TY  - CHAP
AU  - Мандић, Марија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13609
AB  - Земља, поред воде, ватре и ваздуха, спада у основне елементе и представља најстарије божанство – „све-мајку”, чији се значај и култ јасно огледају у традицији индоевропских народа. У раду интердисциплинарног приступа представљени су словенски митови и обреди који сведоче о култу Мајке Земље и небеског пара Мајке Земље и Оца Неба. Након тога излажу се етимолошка истраживања која утврђују праиндоевропску старину именице земља и фолклорне формуле (мајка) црна земља, потврђене у хомерској, хетитској и словенској усменој предаји. Полазећи од схватања епских формула као окамењених фрагмената
песничког прајезика, који (пре)носе основне кодне информације и архаичне митопоетске представе, у главном делу рада анализира се употреба именице земља и споја (мати / мајка) црна земља у десетерачком стиху. Показује се да епика памти култ Мајке Земље, те да се црна земља користи у генеричким епским формулама, као што су уводне, завршне,
затим формуле (не)јуначког понашања, звучно-сликовне, временске, просторне, формуле покрета, као и формуле о смрти и загробном животу епских јунака.
AB  - The earth, in addition to water, fire and air, is one of the four basic elements and the oldest deity, personified as a divine being of the female gender – “allmother”, whose significance and cult is clearly reflected in the tradition of the Indo-European peoples. This interdisciplinary paper gives an overview of the main Slavic myths and rituals that testify to the cult of the Earth-Mother and the celestial couple Earth-Mother and Heaven-Father. The paper then presents etymological research
establishing the pre-Indo-European origin of the noun earth and the folklore formula (mother) black earth, which is confirmed in the Homeric, Hittite, and Slavic oral tradition. Drawing upon the understanding of oral epic formulas as petrified forms of poetic proto-language that concisely communicate archaic mythopoetic representations, the main part of the paper analyzes the use of the South Slavic and Serbian noun zemlja (’earth’) and the syntagm (mati/majka) crna zemlja (’[mother] black earth’) in the ten-syllable verse used in epic poetry. It is argued that the South
Slavic oral traditional epics remember the cult of the Earth-Mother, while black earth is used in epic formulas that are generic for the genre, such as the initial, final, formulas on (un)heroic behavior, audio-visual, temporal, spatial, formulas of movement, as well as formulas on the death of epic heroes and their afterlife.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
T2  - Куле и градови
T1  - Црна земља у епској формули
T1  - Black Earth in Epic Formula
SP  - 43
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13609
ER  - 

@inbook{
author = "Мандић, Марија",
year = "2021",
abstract = "Земља, поред воде, ватре и ваздуха, спада у основне елементе и представља најстарије божанство – „све-мајку”, чији се значај и култ јасно огледају у традицији индоевропских народа. У раду интердисциплинарног приступа представљени су словенски митови и обреди који сведоче о култу Мајке Земље и небеског пара Мајке Земље и Оца Неба. Након тога излажу се етимолошка истраживања која утврђују праиндоевропску старину именице земља и фолклорне формуле (мајка) црна земља, потврђене у хомерској, хетитској и словенској усменој предаји. Полазећи од схватања епских формула као окамењених фрагмената
песничког прајезика, који (пре)носе основне кодне информације и архаичне митопоетске представе, у главном делу рада анализира се употреба именице земља и споја (мати / мајка) црна земља у десетерачком стиху. Показује се да епика памти култ Мајке Земље, те да се црна земља користи у генеричким епским формулама, као што су уводне, завршне,
затим формуле (не)јуначког понашања, звучно-сликовне, временске, просторне, формуле покрета, као и формуле о смрти и загробном животу епских јунака., The earth, in addition to water, fire and air, is one of the four basic elements and the oldest deity, personified as a divine being of the female gender – “allmother”, whose significance and cult is clearly reflected in the tradition of the Indo-European peoples. This interdisciplinary paper gives an overview of the main Slavic myths and rituals that testify to the cult of the Earth-Mother and the celestial couple Earth-Mother and Heaven-Father. The paper then presents etymological research
establishing the pre-Indo-European origin of the noun earth and the folklore formula (mother) black earth, which is confirmed in the Homeric, Hittite, and Slavic oral tradition. Drawing upon the understanding of oral epic formulas as petrified forms of poetic proto-language that concisely communicate archaic mythopoetic representations, the main part of the paper analyzes the use of the South Slavic and Serbian noun zemlja (’earth’) and the syntagm (mati/majka) crna zemlja (’[mother] black earth’) in the ten-syllable verse used in epic poetry. It is argued that the South
Slavic oral traditional epics remember the cult of the Earth-Mother, while black earth is used in epic formulas that are generic for the genre, such as the initial, final, formulas on (un)heroic behavior, audio-visual, temporal, spatial, formulas of movement, as well as formulas on the death of epic heroes and their afterlife.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ, Београд : Удружење фолклориста Србије",
journal = "Куле и градови",
booktitle = "Црна земља у епској формули, Black Earth in Epic Formula",
pages = "43-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13609"
}

Мандић, М.. (2021). Црна земља у епској формули. in Куле и градови
Београд : Балканолошки институт САНУ., 43-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13609

Мандић М. Црна земља у епској формули. in Куле и градови. 2021;:43-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13609 .

Мандић, Марија, "Црна земља у епској формули" in Куле и градови (2021):43-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13609 .

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
PY  - 2021
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/945
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13603
AB  - In the first part of the introductory text, I present a theoretical framework that places the
attitude towards the Ottoman heritage in a broader sociocultural context. I distinguish
between the two basic strategies in relation to the Ottoman heritage in the Balkan modern
societies, and they are: de-Ottomanization (neglecting of Ottoman influences) and
internalization. Furthermore, I point out that both strategies were created under the direct
influence of the discursive practice of Orientalism, with which they share rhetoric and
internal logic. Furthermore, based on several examples of linguistic and cultural
practices, it is showed how both strategies have been implemented in Serbia. In the second part, I present the papers in this thematic issue and identify the topics presented in it, namely: interreligious dialogue, negotiation of ethnic and religious affiliation in everyday life, religious conversion, inherited institutions of the Ottoman society and attitude towards them, (re)presentation of historical figures and events in literary narratives, Muslim religious organizations in the past and present. The thematic issue aims to contribute to academic dialogue in domestic and international context, in which strategies, topoi and actors related to the Ottoman heritage, Muslims and Islam are very current.
AB  - У првом делу уводног текста представљам теоријски оквир који однос према османском наслеђу смешта у шири друштвено-културолошки контекст. Разликујем две основне стратегије у односу према османском наслеђу у модерним друштвима балканских земаља, а то су: деосманизација (поништавање османских утицаја) и интернализација (посвајање). Даље, указујем на то да су обе стратегије настале под директним утицајем дискурзивне праксе оријентализма, с којим деле реторику и унутрашњу логику. Затим, показујем, на основу неколико примера језичких и културних пракси, како се спроводе обе стратегије у Србији. У другом делу, представљам радове темата и издвајам теме заступљене у њему, а то су: међурелигијски дијалог, преговарање етничке и религијске припадности у
свакодневном животу, религијска конверзија, наслеђене институције османског друштва и однос према њима, (ре)презентација историјских фигура и догађаја у књижевним наративима, муслиманске верске организације у прошлости и садашњости. Темат има за циљ да допринесе академском дијалогу у нашој и међународној средини, у коме су стратегије, топоси и актери који се везују за османско наслеђе, муслимане и ислам веома актуелни.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the SASA Institute of Ethnography
T1  - Османско наслеђе: стратегије, топоси и актери
T1  - Ottoman Heritage: Strategies, Topoi and Agents
SP  - 7
EP  - 17
VL  - 69
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2101007M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13603
ER  - 

@article{
author = "Мандић, Марија",
year = "2021",
abstract = "In the first part of the introductory text, I present a theoretical framework that places the
attitude towards the Ottoman heritage in a broader sociocultural context. I distinguish
between the two basic strategies in relation to the Ottoman heritage in the Balkan modern
societies, and they are: de-Ottomanization (neglecting of Ottoman influences) and
internalization. Furthermore, I point out that both strategies were created under the direct
influence of the discursive practice of Orientalism, with which they share rhetoric and
internal logic. Furthermore, based on several examples of linguistic and cultural
practices, it is showed how both strategies have been implemented in Serbia. In the second part, I present the papers in this thematic issue and identify the topics presented in it, namely: interreligious dialogue, negotiation of ethnic and religious affiliation in everyday life, religious conversion, inherited institutions of the Ottoman society and attitude towards them, (re)presentation of historical figures and events in literary narratives, Muslim religious organizations in the past and present. The thematic issue aims to contribute to academic dialogue in domestic and international context, in which strategies, topoi and actors related to the Ottoman heritage, Muslims and Islam are very current., У првом делу уводног текста представљам теоријски оквир који однос према османском наслеђу смешта у шири друштвено-културолошки контекст. Разликујем две основне стратегије у односу према османском наслеђу у модерним друштвима балканских земаља, а то су: деосманизација (поништавање османских утицаја) и интернализација (посвајање). Даље, указујем на то да су обе стратегије настале под директним утицајем дискурзивне праксе оријентализма, с којим деле реторику и унутрашњу логику. Затим, показујем, на основу неколико примера језичких и културних пракси, како се спроводе обе стратегије у Србији. У другом делу, представљам радове темата и издвајам теме заступљене у њему, а то су: међурелигијски дијалог, преговарање етничке и религијске припадности у
свакодневном животу, религијска конверзија, наслеђене институције османског друштва и однос према њима, (ре)презентација историјских фигура и догађаја у књижевним наративима, муслиманске верске организације у прошлости и садашњости. Темат има за циљ да допринесе академском дијалогу у нашој и међународној средини, у коме су стратегије, топоси и актери који се везују за османско наслеђе, муслимане и ислам веома актуелни.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the SASA Institute of Ethnography",
title = "Османско наслеђе: стратегије, топоси и актери, Ottoman Heritage: Strategies, Topoi and Agents",
pages = "7-17",
volume = "69",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2101007M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13603"
}

Мандић, М.. (2021). Османско наслеђе: стратегије, топоси и актери. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the SASA Institute of Ethnography
Београд : Етнографски институт САНУ., 69(1), 7-17.
https://doi.org/10.2298/GEI2101007M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13603

Мандић М. Османско наслеђе: стратегије, топоси и актери. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the SASA Institute of Ethnography. 2021;69(1):7-17.
doi:10.2298/GEI2101007M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13603 .

Мандић, Марија, "Османско наслеђе: стратегије, топоси и актери" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the SASA Institute of Ethnography, 69, no. 1 (2021):7-17,
https://doi.org/10.2298/GEI2101007M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13603 .