као трасер коришћена кухињска со (NaCl) за време пролећних „високих“
вода током маја 2016. године. Добијени резултати помогли су да се оцене
елементи водног биланса и формирају подлоге за оконтуривање зона санитарне заштите изворишта, док ће наредни корак бити делинеација унутрашњих сливова ове међуграничне издани којој припадају врела Сељашнице,
Бучје и Брезница., The Babine karst plateau is located in western Serbia, about 300 km southwest
of Belgrade and mostly belong to the municipality of Prijepolje (Figure 1). The karst
plateau belongs to the territory of Serbia and partly to Montenegro, so the knowledge
of the hydrogeological properties of studied cross-border area, is very important for
both countries, which use these waters in their potable water supply (cities Prijepolje
in Serbia and Pljevlja in Montenegro). The plateau is formed over the thick deposits of
Triassic carbonates. The thickness of the carbonate complex varies from 150 to 750 m,
possibly up to 1200 m, in bedrock of the ophiolites of Jurassic age. Large number
of surface and underground karst features can be found on the plateau. There are
also registered several ponors and smaller caves. However, the most frequent karstic
forms are sinkholes and dry valleys with hanging paleo confluences above active
streams, as well as blind valleys that testify to a well-developed paleo river network
(Figure 2). The karst aquifer was formed in the carbonate rocks of the Triassic age
(Figures 5, 6). The most important way of aquifer recharging is the infiltration of
rainfall and melted snow. In bare karst areas, the karst aquifer is being recharged
by the direct infiltration of atmospheric waters and by the sinking of many surface
streams formed on ophiolites and young volcanic rocks (andesites and dacites).
There are data on earlier tracing experiments (70s and 80s of 20th century) carried
out on the karst plateau and its rims. The results of the groundwater tracing tests
indicate the existence of a connection between the ponor of the Begova Lokva (no.
13 on Fig. 5) on the southwestern edge of the area in Montenegro) and the spring
Breznica (Bezdan) near Pljevlja (no. 3 on Fig. 5), and between the ponor of Tmuša
(no. 12 on Fig. 5) and the spring of Bučje (no. 2 on Fig. 5, SZ rim of the plateau)
(Figures 7, 8), while the tracing test of the Seljašnica karst spring (Figure 4; no. 1
on Fig. 5) has never been done before. Groundwater of the Babine karst plateau is
discharging over three large karst springs: Seljašnica and Bučje in Serbia and Breznica
in Montenegro (no. 1, 2 and 3 in Table 1 and Figure 5, respectively). The discharging
of the Seljašnica karst spring have been continually measured since May 2015, so
the maximum value was 7,034 m3
/s, and minimum value was 0,140 m3
/s, while the
average yield for the period May 2015 – April 2017 is 0,958 m3
/s (Figure 9). The
recession curve analysis of the Seljašnica karst spring have been done for 2015 and
2016, by using the Maillet’s equations (1) and (2) (Figure 10 and 11). The results show
complex way of discharging during the recession period, where 4 microregimes of
discharging was determined in 2015 (duration of recesssion period was 93 days) and
2 microregimes of dicharging in 2016 (duration of recession period was 121 days)
(Table 2). Calculated recession discharge coefficients α (order of magnitude 10-2 and
10-3) showed the two cycle of discharging in the recession period – the fast one and
the slow one, depending on activation of primarly or secondarly karst channels and
caverns. The volume of discharged water during the recession period was 2,31 x 106
m3 in 2015 and 5,68 x 10 m3
in 2016, calculated by using the equation (3). Besides
the recession analysis, a tracer test of the Babine karst plateau has been done during
the hydrogeological research. The connection between the Švabare ponor (no. 11
on Fig. 5, located in the area of the settlement Jabuka on the Babine karst plateau)
and the spring Seljašnica (the eastern rim of the karst plateau) has been confirmed
by tracing test done in May 2016. The experiment included use of salt (NaCl) as
a tracer during “high” water period in 2016. The injection of 500 kg of NaCl into
the Švabare ponor at Babine plateau was carried out on May 11 at 10 a.m. along
with injection of additional 9 m3
of clean water (Figures 12 and 13). The electrical
conductivity has been measured hourly on the Seljašnica karst spring, and every
2 and 4 hours on Rikavci and Savine vode karst springs (no. 4 and 5 on Fig. 5).
The tracer was recorded at the karst spring Seljašnica after 53 hours (on May 13 at
3 p.m.) (Figure 14), after which the electrical conductivity has been measured on every
15 minutes. Based on the rectilinear distance between the ponor and spring (which is
6 km) and the time between the injection and emerging of the tracer, it is possible to
estimated karst groundwater fictitious velocity which is 0,0314 m/s. Further research
on the Babine karst plateau will be performed in order to precisely determine the
boundaries of the hydrogeological catchments’ areas and effective infiltration, which
will enable a more rational use of the transboundary groundwater resource.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник радова Одбора за крас и спелеологију. 11 : Примљено на I скупу Одељења за математику, физику и гео-науке, 27. фебруара 2021. године",
title = "Режим изданских вода карстног платоа Бабине (ЈЗ Србија, Пријепоље), Groundwater regime of the Babine karst plateau (SW Serbia, Prijepolje)",
pages = "29-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13226"
}
