TY  - JOUR
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14901
AB  - The study aims to explore the factors underlying the non-canonical postnominal positioning of adnominal modifiers in the noun phrasе in the Gurbet Romani variety spoken in Еаstern Serbia. The noun phrases are excerpted from the Knjaževac Gurbet Romani corpus, which consists of adults’ and children’s samples of transcribed oral narratives. The quantitative analysis shows that the prenominal position of modifiers is the default one, given the low frequency of postposed modifiers in the adults’  and children’s samples (3.7% and 1.3%, respectively). The main part of the study is focused on the reasons for the non-canonical positioning of modifiers in the NP, and points towards several pragmatic factors as relevant for the postnominal positioning: the contrastive and information focus and stylistic effects.
AB  - Ова студија има за циљ да истражи услове који доводе до позиционирања адноминалних модификатора у постпозицију у именичкој фрази у гурбетском варијетету ромског језика којим се говори у источној Србији. Именичке фразе су ексцерпиране из књажевачког корпуса гурбетског варијетета ромског који се састоји од узорака транскрибованих усмених наратива одраслих и деце. Квантитативна анализа показује да је преноминална позиција модификатора типична, имајући у виду низак проценат модификатора у постноминалној позицији у узорку одраслих (3,7%) и деце (1,3%). Централни део истраживања фокусиран је на разлоге због којих се модификатори позиционирају постноминално у именичкој фрази, а као најрелевантнији издвојени су прагматички фактори – контрастни и информацијски фокус и стилски ефекти.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - The Postiominal Position of Modifiers in the Gurbet Romani Noun Phrase: A Corpus-Based Study
T1  - Постноминална позиција модификатора у именичкој фрази у гурбетском ромском варијетету: корпусна студија
SP  - 137
EP  - 173
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2023.66.1.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14901
ER  - 

@article{
author = "Mirić, Mirjana and Ćirković, Svetlana",
year = "2023",
abstract = "The study aims to explore the factors underlying the non-canonical postnominal positioning of adnominal modifiers in the noun phrasе in the Gurbet Romani variety spoken in Еаstern Serbia. The noun phrases are excerpted from the Knjaževac Gurbet Romani corpus, which consists of adults’ and children’s samples of transcribed oral narratives. The quantitative analysis shows that the prenominal position of modifiers is the default one, given the low frequency of postposed modifiers in the adults’  and children’s samples (3.7% and 1.3%, respectively). The main part of the study is focused on the reasons for the non-canonical positioning of modifiers in the NP, and points towards several pragmatic factors as relevant for the postnominal positioning: the contrastive and information focus and stylistic effects., Ова студија има за циљ да истражи услове који доводе до позиционирања адноминалних модификатора у постпозицију у именичкој фрази у гурбетском варијетету ромског језика којим се говори у источној Србији. Именичке фразе су ексцерпиране из књажевачког корпуса гурбетског варијетета ромског који се састоји од узорака транскрибованих усмених наратива одраслих и деце. Квантитативна анализа показује да је преноминална позиција модификатора типична, имајући у виду низак проценат модификатора у постноминалној позицији у узорку одраслих (3,7%) и деце (1,3%). Централни део истраживања фокусиран је на разлоге због којих се модификатори позиционирају постноминално у именичкој фрази, а као најрелевантнији издвојени су прагматички фактори – контрастни и информацијски фокус и стилски ефекти.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "The Postiominal Position of Modifiers in the Gurbet Romani Noun Phrase: A Corpus-Based Study, Постноминална позиција модификатора у именичкој фрази у гурбетском ромском варијетету: корпусна студија",
pages = "137-173",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2023.66.1.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14901"
}

Mirić, M.,& Ćirković, S.. (2023). The Postiominal Position of Modifiers in the Gurbet Romani Noun Phrase: A Corpus-Based Study. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 66(1), 137-173.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2023.66.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14901

Mirić M, Ćirković S. The Postiominal Position of Modifiers in the Gurbet Romani Noun Phrase: A Corpus-Based Study. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2023;66(1):137-173.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2023.66.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14901 .

Mirić, Mirjana, Ćirković, Svetlana, "The Postiominal Position of Modifiers in the Gurbet Romani Noun Phrase: A Corpus-Based Study" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 66, no. 1 (2023):137-173,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2023.66.1.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14901 .

TY  - JOUR
AU  - Sobolev, Andrey N.
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Konior, Daria V.
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15723
AB  - The aim of this overview article is to serve as an introduction to
the linguistics of Torlak—the Prizren-Timok dialect area in Serbia
and the adjacent closely related dialects in Western Bulgaria and
the northern part of North Macedonia.
AB  - Cilj ovog rada je da predstavi jezičku sliku prizrensko-timočkog dijalekatske zone u Srbiji i njoj upordnih veoma bliskih dijalekata Zapadne Bugrajse i severnog dela Severne Makedonije
PB  - Heidelberg : Universitätsverlag Winter
T2  - Zeitschrift für Slavische Philologie
T1  - Torlak: areal embedding and linguistic characteristics
SP  - 23
EP  - 46
VL  - 79
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15723
ER  - 

@article{
author = "Sobolev, Andrey N. and Mirić, Mirjana and Konior, Daria V. and Ćirković, Svetlana",
year = "2023",
abstract = "The aim of this overview article is to serve as an introduction to
the linguistics of Torlak—the Prizren-Timok dialect area in Serbia
and the adjacent closely related dialects in Western Bulgaria and
the northern part of North Macedonia., Cilj ovog rada je da predstavi jezičku sliku prizrensko-timočkog dijalekatske zone u Srbiji i njoj upordnih veoma bliskih dijalekata Zapadne Bugrajse i severnog dela Severne Makedonije",
publisher = "Heidelberg : Universitätsverlag Winter",
journal = "Zeitschrift für Slavische Philologie",
title = "Torlak: areal embedding and linguistic characteristics",
pages = "23-46",
volume = "79",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15723"
}

Sobolev, A. N., Mirić, M., Konior, D. V.,& Ćirković, S.. (2023). Torlak: areal embedding and linguistic characteristics. in Zeitschrift für Slavische Philologie
Heidelberg : Universitätsverlag Winter., 79(1), 23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15723

Sobolev AN, Mirić M, Konior DV, Ćirković S. Torlak: areal embedding and linguistic characteristics. in Zeitschrift für Slavische Philologie. 2023;79(1):23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15723 .

Sobolev, Andrey N., Mirić, Mirjana, Konior, Daria V., Ćirković, Svetlana, "Torlak: areal embedding and linguistic characteristics" in Zeitschrift für Slavische Philologie, 79, no. 1 (2023):23-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15723 .

TY  - JOUR
AU  - Konior, Daria V.
AU  - Sobolev, Andrey N.
AU  - Ćirković, Svetlana
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15725
AB  - The aim of this article is to investigate the sociolinguistic situation in parts of the Torlak dialect area—the Prizren-Timok dialect area in Serbia and the adjacent closely related dialects in Western
Bulgaria. We present the current state of research on Torlak in the domain of its general sociolinguistic situation, and provide an analysis and a synthesis of the previous and contemporary sociolinguistic approaches to Torlak as a whole and to its local varieties in Serbia and Bulgaria.
We address the issues of subjective differentiation among dialects along the border area between Serbia and Bulgaria as well as the types of linguistic situations and language perceptions in the area.
AB  - Cilj ovog članka je da istraži sociolingvističku situaciju u delu torlačke dijalekatske zone - prizrensko-timočke dijlekatske zone u Srbiji i njoj srpdnih dijalekata u Zapadnoj Bugarskoj. Prestavljena su aktuelna istraživanja PT dijalekatske zone u domenu njegove opšte sociolingvističke situacije,kao i analiza i sinteza prethodnih sociolingvističkih pristupa PT dijalekatskoj zoni kao celini i njenih lokalnih varijeteta u Srbiji i Bugarskoj. Ukazuje se na pitanja subjektivne diferencijacije među dijalektima uz granicu između Srbije i Bugarske kao i na tipove lingvističkig situacija i percepcija ovog areala.
PB  - Heidelberg : Universitätsverlag Winter
T2  - Zeitschrift für Slavische Philologie
T1  - Torlak: Research approaches, the sociolinguistc situation and perception at the beginning of the 21st century
T1  - Торлакский диалектный комплекс: методология исследований, социолингвистическая ситуация и языковое отношение носителей в начале XXI в.
SP  - 47
EP  - 80
VL  - 79
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15725
ER  - 

@article{
author = "Konior, Daria V. and Sobolev, Andrey N. and Ćirković, Svetlana and Mirić, Mirjana",
year = "2023",
abstract = "The aim of this article is to investigate the sociolinguistic situation in parts of the Torlak dialect area—the Prizren-Timok dialect area in Serbia and the adjacent closely related dialects in Western
Bulgaria. We present the current state of research on Torlak in the domain of its general sociolinguistic situation, and provide an analysis and a synthesis of the previous and contemporary sociolinguistic approaches to Torlak as a whole and to its local varieties in Serbia and Bulgaria.
We address the issues of subjective differentiation among dialects along the border area between Serbia and Bulgaria as well as the types of linguistic situations and language perceptions in the area., Cilj ovog članka je da istraži sociolingvističku situaciju u delu torlačke dijalekatske zone - prizrensko-timočke dijlekatske zone u Srbiji i njoj srpdnih dijalekata u Zapadnoj Bugarskoj. Prestavljena su aktuelna istraživanja PT dijalekatske zone u domenu njegove opšte sociolingvističke situacije,kao i analiza i sinteza prethodnih sociolingvističkih pristupa PT dijalekatskoj zoni kao celini i njenih lokalnih varijeteta u Srbiji i Bugarskoj. Ukazuje se na pitanja subjektivne diferencijacije među dijalektima uz granicu između Srbije i Bugarske kao i na tipove lingvističkig situacija i percepcija ovog areala.",
publisher = "Heidelberg : Universitätsverlag Winter",
journal = "Zeitschrift für Slavische Philologie",
title = "Torlak: Research approaches, the sociolinguistc situation and perception at the beginning of the 21st century, Торлакский диалектный комплекс: методология исследований, социолингвистическая ситуация и языковое отношение носителей в начале XXI в.",
pages = "47-80",
volume = "79",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15725"
}

Konior, D. V., Sobolev, A. N., Ćirković, S.,& Mirić, M.. (2023). Torlak: Research approaches, the sociolinguistc situation and perception at the beginning of the 21st century. in Zeitschrift für Slavische Philologie
Heidelberg : Universitätsverlag Winter., 79(1), 47-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15725

Konior DV, Sobolev AN, Ćirković S, Mirić M. Torlak: Research approaches, the sociolinguistc situation and perception at the beginning of the 21st century. in Zeitschrift für Slavische Philologie. 2023;79(1):47-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15725 .

Konior, Daria V., Sobolev, Andrey N., Ćirković, Svetlana, Mirić, Mirjana, "Torlak: Research approaches, the sociolinguistc situation and perception at the beginning of the 21st century" in Zeitschrift für Slavische Philologie, 79, no. 1 (2023):47-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15725 .

TY  - JOUR
AU  - Ćirković, Svetlana
AU  - Konior, Daria V.
AU  - Sobolev, Andrey N.
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15730
AB  - The aim of the paper is to present various steps in the process of data collection in the Torlak areas in Eastern Serbia and Western Bulgaria. In this article the linguonym Torlak refers to a complex of balkanized West South Slavic dialects spoken on the territories of the westernmost parts of Bulgaria, Eastern and Southern Serbia, and northern parts of North Macedonia. Additionally, this complex of dialects encompasses some insular South Slavic varieties spoken
in Romania and Bulgaria. The term Torlak in this article is not used to designate an endonym or exonym for the subethnic group to which its speakers belong.
AB  - Cilj ovog raa je da predstavi različite procese prilkom dokumentovanja građe sa torlačkog areala i Istočnoj Srbiji i Zapadnoj Bugarskoj. U ovom članku lingvonim Torlak se odnosi na kompleks balkanizovanih zapadno-slovenskih dijalekata koji se govore na teritoriji na samom zapadu Bugarsje, Istočne i Južne Srbije i severnom delu Severne Makedonije. Uz to, ovaj kompleks dijalekata obuhvata i neke insularne južnoslovnske varijetete koji se govore u Rumuniji i Bugarskoj. Termin Torlak u ovom članku se ne koristi kako bi označio endonim ili egzonim subetničke grupe kojoj njihovi govornici pripadaju.
PB  - Heidelberg : Universitätsverlag Winter
T2  - Zeitschrift für Slavische Philologie
T1  - Challenges for Torlak data collection
SP  - 81
EP  - 122
VL  - 79
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15730
ER  - 

@article{
author = "Ćirković, Svetlana and Konior, Daria V. and Sobolev, Andrey N. and Mirić, Mirjana",
year = "2023",
abstract = "The aim of the paper is to present various steps in the process of data collection in the Torlak areas in Eastern Serbia and Western Bulgaria. In this article the linguonym Torlak refers to a complex of balkanized West South Slavic dialects spoken on the territories of the westernmost parts of Bulgaria, Eastern and Southern Serbia, and northern parts of North Macedonia. Additionally, this complex of dialects encompasses some insular South Slavic varieties spoken
in Romania and Bulgaria. The term Torlak in this article is not used to designate an endonym or exonym for the subethnic group to which its speakers belong., Cilj ovog raa je da predstavi različite procese prilkom dokumentovanja građe sa torlačkog areala i Istočnoj Srbiji i Zapadnoj Bugarskoj. U ovom članku lingvonim Torlak se odnosi na kompleks balkanizovanih zapadno-slovenskih dijalekata koji se govore na teritoriji na samom zapadu Bugarsje, Istočne i Južne Srbije i severnom delu Severne Makedonije. Uz to, ovaj kompleks dijalekata obuhvata i neke insularne južnoslovnske varijetete koji se govore u Rumuniji i Bugarskoj. Termin Torlak u ovom članku se ne koristi kako bi označio endonim ili egzonim subetničke grupe kojoj njihovi govornici pripadaju.",
publisher = "Heidelberg : Universitätsverlag Winter",
journal = "Zeitschrift für Slavische Philologie",
title = "Challenges for Torlak data collection",
pages = "81-122",
volume = "79",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15730"
}

Ćirković, S., Konior, D. V., Sobolev, A. N.,& Mirić, M.. (2023). Challenges for Torlak data collection. in Zeitschrift für Slavische Philologie
Heidelberg : Universitätsverlag Winter., 79(1), 81-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15730

Ćirković S, Konior DV, Sobolev AN, Mirić M. Challenges for Torlak data collection. in Zeitschrift für Slavische Philologie. 2023;79(1):81-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15730 .

Ćirković, Svetlana, Konior, Daria V., Sobolev, Andrey N., Mirić, Mirjana, "Challenges for Torlak data collection" in Zeitschrift für Slavische Philologie, 79, no. 1 (2023):81-122,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15730 .

TY  - JOUR
AU  - Vuković, Teodora
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Escher, Anastasia
AU  - Ćirković, Svetlana
AU  - Miličević Petrović, Maja
AU  - Sobolev, Andrey N.
AU  - Sonnenhauser, Barbara
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15744
AB  - This paper deals with particular linguistic features in Timok variety of Prizren-Timok dialect zone. The features in focus are: 1) marking indirect object and possessor, 2) post-positive demonstratives/ articles, 3) particle si,, and 4) auxiliary omission in the perfect tense. Analysis included socio-geographic factors. Methodologies applied in the analysis included quantitative as well as corpus-based approach. Additionally, variations were observed in contemporary data from speakers across Timok  region.
AB  - Ovaj rad ima za cilj analizu specifičnih crta u timočkom varijetetu prizrensko-timoćke dijalekatske zone. Jezičke crte u fokusu su: 1) markiranje indirektnog objekta i posesora, 2) postpozitivne demosntrative/ članove, 3) partikulu si, 4) izostavljanje pomoćnog glagola u perfektu. Analiza uklučuje i socio-geografske faktore. Metodologiji analize pomenutih crta se pristupa iz kvantitativne i korpusne perspektive.  Varijacije su uoćčene u savremenim podacima dobijenim od govornika timoćkog regiona.
PB  - Heidelberg : Universitätsverlag Winter
T2  - Zeitschrift für Slavische Philologie
T1  - Under the magnifying glass. Dimensions of variations in the contemporary Timok variety
SP  - 153
EP  - 194
VL  - 79
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15744
ER  - 

@article{
author = "Vuković, Teodora and Mirić, Mirjana and Escher, Anastasia and Ćirković, Svetlana and Miličević Petrović, Maja and Sobolev, Andrey N. and Sonnenhauser, Barbara",
year = "2023",
abstract = "This paper deals with particular linguistic features in Timok variety of Prizren-Timok dialect zone. The features in focus are: 1) marking indirect object and possessor, 2) post-positive demonstratives/ articles, 3) particle si,, and 4) auxiliary omission in the perfect tense. Analysis included socio-geographic factors. Methodologies applied in the analysis included quantitative as well as corpus-based approach. Additionally, variations were observed in contemporary data from speakers across Timok  region., Ovaj rad ima za cilj analizu specifičnih crta u timočkom varijetetu prizrensko-timoćke dijalekatske zone. Jezičke crte u fokusu su: 1) markiranje indirektnog objekta i posesora, 2) postpozitivne demosntrative/ članove, 3) partikulu si, 4) izostavljanje pomoćnog glagola u perfektu. Analiza uklučuje i socio-geografske faktore. Metodologiji analize pomenutih crta se pristupa iz kvantitativne i korpusne perspektive.  Varijacije su uoćčene u savremenim podacima dobijenim od govornika timoćkog regiona.",
publisher = "Heidelberg : Universitätsverlag Winter",
journal = "Zeitschrift für Slavische Philologie",
title = "Under the magnifying glass. Dimensions of variations in the contemporary Timok variety",
pages = "153-194",
volume = "79",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15744"
}

Vuković, T., Mirić, M., Escher, A., Ćirković, S., Miličević Petrović, M., Sobolev, A. N.,& Sonnenhauser, B.. (2023). Under the magnifying glass. Dimensions of variations in the contemporary Timok variety. in Zeitschrift für Slavische Philologie
Heidelberg : Universitätsverlag Winter., 79(1), 153-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15744

Vuković T, Mirić M, Escher A, Ćirković S, Miličević Petrović M, Sobolev AN, Sonnenhauser B. Under the magnifying glass. Dimensions of variations in the contemporary Timok variety. in Zeitschrift für Slavische Philologie. 2023;79(1):153-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15744 .

Vuković, Teodora, Mirić, Mirjana, Escher, Anastasia, Ćirković, Svetlana, Miličević Petrović, Maja, Sobolev, Andrey N., Sonnenhauser, Barbara, "Under the magnifying glass. Dimensions of variations in the contemporary Timok variety" in Zeitschrift für Slavische Philologie, 79, no. 1 (2023):153-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15744 .

TY  - JOUR
AU  - Ćirković, Svetlana
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14281
AB  - The study aims to provide a model of the morphological adaptation of Serbian loanverbs to Gurbet Romani spoken in Eastern Serbia and compare the adaptation patterns in speakers of different ages. The loanverbs are excerpted from two samples of narratives: the adults’ sample and the children’s sample. The adaptation markers in the loanverbs were quantitatively analysed across tense (present and past) and valency categories (transitive and intransitive loanverbs and pe-loanverbs and constructions) and showed similar tendencies across the ages. The results point towards the simplification of the adaptation system as the reduction of the adaptation markers to the vocalic components prevails in the present tense. In the past tense, the marker -sard- prevails for both transitive and intransitive loanverbs, while the marker -salj- is typically used to mark reflexivity and borrowed se-constructions. The study suggests that a more fine-grained analysis of the valency is needed, taking into account agentivity as the relevant factor in the distribution of the markers.
AB  - Циљ истраживања је да понуди модел морфолошке адаптације глагола позајмљених из српског језика у гурбетски варијетет ромског којим се говори у источној Србији и да упореди обрасце адаптације код говорника различитих узраста. Позајмљени глаголи су ексцерпирани из два узорка наратива: узорка одраслих и дечијег узорка. Адаптациони маркери код позајмљених глагола су квантитативно анализирани према категорији времена (садашње и прошло) и категорији валенце (транзитивни и интранзитивни позајмљени глаголи и pe-глаголи и конструкције). Анализа показује сличне тенденције међу различитим узрастима. Резултати указују на поједностављење адаптационог система будући да редукција адаптационих маркера на вокалске компоненте доминира у садашњем времену. У прошлом времену, маркер -sard- преовлађује и код транзитивних и код интранзитивних глагола, док се маркер -salj- уобичајено користи за обележавање рефлексивности и позајмљених се-конструкција. Истраживање указује да је потребна прецизнија анализа валенце, која би узела у обзир агентивност као релевантан фактор у дистрибуцији маркера.
PB  - Wiesbaden : Harrassowitz Verlag
T2  - Mediterranean Language Review
T1  - Serbian Loanverb Adaptation in the Gurbet Romani Variety in Eastern Serbia
SP  - 89
EP  - 127
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14281
ER  - 

@article{
author = "Ćirković, Svetlana and Mirić, Mirjana",
year = "2022",
abstract = "The study aims to provide a model of the morphological adaptation of Serbian loanverbs to Gurbet Romani spoken in Eastern Serbia and compare the adaptation patterns in speakers of different ages. The loanverbs are excerpted from two samples of narratives: the adults’ sample and the children’s sample. The adaptation markers in the loanverbs were quantitatively analysed across tense (present and past) and valency categories (transitive and intransitive loanverbs and pe-loanverbs and constructions) and showed similar tendencies across the ages. The results point towards the simplification of the adaptation system as the reduction of the adaptation markers to the vocalic components prevails in the present tense. In the past tense, the marker -sard- prevails for both transitive and intransitive loanverbs, while the marker -salj- is typically used to mark reflexivity and borrowed se-constructions. The study suggests that a more fine-grained analysis of the valency is needed, taking into account agentivity as the relevant factor in the distribution of the markers., Циљ истраживања је да понуди модел морфолошке адаптације глагола позајмљених из српског језика у гурбетски варијетет ромског којим се говори у источној Србији и да упореди обрасце адаптације код говорника различитих узраста. Позајмљени глаголи су ексцерпирани из два узорка наратива: узорка одраслих и дечијег узорка. Адаптациони маркери код позајмљених глагола су квантитативно анализирани према категорији времена (садашње и прошло) и категорији валенце (транзитивни и интранзитивни позајмљени глаголи и pe-глаголи и конструкције). Анализа показује сличне тенденције међу различитим узрастима. Резултати указују на поједностављење адаптационог система будући да редукција адаптационих маркера на вокалске компоненте доминира у садашњем времену. У прошлом времену, маркер -sard- преовлађује и код транзитивних и код интранзитивних глагола, док се маркер -salj- уобичајено користи за обележавање рефлексивности и позајмљених се-конструкција. Истраживање указује да је потребна прецизнија анализа валенце, која би узела у обзир агентивност као релевантан фактор у дистрибуцији маркера.",
publisher = "Wiesbaden : Harrassowitz Verlag",
journal = "Mediterranean Language Review",
title = "Serbian Loanverb Adaptation in the Gurbet Romani Variety in Eastern Serbia",
pages = "89-127",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14281"
}

Ćirković, S.,& Mirić, M.. (2022). Serbian Loanverb Adaptation in the Gurbet Romani Variety in Eastern Serbia. in Mediterranean Language Review
Wiesbaden : Harrassowitz Verlag.(29), 89-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14281

Ćirković S, Mirić M. Serbian Loanverb Adaptation in the Gurbet Romani Variety in Eastern Serbia. in Mediterranean Language Review. 2022;(29):89-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14281 .

Ćirković, Svetlana, Mirić, Mirjana, "Serbian Loanverb Adaptation in the Gurbet Romani Variety in Eastern Serbia" in Mediterranean Language Review, no. 29 (2022):89-127,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14281 .

TY  - BOOK
AU  - Мирић, Мирјана
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13414
AB  - Фокус монографије је на контактним феноменима у гурбетском варијетету ромског којим се
говори у источној Србији (у Књажевцу и Минићеву). Прва студија анализира балканизме – језичке црте које су се у ромском развиле или очувале под утицајем вишевековног контакта са балканским језицима и варијететима. Друга студија истражује позајмљенице из савременог српског језика и начин њихове адаптације у ромски морфолошки систем. Балканизми и позајмљенице анализирани су у пресеку двеју генерација говорника. Илустровани су бројним примерима из грађе књажевачког гурбетског варијетета, прикупљене теренским истраживањима у периоду од 2016. до 2018. године.
AB  - The aim of this monograph is to explore the Gurbet Romani variety spoken 
in Eastern Serbia from a contact linguistics perspective, taking a corpus based approach. The focus is on two contact phenomena developed at different 
language levels in different time periods, namely morpho-syntactic Balkanisms 
and Serbian loanwords. Although there are numerous linguistic studies on 
Gurbet Romani, the area of Eastern Serbia – the town of Knjaževac and its 
surroundings, where this variety is also spoken, has not been documented or 
investigated in Romani linguistics yet.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T1  - Гурбетски ромски у контакту: анализа балканизама и позајмљеница из српског језика
T1  - Gurbet Romani in contact: the analysis of Balkanism and Serbian loanwords
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13414
ER  - 

@book{
author = "Мирић, Мирјана and Ћирковић, Светлана",
year = "2022",
abstract = "Фокус монографије је на контактним феноменима у гурбетском варијетету ромског којим се
говори у источној Србији (у Књажевцу и Минићеву). Прва студија анализира балканизме – језичке црте које су се у ромском развиле или очувале под утицајем вишевековног контакта са балканским језицима и варијететима. Друга студија истражује позајмљенице из савременог српског језика и начин њихове адаптације у ромски морфолошки систем. Балканизми и позајмљенице анализирани су у пресеку двеју генерација говорника. Илустровани су бројним примерима из грађе књажевачког гурбетског варијетета, прикупљене теренским истраживањима у периоду од 2016. до 2018. године., The aim of this monograph is to explore the Gurbet Romani variety spoken 
in Eastern Serbia from a contact linguistics perspective, taking a corpus based approach. The focus is on two contact phenomena developed at different 
language levels in different time periods, namely morpho-syntactic Balkanisms 
and Serbian loanwords. Although there are numerous linguistic studies on 
Gurbet Romani, the area of Eastern Serbia – the town of Knjaževac and its 
surroundings, where this variety is also spoken, has not been documented or 
investigated in Romani linguistics yet.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
title = "Гурбетски ромски у контакту: анализа балканизама и позајмљеница из српског језика, Gurbet Romani in contact: the analysis of Balkanism and Serbian loanwords",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13414"
}

Мирић, М.,& Ћирковић, С.. (2022). Гурбетски ромски у контакту: анализа балканизама и позајмљеница из српског језика. 
Београд : Балканолошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13414

Мирић М, Ћирковић С. Гурбетски ромски у контакту: анализа балканизама и позајмљеница из српског језика. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13414 .

Мирић, Мирјана, Ћирковић, Светлана, "Гурбетски ромски у контакту: анализа балканизама и позајмљеница из српског језика" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13414 .

TY  - CHAP
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13598
AB  - У прилогу се из савремене балканолошке перспективе анализирају балканизми у ромском језику које је ромолог Раде Ухлик истраживао у својим студијама. У балканизме које Ухлик анализира спадају антиципација (редупликација), постпозитивни и препозитивни члан, регресија инфинитива и његова замена конјунктивом са везником te, те аналитичко образовање футура I са непроменљивом партикулом kam/ka. Поменуте балканизме Ухлик анализира у гурбетском варијетету ромског језика, а пореди их и са другим ромским варијететима, као и другим језицима/дијалектима Балканског језичког савеза. У прилогу се бавимо и Ухликовим идејама о палеобалканском језичком супстрату у основици развоја балканских језичких црта, које критички разматрамо у контексту савремених теорија о пореклу балканизама.
AB  - The paper deals with the Balkan linguistic traits in the Gurbet varieties of Romani which were analyzed by Rade Uhlik in his studies; namely, reduplication, postpositive and prepositive article, the loss of infinitive and the analytic future tense formed with the grammaticalized particle kam/ka. The aim of the paper is to provide a systematic analysis of the Balkanisms in question and to 
interpret them in relation to the contemporary literature in the domain of Balkan and Romani linguistics. Additionally, Uhlik’s ideas on the origin of Balkanisms have been presented and critically discussed. Finally, the relevance and importance of his papers have been emphasized for the contemporary linguistic research.
PB  - Београд: Српска академија наука и уметности
T2  - Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома
T1  - Балканизми у студијама Радета Ухлика
T1  - Balkanisms in Rade Uhlik's studies
SP  - 159
EP  - 200
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13598
ER  - 

@inbook{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2022",
abstract = "У прилогу се из савремене балканолошке перспективе анализирају балканизми у ромском језику које је ромолог Раде Ухлик истраживао у својим студијама. У балканизме које Ухлик анализира спадају антиципација (редупликација), постпозитивни и препозитивни члан, регресија инфинитива и његова замена конјунктивом са везником te, те аналитичко образовање футура I са непроменљивом партикулом kam/ka. Поменуте балканизме Ухлик анализира у гурбетском варијетету ромског језика, а пореди их и са другим ромским варијететима, као и другим језицима/дијалектима Балканског језичког савеза. У прилогу се бавимо и Ухликовим идејама о палеобалканском језичком супстрату у основици развоја балканских језичких црта, које критички разматрамо у контексту савремених теорија о пореклу балканизама., The paper deals with the Balkan linguistic traits in the Gurbet varieties of Romani which were analyzed by Rade Uhlik in his studies; namely, reduplication, postpositive and prepositive article, the loss of infinitive and the analytic future tense formed with the grammaticalized particle kam/ka. The aim of the paper is to provide a systematic analysis of the Balkanisms in question and to 
interpret them in relation to the contemporary literature in the domain of Balkan and Romani linguistics. Additionally, Uhlik’s ideas on the origin of Balkanisms have been presented and critically discussed. Finally, the relevance and importance of his papers have been emphasized for the contemporary linguistic research.",
publisher = "Београд: Српска академија наука и уметности",
journal = "Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома",
booktitle = "Балканизми у студијама Радета Ухлика, Balkanisms in Rade Uhlik's studies",
pages = "159-200",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13598"
}

Мирић, М.. (2022). Балканизми у студијама Радета Ухлика. in Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома
Београд: Српска академија наука и уметности., 159-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13598

Мирић М. Балканизми у студијама Радета Ухлика. in Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома. 2022;:159-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13598 .

Мирић, Мирјана, "Балканизми у студијама Радета Ухлика" in Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома (2022):159-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13598 .

TY  - CHAP
AU  - Мирић, Мирјана
AU  - Миличевић Петровић, Маја
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14280
AB  - У раду се представља текући пројекат израде електронског корпуса тимочких говора, као примера дијалекатског корпуса важног за област дигиталне хуманистике. Описују се теренска истраживања у оквиру пројекта Чувари нематеријалне баштине тимочких говора (2015–2017) током којих је прикупљена обимна мултимедијална грађа. Приказују се процедуре у изради корпуса: транскрипција и анотација језичке грађе и могућности претраге. Наводе се досадашња истраживања и могуће примене у лингвистичким дисциплинама и областима традицијске културе и фолклорне традиције
AB  - The aim of this paper is to describe the ongoing development of an electronic corpus of the Timok vernacular, a rare example of an oral dialect corpus of the Serbian language. The corpus comprises data relevant for both linguistics and studies of (traditional) culture, and as such it can help bridge the gap currently present between corpus linguistics and digital humanities. The material contained in the corpus is a result of fieldwork research conducted between 2015 and 2017, mainly within the project Protecting the intangible culture of the Timok vernacular. The paper outlines the phases of fieldwork research, in particular the selection of villages and participants, as well as the open-ended interview methodology applied in data collection. The steps in corpus development are presented next: transcription, annotation (part-of-speech tagging, lemmatization, normalization), and the resulting search options. In addition, an overview of previous and ongoing studies based on the collected material are provided, capturing the domains of dialectology, Balkan linguistics, socio-, areal and anthropological linguistics, as well as studies of folklore and traditional culture, with suggestions for future research in these domains.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду
T2  - Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе I (Међународна научна конференција. Зборник радова)
T1  - Дигитализација језика и културе кроз електронске корпусе: пример тимочких говора
T1  - Digitizing language and culture through electronic corpora: the case of the Timok vernacular
SP  - 75
EP  - 94
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14280
ER  - 

@inbook{
author = "Мирић, Мирјана and Миличевић Петровић, Маја and Ћирковић, Светлана",
year = "2021",
abstract = "У раду се представља текући пројекат израде електронског корпуса тимочких говора, као примера дијалекатског корпуса важног за област дигиталне хуманистике. Описују се теренска истраживања у оквиру пројекта Чувари нематеријалне баштине тимочких говора (2015–2017) током којих је прикупљена обимна мултимедијална грађа. Приказују се процедуре у изради корпуса: транскрипција и анотација језичке грађе и могућности претраге. Наводе се досадашња истраживања и могуће примене у лингвистичким дисциплинама и областима традицијске културе и фолклорне традиције, The aim of this paper is to describe the ongoing development of an electronic corpus of the Timok vernacular, a rare example of an oral dialect corpus of the Serbian language. The corpus comprises data relevant for both linguistics and studies of (traditional) culture, and as such it can help bridge the gap currently present between corpus linguistics and digital humanities. The material contained in the corpus is a result of fieldwork research conducted between 2015 and 2017, mainly within the project Protecting the intangible culture of the Timok vernacular. The paper outlines the phases of fieldwork research, in particular the selection of villages and participants, as well as the open-ended interview methodology applied in data collection. The steps in corpus development are presented next: transcription, annotation (part-of-speech tagging, lemmatization, normalization), and the resulting search options. In addition, an overview of previous and ongoing studies based on the collected material are provided, capturing the domains of dialectology, Balkan linguistics, socio-, areal and anthropological linguistics, as well as studies of folklore and traditional culture, with suggestions for future research in these domains.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду",
journal = "Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе I (Међународна научна конференција. Зборник радова)",
booktitle = "Дигитализација језика и културе кроз електронске корпусе: пример тимочких говора, Digitizing language and culture through electronic corpora: the case of the Timok vernacular",
pages = "75-94",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14280"
}

Мирић, М., Миличевић Петровић, М.,& Ћирковић, С.. (2021). Дигитализација језика и културе кроз електронске корпусе: пример тимочких говора. in Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе I (Међународна научна конференција. Зборник радова)
Београд : Савез славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду., 75-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14280

Мирић М, Миличевић Петровић М, Ћирковић С. Дигитализација језика и културе кроз електронске корпусе: пример тимочких говора. in Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе I (Међународна научна конференција. Зборник радова). 2021;:75-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14280 .

Мирић, Мирјана, Миличевић Петровић, Маја, Ћирковић, Светлана, "Дигитализација језика и културе кроз електронске корпусе: пример тимочких говора" in Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе I (Међународна научна конференција. Зборник радова) (2021):75-94,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14280 .

TY  - JOUR
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12687
AB  - Циљ прилога је да опише започети пројекат документовања ромског дечијег говора и израде корпуса дечијих наратива на ромском језику. Корпус се заснива на наративима двадесеторо деце узраста од 7 до 14 година, који су прикупљени у Књажевцу и Минићеву (источна Србија) у новембру 2017. и мају 2018. године. Варијетет који је документован у истраживању је гурбетски варијетет ромског, будући да је доминантан у истраживаним насељима. У прикупљању материјала примењен је метод отвореног интервјуа, са питањима оријентисаним на аутобиографске наративе и традицијску културу. Прикупљена грађа је сачувана у Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ. У прилогу се разматра значај израде корпуса дечијих наратива на ромском као једне од мера заштите потенцијално угрожених и рањивих језика, са фокусом на концепт међугенерацијског преношења језика, а описују се и неке од релевантних лингвистичких тема које се могу истражити на прикупљеном материјалу.
AB  - The paper aims at describing the ongoing project of Romani child language documentation and creating a corpus of children’s narratives in Romani. Th e project is focused on the Gurbet variety of Romani spoken in Eastern Serbia. Th e data were collected in November 2017 and May 2018 in the town of Knjaževac and the nearby village of Minićevo. Twenty elementary-school children aged 7 to 14 participated in the study. Th e method of open-ended interview was applied in data collection with questions oriented towards autobiographical narratives and traditional culture. Th e material was audio and video recorded and stored in the Digital Archive of the Institute for Balkans Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. Th e paper is focused on the importance of creating a corpus of children’s narratives in Romani as one of the affi  rmative measures of language protection and maintenance. The project in question is presented in the context of (potential) language vulnerability of the Gurbet Romani in Eastern Serbia and discussed in relation to the intergenerational language transmission. Additionally, some of the linguistic topics relevant for the research of the collected material are presented.
PB  - Београд: Српска академија наука и уметности
T2  - Глас Одељења друштвених наука САНУ
T1  - Документовање ромског дечијег говора
T1  - Documenting Romani child language
SP  - 79
EP  - 103
VL  - 631
IS  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12687
ER  - 

@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2021",
abstract = "Циљ прилога је да опише започети пројекат документовања ромског дечијег говора и израде корпуса дечијих наратива на ромском језику. Корпус се заснива на наративима двадесеторо деце узраста од 7 до 14 година, који су прикупљени у Књажевцу и Минићеву (источна Србија) у новембру 2017. и мају 2018. године. Варијетет који је документован у истраживању је гурбетски варијетет ромског, будући да је доминантан у истраживаним насељима. У прикупљању материјала примењен је метод отвореног интервјуа, са питањима оријентисаним на аутобиографске наративе и традицијску културу. Прикупљена грађа је сачувана у Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ. У прилогу се разматра значај израде корпуса дечијих наратива на ромском као једне од мера заштите потенцијално угрожених и рањивих језика, са фокусом на концепт међугенерацијског преношења језика, а описују се и неке од релевантних лингвистичких тема које се могу истражити на прикупљеном материјалу., The paper aims at describing the ongoing project of Romani child language documentation and creating a corpus of children’s narratives in Romani. Th e project is focused on the Gurbet variety of Romani spoken in Eastern Serbia. Th e data were collected in November 2017 and May 2018 in the town of Knjaževac and the nearby village of Minićevo. Twenty elementary-school children aged 7 to 14 participated in the study. Th e method of open-ended interview was applied in data collection with questions oriented towards autobiographical narratives and traditional culture. Th e material was audio and video recorded and stored in the Digital Archive of the Institute for Balkans Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. Th e paper is focused on the importance of creating a corpus of children’s narratives in Romani as one of the affi  rmative measures of language protection and maintenance. The project in question is presented in the context of (potential) language vulnerability of the Gurbet Romani in Eastern Serbia and discussed in relation to the intergenerational language transmission. Additionally, some of the linguistic topics relevant for the research of the collected material are presented.",
publisher = "Београд: Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас Одељења друштвених наука САНУ",
title = "Документовање ромског дечијег говора, Documenting Romani child language",
pages = "79-103",
volume = "631",
number = "33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12687"
}

Мирић, М.. (2021). Документовање ромског дечијег говора. in Глас Одељења друштвених наука САНУ
Београд: Српска академија наука и уметности., 631(33), 79-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12687

Мирић М. Документовање ромског дечијег говора. in Глас Одељења друштвених наука САНУ. 2021;631(33):79-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12687 .

Мирић, Мирјана, "Документовање ромског дечијег говора" in Глас Одељења друштвених наука САНУ, 631, no. 33 (2021):79-103,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12687 .

TY  - JOUR
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12685
AB  - The paper deals with the Gurbet Romani variety spoken in Eastern Serbia, an area with an extensive language contact between Serbian as the dominant language and Romani as a minority language. The paper focuses on the Romani language classes in one of the schools in the town of Knjaževac (Eastern Serbia), as well as on the workshops and publishing activities organised by the local library with the purpose of promoting and preserving Romani varieties through the activities targeted at primary-school pupils, but also through publishing the work young local Roma authors. The aim of the paper is to investigate the ongoing participatory measures taken by the local community in Knjaževac, focusing on those targeting children and youth. I recorded a workshop and several semi-structured interviews with the school’s principal, first-to-fourth grade teachers, pedagogical assistant, Romani language teacher, librarian and pupils. The qualitative analysis suggests that the activities organised by the library in Knjaževac represent significant affirmative measures for the promotion of Romani, which are crucial in the context of marginalization and restricted domains of language usage as indicated by my informants.
PB  - The Hugo Valentin Centre. University of Uppsala.
PB  - Uppsala : The Hugo Valentin Centre. University of Uppsala
T2  - Multiethnica : Journal of the Hugo Valentin Center
T1  - Promotion and Preservation of Gurbet Romani in Eastern Serbia: Actions Targeting Children and Youth
SP  - 31
EP  - 51
VL  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12685
ER  - 

@article{
author = "Mirić, Mirjana",
year = "2021",
abstract = "The paper deals with the Gurbet Romani variety spoken in Eastern Serbia, an area with an extensive language contact between Serbian as the dominant language and Romani as a minority language. The paper focuses on the Romani language classes in one of the schools in the town of Knjaževac (Eastern Serbia), as well as on the workshops and publishing activities organised by the local library with the purpose of promoting and preserving Romani varieties through the activities targeted at primary-school pupils, but also through publishing the work young local Roma authors. The aim of the paper is to investigate the ongoing participatory measures taken by the local community in Knjaževac, focusing on those targeting children and youth. I recorded a workshop and several semi-structured interviews with the school’s principal, first-to-fourth grade teachers, pedagogical assistant, Romani language teacher, librarian and pupils. The qualitative analysis suggests that the activities organised by the library in Knjaževac represent significant affirmative measures for the promotion of Romani, which are crucial in the context of marginalization and restricted domains of language usage as indicated by my informants.",
publisher = "The Hugo Valentin Centre. University of Uppsala., Uppsala : The Hugo Valentin Centre. University of Uppsala",
journal = "Multiethnica : Journal of the Hugo Valentin Center",
title = "Promotion and Preservation of Gurbet Romani in Eastern Serbia: Actions Targeting Children and Youth",
pages = "31-51",
volume = "41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12685"
}

Mirić, M.. (2021). Promotion and Preservation of Gurbet Romani in Eastern Serbia: Actions Targeting Children and Youth. in Multiethnica : Journal of the Hugo Valentin Center
The Hugo Valentin Centre. University of Uppsala.., 41, 31-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12685

Mirić M. Promotion and Preservation of Gurbet Romani in Eastern Serbia: Actions Targeting Children and Youth. in Multiethnica : Journal of the Hugo Valentin Center. 2021;41:31-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12685 .

Mirić, Mirjana, "Promotion and Preservation of Gurbet Romani in Eastern Serbia: Actions Targeting Children and Youth" in Multiethnica : Journal of the Hugo Valentin Center, 41 (2021):31-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12685 .

TY  - JOUR
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13537
AB  - The paper aims at describing the ongoing project of Romani child language 
documentation and creating a corpus of children’s narratives in Romani. The 
project is focused on the Gurbet variety of Romani spoken in Eastern Serbia. The 
data were collected in November 2017 and May 2018 in the town of Knjaževac 
and the nearby village of Minićevo. Twenty elementary-school children aged 7 to 
14 participated in the study. The method of open-ended interview was applied in 
data collection with questions oriented towards autobiographical narratives and 
traditional culture. The material was audio and video recorded and stored in the 
Digital Archive of the Institute for Balkans Studies, Serbian Academy of Sciences 
and Arts in Belgrade. The paper is focused on the importance of creating a corpus 
of children’s narratives in Romani as one of the affirmative measures of language 
protection and maintenance. The project in question is presented in the context of (potential) language vulnerability of the Gurbet Romani in Eastern Serbia and 
discussed in relation to the intergenerational language transmission. Additionally, 
some of the linguistic topics relevant for the research of the collected material are 
presented.
AB  - Циљ прилога је да опише започети пројекат документовања ромског дечијег говора и израде корпуса дечијих наратива на ромском језику. Корпус се заснива на наративима двадесеторо деце узраста од 7 
до 14 година, који су прикупљени у Књажевцу и Минићеву (источна Србија) 
у новембру 2017. и мају 2018. године. Варијетет који је документован у истраживању је гурбетски варијетет ромског, будући да је доминантан у истраживаним насељима. У прикупљању материјала примењен је метод отво реног 
интервјуа, са питањима оријентисаним на аутобиографске наративе и традицијску културу. Прикупљена грађа је сачувана у Дигиталном архиву Бал канолошког института САНУ. У прилогу се разматра значај израде корпуса 
дечијих наратива на ромском као једне од мера заштите потенцијално угрожених и рањивих језика, са фокусом на концепт међугенерацијског преношења језика, а описују се и неке од релевантних лингвистичких тема које се 
могу истражити на прикупљеном материјалу.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Документовање ромског дечијег говора
T1  - Documenting Romani child language
SP  - 79
EP  - 103
VL  - 431
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13537
ER  - 

@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2021",
abstract = "The paper aims at describing the ongoing project of Romani child language 
documentation and creating a corpus of children’s narratives in Romani. The 
project is focused on the Gurbet variety of Romani spoken in Eastern Serbia. The 
data were collected in November 2017 and May 2018 in the town of Knjaževac 
and the nearby village of Minićevo. Twenty elementary-school children aged 7 to 
14 participated in the study. The method of open-ended interview was applied in 
data collection with questions oriented towards autobiographical narratives and 
traditional culture. The material was audio and video recorded and stored in the 
Digital Archive of the Institute for Balkans Studies, Serbian Academy of Sciences 
and Arts in Belgrade. The paper is focused on the importance of creating a corpus 
of children’s narratives in Romani as one of the affirmative measures of language 
protection and maintenance. The project in question is presented in the context of (potential) language vulnerability of the Gurbet Romani in Eastern Serbia and 
discussed in relation to the intergenerational language transmission. Additionally, 
some of the linguistic topics relevant for the research of the collected material are 
presented., Циљ прилога је да опише започети пројекат документовања ромског дечијег говора и израде корпуса дечијих наратива на ромском језику. Корпус се заснива на наративима двадесеторо деце узраста од 7 
до 14 година, који су прикупљени у Књажевцу и Минићеву (источна Србија) 
у новембру 2017. и мају 2018. године. Варијетет који је документован у истраживању је гурбетски варијетет ромског, будући да је доминантан у истраживаним насељима. У прикупљању материјала примењен је метод отво реног 
интервјуа, са питањима оријентисаним на аутобиографске наративе и традицијску културу. Прикупљена грађа је сачувана у Дигиталном архиву Бал канолошког института САНУ. У прилогу се разматра значај израде корпуса 
дечијих наратива на ромском као једне од мера заштите потенцијално угрожених и рањивих језика, са фокусом на концепт међугенерацијског преношења језика, а описују се и неке од релевантних лингвистичких тема које се 
могу истражити на прикупљеном материјалу.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Документовање ромског дечијег говора, Documenting Romani child language",
pages = "79-103",
volume = "431",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13537"
}

Мирић, М.. (2021). Документовање ромског дечијег говора. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 431, 79-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13537

Мирић М. Документовање ромског дечијег говора. in Глас САНУ. 2021;431:79-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13537 .

Мирић, Мирјана, "Документовање ромског дечијег говора" in Глас САНУ, 431 (2021):79-103,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13537 .

TY  - JOUR
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14773
AB  - The paper reviews The Palgrave Handbook of Romani Language and Linguistics (Y. Matras & A. tenser, eds.), a valuable interdisciplinary and up-to-date collection of scientific articles on the Romani language and linguistics.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA
T2  - Balcanica
T1  - The Palgrave Handbook of Romani Language and Linguistics”, Yaron Matras and Anton Tenser eds., Palgrave Macmillan, 2020, 596 p.
SP  - 314
EP  - 321
VL  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14773
ER  - 

@article{
author = "Mirić, Mirjana and Ćirković, Svetlana",
year = "2020",
abstract = "The paper reviews The Palgrave Handbook of Romani Language and Linguistics (Y. Matras & A. tenser, eds.), a valuable interdisciplinary and up-to-date collection of scientific articles on the Romani language and linguistics.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA",
journal = "Balcanica",
title = "The Palgrave Handbook of Romani Language and Linguistics”, Yaron Matras and Anton Tenser eds., Palgrave Macmillan, 2020, 596 p.",
pages = "314-321",
volume = "51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14773"
}

Mirić, M.,& Ćirković, S.. (2020). The Palgrave Handbook of Romani Language and Linguistics”, Yaron Matras and Anton Tenser eds., Palgrave Macmillan, 2020, 596 p.. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA., 51, 314-321.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14773

Mirić M, Ćirković S. The Palgrave Handbook of Romani Language and Linguistics”, Yaron Matras and Anton Tenser eds., Palgrave Macmillan, 2020, 596 p.. in Balcanica. 2020;51:314-321.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14773 .

Mirić, Mirjana, Ćirković, Svetlana, "The Palgrave Handbook of Romani Language and Linguistics”, Yaron Matras and Anton Tenser eds., Palgrave Macmillan, 2020, 596 p." in Balcanica, 51 (2020):314-321,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14773 .

TY  - JOUR
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10446
AB  - The paper offers a critical survey of vulnerable and endangered languages and linguistic varieties in Serbia presented in three international inventories: UNESCO’s Atlas
of the World’s Languages in Danger, Ethnologue and The Catalogue of Endangered Languages. As the inventories differ widely in terms of assessing the exact level of language endangerment and vulnerability, and lack to provide empirical support for their assessment,
the paper provides thorough information from official local sources, relevant studies and
the authors’ own field research, when available, on the language categorized as endangered
(Aromanian, Banat Bulgarian, Judezmo, Vojvodina Rusyn, Romani), but also presents additional linguistic varieties which have not been registered yet by any of the mentioned
inventories (Megleno-Romanian, Bayash Romanian and Vlach Romanian).
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Assessing Linguistic Vulnerability and Endangerment in Serbia: A Critical Survey of Methodologies and Outcomes
SP  - 65
EP  - 104
IS  - 51
DO  - 10.2298/BALC2051065S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10446
ER  - 

@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie and Mirić, Mirjana and Ćirković, Svetlana",
year = "2020",
abstract = "The paper offers a critical survey of vulnerable and endangered languages and linguistic varieties in Serbia presented in three international inventories: UNESCO’s Atlas
of the World’s Languages in Danger, Ethnologue and The Catalogue of Endangered Languages. As the inventories differ widely in terms of assessing the exact level of language endangerment and vulnerability, and lack to provide empirical support for their assessment,
the paper provides thorough information from official local sources, relevant studies and
the authors’ own field research, when available, on the language categorized as endangered
(Aromanian, Banat Bulgarian, Judezmo, Vojvodina Rusyn, Romani), but also presents additional linguistic varieties which have not been registered yet by any of the mentioned
inventories (Megleno-Romanian, Bayash Romanian and Vlach Romanian).",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Assessing Linguistic Vulnerability and Endangerment in Serbia: A Critical Survey of Methodologies and Outcomes",
pages = "65-104",
number = "51",
doi = "10.2298/BALC2051065S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10446"
}

Sorescu-Marinković, A., Mirić, M.,& Ćirković, S.. (2020). Assessing Linguistic Vulnerability and Endangerment in Serbia: A Critical Survey of Methodologies and Outcomes. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(51), 65-104.
https://doi.org/10.2298/BALC2051065S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10446

Sorescu-Marinković A, Mirić M, Ćirković S. Assessing Linguistic Vulnerability and Endangerment in Serbia: A Critical Survey of Methodologies and Outcomes. in Balcanica. 2020;(51):65-104.
doi:10.2298/BALC2051065S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10446 .

Sorescu-Marinković, Annemarie, Mirić, Mirjana, Ćirković, Svetlana, "Assessing Linguistic Vulnerability and Endangerment in Serbia: A Critical Survey of Methodologies and Outcomes" in Balcanica, no. 51 (2020):65-104,
https://doi.org/10.2298/BALC2051065S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10446 .

TY  - CHAP
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7011
AB  - Циљ прилога је да укаже на значај организовања (факултативне) наставе ромског језика и других образовних активности намењених ромској деци у основним школама у Књажевцу и околини. У фокусу прилога је настава ромског коју организује Основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“ у Књажевцу. За потребе истраживања снимљен је час ромског језика, спроведени су интервјуи са наставницом ромског, педагошким асистентом, директором школе и једном учитељицом, као и интервјуи са ученицима који похађају наставу. У рад су укључени и делови интервјуа са особљем и ученицима Основне школе „Дубрава“ у Минићеву, као и разговор са библиотекарком Народне библиотеке „Његош“ у Књажевцу. Материјал је снимљен у јулу и новембру 2017. и мају 2018. године и доступан је у оквиру ДАБИ базе (Дигитални архив Балканолошког института САНУ, Београд). Квалитативна анализа показује да се едукативне активности школа и Библиотеке могу сматрати значајним афирмативним мерама усмереним ка промоцији и дестигматизацији ромског, које су од велике важности будући да саговорници указују на и даље присутну стигматизацију ромског језика и ограниченост домена употребе овог језика.
PB  - Књажевац : Народна библиотека "Његош"
T2  - Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја
T1  - Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини
SP  - 158
EP  - 178
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7011
ER  - 

@inbook{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2019",
abstract = "Циљ прилога је да укаже на значај организовања (факултативне) наставе ромског језика и других образовних активности намењених ромској деци у основним школама у Књажевцу и околини. У фокусу прилога је настава ромског коју организује Основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“ у Књажевцу. За потребе истраживања снимљен је час ромског језика, спроведени су интервјуи са наставницом ромског, педагошким асистентом, директором школе и једном учитељицом, као и интервјуи са ученицима који похађају наставу. У рад су укључени и делови интервјуа са особљем и ученицима Основне школе „Дубрава“ у Минићеву, као и разговор са библиотекарком Народне библиотеке „Његош“ у Књажевцу. Материјал је снимљен у јулу и новембру 2017. и мају 2018. године и доступан је у оквиру ДАБИ базе (Дигитални архив Балканолошког института САНУ, Београд). Квалитативна анализа показује да се едукативне активности школа и Библиотеке могу сматрати значајним афирмативним мерама усмереним ка промоцији и дестигматизацији ромског, које су од велике важности будући да саговорници указују на и даље присутну стигматизацију ромског језика и ограниченост домена употребе овог језика.",
publisher = "Књажевац : Народна библиотека "Његош"",
journal = "Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја",
booktitle = "Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини",
pages = "158-178",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7011"
}

Мирић, М.. (2019). Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини. in Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја
Књажевац : Народна библиотека "Његош"., 158-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7011

Мирић М. Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини. in Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја. 2019;:158-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7011 .

Мирић, Мирјана, "Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини" in Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја (2019):158-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7011 .

TY  - CHAP
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7012
AB  - This paper investigates the role of contrastive focus in the process of generating scalar implicatures (SIs) in the interpretation of sentences with the quantifier neki ‘some’ in Serbian. The role of focus has been neglected in the previous research, since most studies insisted on using ‘neutral’ stimuli in experiments on SIs. We hypothesize that the proportional reading of the quantifier, and the scalar implicature, should be facilitated if the proper scalar alternatives are evoked. One strategy to achieve this is to focalize the quantifier, given that focus is a device for evoking alternatives (Rooth 1985, Herburger 2000) – a mechanism characteristic of generating SIs as well (Barner & Bachrarch 2010). In order to test this prediction we performed a series of experiments based on the Truth Value Judgment Task. Adult Serbian speakers (n=27) performed a visual version of the experiment, but we also present preliminary results from our work-in-progress with 7-year old (n=30) and 9-year old children (n=30) who conducted an audio version of experiments. The results suggest that focus does affect the availability of SIs, given that both adults and children tend to interpret the quantifier neki ‘some’ proportionally when it bears contrastive focus (although certain constraints such as partitivity affect the role of focus in adults).
PB  - Niš : Faculty of Philosophy, University of Niš
T2  - SinFonIJA 6 Proceedings
T1  - FOCUS-AFFECTED (UN)AVAILABILITY OF SCALAR IMPLICATURES
SP  - 197
EP  - 216
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7012
ER  - 

@inbook{
author = "Mirić, Mirjana",
year = "2019",
abstract = "This paper investigates the role of contrastive focus in the process of generating scalar implicatures (SIs) in the interpretation of sentences with the quantifier neki ‘some’ in Serbian. The role of focus has been neglected in the previous research, since most studies insisted on using ‘neutral’ stimuli in experiments on SIs. We hypothesize that the proportional reading of the quantifier, and the scalar implicature, should be facilitated if the proper scalar alternatives are evoked. One strategy to achieve this is to focalize the quantifier, given that focus is a device for evoking alternatives (Rooth 1985, Herburger 2000) – a mechanism characteristic of generating SIs as well (Barner & Bachrarch 2010). In order to test this prediction we performed a series of experiments based on the Truth Value Judgment Task. Adult Serbian speakers (n=27) performed a visual version of the experiment, but we also present preliminary results from our work-in-progress with 7-year old (n=30) and 9-year old children (n=30) who conducted an audio version of experiments. The results suggest that focus does affect the availability of SIs, given that both adults and children tend to interpret the quantifier neki ‘some’ proportionally when it bears contrastive focus (although certain constraints such as partitivity affect the role of focus in adults).",
publisher = "Niš : Faculty of Philosophy, University of Niš",
journal = "SinFonIJA 6 Proceedings",
booktitle = "FOCUS-AFFECTED (UN)AVAILABILITY OF SCALAR IMPLICATURES",
pages = "197-216",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7012"
}

Mirić, M.. (2019). FOCUS-AFFECTED (UN)AVAILABILITY OF SCALAR IMPLICATURES. in SinFonIJA 6 Proceedings
Niš : Faculty of Philosophy, University of Niš., 197-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7012

Mirić M. FOCUS-AFFECTED (UN)AVAILABILITY OF SCALAR IMPLICATURES. in SinFonIJA 6 Proceedings. 2019;:197-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7012 .

Mirić, Mirjana, "FOCUS-AFFECTED (UN)AVAILABILITY OF SCALAR IMPLICATURES" in SinFonIJA 6 Proceedings (2019):197-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7012 .

TY  - CONF
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7010
AB  - The Romani system of tense-aspect-modality categories consists of three dimensions: aspectual (perfective : non-perfective), temporal (remote : non-remote), and modal (the category “intentionality”). Aspect is expressed as an extension to the verb stem: the perfective aspect is marked with a perfective marker added to the stem in order to express a completed event, whereas the absence of perfectivity provides an ongoing perspective (Matras 2001). This paper reports on a pilot study of verbal aspect in the Gurbet variety of Romani spoken by elementary-school children in eastern Serbia (the village of Minićevo, next to the town of Knjaževac). Participants (7 Romani-Serbian bilingual children aged 7 to 10) were shown short non-verbal cartoons from the serial “Die Sendung mit der Maus”. Participants were asked to retell the content of the cartoons and their production was video-recorded and transcribed. The research was conducted in November 2017, and the material is available in the Digital Archive of the Institute for Balkan Studies (Belgrade). The analysis is based on 23 narratives revealing the following tendencies: perfective markers are added to the verb stems to express completed events; ongoing events are typically unmarked for perfectivity; verbs unmarked for perfectivity additionally refer
to completed events; Serbian loanverbs, morphologically adapted to Romani, are used to convey the aspect; and perfectivity is additionally achieved by borrowing Serbian prefixes. Although the majority of verbs behave in the expected way in terms of aspect, several exceptions are observed, suggesting that the choice of a verb form (perfective vs. nonperfective) might refer to the temporal dimension of an event, to its iterativity, or moreover be used for the narrative purposes.
PB  - Novi Sad : Faculty of Philosophy, University of Novi Sad
C3  - Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research
T1  - Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7010
ER  - 

@conference{
author = "Mirić, Mirjana",
year = "2019",
abstract = "The Romani system of tense-aspect-modality categories consists of three dimensions: aspectual (perfective : non-perfective), temporal (remote : non-remote), and modal (the category “intentionality”). Aspect is expressed as an extension to the verb stem: the perfective aspect is marked with a perfective marker added to the stem in order to express a completed event, whereas the absence of perfectivity provides an ongoing perspective (Matras 2001). This paper reports on a pilot study of verbal aspect in the Gurbet variety of Romani spoken by elementary-school children in eastern Serbia (the village of Minićevo, next to the town of Knjaževac). Participants (7 Romani-Serbian bilingual children aged 7 to 10) were shown short non-verbal cartoons from the serial “Die Sendung mit der Maus”. Participants were asked to retell the content of the cartoons and their production was video-recorded and transcribed. The research was conducted in November 2017, and the material is available in the Digital Archive of the Institute for Balkan Studies (Belgrade). The analysis is based on 23 narratives revealing the following tendencies: perfective markers are added to the verb stems to express completed events; ongoing events are typically unmarked for perfectivity; verbs unmarked for perfectivity additionally refer
to completed events; Serbian loanverbs, morphologically adapted to Romani, are used to convey the aspect; and perfectivity is additionally achieved by borrowing Serbian prefixes. Although the majority of verbs behave in the expected way in terms of aspect, several exceptions are observed, suggesting that the choice of a verb form (perfective vs. nonperfective) might refer to the temporal dimension of an event, to its iterativity, or moreover be used for the narrative purposes.",
publisher = "Novi Sad : Faculty of Philosophy, University of Novi Sad",
journal = "Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research",
title = "Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7010"
}

Mirić, M.. (2019). Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children. in Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research
Novi Sad : Faculty of Philosophy, University of Novi Sad..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7010

Mirić M. Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children. in Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7010 .

Mirić, Mirjana, "Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children" in Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7010 .

TY  - JOUR
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4599
AB  - The paper reports on "Romani-Serbian Dictionary of the Knjaževac Gurbet Variety" (Ćirković & Mirić 2017), which originated from work on the project "Exploring the Language and Folklore of Roma in Knjaževac", financed by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in two project cycles, 2016 and 2017. The project was spearheaded by the “Njegoš” National Library in Knjaževac. The linguistic team in cooperation with local Roma activists carried out field documentation of the language and folklore tradition of the Roma in Knjaževac and Minićevo. The primary goal was the documentation of Romani language and tradition, the secondary the development and practical implementation of the specific field work methodology. The language material collected was used to compile a Romani-Serbian dictionary with a brief collection of selected texts in Romani.
PB  - Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta
T2  - Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections
T1  - Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4599
ER  - 

@article{
author = "Mirić, Mirjana and Ćirković, Svetlana",
year = "2018",
abstract = "The paper reports on "Romani-Serbian Dictionary of the Knjaževac Gurbet Variety" (Ćirković & Mirić 2017), which originated from work on the project "Exploring the Language and Folklore of Roma in Knjaževac", financed by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in two project cycles, 2016 and 2017. The project was spearheaded by the “Njegoš” National Library in Knjaževac. The linguistic team in cooperation with local Roma activists carried out field documentation of the language and folklore tradition of the Roma in Knjaževac and Minićevo. The primary goal was the documentation of Romani language and tradition, the secondary the development and practical implementation of the specific field work methodology. The language material collected was used to compile a Romani-Serbian dictionary with a brief collection of selected texts in Romani.",
publisher = "Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta",
journal = "Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections",
title = "Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4599"
}

Mirić, M.,& Ćirković, S.. (2018). Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary. in Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections
Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta., 1.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4599

Mirić M, Ćirković S. Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary. in Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections. 2018;1.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4599 .

Mirić, Mirjana, Ćirković, Svetlana, "Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary" in Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections, 1 (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4599 .

TY  - CHAP
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4598
AB  - Рад се бави употребом и изостављањем субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима, на материјалу прикупљеном у оквиру пројекта "Чувари нематеријалне баштине тимочких говора" (Дигитални архив Балканолошког института САНУ – ДАБИ). Анализа усменог говора показује да је употреба субјунктивног маркера да у тимочким говорима опционална, посебно када су маркер будућег времена (ћу/ће) и субјунктивна конструкција (да) + презент у непосредној контактној позицији, док се субјунктивни маркер да обично изоставља када су између маркера будућег времена и дате конструкције употребљени одређени типови енклитика. Добијени резултати посматрају се у поређењу са другим језицима/дијалектима Балканског језичког савеза, од којих многи такође испољавају тенденцију ка губљењу субјунктивног маркера у оквиру футура.
PB  - Књажевац: Народна библиотека "Његош"
T2  - Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.
T1  - Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4598
ER  - 

@inbook{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2018",
abstract = "Рад се бави употребом и изостављањем субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима, на материјалу прикупљеном у оквиру пројекта "Чувари нематеријалне баштине тимочких говора" (Дигитални архив Балканолошког института САНУ – ДАБИ). Анализа усменог говора показује да је употреба субјунктивног маркера да у тимочким говорима опционална, посебно када су маркер будућег времена (ћу/ће) и субјунктивна конструкција (да) + презент у непосредној контактној позицији, док се субјунктивни маркер да обично изоставља када су између маркера будућег времена и дате конструкције употребљени одређени типови енклитика. Добијени резултати посматрају се у поређењу са другим језицима/дијалектима Балканског језичког савеза, од којих многи такође испољавају тенденцију ка губљењу субјунктивног маркера у оквиру футура.",
publisher = "Књажевац: Народна библиотека "Његош"",
journal = "Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.",
booktitle = "Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4598"
}

Мирић, М.. (2018). Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима. in Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.
Књажевац: Народна библиотека "Његош"..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4598

Мирић М. Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима. in Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4598 .

Мирић, Мирјана, "Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима" in Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017. (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4598 .

TY  - JOUR
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5489
AB  - У раду се анализира дистрибуција значења квантификатора "неки" у преко 1500 исказа ексцерпираних из "Српског електронског корпуса раног дечијег говора" и "Корпуса савременог српског језика". Циљ је да се тестира имплицитна претпоставка фреквентности, која, према лексикалистичким приступима скаларним импликатурама (СИ), подразумева да употреба квантификатора "неки" типично доводи до извођења СИ: неки = неки, али не сви. Анализа пропорција значења показује да у корпусима доминирају различити типови нескаларних значења (егзистенцијално, количинско, псеудоспецифично и интензификаторско). У дечијем говору скаларног значења нема, док је у говору упућеном деци оно изузетно ретко, што сугерише да је ниска фреквенца скаларног значења у језичком узорку један од могућих узрока развојне асиметрије у извођењу СИ. У писаном језику одраслих регистрован је већи проценат исказа који носе потенцијал извођења СИ, премда је скаларна интерпретација додатно ојачана контекстуалним факторима.
AB  - The paper analyzes the distribution of meanings of the quantifier "neki" 'some' in over 1500 utterances excerpted from the "Serbian electronic corpus of early child language" and the "Corpus of contemporary Serbian language". The aim is to test the implicit Frequency Assumption of lexicalist approaches to scalar implicatures (SI), claiming that the use of the quantifier "some" often triggers SI: some = some, but not all. The analysis of proportions of meanings shows high dominance of different types of non-scalar meanings (existential, quantitative, spesumptive, exclamative). In child speech there are no instances of scalar meaning, whereas in the child directed speech they are extremely rare, which overall suggests that one of the possible reasons for the developmental asymmetry might be the low frequency of scalar meaning in the language input. In the written language of adults, a higher percentage of utterances bearing the potential to derive SIs is registered; however, scalar interpretation is strengthened by contextual factors.
PB  - Универзитет у Нишу
T2  - Теме (Ниш)
T1  - Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа
T1  - Distribution of meanings of the quantifier "neki" ('some') in Serbian: corpus-based analysis
SP  - 839
EP  - 858
VL  - 42
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5489
ER  - 

@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2018",
abstract = "У раду се анализира дистрибуција значења квантификатора "неки" у преко 1500 исказа ексцерпираних из "Српског електронског корпуса раног дечијег говора" и "Корпуса савременог српског језика". Циљ је да се тестира имплицитна претпоставка фреквентности, која, према лексикалистичким приступима скаларним импликатурама (СИ), подразумева да употреба квантификатора "неки" типично доводи до извођења СИ: неки = неки, али не сви. Анализа пропорција значења показује да у корпусима доминирају различити типови нескаларних значења (егзистенцијално, количинско, псеудоспецифично и интензификаторско). У дечијем говору скаларног значења нема, док је у говору упућеном деци оно изузетно ретко, што сугерише да је ниска фреквенца скаларног значења у језичком узорку један од могућих узрока развојне асиметрије у извођењу СИ. У писаном језику одраслих регистрован је већи проценат исказа који носе потенцијал извођења СИ, премда је скаларна интерпретација додатно ојачана контекстуалним факторима., The paper analyzes the distribution of meanings of the quantifier "neki" 'some' in over 1500 utterances excerpted from the "Serbian electronic corpus of early child language" and the "Corpus of contemporary Serbian language". The aim is to test the implicit Frequency Assumption of lexicalist approaches to scalar implicatures (SI), claiming that the use of the quantifier "some" often triggers SI: some = some, but not all. The analysis of proportions of meanings shows high dominance of different types of non-scalar meanings (existential, quantitative, spesumptive, exclamative). In child speech there are no instances of scalar meaning, whereas in the child directed speech they are extremely rare, which overall suggests that one of the possible reasons for the developmental asymmetry might be the low frequency of scalar meaning in the language input. In the written language of adults, a higher percentage of utterances bearing the potential to derive SIs is registered; however, scalar interpretation is strengthened by contextual factors.",
publisher = "Универзитет у Нишу",
journal = "Теме (Ниш)",
title = "Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа, Distribution of meanings of the quantifier "neki" ('some') in Serbian: corpus-based analysis",
pages = "839-858",
volume = "42",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5489"
}

Мирић, М.. (2018). Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа. in Теме (Ниш)
Универзитет у Нишу., 42(3), 839-858.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5489

Мирић М. Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа. in Теме (Ниш). 2018;42(3):839-858.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5489 .

Мирић, Мирјана, "Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа" in Теме (Ниш), 42, no. 3 (2018):839-858,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5489 .

TY  - JOUR
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4679
AB  - Рад се бави граматикализацијом аналитичког футура првог и употребом / изостављањем субјунктивног маркера "да" из футурске конструкције у лужничком говору јужног типа зоне I. Aнализа усменог говора указује на ограничено присуство синтетичког футура глагола "бити", висок степен граматикализације velle-форме у конструкцији аналитичког футура првог, те на изражену тенденцију изостављања субјунктивног маркера "да" када су маркер будућег времена и субјунктивна конструкција  у контактној позицији, као и када је у футурску секвенцу уметнута енклитика. Добијени резултати посматрају се у односу на друге језике / дијалекте Балканског језичког савеза, које на морфисинтаксичком плану одликује изражен аналитизам, и од којих многи испољавају тенденцију губљења субјунктивног маркера.
AB  - This paper deals with the grammaticalization of de-volitive future and the use/omission of the subjunctive marker in the analytic future construction in Lužnica vernacular. The analysis reveals the limited use of the synthetic type of future tense (in the use of the verb biti ’to be’), high degree of grammaticalization of de-volitive future, as well as the tendency to omit the subjunctive marker "da" when the future marker and the subjunctive construction are in the contact position or when the future marker is followed by a clitic. The obtained results are discussed from the perspective of languages/dialects of the Balkan Sprachbund, which are reported to manifest analytism at the morphosyntactic level, as well as the tendency to omit the subjunctive marker.
PB  - Нови Сад: Матица српска
T2  - Зборник матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик)
SP  - 89
EP  - 125
VL  - 61
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4679
ER  - 

@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2018",
abstract = "Рад се бави граматикализацијом аналитичког футура првог и употребом / изостављањем субјунктивног маркера "да" из футурске конструкције у лужничком говору јужног типа зоне I. Aнализа усменог говора указује на ограничено присуство синтетичког футура глагола "бити", висок степен граматикализације velle-форме у конструкцији аналитичког футура првог, те на изражену тенденцију изостављања субјунктивног маркера "да" када су маркер будућег времена и субјунктивна конструкција  у контактној позицији, као и када је у футурску секвенцу уметнута енклитика. Добијени резултати посматрају се у односу на друге језике / дијалекте Балканског језичког савеза, које на морфисинтаксичком плану одликује изражен аналитизам, и од којих многи испољавају тенденцију губљења субјунктивног маркера., This paper deals with the grammaticalization of de-volitive future and the use/omission of the subjunctive marker in the analytic future construction in Lužnica vernacular. The analysis reveals the limited use of the synthetic type of future tense (in the use of the verb biti ’to be’), high degree of grammaticalization of de-volitive future, as well as the tendency to omit the subjunctive marker "da" when the future marker and the subjunctive construction are in the contact position or when the future marker is followed by a clitic. The obtained results are discussed from the perspective of languages/dialects of the Balkan Sprachbund, which are reported to manifest analytism at the morphosyntactic level, as well as the tendency to omit the subjunctive marker.",
publisher = "Нови Сад: Матица српска",
journal = "Зборник матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик)",
pages = "89-125",
volume = "61",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4679"
}

Мирић, М.. (2018). Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик). in Зборник матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад: Матица српска., 61(2), 89-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4679

Мирић М. Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик). in Зборник матице српске за филологију и лингвистику. 2018;61(2):89-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4679 .

Мирић, Мирјана, "Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик)" in Зборник матице српске за филологију и лингвистику, 61, no. 2 (2018):89-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4679 .

TY  - BOOK
AU  - Ćirković, Svetlana
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4629
AB  - Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora" nastao je kao rezultat lingvističkih, antropološko-lingvističkih i folklorističkih istraživanja na projektu "Jezik,folklor i migracije na Balkanu" (br. 178010, MPNTR), i kao rezultat rada na projektu "Istraživanje jezika i folklora Roma" u Knjaževcu, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije tokom dva projektna ciklusa 2016. i 2017. godine. Nosilac projekta bila je Narodna biblioteka „Njegoš” u Knjaževcu. Osnovni cilj projekta je bilo terensko dokumentovanje jezika i folklorne tradicije Roma u Knjaževcu i Minićevu, a sekundarni razrada i praktična primena specifične metodologije terenskog rada. Prikupljena jezička građa iskorišćena je za izradu romsko-srpskog rečnika sa kratkom zbirkom odabranih tekstova na romskom jeziku.
PB  - Narodna biblioteka "Njegoš", Knjaževac
T1  - Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4629
ER  - 

@book{
author = "Ćirković, Svetlana and Mirić, Mirjana",
year = "2017",
abstract = "Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora" nastao je kao rezultat lingvističkih, antropološko-lingvističkih i folklorističkih istraživanja na projektu "Jezik,folklor i migracije na Balkanu" (br. 178010, MPNTR), i kao rezultat rada na projektu "Istraživanje jezika i folklora Roma" u Knjaževcu, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije tokom dva projektna ciklusa 2016. i 2017. godine. Nosilac projekta bila je Narodna biblioteka „Njegoš” u Knjaževcu. Osnovni cilj projekta je bilo terensko dokumentovanje jezika i folklorne tradicije Roma u Knjaževcu i Minićevu, a sekundarni razrada i praktična primena specifične metodologije terenskog rada. Prikupljena jezička građa iskorišćena je za izradu romsko-srpskog rečnika sa kratkom zbirkom odabranih tekstova na romskom jeziku.",
publisher = "Narodna biblioteka "Njegoš", Knjaževac",
title = "Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4629"
}

Ćirković, S.,& Mirić, M.. (2017). Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora. 
Narodna biblioteka "Njegoš", Knjaževac..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4629

Ćirković S, Mirić M. Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4629 .

Ćirković, Svetlana, Mirić, Mirjana, "Romsko-srpski rečnik knjaževačkog gurbetskog govora" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4629 .

TY  - JOUR
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2017
UR  - http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSFL_60_1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4627
AB  - Рад се бави граматикализацијом футура првог као једним од централних балканизама. Анализа на аутентичном материјалу тимочких говора указује на одсуство синтетичког футура, висок степен граматикализације velle форме у конструкцији футура првог, одсуство инфинитива из конструкције футура првог, као и факултативност у употреби субјунктивног везника да. Добијени резултати тумаче се из угла конвергентних процеса контактно условљене граматикализације, које у балканским језицима карактерише аналитизам
AB  - This paper deals with the process of grammaticalization of de-volitive future as one of the central balkanisms. The analysis is based on the authentic material from the Timok vernacular. The results indicate the absence of the syntetic type of future tense, a high degree of grammaticalization of de-volitive future, the loss of infinitive, as well as the variation in the use of the subjunctive da form. The interpretation is based on the contact-induced grammaticalization which is characterized by analytism in Balkan languages.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Степен граматикализације футура првог у тимочким говорима
SP  - 133
EP  - 164
VL  - 60
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4627
ER  - 

@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2017",
abstract = "Рад се бави граматикализацијом футура првог као једним од централних балканизама. Анализа на аутентичном материјалу тимочких говора указује на одсуство синтетичког футура, висок степен граматикализације velle форме у конструкцији футура првог, одсуство инфинитива из конструкције футура првог, као и факултативност у употреби субјунктивног везника да. Добијени резултати тумаче се из угла конвергентних процеса контактно условљене граматикализације, које у балканским језицима карактерише аналитизам, This paper deals with the process of grammaticalization of de-volitive future as one of the central balkanisms. The analysis is based on the authentic material from the Timok vernacular. The results indicate the absence of the syntetic type of future tense, a high degree of grammaticalization of de-volitive future, the loss of infinitive, as well as the variation in the use of the subjunctive da form. The interpretation is based on the contact-induced grammaticalization which is characterized by analytism in Balkan languages.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Степен граматикализације футура првог у тимочким говорима",
pages = "133-164",
volume = "60",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4627"
}

Мирић, М.. (2017). Степен граматикализације футура првог у тимочким говорима. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 60(1), 133-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4627

Мирић М. Степен граматикализације футура првог у тимочким говорима. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику. 2017;60(1):133-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4627 .

Мирић, Мирјана, "Степен граматикализације футура првог у тимочким говорима" in Зборник матице српске за филологију и лингвистику, 60, no. 1 (2017):133-164,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4627 .

TY  - JOUR
AU  - Anđelković, Darinka
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2017
UR  - https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0352-73791702291A
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4628
AB  - The study is aimed at exploring the occurrence of innovative verb forms recorded in
early spontaneous children’s production of Serbian – a language with rich inflectional
and derivational morphology. The overgeneralized verbs were retrieved from the
corpus of eight children’s production, longitudinally recorded from 1;6 to 4;0, and the
developmental patterns of the distribution across age were explored. The analysis
shows that overgeneralizations *hoćem ‘want’ 1.sg.pres., *nećem ‘want’ 1.sg.pres.,
*možem ‘can’ 1.sg.pres. and *bidem ‘be’ 1.sg.pres. are the typical representatives of
early overgeneralizations in Serbian. They are typically recorded in all children’s
speech samples with relatively high frequency. The overgeneralized *hoćem and
*nećem developmentally precede all other overgeneralized verbal forms, but disappear
earlier than others. The overgeneralizations of contentive verbs, usually hapaxes,
spread later and retain their position long after. The findings are discussed in comparison
with the previous findings on overgeneralizations, with particular attention to
the developmental patterns they exhibit.
AB  - Istraživanje je usmereno na pojavu hipergeneralizovanih oblika glagola snimljenih
u uzorku spontane dečije produkcije na srpskom jeziku koji se odlikuje bogatom
flektivnom i derivacionom morfologijom. Srpski elektronski korpus ranog dečijeg
govora sastoji se od trankripata spontane jezičke produkcije osmoro dece longitudinalno
snimanih od uzrasta 1;6 do 4;0. Pretraživani su hipergeneralizovani oblici
glagola i istraživana je njihova distribucija i razvojna putanja kroz uzraste. Analiza
je pokazala da su hipergeneralizovani oblici *hoćem 1.sg.prez., *nećem 1.sg.prez.,
*možem 1.sg.prez. i *bidem 1.sg.prez najtipičniji predstavnici hipergeneralizacija
u ranom dečijeg govoru na srpskom jeziku. Oni se po pravilu registruju kod sve
dece i to u relativno visokoj frekvenci. Hiperegeneralizovano *hoćem i *nećem razvojno
prethode svim drugim formama hiperegeneralizacija glagola, ali se tokom
razvoja ranije gube nego ostali oblici. Hipergeneralizacije nastale od punoznačnih
glagola u dečijem govoru se pojavljuju nešto kasnije, obično su niskofrekventne ili
hapaksi, ali se u detetovoj spontanoj produkciji zadržavaju dugo tokom razvoja.
Nalazi su diskutovani i poređeni sa nalazima ranijih istraživanja, sa posebnim naglaskom
na razvojne pravilnosti kroz uzraste.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za psihologiju
T2  - Psihološka istraživanja
T1  - Distribution of verbal overgeneralizations in the Serbian Corpus of Early Child Language
SP  - 291
EP  - 310
VL  - 20
IS  - 2
DO  - 10.5937/PsIstra1702291A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4628
ER  - 

@article{
author = "Anđelković, Darinka and Mirić, Mirjana",
year = "2017",
abstract = "The study is aimed at exploring the occurrence of innovative verb forms recorded in
early spontaneous children’s production of Serbian – a language with rich inflectional
and derivational morphology. The overgeneralized verbs were retrieved from the
corpus of eight children’s production, longitudinally recorded from 1;6 to 4;0, and the
developmental patterns of the distribution across age were explored. The analysis
shows that overgeneralizations *hoćem ‘want’ 1.sg.pres., *nećem ‘want’ 1.sg.pres.,
*možem ‘can’ 1.sg.pres. and *bidem ‘be’ 1.sg.pres. are the typical representatives of
early overgeneralizations in Serbian. They are typically recorded in all children’s
speech samples with relatively high frequency. The overgeneralized *hoćem and
*nećem developmentally precede all other overgeneralized verbal forms, but disappear
earlier than others. The overgeneralizations of contentive verbs, usually hapaxes,
spread later and retain their position long after. The findings are discussed in comparison
with the previous findings on overgeneralizations, with particular attention to
the developmental patterns they exhibit., Istraživanje je usmereno na pojavu hipergeneralizovanih oblika glagola snimljenih
u uzorku spontane dečije produkcije na srpskom jeziku koji se odlikuje bogatom
flektivnom i derivacionom morfologijom. Srpski elektronski korpus ranog dečijeg
govora sastoji se od trankripata spontane jezičke produkcije osmoro dece longitudinalno
snimanih od uzrasta 1;6 do 4;0. Pretraživani su hipergeneralizovani oblici
glagola i istraživana je njihova distribucija i razvojna putanja kroz uzraste. Analiza
je pokazala da su hipergeneralizovani oblici *hoćem 1.sg.prez., *nećem 1.sg.prez.,
*možem 1.sg.prez. i *bidem 1.sg.prez najtipičniji predstavnici hipergeneralizacija
u ranom dečijeg govoru na srpskom jeziku. Oni se po pravilu registruju kod sve
dece i to u relativno visokoj frekvenci. Hiperegeneralizovano *hoćem i *nećem razvojno
prethode svim drugim formama hiperegeneralizacija glagola, ali se tokom
razvoja ranije gube nego ostali oblici. Hipergeneralizacije nastale od punoznačnih
glagola u dečijem govoru se pojavljuju nešto kasnije, obično su niskofrekventne ili
hapaksi, ali se u detetovoj spontanoj produkciji zadržavaju dugo tokom razvoja.
Nalazi su diskutovani i poređeni sa nalazima ranijih istraživanja, sa posebnim naglaskom
na razvojne pravilnosti kroz uzraste.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za psihologiju",
journal = "Psihološka istraživanja",
title = "Distribution of verbal overgeneralizations in the Serbian Corpus of Early Child Language",
pages = "291-310",
volume = "20",
number = "2",
doi = "10.5937/PsIstra1702291A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4628"
}

Anđelković, D.,& Mirić, M.. (2017). Distribution of verbal overgeneralizations in the Serbian Corpus of Early Child Language. in Psihološka istraživanja
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za psihologiju., 20(2), 291-310.
https://doi.org/10.5937/PsIstra1702291A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4628

Anđelković D, Mirić M. Distribution of verbal overgeneralizations in the Serbian Corpus of Early Child Language. in Psihološka istraživanja. 2017;20(2):291-310.
doi:10.5937/PsIstra1702291A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4628 .

Anđelković, Darinka, Mirić, Mirjana, "Distribution of verbal overgeneralizations in the Serbian Corpus of Early Child Language" in Psihološka istraživanja, 20, no. 2 (2017):291-310,
https://doi.org/10.5937/PsIstra1702291A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4628 .