Аксић, Нина

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-1911-0907
  • Аксић, Нина (60)
  • Aksić, Nina (12)
  • Аксић, Нина В. (12)
  • Aksić, Nina V. (3)
  • Аксик, Нина (1)
  • Аксиќ, Нина (1)
Projects
Interdisciplinary research of Serbian cultural and linguistic heritage. Creation of multimedial Internet portal “The Lexicon of Serbian Culture” Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200173 (Institute of Ethnography SASA, Belgrade)
Identity Strategies: Contemporary Culture and Religiosity Description and Standardisation of the Contemporary Serbian Language
VEGA 1/0543/14 Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch Истраживање културе и историје Срба у Румунији. Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији (Темишвар)
Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space "Истраживање и документовање стакларске традиције у Параћину и околини", Министарство културе и информисања РС, 451-04-1203/2022-02 од 10.05.2022
Истраживање историје и културе Срба у Румунији (Савез Срба у Румунији и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији) Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, пројекат: Кул­ту­ра ста­но­ва­ња у Ва­љев­ској Под­го­ри­ни
Обредна исхрана у Војводини, Енциклопедијски речник термина. Матица српска.

Author's Bibliography

Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка; Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14537
AB  - The basic principles which the entire cultural policy in the period between
1945 and 1991 was based upon, on the territory of the state union undergoing
many different stages, was the massification of cultural activities, that is, the
creation of mass culture, followed by the creation of mass media in the later
period, as well as amateurism as a way of implementing and introducing
cultural activities, in addition to assisting in the ideological shaping of the
new “socialist man”. The primary task of the new culture was to build a
revolutionary new, classless society in which cultural activity would be
available to all. However, the past heritage could not be eradicated in all
segments, resulting in some earlier elements (such as folklore, i.e. dances,
music, etc.) remaining in use, albeit adjusted to the new ideological aspirations.
It was the massiveness, which was pushed into the forefront, that particularly
set apart the new socialist culture from the culture prior to World War II. Along
with the massiveness of the new culture went mediocrity and availability of
different entertainment forms which served to channel the “social energy”
and thus completely absorb the consciousness of the individual into the mass
consciousness of the new society. The new culture in its broadest sense was
produced by way of different mechanisms, with segments of this mass culture
set against the elite, civil culture of past times.
The needs of the population began to change with the rapid development
of the socialist society, which saw great social and economic changes in
the form of migrations from the villages into the cities, the setting up of
factories that employed the workforce from which emerged the working class
of society, as well as a greater aspiration towards education, and therefore
the creation of a strong socialist youth. Literacy was promoted first and
foremost, followed by the education of children, youth and adults, and when
positive results were achieved on this level, the socialist cultural rebirth of
the cities and villages ensued. Alongside professional engagement in cultural
activities such as drama, music, the arts, etc. which was mostly practised in
Belgrade, Novi Sad and a few other cities in Serbia, these activities were
also developed and cultivated through amateurism. This is how the new
working class culture, which stood in opposition to the culture of otherclasses, and especially to that of the ruling class, was created. During this
period the youth also had its areas of activity alongside the establishing of
numerous youth associations, which formed a separate network within which
the youth acted in the field of culture. The previously mentioned two types of
culture, that often intertwined, acted through the mechanism of amateurism,
which stood in opposition to professionalism and institutionalism. The two
basic, seemingly conflicting aspirations in socialist cultural practice were the
following: the aspiration of amateurism to approximate itself to and grow
into professionalism, and the inclusion of amateur activities into the work
of institutions and their institutional organisation. Amateurism’s ambition
to convert itself to professionalism, it turned out, did not benefit amateur
activities or their actors in any way, because amateurism had in certain
periods greater engagement and importance within state cultural policy than
did professional cultural activities, primarily due to the fact that the state
realised the significance of amateurism and its possibilities for the ideological
management and control of a broader social class. The second paradox, the
institutionalisation of amateurism, in contrast to what has previously been
stated, gave amateurism safety in an organisational, spatial, and to a certain
degree also material sense in the majority of cases, but encouraged it with the
intent of further professionalization.
The cultural governance system was complex and changed depending
on cultural inclinations, as well as economic policy. Thus from funds and
cultural boards, which existed in the first years after the war, cultural councils
evolved, followed by cultural communities and, subsequent to 1974, selfmanaging communities of interest, only to return to the fund system again by
1990. The circular route taken in an attempt to decentralise the administrative
bodies and distribute the economic management of culture is noticeable, but
when the absolute “split” occurred, along with the inability of the state to
keep financial control, the administrative system reverted back to centralised
organisation.
The development of and changes in administrative bodies in culture
followed the aims of cultural policy which determined the direction of
cultural activities, and therefore the establishment of cultural institutions.
Thus for instance, due to the fact that cultural policy following the war
was primarily focused on increasing literacy and education, the network of
libraries was accordingly expanded, and the number of newspapers increased,
while in the domain of amateur activity, cultural and artistic societies which
fostered different sections (above all folk dance) were founded. During the
1950s and 1960s no considerable headway was made in the formation of new institutions, except for the expansion of the network of institutions dealing with
basic cultural activity, such as workers’ universities and centres for culture,
whereas the 1970s and 1980s saw a rapid development of cultural activities,
institutions, and associations in the domain of cultural amateurism. In this
final period of socialism, which was also the most fruitful for the expansion
of amateur cultural activities, there was a noticeable growth in the number of
founded cultural and artistic societies and institutions dealing with the media
(amateur radio), music and literary culture, and especially those pertaining to
youth active in amateur culture (Literary youth, Musical youth, etc.).
Novi Pazar is a settlement which has for centuries been a distinct exotic
blend of the Islamic and Orthodox, and certainly traditional heritage of the
people living in the same area for generations, but exhibiting two different
cultural patterns which have primarily been conditioned by religious
differences. Thus has this region, rich in varied cultural influences and
permeations, long attracted numerous artists who drew inspiration for their
works of art from the cultural traditions and diversity of this city. In addition
to the segments of the existing cultural heritage, which were modified
according to the new socio-political aims after World War II, the plan for
cultural development also included new forms of creative activity which were
principally directed towards amateurism in culture.
 Along with the formation of a new – socialist – cultural policy emerged
a new general context for cultural policy and the development of cultural
institutions, through which can be traced not only the development of this
policy, but also another broader social phenomenon, that is, the formation
of the socialist man, which elevated Novi Pazar as a city that embraced the
new socialist culture which was adapted to it and therefore found acceptable.
Amateurism may have played possibly the most important role during the
course of this cultural development – a social role, as it contributed through its
content to a greater togetherness between Orthodox Christians and Muslims
who stood against each other for centuries but who, having lived side by side,
were in reality closest to one another. Brotherhood and unity was alive on
this territory and lived through the culture, predominantly through cultural
manifestations which served as a reflection of togetherness in the sense of
equality and fulfilment of living conditions. The period of turbulent social
changes led to many novelties and, for the period being researched, these were
novelties on the local level which were mainly positive for the population of
the community in question. Culture and art gained a high status in the socialconsciousness and were accepted as part of everyday necessity.
Thus it was our intention to present this cultural wealth that Novi Pazar
fostered and enjoyed for a few decades. Owing to such aspirations and
despite great cultural backwardness, Novi Pazar endeavoured to keep up
with cultural development on the republic level in the first years following
the war. The development of administrative bodies in Novi Pazar completely
followed the happenings on the republic/state level. This can be explained by
the economic dependence of Novi Pazar on the republic funds, seeing as it
was an undeveloped local community, but political and ideological reasons
must not be disregarded either. Regarding the development of cultural
institutions, the city lagged behind the republic average in certain periods
due to justified reasons, as previously mentioned. The significance of the
aforementioned micro-plan for cultural development comes into focus here,
that is, the local characteristics that demanded attention in order to fulfil the
needs and possibilities of the population and to ensure that the devised cultural
activities fulfilled their goal. The development of cultural institutions in Novi
Pazar ranged from educational institutions for adults (People’s University),
to education for workers (Workers’ University), and cultural institutions
(Cultural Centre, Youth Centre with different associations and activities, as
well as manifestations), which were all based on amateur activity. Therefore,
even though Novi Pazar belonged to one of the undeveloped regions in terms of
culture, especially in the first two decades following the war, industrialisation
and mass migrations from the villages into the city contributed to the fast
adaptation of people to the new socialist culture, alongside which amateurism
was also accepted. With this as the starting point, it naturally followed that the
cultural institutions which cultivated amateurism had good receptivity with
the people of Novi Pazar, and especially the youth, which accepted the culture
of their time more quickly and easily. Having overcome material poverty, but
also cultural underdevelopment, Novi Pazar had already achieved significant
progress by the 1970s by following the development rate of socialist culture,
and risen to the top of amateur cultural activity in the Socialist Republic of
Serbia owing to good organisational systems and the formation of institutional
and traditional manifestations which were well-known and recognised both
within and outside of the republic.
Although extremely ideologically coloured from today’s perspective,
culture in the socialist period was available to virtually everyone and gladly
accepted for the most part, primarily owing to the concepts of socialisation of culture and amateurism, through which it was mainly carried out, as well
as thanks to the establishment and strengthening of cultural institutions and
manifestations. Hence, despite numerous negative attitudes towards the
cultural policy of socialism, one cannot neglect the fact that almost every
youth took part in a cultural event, that working people had the opportunity
to visit the theatres, concerts, exhibitions, that the opera was also available to
inhabitants of smaller places, and that there existed many other well-attended
cultural events which are nowadays not available to most people. Thus had
Novi Pazar, owing to socialist cultural policy, grown from a small Turkish
town into a city rich with cultural institutions, boasting both republic and
international cultural manifestations.
AB  - Основни принципи на којима је била заснована читава културна политика у периоду од 1945. до 1991. године на територији државне заједнице, која је пролазила кроз различите фазе, били су омасовљење културних делатности, тј. стварање масовне културе, а у каснијем периоду – и масовних медија, те аматеризам као начин спровођења и представљања културних делатности, али и помоћи при идеолошком обликовању новог „социјалистичког човека“. Нова култура је пре свега имала задатак да изгради револуционарно ново, класно равноправно друштво, у коме ће културна делатност бити доступна свима. Ипак, тековине прошлости нису у свим сегментима могле бити искорењене, те су неки ранији елементи (нпр. фолклор, тј. игре, музика и др.) били чак и коришћени, али прилагођени новим идеолошким стремљењима. Оно што је посебно разликовало нову, социјалистичку културу од предратне била је масовност која је истицана у први план. Уз масовност нове културе стоје и просечност и доступност различитих видова културних делатности којима је требало усмеравати „друштвену енергију“ и тако свест појединца у потпуности уклопити у свест масе, тј. новог друштва. Путем различитих механизама грађена је нова култура у најширем свом значењу.
Како је развој социјалистичког друштва подразумевао брзе и велике промене у социјалном и привредном, па затим и економском смислу, миграције на релацији село – град, оснивање фабрика и запошљавање у њима, а са тим формирање радничког слоја друштва, као и већу тежњу за образовањем и тако стварање јаке социјалистичке омладине, мењале су се и потребе становништва. Пре свега, започето је са описмењавањем, затим образовањем, како деце и младих тако и одраслих, а када су на овом нивоу постигнути добри резултати, уследио је социјалистички културни препород градова и селâ. Поред професионалног бављења културним делатностима, попут драмске, музичке, ликовне и др., што је у највећој мери упражњавано у Београду, Новом Саду и неколицини већих градова у Србији, ове су делатности биле развијане и неговане и путем аматеризма. Тако је створена нова радничка култура, која је била супротстављена култури других класа, тј. пре свега култури владајуће класе. Омладина је у том периоду такође имала своје поље деловања, уз оснивање бројних омладинских удружења, која су чинила засебну мрежу у оквиру које је су млади делали и деловали на плану културе. Радничка и омладинска култура, често се преплићући, деловале су кроз механизам аматеризма, који је стајао насупрот професионализму и институционализму. Два основна, наизглед супротстављена стремљења у социјалистичкој културној пракси била су следећа: стремљење аматеризма да се приближи професионализму и прерасте у њега, као и укључивање аматерских делатности у рад институција и њихово институционално организовање. Жеља аматеризма да се преиначи у професионализам, испоставља се, није доносила никакву добробит аматерским делатностима, па ни њиховим делатницима, јер је у одређеним периодима аматеризам имао и већи ангажман и значај у оквиру државне културне политике од професионалних културних делатности, пре свега зато што је држава увидела значај аматеризма и његове могућности за идеолошко управљање и контролисање ширег слоја друштва. Институционализација аматеризма, насупрот претходно реченом, у већини случајева донела је аматеризму сигурност у организационом, просторном, па донекле и материјалном смислу, али подстичући га с намером даље професионализације. 
Управљачки систем у култури био је сложен и мењао се у зависности од тежњи културне, али и економске политике. Тако су се од фондова и одбора за културу у првим годинама након рата развили савети културе, а затим и заједнице за културу, па од 1974. и самоуправне интересне заједнице, да би се 1990. године поново успоставио систем фондова. Приметан је кружни пут током кога је покушано да се децентрализују управни органи и расподели економско управљање културом, али када је дошло до апсолутног „цепања“ и немогућности финансијске контроле од стране државе, управни систем се поново враћа централистичком организовању. 
Развој и промене управљачких тела у култури пратили су тежње културне политике, која је одређивала правац културних делатности, а са тим и оснивања културних институција. Тако је културна политика након рата, пре свега, била окренута описмењавању и образовању, па је сходно томе ширена мрежа библиотека и повећаван број углавном новинских листова, а у оквиру аматерске делатности оснивана су културно-уметничка друштва која су неговала различите секције, а понајпре фолклорну. Током педесетих и шездесетих година није било великог помака у формирању нових институција, изузев ширења мреже институција са основном културном делатношћу, као што су, на пример, раднички универзитети и домови културе, а седамдесетих и осамдесетих година дошло је до наглог развоја културних делатности, институција, удружења и активности у области културног аматеризма. У овом последњем периоду социјализма, а истовремено најплоднијем за ширење аматерских културних делатности, приметан је пораст основаних културно-уметничких друштава и институција које се баве медијима (аматерски радио), музичком и књижевном културом, а посебно оних које се тичу омладинског аматерског бављења културом (Књижевна омладина, Музичка омладина и др.). 
Нови Пазар је насеље у коме вековима опстаје својеврсна езготична мешавина исламског и православног, свакако традиционалног наслеђа народа који већ генерацијама живе на истом поднебљу, али са два различита културна обрасца, условљена пре свега вероисповедном различитошћу. Тако је и одраније овај простор, богат разноврсним културним додирима и прожимањима, привлачио бројне уметнике који су из културних традиција и разноликости овoга града црпли инспирацију за своје стваралаштво. Поред сегмената постојеће културне баштине, који су бивали модификовани у складу с новим друштвено-политичким стремљењима, након Другог светског рата, план културног развоја подразумевао је и нове облике креативног деловања, пре свега бивајући усмераван ка аматеризму у култури.
Са формирањем нове културне политике – социјалистичке, настаје и нови општи контекст културне политике и развоја институција културе, кроз које се може пратити не само развој ове политике, већ и један шири друштвени феномен, тј. формирање социјалистичког човека, онога који је уздигао Нови Пазар, град који је пригрлио нову социјалистичку културу, која му је била прилагођена и стога прихватљива. Аматеризам је у том културном развоју одиграо можда и најважнију улогу – социјалну, будући да је путем својих садржаја допринео и већем заједништву оних који су вековима били супротстављени, а заправо су били најближи једни другима живећи једни уз друге – православни и муслимани. Братство-јединство је на овој територији било живо и живело је кроз културу, а пре свега кроз културне манифестације, оне које су управо и одсликавале заједништво у смислу једнакости и задовољења животних услова. Период бурних друштвених промена донео је доста новина, у истраживаном периоду – на локалу, углавном позитивних за становништво дате заједнице. Култура и уметност добиле су високо место у друштвеној свести и прихваћене су као део потреба свакодневице. 
Управо стога је наша намера била да представимо ово културно богатство које је у  периоду од неколико деценија баштинио Нови Пазар. Са оваквим стремљењима, Нови Пазар је, и поред велике културне заосталости, у првим годинама након рата покушавао да иде у корак са републичким развојем културе. Развој управних органа у Новом Пазару у потпуности је пратио догађања на републичком / државном нивоу. Разлог за овакво праћење могао се наћи у економској зависности од републичких фондова, пошто је Нови Пазар био неразвијена локална заједница, али се не смеју занемарити ни политичко-идеолошки разлози. Када је у питању развој институција културе, он је у понеким периодима заостајао за републичким просеком, што је, како смо већ поменули, бивало из оправданих разлога. Овде, дакле, долазимо до помињаног микро плана развоја културе, тј. до локалних карактеристика на које је морала бити обраћана пажња како би се задовољиле потребе и могућности становништва, те како би осмишљене културне делатности испуниле свој циљ. Развој институција културе у Новом Пазару кретао се од институција образовања за одрасле (Народни универзитет), затим образовања за раднике (Раднички универзитет), па преко институција културе (Дом културе, Дом омладине са различитим удружењима и активностима, па и манифестацијама), које су биле засноване на аматерској делатности. Дакле, иако је Нови Пазар, посебно у прве две деценије након рата, припадао неразвијеним подручјима у погледу културе, индустријализација и масовне миграције из села у град допринеле су брзом прилагођавању људи новој социјалистичкој култури, са којом је скупа прихваћен и аматеризам. Са оваквим полазиштем, природно је било да су институције културе које су неговале аматеризам имале и добру пријемчивост код становништва Новог Пазара, а посебно код омладине, која је и лакше и брже прихватала ову нову културу. Извукавши се из материјалног сиромаштва, али и из културне неразвијености, Нови Пазар је, следећи корак развоја социјалистичке културе, већ седамдесетих година ХХ века постигао значајан напредак, те је доспео на врх аматерске културне делатности у СР Србији, развивши добре организационе системе и формирајући републички, али и ванрепублички познате и признате инситуционалне, традиционалне манифестације.
Иако, из данашње перспективе гледано, изузетно идеолошки обојена, култура је у периоду социјализма била доступна готово свима и углавном радо прихватана, пре свега захваљујући концепту подруштвљавања културе и аматеризму, кроз који се она претежно и спроводила, али и услед изградње и јачања културних институција и манифестација. Тако, и поред бројних негативних ставова по питању културне политике социјализма, ипак се не може занемарити чињеница да је готово сваки омладинац учествовао у неком културном догађању, да су и радни људи имали прилике да посећују позоришта, концерте, изложбе, да је опера била доступна и становницима мањих места, и да су се одигравали још многи други културни догађаји који су били изузетно посећени, а који данас почесто нису доступни већини људи. Тако је и Нови Пазар, уз помоћ социјалистичке културне политике, од мале турске касабе израстао у град богат институцијама културе, који се могао похвалити и републичким и међународним културним манифестацијама.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма
SP  - 1
EP  - 246
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537
ER  - 
@book{
editor = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
author = "Аксић, Нина",
year = "2023",
abstract = "The basic principles which the entire cultural policy in the period between
1945 and 1991 was based upon, on the territory of the state union undergoing
many different stages, was the massification of cultural activities, that is, the
creation of mass culture, followed by the creation of mass media in the later
period, as well as amateurism as a way of implementing and introducing
cultural activities, in addition to assisting in the ideological shaping of the
new “socialist man”. The primary task of the new culture was to build a
revolutionary new, classless society in which cultural activity would be
available to all. However, the past heritage could not be eradicated in all
segments, resulting in some earlier elements (such as folklore, i.e. dances,
music, etc.) remaining in use, albeit adjusted to the new ideological aspirations.
It was the massiveness, which was pushed into the forefront, that particularly
set apart the new socialist culture from the culture prior to World War II. Along
with the massiveness of the new culture went mediocrity and availability of
different entertainment forms which served to channel the “social energy”
and thus completely absorb the consciousness of the individual into the mass
consciousness of the new society. The new culture in its broadest sense was
produced by way of different mechanisms, with segments of this mass culture
set against the elite, civil culture of past times.
The needs of the population began to change with the rapid development
of the socialist society, which saw great social and economic changes in
the form of migrations from the villages into the cities, the setting up of
factories that employed the workforce from which emerged the working class
of society, as well as a greater aspiration towards education, and therefore
the creation of a strong socialist youth. Literacy was promoted first and
foremost, followed by the education of children, youth and adults, and when
positive results were achieved on this level, the socialist cultural rebirth of
the cities and villages ensued. Alongside professional engagement in cultural
activities such as drama, music, the arts, etc. which was mostly practised in
Belgrade, Novi Sad and a few other cities in Serbia, these activities were
also developed and cultivated through amateurism. This is how the new
working class culture, which stood in opposition to the culture of otherclasses, and especially to that of the ruling class, was created. During this
period the youth also had its areas of activity alongside the establishing of
numerous youth associations, which formed a separate network within which
the youth acted in the field of culture. The previously mentioned two types of
culture, that often intertwined, acted through the mechanism of amateurism,
which stood in opposition to professionalism and institutionalism. The two
basic, seemingly conflicting aspirations in socialist cultural practice were the
following: the aspiration of amateurism to approximate itself to and grow
into professionalism, and the inclusion of amateur activities into the work
of institutions and their institutional organisation. Amateurism’s ambition
to convert itself to professionalism, it turned out, did not benefit amateur
activities or their actors in any way, because amateurism had in certain
periods greater engagement and importance within state cultural policy than
did professional cultural activities, primarily due to the fact that the state
realised the significance of amateurism and its possibilities for the ideological
management and control of a broader social class. The second paradox, the
institutionalisation of amateurism, in contrast to what has previously been
stated, gave amateurism safety in an organisational, spatial, and to a certain
degree also material sense in the majority of cases, but encouraged it with the
intent of further professionalization.
The cultural governance system was complex and changed depending
on cultural inclinations, as well as economic policy. Thus from funds and
cultural boards, which existed in the first years after the war, cultural councils
evolved, followed by cultural communities and, subsequent to 1974, selfmanaging communities of interest, only to return to the fund system again by
1990. The circular route taken in an attempt to decentralise the administrative
bodies and distribute the economic management of culture is noticeable, but
when the absolute “split” occurred, along with the inability of the state to
keep financial control, the administrative system reverted back to centralised
organisation.
The development of and changes in administrative bodies in culture
followed the aims of cultural policy which determined the direction of
cultural activities, and therefore the establishment of cultural institutions.
Thus for instance, due to the fact that cultural policy following the war
was primarily focused on increasing literacy and education, the network of
libraries was accordingly expanded, and the number of newspapers increased,
while in the domain of amateur activity, cultural and artistic societies which
fostered different sections (above all folk dance) were founded. During the
1950s and 1960s no considerable headway was made in the formation of new institutions, except for the expansion of the network of institutions dealing with
basic cultural activity, such as workers’ universities and centres for culture,
whereas the 1970s and 1980s saw a rapid development of cultural activities,
institutions, and associations in the domain of cultural amateurism. In this
final period of socialism, which was also the most fruitful for the expansion
of amateur cultural activities, there was a noticeable growth in the number of
founded cultural and artistic societies and institutions dealing with the media
(amateur radio), music and literary culture, and especially those pertaining to
youth active in amateur culture (Literary youth, Musical youth, etc.).
Novi Pazar is a settlement which has for centuries been a distinct exotic
blend of the Islamic and Orthodox, and certainly traditional heritage of the
people living in the same area for generations, but exhibiting two different
cultural patterns which have primarily been conditioned by religious
differences. Thus has this region, rich in varied cultural influences and
permeations, long attracted numerous artists who drew inspiration for their
works of art from the cultural traditions and diversity of this city. In addition
to the segments of the existing cultural heritage, which were modified
according to the new socio-political aims after World War II, the plan for
cultural development also included new forms of creative activity which were
principally directed towards amateurism in culture.
 Along with the formation of a new – socialist – cultural policy emerged
a new general context for cultural policy and the development of cultural
institutions, through which can be traced not only the development of this
policy, but also another broader social phenomenon, that is, the formation
of the socialist man, which elevated Novi Pazar as a city that embraced the
new socialist culture which was adapted to it and therefore found acceptable.
Amateurism may have played possibly the most important role during the
course of this cultural development – a social role, as it contributed through its
content to a greater togetherness between Orthodox Christians and Muslims
who stood against each other for centuries but who, having lived side by side,
were in reality closest to one another. Brotherhood and unity was alive on
this territory and lived through the culture, predominantly through cultural
manifestations which served as a reflection of togetherness in the sense of
equality and fulfilment of living conditions. The period of turbulent social
changes led to many novelties and, for the period being researched, these were
novelties on the local level which were mainly positive for the population of
the community in question. Culture and art gained a high status in the socialconsciousness and were accepted as part of everyday necessity.
Thus it was our intention to present this cultural wealth that Novi Pazar
fostered and enjoyed for a few decades. Owing to such aspirations and
despite great cultural backwardness, Novi Pazar endeavoured to keep up
with cultural development on the republic level in the first years following
the war. The development of administrative bodies in Novi Pazar completely
followed the happenings on the republic/state level. This can be explained by
the economic dependence of Novi Pazar on the republic funds, seeing as it
was an undeveloped local community, but political and ideological reasons
must not be disregarded either. Regarding the development of cultural
institutions, the city lagged behind the republic average in certain periods
due to justified reasons, as previously mentioned. The significance of the
aforementioned micro-plan for cultural development comes into focus here,
that is, the local characteristics that demanded attention in order to fulfil the
needs and possibilities of the population and to ensure that the devised cultural
activities fulfilled their goal. The development of cultural institutions in Novi
Pazar ranged from educational institutions for adults (People’s University),
to education for workers (Workers’ University), and cultural institutions
(Cultural Centre, Youth Centre with different associations and activities, as
well as manifestations), which were all based on amateur activity. Therefore,
even though Novi Pazar belonged to one of the undeveloped regions in terms of
culture, especially in the first two decades following the war, industrialisation
and mass migrations from the villages into the city contributed to the fast
adaptation of people to the new socialist culture, alongside which amateurism
was also accepted. With this as the starting point, it naturally followed that the
cultural institutions which cultivated amateurism had good receptivity with
the people of Novi Pazar, and especially the youth, which accepted the culture
of their time more quickly and easily. Having overcome material poverty, but
also cultural underdevelopment, Novi Pazar had already achieved significant
progress by the 1970s by following the development rate of socialist culture,
and risen to the top of amateur cultural activity in the Socialist Republic of
Serbia owing to good organisational systems and the formation of institutional
and traditional manifestations which were well-known and recognised both
within and outside of the republic.
Although extremely ideologically coloured from today’s perspective,
culture in the socialist period was available to virtually everyone and gladly
accepted for the most part, primarily owing to the concepts of socialisation of culture and amateurism, through which it was mainly carried out, as well
as thanks to the establishment and strengthening of cultural institutions and
manifestations. Hence, despite numerous negative attitudes towards the
cultural policy of socialism, one cannot neglect the fact that almost every
youth took part in a cultural event, that working people had the opportunity
to visit the theatres, concerts, exhibitions, that the opera was also available to
inhabitants of smaller places, and that there existed many other well-attended
cultural events which are nowadays not available to most people. Thus had
Novi Pazar, owing to socialist cultural policy, grown from a small Turkish
town into a city rich with cultural institutions, boasting both republic and
international cultural manifestations., Основни принципи на којима је била заснована читава културна политика у периоду од 1945. до 1991. године на територији државне заједнице, која је пролазила кроз различите фазе, били су омасовљење културних делатности, тј. стварање масовне културе, а у каснијем периоду – и масовних медија, те аматеризам као начин спровођења и представљања културних делатности, али и помоћи при идеолошком обликовању новог „социјалистичког човека“. Нова култура је пре свега имала задатак да изгради револуционарно ново, класно равноправно друштво, у коме ће културна делатност бити доступна свима. Ипак, тековине прошлости нису у свим сегментима могле бити искорењене, те су неки ранији елементи (нпр. фолклор, тј. игре, музика и др.) били чак и коришћени, али прилагођени новим идеолошким стремљењима. Оно што је посебно разликовало нову, социјалистичку културу од предратне била је масовност која је истицана у први план. Уз масовност нове културе стоје и просечност и доступност различитих видова културних делатности којима је требало усмеравати „друштвену енергију“ и тако свест појединца у потпуности уклопити у свест масе, тј. новог друштва. Путем различитих механизама грађена је нова култура у најширем свом значењу.
Како је развој социјалистичког друштва подразумевао брзе и велике промене у социјалном и привредном, па затим и економском смислу, миграције на релацији село – град, оснивање фабрика и запошљавање у њима, а са тим формирање радничког слоја друштва, као и већу тежњу за образовањем и тако стварање јаке социјалистичке омладине, мењале су се и потребе становништва. Пре свега, започето је са описмењавањем, затим образовањем, како деце и младих тако и одраслих, а када су на овом нивоу постигнути добри резултати, уследио је социјалистички културни препород градова и селâ. Поред професионалног бављења културним делатностима, попут драмске, музичке, ликовне и др., што је у највећој мери упражњавано у Београду, Новом Саду и неколицини већих градова у Србији, ове су делатности биле развијане и неговане и путем аматеризма. Тако је створена нова радничка култура, која је била супротстављена култури других класа, тј. пре свега култури владајуће класе. Омладина је у том периоду такође имала своје поље деловања, уз оснивање бројних омладинских удружења, која су чинила засебну мрежу у оквиру које је су млади делали и деловали на плану културе. Радничка и омладинска култура, често се преплићући, деловале су кроз механизам аматеризма, који је стајао насупрот професионализму и институционализму. Два основна, наизглед супротстављена стремљења у социјалистичкој културној пракси била су следећа: стремљење аматеризма да се приближи професионализму и прерасте у њега, као и укључивање аматерских делатности у рад институција и њихово институционално организовање. Жеља аматеризма да се преиначи у професионализам, испоставља се, није доносила никакву добробит аматерским делатностима, па ни њиховим делатницима, јер је у одређеним периодима аматеризам имао и већи ангажман и значај у оквиру државне културне политике од професионалних културних делатности, пре свега зато што је држава увидела значај аматеризма и његове могућности за идеолошко управљање и контролисање ширег слоја друштва. Институционализација аматеризма, насупрот претходно реченом, у већини случајева донела је аматеризму сигурност у организационом, просторном, па донекле и материјалном смислу, али подстичући га с намером даље професионализације. 
Управљачки систем у култури био је сложен и мењао се у зависности од тежњи културне, али и економске политике. Тако су се од фондова и одбора за културу у првим годинама након рата развили савети културе, а затим и заједнице за културу, па од 1974. и самоуправне интересне заједнице, да би се 1990. године поново успоставио систем фондова. Приметан је кружни пут током кога је покушано да се децентрализују управни органи и расподели економско управљање културом, али када је дошло до апсолутног „цепања“ и немогућности финансијске контроле од стране државе, управни систем се поново враћа централистичком организовању. 
Развој и промене управљачких тела у култури пратили су тежње културне политике, која је одређивала правац културних делатности, а са тим и оснивања културних институција. Тако је културна политика након рата, пре свега, била окренута описмењавању и образовању, па је сходно томе ширена мрежа библиотека и повећаван број углавном новинских листова, а у оквиру аматерске делатности оснивана су културно-уметничка друштва која су неговала различите секције, а понајпре фолклорну. Током педесетих и шездесетих година није било великог помака у формирању нових институција, изузев ширења мреже институција са основном културном делатношћу, као што су, на пример, раднички универзитети и домови културе, а седамдесетих и осамдесетих година дошло је до наглог развоја културних делатности, институција, удружења и активности у области културног аматеризма. У овом последњем периоду социјализма, а истовремено најплоднијем за ширење аматерских културних делатности, приметан је пораст основаних културно-уметничких друштава и институција које се баве медијима (аматерски радио), музичком и књижевном културом, а посебно оних које се тичу омладинског аматерског бављења културом (Књижевна омладина, Музичка омладина и др.). 
Нови Пазар је насеље у коме вековима опстаје својеврсна езготична мешавина исламског и православног, свакако традиционалног наслеђа народа који већ генерацијама живе на истом поднебљу, али са два различита културна обрасца, условљена пре свега вероисповедном различитошћу. Тако је и одраније овај простор, богат разноврсним културним додирима и прожимањима, привлачио бројне уметнике који су из културних традиција и разноликости овoга града црпли инспирацију за своје стваралаштво. Поред сегмената постојеће културне баштине, који су бивали модификовани у складу с новим друштвено-политичким стремљењима, након Другог светског рата, план културног развоја подразумевао је и нове облике креативног деловања, пре свега бивајући усмераван ка аматеризму у култури.
Са формирањем нове културне политике – социјалистичке, настаје и нови општи контекст културне политике и развоја институција културе, кроз које се може пратити не само развој ове политике, већ и један шири друштвени феномен, тј. формирање социјалистичког човека, онога који је уздигао Нови Пазар, град који је пригрлио нову социјалистичку културу, која му је била прилагођена и стога прихватљива. Аматеризам је у том културном развоју одиграо можда и најважнију улогу – социјалну, будући да је путем својих садржаја допринео и већем заједништву оних који су вековима били супротстављени, а заправо су били најближи једни другима живећи једни уз друге – православни и муслимани. Братство-јединство је на овој територији било живо и живело је кроз културу, а пре свега кроз културне манифестације, оне које су управо и одсликавале заједништво у смислу једнакости и задовољења животних услова. Период бурних друштвених промена донео је доста новина, у истраживаном периоду – на локалу, углавном позитивних за становништво дате заједнице. Култура и уметност добиле су високо место у друштвеној свести и прихваћене су као део потреба свакодневице. 
Управо стога је наша намера била да представимо ово културно богатство које је у  периоду од неколико деценија баштинио Нови Пазар. Са оваквим стремљењима, Нови Пазар је, и поред велике културне заосталости, у првим годинама након рата покушавао да иде у корак са републичким развојем културе. Развој управних органа у Новом Пазару у потпуности је пратио догађања на републичком / државном нивоу. Разлог за овакво праћење могао се наћи у економској зависности од републичких фондова, пошто је Нови Пазар био неразвијена локална заједница, али се не смеју занемарити ни политичко-идеолошки разлози. Када је у питању развој институција културе, он је у понеким периодима заостајао за републичким просеком, што је, како смо већ поменули, бивало из оправданих разлога. Овде, дакле, долазимо до помињаног микро плана развоја културе, тј. до локалних карактеристика на које је морала бити обраћана пажња како би се задовољиле потребе и могућности становништва, те како би осмишљене културне делатности испуниле свој циљ. Развој институција културе у Новом Пазару кретао се од институција образовања за одрасле (Народни универзитет), затим образовања за раднике (Раднички универзитет), па преко институција културе (Дом културе, Дом омладине са различитим удружењима и активностима, па и манифестацијама), које су биле засноване на аматерској делатности. Дакле, иако је Нови Пазар, посебно у прве две деценије након рата, припадао неразвијеним подручјима у погледу културе, индустријализација и масовне миграције из села у град допринеле су брзом прилагођавању људи новој социјалистичкој култури, са којом је скупа прихваћен и аматеризам. Са оваквим полазиштем, природно је било да су институције културе које су неговале аматеризам имале и добру пријемчивост код становништва Новог Пазара, а посебно код омладине, која је и лакше и брже прихватала ову нову културу. Извукавши се из материјалног сиромаштва, али и из културне неразвијености, Нови Пазар је, следећи корак развоја социјалистичке културе, већ седамдесетих година ХХ века постигао значајан напредак, те је доспео на врх аматерске културне делатности у СР Србији, развивши добре организационе системе и формирајући републички, али и ванрепублички познате и признате инситуционалне, традиционалне манифестације.
Иако, из данашње перспективе гледано, изузетно идеолошки обојена, култура је у периоду социјализма била доступна готово свима и углавном радо прихватана, пре свега захваљујући концепту подруштвљавања културе и аматеризму, кроз који се она претежно и спроводила, али и услед изградње и јачања културних институција и манифестација. Тако, и поред бројних негативних ставова по питању културне политике социјализма, ипак се не може занемарити чињеница да је готово сваки омладинац учествовао у неком културном догађању, да су и радни људи имали прилике да посећују позоришта, концерте, изложбе, да је опера била доступна и становницима мањих места, и да су се одигравали још многи други културни догађаји који су били изузетно посећени, а који данас почесто нису доступни већини људи. Тако је и Нови Пазар, уз помоћ социјалистичке културне политике, од мале турске касабе израстао у град богат институцијама културе, који се могао похвалити и републичким и међународним културним манифестацијама.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма",
pages = "1-246",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.,& Аксић, Н.. (2023). Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537
Ђорђевић Црнобрња Ј, Аксић Н. Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма. 2023;:1-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, Аксић, Нина, "Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма" (2023):1-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537 .

Музички идентитет Рома са улица Београда

Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15034
AB  - У овом раду бавићемо се ромском уличном музичком праксом на територији Београда. Ову праксу покушаћемо да представимо у целости, са свим њеним појединостима, а на основу података с терена (разговор са извoђачима), интернет-извора (снимци са Јутјуб платформе, текстови и др.) и научне литературе. Ромска пракса је можда и најзаступљенија улична музичка пракса на територији Београда, неупитно је разноврсна, али ипак поседује бројне карактеристике које обликују њен својеврстан идентитет. Дакле, представићемо и анализираћемо елементе поменуте музичке праксе, као што су следећи: 1. извођачки облици, 2. врсте извођачких састава, 3. одабир и стање инструмената на којима се изводи музика, 4. одабир музичког репертоара, 5. језик на коме се пева, 6. одабир јавних простора на којима се она реализује, 7. догађаји и посебни тренуци у којима се одвија ова музичка пракса, 8. музички развој / каријера и 9. експлоатација деце. Циљ рада је да се, на основу анализе представљених сегмената ове уличне музичке праксе, стекне релевантан увид у посебан музички идентитет ромске уличне музичке праксе у Београду. Такође, циљ овог истраживања је и да се начини модел који би могао послужити за даља
истраживања ромске уличне музичке праксе у другим већим градовима Србије, па затим и омогућити компаративну анализу, као и увид у заједничке, опште црте овог музичког идентитета.
AB  - This paper deals with the musical street practice of the Roma people on the territory of Belgrade. An attempt shall be made to present this practice in its entirety, with all its particularities, based on data obtained in the field (through interviews with performers), Internet sources (YouTube videos, texts, etc.), and academic literature. The Romani practice is possibly the most common
street musical practice on the territory of Belgrade, and while it is undoubtedly diverse, it still possesses numerous characteristics which shape its particular identity. Therefore, the elements of the aforementioned musical practice shall be presented and analyzed, including: 1. forms of musical performance, 2. types of performing ensembles, 3. choice and condition of the instruments used in performing, 4. choice of musical repertoire, 5. the language being sung in, 6. choice of public spaces at which it takes place, 7. events and special occasions during which this musical practice occurs, 8. career development and 9. child exploitation. The aim of the paper is to provide a relevant insight into the special musical identity of the Romani street musical practice in Belgrade by way of analyzing the segments of this street musical practice presented. Moreover, the goal of this research is to construct a model which may serve to conduct further research into the Romani street musical practice in other Serbian cities, as well as enable a comparative analysis and insight into the common, general features of this musical identity.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Музички идентитет Рома са улица Београда
T1  - The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade
SP  - 137
EP  - 156
VL  - 71
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2302137A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15034
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина",
year = "2023",
abstract = "У овом раду бавићемо се ромском уличном музичком праксом на територији Београда. Ову праксу покушаћемо да представимо у целости, са свим њеним појединостима, а на основу података с терена (разговор са извoђачима), интернет-извора (снимци са Јутјуб платформе, текстови и др.) и научне литературе. Ромска пракса је можда и најзаступљенија улична музичка пракса на територији Београда, неупитно је разноврсна, али ипак поседује бројне карактеристике које обликују њен својеврстан идентитет. Дакле, представићемо и анализираћемо елементе поменуте музичке праксе, као што су следећи: 1. извођачки облици, 2. врсте извођачких састава, 3. одабир и стање инструмената на којима се изводи музика, 4. одабир музичког репертоара, 5. језик на коме се пева, 6. одабир јавних простора на којима се она реализује, 7. догађаји и посебни тренуци у којима се одвија ова музичка пракса, 8. музички развој / каријера и 9. експлоатација деце. Циљ рада је да се, на основу анализе представљених сегмената ове уличне музичке праксе, стекне релевантан увид у посебан музички идентитет ромске уличне музичке праксе у Београду. Такође, циљ овог истраживања је и да се начини модел који би могао послужити за даља
истраживања ромске уличне музичке праксе у другим већим градовима Србије, па затим и омогућити компаративну анализу, као и увид у заједничке, опште црте овог музичког идентитета., This paper deals with the musical street practice of the Roma people on the territory of Belgrade. An attempt shall be made to present this practice in its entirety, with all its particularities, based on data obtained in the field (through interviews with performers), Internet sources (YouTube videos, texts, etc.), and academic literature. The Romani practice is possibly the most common
street musical practice on the territory of Belgrade, and while it is undoubtedly diverse, it still possesses numerous characteristics which shape its particular identity. Therefore, the elements of the aforementioned musical practice shall be presented and analyzed, including: 1. forms of musical performance, 2. types of performing ensembles, 3. choice and condition of the instruments used in performing, 4. choice of musical repertoire, 5. the language being sung in, 6. choice of public spaces at which it takes place, 7. events and special occasions during which this musical practice occurs, 8. career development and 9. child exploitation. The aim of the paper is to provide a relevant insight into the special musical identity of the Romani street musical practice in Belgrade by way of analyzing the segments of this street musical practice presented. Moreover, the goal of this research is to construct a model which may serve to conduct further research into the Romani street musical practice in other Serbian cities, as well as enable a comparative analysis and insight into the common, general features of this musical identity.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Музички идентитет Рома са улица Београда, The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade",
pages = "137-156",
volume = "71",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2302137A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15034"
}
Аксић, Н.. (2023). Музички идентитет Рома са улица Београда. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(2), 137-156.
https://doi.org/10.2298/GEI2302137A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15034
Аксић Н. Музички идентитет Рома са улица Београда. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(2):137-156.
doi:10.2298/GEI2302137A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15034 .
Аксић, Нина, "Музички идентитет Рома са улица Београда" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 2 (2023):137-156,
https://doi.org/10.2298/GEI2302137A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15034 .

Од традицијске птице до ʼтића хероја рада: птице у песмама из Фолклорне збирке Етнографског института САНУ

Аксић, Нина

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16321
AB  - Фолклорна збирка Етнографског института САНУ представља драгоцен и богат архивски артефакт, који након отклона од седамдесет година од најо бимнијег прикупљања грађе служи као својеврсно сведочанство датог времена. Изабравши тему птица, као само једног малог сегмента народне традиције, покушаћемо да представимо не само значај ових животиња у оквирима традиционалне културе код Словена са простора Балкана, већ и да покажемо да песме из Фолклорне збирке ЕИ САНУ представљају важну и релевантну грађу за различите врсте истраживања. Тако ћемо у овом раду представити птицу и ʼтића као опште појмове и побројати, па делимично и анализирати, облике у којима се јављају у датим песмама, њихову симболику, значај, контекст у коме се јављају и др. Напослетку, уз најаву другог рада, у коме ће слично бити представљене појединачне врсте птица, даћемо сажет приказ симболичке комплексности и различитости контекста у којима се јавља појам птице или ʼтића. Такође, циљ нам је да покажемо да је квалитет ових песама у томе што представљају документ једног времена и садрже како мотиве који долазе из старијих слојева народне поезије тако и оне који се јављају у тематски новим слојевима народноослободилачке песме, али и неке који се значењски директно ослањају на мотиве из старије епске традиције.
AB  - The Folklore Collection of the Institute of Ethnography SASA is a valuable and rich archival artefact, which, after a gap of seventy years from the most extensive collection of material, serves as a kind of testimony to the given time. By choosing the topic of birds, as only one small segment of folk tradition, an attempt will be made at presenting not only the importance of these animals within the framework of the traditional culture among the Balkan Slavs but also showing that songs from the Folklore Collection of the Institute of Ethnography SASA represent important and relevant material for various types of research. In this paper, the bird and the nestling will be presented as general concepts, the forms in which they appear in given songs, alongside their symbolism, significance, context in which they appear, etc. will be enumerated and partially analyzed. Finally, with the announcement of another paper in which individual bird species will be presented in a similar way, a concise account of the symbolic complexity and diversity of contexts in which the bird or nestling concept appears has been given. Moreover, the aim of the paper is to indicate that the quality of these songs lies in the fact that they represent a document of a time and contain both the motifs stemming from the older layers of folk poetry, as well as those that appear in thematically new layers of people’s liberation songs, but also some that are semantically directly based on the motifs from older epic tradition.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду
PB  - Београд : Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”
T2  - Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association
T1  - Од традицијске птице до ʼтића хероја рада: птице у песмама из Фолклорне збирке Етнографског института САНУ
T1  - From Traditional Bird to Nestling the Work Hero: Birds in the Songs from the Folklore Collection of the Institute of Ethnography SASA
SP  - 45
EP  - 62
VL  - 8
IS  - 1-2
DO  - 10.18485/folk.2023.8.1_2.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16321
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина",
year = "2023",
abstract = "Фолклорна збирка Етнографског института САНУ представља драгоцен и богат архивски артефакт, који након отклона од седамдесет година од најо бимнијег прикупљања грађе служи као својеврсно сведочанство датог времена. Изабравши тему птица, као само једног малог сегмента народне традиције, покушаћемо да представимо не само значај ових животиња у оквирима традиционалне културе код Словена са простора Балкана, већ и да покажемо да песме из Фолклорне збирке ЕИ САНУ представљају важну и релевантну грађу за различите врсте истраживања. Тако ћемо у овом раду представити птицу и ʼтића као опште појмове и побројати, па делимично и анализирати, облике у којима се јављају у датим песмама, њихову симболику, значај, контекст у коме се јављају и др. Напослетку, уз најаву другог рада, у коме ће слично бити представљене појединачне врсте птица, даћемо сажет приказ симболичке комплексности и различитости контекста у којима се јавља појам птице или ʼтића. Такође, циљ нам је да покажемо да је квалитет ових песама у томе што представљају документ једног времена и садрже како мотиве који долазе из старијих слојева народне поезије тако и оне који се јављају у тематски новим слојевима народноослободилачке песме, али и неке који се значењски директно ослањају на мотиве из старије епске традиције., The Folklore Collection of the Institute of Ethnography SASA is a valuable and rich archival artefact, which, after a gap of seventy years from the most extensive collection of material, serves as a kind of testimony to the given time. By choosing the topic of birds, as only one small segment of folk tradition, an attempt will be made at presenting not only the importance of these animals within the framework of the traditional culture among the Balkan Slavs but also showing that songs from the Folklore Collection of the Institute of Ethnography SASA represent important and relevant material for various types of research. In this paper, the bird and the nestling will be presented as general concepts, the forms in which they appear in given songs, alongside their symbolism, significance, context in which they appear, etc. will be enumerated and partially analyzed. Finally, with the announcement of another paper in which individual bird species will be presented in a similar way, a concise account of the symbolic complexity and diversity of contexts in which the bird or nestling concept appears has been given. Moreover, the aim of the paper is to indicate that the quality of these songs lies in the fact that they represent a document of a time and contain both the motifs stemming from the older layers of folk poetry, as well as those that appear in thematically new layers of people’s liberation songs, but also some that are semantically directly based on the motifs from older epic tradition.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд : Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”",
journal = "Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association",
title = "Од традицијске птице до ʼтића хероја рада: птице у песмама из Фолклорне збирке Етнографског института САНУ, From Traditional Bird to Nestling the Work Hero: Birds in the Songs from the Folklore Collection of the Institute of Ethnography SASA",
pages = "45-62",
volume = "8",
number = "1-2",
doi = "10.18485/folk.2023.8.1_2.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16321"
}
Аксић, Н.. (2023). Од традицијске птице до ʼтића хероја рада: птице у песмама из Фолклорне збирке Етнографског института САНУ. in Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association
Београд : Удружење фолклориста Србије., 8(1-2), 45-62.
https://doi.org/10.18485/folk.2023.8.1_2.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16321
Аксић Н. Од традицијске птице до ʼтића хероја рада: птице у песмама из Фолклорне збирке Етнографског института САНУ. in Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association. 2023;8(1-2):45-62.
doi:10.18485/folk.2023.8.1_2.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16321 .
Аксић, Нина, "Од традицијске птице до ʼтића хероја рада: птице у песмама из Фолклорне збирке Етнографског института САНУ" in Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association, 8, no. 1-2 (2023):45-62,
https://doi.org/10.18485/folk.2023.8.1_2.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16321 .

Актуелизација и маргинализација Растка Немањића – Светог Саве у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас

Аксић, Нина

(Ниш : Центар за црквене студије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2023
UR  - https://www.crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/issue/view/23/3
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13695
AB  - У раду ће бити представљени процеси актуелизације и
маргинализације Растка Немањића – Светог Саве кроз празновање Савиндана и
именовање установа у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас. Приказаћемо начине
и измене празновања школске славе у школама у Новом Пазару узроковане одређеним
променама у друштву, као и народна и верска светковања Савиндана. Биће указано и на
губљење лика Светог Саве са јавне сцене Новог Пазара или на промену имена, што ће
бити посебно коментарисано у оквиру политичко-друштвено-културних промена. Циљ
рада је представљање утицаја историјских и актуелних друштвено-политичких
околности на (не)актуелизовање лика Светог Саве. Сагледавањем са културолошког
аспекта, биће покушано да се представи и повезаност утицаја политике и „потребе“
друштва за ревитализацијом вере, па и култа Светог Саве у датом тренутку.
AB  - The work will present processes of actualization and marginalization of Rastko
Nemanjić – St. Sava trought celebrating Savindan and naming institutions in New Pazarу from
the begining of the ХХ century to the present. We're going to show ways of celebrating school
fame in schools in New Pazar, changes to celebrations caused by certain changes in society, as
well as the folk and religious festivés of Savindan. Besides this, will also be pointed out for the
loss of the image of St. Sava from the public sceen of New Pazar or by the name change, which
will be specifically commented within the framework of political and socio-cultural changes.
The aim of the work is to present the impact of historical and current socio-political
circumstances on (non-) actuarialization of the image of St. Sava. Also, viewed from a cultural
point of view, an attempt will be made to present a link between the impact of politics and and
the "needs" of society for the revitalization of faith and even the cult of St. Sava at a given
moment.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Црквене студије / Church studies
T1  - Актуелизација и маргинализација Растка Немањића – Светог Саве у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас
T1  - Actualization and Marginalization of Rastko Nemanjić – St. Sava in New Pazar from the Begining of the XX Century to the Present
SP  - 649
EP  - 667
VL  - ХХ
IS  - 20
DO  - 10.18485/ccs_cs.2023.20.20.43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13695
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина",
year = "2023",
abstract = "У раду ће бити представљени процеси актуелизације и
маргинализације Растка Немањића – Светог Саве кроз празновање Савиндана и
именовање установа у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас. Приказаћемо начине
и измене празновања школске славе у школама у Новом Пазару узроковане одређеним
променама у друштву, као и народна и верска светковања Савиндана. Биће указано и на
губљење лика Светог Саве са јавне сцене Новог Пазара или на промену имена, што ће
бити посебно коментарисано у оквиру политичко-друштвено-културних промена. Циљ
рада је представљање утицаја историјских и актуелних друштвено-политичких
околности на (не)актуелизовање лика Светог Саве. Сагледавањем са културолошког
аспекта, биће покушано да се представи и повезаност утицаја политике и „потребе“
друштва за ревитализацијом вере, па и култа Светог Саве у датом тренутку., The work will present processes of actualization and marginalization of Rastko
Nemanjić – St. Sava trought celebrating Savindan and naming institutions in New Pazarу from
the begining of the ХХ century to the present. We're going to show ways of celebrating school
fame in schools in New Pazar, changes to celebrations caused by certain changes in society, as
well as the folk and religious festivés of Savindan. Besides this, will also be pointed out for the
loss of the image of St. Sava from the public sceen of New Pazar or by the name change, which
will be specifically commented within the framework of political and socio-cultural changes.
The aim of the work is to present the impact of historical and current socio-political
circumstances on (non-) actuarialization of the image of St. Sava. Also, viewed from a cultural
point of view, an attempt will be made to present a link between the impact of politics and and
the "needs" of society for the revitalization of faith and even the cult of St. Sava at a given
moment.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Црквене студије / Church studies",
title = "Актуелизација и маргинализација Растка Немањића – Светог Саве у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас, Actualization and Marginalization of Rastko Nemanjić – St. Sava in New Pazar from the Begining of the XX Century to the Present",
pages = "649-667",
volume = "ХХ",
number = "20",
doi = "10.18485/ccs_cs.2023.20.20.43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13695"
}
Аксић, Н.. (2023). Актуелизација и маргинализација Растка Немањића – Светог Саве у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас. in Црквене студије / Church studies
Ниш : Центар за црквене студије., ХХ(20), 649-667.
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2023.20.20.43
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13695
Аксић Н. Актуелизација и маргинализација Растка Немањића – Светог Саве у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас. in Црквене студије / Church studies. 2023;ХХ(20):649-667.
doi:10.18485/ccs_cs.2023.20.20.43
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13695 .
Аксић, Нина, "Актуелизација и маргинализација Растка Немањића – Светог Саве у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас" in Црквене студије / Church studies, ХХ, no. 20 (2023):649-667,
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2023.20.20.43 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13695 .

Од клот пасуља до сарми са сојом – Пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату

Аксић, Нина

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14839
AB  - Истраживања традиционалне културе, са посебним акцентом на обредну 
исхрану, на територији српског и румунског Баната, вршена су дужи низ година у оквиру два пројекта – „Истраживање историје и културе Срба у Румунији”, у организацији Научног центра при Савезу Срба у Румунији (Темишвар, Румунија) и „Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. 
Лингвистички и етнолошки аспект“ и „Култура исхране у Војводини – Лингвистички и етнолошки аспект“, чији је носилац била Матица српска (Нови 
Сад, Србија). Као учесник прво поменутог пројекта желим да издвојим један 
од сегмената из богатих забелешки са терена које се односе на обредну храну 
у посту и представим сличности које се уочавају у традиционалним обрасцима, али и запаженим променама код Срба са обе стране државне границе. У раду ће бити приказани некадашњи и садашњи начини и мотиви поста, као и процес припреме обредне посне хране. Један од постављених циљева у раду је да се осветле друштвено-политичко-економске околности за одржавање / не одржавање поста, односно, да се укаже на промене настале током времена, па самим тим и на једну нову слику традиционалне културе. Кроз представљање краћих сегмената транскрипата и коментара аутора текста, приказаће се не сȃмо богатство грађе, већ и идентитетски елементи који спајају српски народ раздвојен државном границом.
AB  - Research of traditional culture, with a special emphasis on ceremonial nutrition, on 
the territory of Serbian and Romanian Banat, have been carried out for many years 
within two projects – „Exploring the history and culture of Serbs in Romania“,
organized by the Scientific Centre at the Union of Serbs in Romania (Timisoara, 
Romania) and „The culture of nutrition in Vojvodina through ceremonial practice. 
Linguistic and ethnological aspect“ and „The culture of nutrition in Vojvodina. 
Linguistic and ethnological aspect“, owned by Matica srpska (Novi Sad, Serbia). 
As a participant in the first mentioned project I want to extract one of the segments 
from the rich notes from the field relating to the ceremonial nutrition in the fast 
and present the similarities observed in traditional forms, but also notable changes 
in Serbs on both sides of the state border. The work will show past and present 
methods and motives of fasting as well as the process of preparing ceremonial 
fast food. One of the goals set out in the work is to illuminate socio-political-economic circumstances for maintaining / not maintaining fasting, i.e., to point out 
changes made over time and therefore a new picture of traditional culture. Through 
the presentation of shorter segments of transcripts and comments from the author 
of the text, it will show not only the richness of the timber, but also the identity 
elements that connect the Serbian people separated by the state border.
PB  - Темишвар : Савез Срба у  Румунији, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији
PB  - Темишвар : Филолошки,  историјски и теолошки факултет Западног  универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта / Originations
T1  - Од клот пасуља до сарми са сојом – Пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату
T1  - From „Klot“ Beans to Sarma with Soybean – Fasting through the Folk Tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat
SP  - 9
EP  - 23
VL  - 9
DO  - 10.46630/ish.9.2023.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14839
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина",
year = "2023",
abstract = "Истраживања традиционалне културе, са посебним акцентом на обредну 
исхрану, на територији српског и румунског Баната, вршена су дужи низ година у оквиру два пројекта – „Истраживање историје и културе Срба у Румунији”, у организацији Научног центра при Савезу Срба у Румунији (Темишвар, Румунија) и „Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. 
Лингвистички и етнолошки аспект“ и „Култура исхране у Војводини – Лингвистички и етнолошки аспект“, чији је носилац била Матица српска (Нови 
Сад, Србија). Као учесник прво поменутог пројекта желим да издвојим један 
од сегмената из богатих забелешки са терена које се односе на обредну храну 
у посту и представим сличности које се уочавају у традиционалним обрасцима, али и запаженим променама код Срба са обе стране државне границе. У раду ће бити приказани некадашњи и садашњи начини и мотиви поста, као и процес припреме обредне посне хране. Један од постављених циљева у раду је да се осветле друштвено-политичко-економске околности за одржавање / не одржавање поста, односно, да се укаже на промене настале током времена, па самим тим и на једну нову слику традиционалне културе. Кроз представљање краћих сегмената транскрипата и коментара аутора текста, приказаће се не сȃмо богатство грађе, већ и идентитетски елементи који спајају српски народ раздвојен државном границом., Research of traditional culture, with a special emphasis on ceremonial nutrition, on 
the territory of Serbian and Romanian Banat, have been carried out for many years 
within two projects – „Exploring the history and culture of Serbs in Romania“,
organized by the Scientific Centre at the Union of Serbs in Romania (Timisoara, 
Romania) and „The culture of nutrition in Vojvodina through ceremonial practice. 
Linguistic and ethnological aspect“ and „The culture of nutrition in Vojvodina. 
Linguistic and ethnological aspect“, owned by Matica srpska (Novi Sad, Serbia). 
As a participant in the first mentioned project I want to extract one of the segments 
from the rich notes from the field relating to the ceremonial nutrition in the fast 
and present the similarities observed in traditional forms, but also notable changes 
in Serbs on both sides of the state border. The work will show past and present 
methods and motives of fasting as well as the process of preparing ceremonial 
fast food. One of the goals set out in the work is to illuminate socio-political-economic circumstances for maintaining / not maintaining fasting, i.e., to point out 
changes made over time and therefore a new picture of traditional culture. Through 
the presentation of shorter segments of transcripts and comments from the author 
of the text, it will show not only the richness of the timber, but also the identity 
elements that connect the Serbian people separated by the state border.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у  Румунији, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, Темишвар : Филолошки,  историјски и теолошки факултет Западног  универзитета у Темишвару, Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "Од клот пасуља до сарми са сојом – Пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату, From „Klot“ Beans to Sarma with Soybean – Fasting through the Folk Tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat",
pages = "9-23",
volume = "9",
doi = "10.46630/ish.9.2023.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14839"
}
Аксић, Н.. (2023). Од клот пасуља до сарми са сојом – Пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату. in Исходишта / Originations
Темишвар : Савез Срба у  Румунији, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији., 9, 9-23.
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14839
Аксић Н. Од клот пасуља до сарми са сојом – Пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату. in Исходишта / Originations. 2023;9:9-23.
doi:10.46630/ish.9.2023.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14839 .
Аксић, Нина, "Од клот пасуља до сарми са сојом – Пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату" in Исходишта / Originations, 9 (2023):9-23,
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14839 .

Будућност народне традиције ‒ поглед из перспективе дечје антропологије

Аксић, Нина

(Нови Сад : Архив Војводине, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2023
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/zbornik-radova/horizonti-budu%C4%87nosti-antropolo%C5%A1ki-i-drugi-nau%C4%8Dni-pristupi
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15533
AB  - Нови миленијум доноси и нове погледе како на прошлост тако и на садашњост и будућност. Сходно реченом, циљ истраживања биће да испита колико су новe генерације деце ‒ деце која похађају од 1. до 4. разреда основне школе – заинтересована за традиционалну културу, а која им је доступна углавном путем традиционалних медија, највише кроз различите публикације. Такође, у складу са њиховим интересовањима, циљ је и да се сазна да ли
би више обраћали пажњу на овакве садржаје ако би им они били доступни путем различитих игрица на таблетима и/или паметним телефонима. Иако након деведесетих година ХХ века почиње ревитализација традиције, тек од краја друге деценије ХХI века, са оснивањем бројних издавачких кућа које имају своја одељења за децу, примећује се пораст интересовања за штампање различитих публикација са садржајем елемената народне традиције, па ће се у раду дати кратак осврт на теме којима се бави та литература. С
обзиром на то, данас постоје бројне сликовнице и дечје књиге мањег обима, као и бојанке. Од 2010. године у ниже разреде основних школа уведен је и изборни предмет Народна традиција, те ћемо на основу мишљења деце о том предмету настојати да сагледамо и пружимо што целовитију слику која се односи на важност, начин представљања, као и на занимљивост народне традиције за нове генерације. Предложићемо и нове начине на које би се генерацији Z (деца рођена од 2007. године до данас) могло представити богатство народне традиције и побудити њихово интересовање за бављење етнологијом и антропологијом у будућности.
AB  - New millennium, new views on both the past and the present, and thus the future, have been noticeable. The aim of the research will be to examine how much new generations of children attending the 1st to 4th grade of primary school are interested in traditional culture, that is, that segment of it which concerns the custom’s practice and former life in the countryside, which is available to them mainly through traditional media, and mostly through various publications. Also,
in accordance with their interests, the goal is to find out whether they would pay more attention to such content if they were available through various games on tablets and smartphones. Although after the nineties of the twentieth century, the revitalization of tradition began, since the end of the second decade of the XXI century, with the establishment of numerous publishing houses that have their own departments for children, there is an increase in their interest in printing various publications containing elements of folk tradition, so the paper will give a brief overview of the topics covered in this literature. Given that, today there are numerous picture books and children’s books of small size with and without tasks, as well as coloring books. Since 2010, an elective subject has been introduced in the lower grades of primary schools as a compulsory subject ‒ Folk tradition, and with the help of children’s opinions on this subject, they will try to see and to some
extent create an overall picture that refers to the importance, manner of presentation, as well as the interest of folk tradition for these new generations. We will also suggest new ways in which Generation Z (children born from 2007 until today) could be introduced to the richness of folk tradition and be interested in perhaps future work in ethnology and anthropology.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи / Horizons of the future : anthropological and other scientific approaches
T1  - Будућност народне традиције ‒ поглед из перспективе дечје антропологије
T1  - The future of folk tradition: a view from the perspective of children’s anthropology
SP  - 257
EP  - 279
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15533
ER  - 
@inbook{
author = "Аксић, Нина",
year = "2023",
abstract = "Нови миленијум доноси и нове погледе како на прошлост тако и на садашњост и будућност. Сходно реченом, циљ истраживања биће да испита колико су новe генерације деце ‒ деце која похађају од 1. до 4. разреда основне школе – заинтересована за традиционалну културу, а која им је доступна углавном путем традиционалних медија, највише кроз различите публикације. Такође, у складу са њиховим интересовањима, циљ је и да се сазна да ли
би више обраћали пажњу на овакве садржаје ако би им они били доступни путем различитих игрица на таблетима и/или паметним телефонима. Иако након деведесетих година ХХ века почиње ревитализација традиције, тек од краја друге деценије ХХI века, са оснивањем бројних издавачких кућа које имају своја одељења за децу, примећује се пораст интересовања за штампање различитих публикација са садржајем елемената народне традиције, па ће се у раду дати кратак осврт на теме којима се бави та литература. С
обзиром на то, данас постоје бројне сликовнице и дечје књиге мањег обима, као и бојанке. Од 2010. године у ниже разреде основних школа уведен је и изборни предмет Народна традиција, те ћемо на основу мишљења деце о том предмету настојати да сагледамо и пружимо што целовитију слику која се односи на важност, начин представљања, као и на занимљивост народне традиције за нове генерације. Предложићемо и нове начине на које би се генерацији Z (деца рођена од 2007. године до данас) могло представити богатство народне традиције и побудити њихово интересовање за бављење етнологијом и антропологијом у будућности., New millennium, new views on both the past and the present, and thus the future, have been noticeable. The aim of the research will be to examine how much new generations of children attending the 1st to 4th grade of primary school are interested in traditional culture, that is, that segment of it which concerns the custom’s practice and former life in the countryside, which is available to them mainly through traditional media, and mostly through various publications. Also,
in accordance with their interests, the goal is to find out whether they would pay more attention to such content if they were available through various games on tablets and smartphones. Although after the nineties of the twentieth century, the revitalization of tradition began, since the end of the second decade of the XXI century, with the establishment of numerous publishing houses that have their own departments for children, there is an increase in their interest in printing various publications containing elements of folk tradition, so the paper will give a brief overview of the topics covered in this literature. Given that, today there are numerous picture books and children’s books of small size with and without tasks, as well as coloring books. Since 2010, an elective subject has been introduced in the lower grades of primary schools as a compulsory subject ‒ Folk tradition, and with the help of children’s opinions on this subject, they will try to see and to some
extent create an overall picture that refers to the importance, manner of presentation, as well as the interest of folk tradition for these new generations. We will also suggest new ways in which Generation Z (children born from 2007 until today) could be introduced to the richness of folk tradition and be interested in perhaps future work in ethnology and anthropology.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи / Horizons of the future : anthropological and other scientific approaches",
booktitle = "Будућност народне традиције ‒ поглед из перспективе дечје антропологије, The future of folk tradition: a view from the perspective of children’s anthropology",
pages = "257-279",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15533"
}
Аксић, Н.. (2023). Будућност народне традиције ‒ поглед из перспективе дечје антропологије. in Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи / Horizons of the future : anthropological and other scientific approaches
Нови Сад : Архив Војводине., 257-279.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15533
Аксић Н. Будућност народне традиције ‒ поглед из перспективе дечје антропологије. in Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи / Horizons of the future : anthropological and other scientific approaches. 2023;:257-279.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15533 .
Аксић, Нина, "Будућност народне традиције ‒ поглед из перспективе дечје антропологије" in Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи / Horizons of the future : anthropological and other scientific approaches (2023):257-279,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15533 .

Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма

Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2023)

TY  - BOOK
PY  - 2023
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/787/651bf1773af5e_N.-Aksi%C4%87.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16053
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T1  - Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма
SP  - 1
EP  - 246
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16053
ER  - 
@book{
editor = "Аксић, Нина",
year = "2023",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
title = "Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма",
pages = "1-246",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16053"
}
Аксић, Н.. (2023). Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма. 
Београд : Етнографски институт САНУ., 1-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16053
Аксић Н. Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма. 2023;:1-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16053 .
Аксић, Нина, "Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма" (2023):1-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16053 .

Терен и стакларско нематеријално културно наслеђе

Аксић, Нина В.; Пешић, Тијана З.

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Аксић, Нина В.
AU  - Пешић, Тијана З.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16251
AB  - У раду ће бити представљен значај теренског истраживања за бележење и очување нематеријалног културног наслеђа, са посебним освртом на стакларско наслеђе. Параћин са околином посебно је погодан терен за обављање теренских истраживања о стакларству. Наиме, због рада Српске фабрике стакла током ХХ и у XXI веку, велики број становника ове општине био је запослен у овој фабрици, а затим су неки мајстори наставили да се баве стакларским занатима у сопственим радионицама. Дакле, стакларство и „стакларци“ јесу важан део локалног идентитета, што чини основ за теренска истраживања која изнова отварају нове теме и шире, тј. повезују тему стакларства са културним, друштвеним, привредним и другим сегментима живота. Из овог разлога, за потребе истраживања осмишљени су и упитници чији ће један сегмент бити дат у раду. Циљ нам је да овим радом представимо значај стакларске баштине и теренског истраживања за очување нематеријалног културног наслеђа и да скренемо пажњу на освешћивање локалне заједнице за коју је стакларство део свакодневице. На тај начин могуће је побољшати видљивост и подстакнути и млађе генерације да не забораве на важност стакларства.
AB  - The paper will present a importance of field research for the recording and preservation of intangible cultural heritage, with a special focus on the glass heritage. Paraćin and its surroundings are a particularly suitable area for conducting field research on glassmaking. Namely, due to the work of the Serbian glass factory during the 19th century and in the 21st century, a large number of residents of this municipality were employed in this factory, and then some craftsmen continued to engage in glassmaking crafts in their own workshops. Therefore, glassmaking and „glaziers” are an important part of the local identity, which forms the basis for field research that opens up new and broader topics, i.e. connect the topic of glassmaking with cultural, social, economic and other segments of life. For this reason, questionnaires were designed for the purposes of research, one segment of which will be given in the paper. With this work, we aim to present the importance of glassmaking heritage and field research for the preservation of intangible cultural heritage and to draw attention to the awareness of the local community for whom glassmaking is part of everyday life. In this way, it is possible to improve visibility and encourage the younger generations not to forget the importance of glassmaking.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области - Источна Србија као надахнуће и истраживачки изазов: зборник радова у част проф. др Сретена Петровића / Ethno-cultural Annals for the study of the culture of Eastern Serbia and the adjacent areas -  Eastern Serbia as an inspiration and research challenge: a collection of works in honor of Prof. Dr. Sreten Petrović
T1  - Терен и стакларско нематеријално културно наслеђе
T1  - The field and the glass nonmaterial cultural heritage
SP  - 167
EP  - 179
IS  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16251
ER  - 
@inbook{
author = "Аксић, Нина В. and Пешић, Тијана З.",
year = "2023",
abstract = "У раду ће бити представљен значај теренског истраживања за бележење и очување нематеријалног културног наслеђа, са посебним освртом на стакларско наслеђе. Параћин са околином посебно је погодан терен за обављање теренских истраживања о стакларству. Наиме, због рада Српске фабрике стакла током ХХ и у XXI веку, велики број становника ове општине био је запослен у овој фабрици, а затим су неки мајстори наставили да се баве стакларским занатима у сопственим радионицама. Дакле, стакларство и „стакларци“ јесу важан део локалног идентитета, што чини основ за теренска истраживања која изнова отварају нове теме и шире, тј. повезују тему стакларства са културним, друштвеним, привредним и другим сегментима живота. Из овог разлога, за потребе истраживања осмишљени су и упитници чији ће један сегмент бити дат у раду. Циљ нам је да овим радом представимо значај стакларске баштине и теренског истраживања за очување нематеријалног културног наслеђа и да скренемо пажњу на освешћивање локалне заједнице за коју је стакларство део свакодневице. На тај начин могуће је побољшати видљивост и подстакнути и млађе генерације да не забораве на важност стакларства., The paper will present a importance of field research for the recording and preservation of intangible cultural heritage, with a special focus on the glass heritage. Paraćin and its surroundings are a particularly suitable area for conducting field research on glassmaking. Namely, due to the work of the Serbian glass factory during the 19th century and in the 21st century, a large number of residents of this municipality were employed in this factory, and then some craftsmen continued to engage in glassmaking crafts in their own workshops. Therefore, glassmaking and „glaziers” are an important part of the local identity, which forms the basis for field research that opens up new and broader topics, i.e. connect the topic of glassmaking with cultural, social, economic and other segments of life. For this reason, questionnaires were designed for the purposes of research, one segment of which will be given in the paper. With this work, we aim to present the importance of glassmaking heritage and field research for the preservation of intangible cultural heritage and to draw attention to the awareness of the local community for whom glassmaking is part of everyday life. In this way, it is possible to improve visibility and encourage the younger generations not to forget the importance of glassmaking.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области - Источна Србија као надахнуће и истраживачки изазов: зборник радова у част проф. др Сретена Петровића / Ethno-cultural Annals for the study of the culture of Eastern Serbia and the adjacent areas -  Eastern Serbia as an inspiration and research challenge: a collection of works in honor of Prof. Dr. Sreten Petrović",
booktitle = "Терен и стакларско нематеријално културно наслеђе, The field and the glass nonmaterial cultural heritage",
pages = "167-179",
number = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16251"
}
Аксић, Н. В.,& Пешић, Т. З.. (2023). Терен и стакларско нематеријално културно наслеђе. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области - Источна Србија као надахнуће и истраживачки изазов: зборник радова у част проф. др Сретена Петровића / Ethno-cultural Annals for the study of the culture of Eastern Serbia and the adjacent areas -  Eastern Serbia as an inspiration and research challenge: a collection of works in honor of Prof. Dr. Sreten Petrović
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(26), 167-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16251
Аксић НВ, Пешић ТЗ. Терен и стакларско нематеријално културно наслеђе. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области - Источна Србија као надахнуће и истраживачки изазов: зборник радова у част проф. др Сретена Петровића / Ethno-cultural Annals for the study of the culture of Eastern Serbia and the adjacent areas -  Eastern Serbia as an inspiration and research challenge: a collection of works in honor of Prof. Dr. Sreten Petrović. 2023;(26):167-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16251 .
Аксић, Нина В., Пешић, Тијана З., "Терен и стакларско нематеријално културно наслеђе" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области - Источна Србија као надахнуће и истраживачки изазов: зборник радова у част проф. др Сретена Петровића / Ethno-cultural Annals for the study of the culture of Eastern Serbia and the adjacent areas -  Eastern Serbia as an inspiration and research challenge: a collection of works in honor of Prof. Dr. Sreten Petrović, no. 26 (2023):167-179,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16251 .

The Creation of the Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA: Inform on theFirst Results of an Ongoing Project

Vuković, Bojana; Trubarac Matić, Đorđina; Tomašević, Milan; Aksić, Nina; Trbojević, Danilo

(Beograd : Univerzitet. Matematički fakultet / Belgrade : University. Faculty of Mathematics, 2023)

TY  - CONF
AU  - Vuković, Bojana
AU  - Trubarac Matić, Đorđina
AU  - Tomašević, Milan
AU  - Aksić, Nina
AU  - Trbojević, Danilo
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15161
AB  - The Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts has an extensive
folklore collection, containing mainly folk songs, but also other folklore literary genres from all around
the former Yugoslavia, which were collected immediately after World War 2. This archival material
provides an insight into one of the most dynamic transitional periods of Yugoslav history and can be
valuable for the future study and understanding of social phenomena, processes, and events by which it
was marked. The Institute of Ethnography SASA has recognized the significance of this collection and
has initiated efforts for its systematization and digitalization. The ongoing project The Creation of the
Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA started in 2022 as a result of a joint effort of a
group of IE SASA personnel and the engineer Branislav Tomić. The Project is developed with the
financial support of the Ministry of Culture of the Republic of Serbia.
The paper aims to present the results achieved within the first project year, with a focus put on the
description and use of the database and its web application. There will be discussed the process of our
work and the challenges encountered, as well as the main directions in which we plan to improve both
the Database of the Folklore Collection of IE SASA and its web application.
PB  - Beograd : Univerzitet. Matematički fakultet / Belgrade : University. Faculty of Mathematics
C3  - Digitalizacija nacionalne baštine, starih zapisa iz prirodnih i društvenih nauka i digitalna humanistika: knjiga apstrakata / Digitization of Cultural Heritage, Old Records from the  Natural and Social Sciences and Digital Humanities: Book of Abstracts
T1  - The Creation of the Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA: Inform on theFirst Results of an Ongoing Project
SP  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15161
ER  - 
@conference{
author = "Vuković, Bojana and Trubarac Matić, Đorđina and Tomašević, Milan and Aksić, Nina and Trbojević, Danilo",
year = "2023",
abstract = "The Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts has an extensive
folklore collection, containing mainly folk songs, but also other folklore literary genres from all around
the former Yugoslavia, which were collected immediately after World War 2. This archival material
provides an insight into one of the most dynamic transitional periods of Yugoslav history and can be
valuable for the future study and understanding of social phenomena, processes, and events by which it
was marked. The Institute of Ethnography SASA has recognized the significance of this collection and
has initiated efforts for its systematization and digitalization. The ongoing project The Creation of the
Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA started in 2022 as a result of a joint effort of a
group of IE SASA personnel and the engineer Branislav Tomić. The Project is developed with the
financial support of the Ministry of Culture of the Republic of Serbia.
The paper aims to present the results achieved within the first project year, with a focus put on the
description and use of the database and its web application. There will be discussed the process of our
work and the challenges encountered, as well as the main directions in which we plan to improve both
the Database of the Folklore Collection of IE SASA and its web application.",
publisher = "Beograd : Univerzitet. Matematički fakultet / Belgrade : University. Faculty of Mathematics",
journal = "Digitalizacija nacionalne baštine, starih zapisa iz prirodnih i društvenih nauka i digitalna humanistika: knjiga apstrakata / Digitization of Cultural Heritage, Old Records from the  Natural and Social Sciences and Digital Humanities: Book of Abstracts",
title = "The Creation of the Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA: Inform on theFirst Results of an Ongoing Project",
pages = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15161"
}
Vuković, B., Trubarac Matić, Đ., Tomašević, M., Aksić, N.,& Trbojević, D.. (2023). The Creation of the Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA: Inform on theFirst Results of an Ongoing Project. in Digitalizacija nacionalne baštine, starih zapisa iz prirodnih i društvenih nauka i digitalna humanistika: knjiga apstrakata / Digitization of Cultural Heritage, Old Records from the  Natural and Social Sciences and Digital Humanities: Book of Abstracts
Beograd : Univerzitet. Matematički fakultet / Belgrade : University. Faculty of Mathematics., 10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15161
Vuković B, Trubarac Matić Đ, Tomašević M, Aksić N, Trbojević D. The Creation of the Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA: Inform on theFirst Results of an Ongoing Project. in Digitalizacija nacionalne baštine, starih zapisa iz prirodnih i društvenih nauka i digitalna humanistika: knjiga apstrakata / Digitization of Cultural Heritage, Old Records from the  Natural and Social Sciences and Digital Humanities: Book of Abstracts. 2023;:10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15161 .
Vuković, Bojana, Trubarac Matić, Đorđina, Tomašević, Milan, Aksić, Nina, Trbojević, Danilo, "The Creation of the Digital Database of the Folklore Collection of IE SASA: Inform on theFirst Results of an Ongoing Project" in Digitalizacija nacionalne baštine, starih zapisa iz prirodnih i društvenih nauka i digitalna humanistika: knjiga apstrakata / Digitization of Cultural Heritage, Old Records from the  Natural and Social Sciences and Digital Humanities: Book of Abstracts (2023):10,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15161 .

Oslušnimo koncertni plakat i program: Zlatan Vauda i Dečji hor RTB

Aksić, Nina

(Beograd : Univerzitet, Filološki fakultet, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Aksić, Nina
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16257
AB  - Arhivskа dokumentа važan su element u rekonstrukciji određenih događaja
iz dalje ili bliže prošlosti, kao i života i rada pojedinaca i institucija. U
ovom radu dat je pregled jednog dela građe iz ličnog fonda Zlatana Vaude,
a pre svega opis Vaudinih koncerata s Dečjim horom RTB na osnovu sačuvanih
koncertnih plakata i druge građe iz perioda od 1953. do 1986. godine.
Rad je pisan s ciljem da se dopune dosadašnja saznanja o delovanju ovog
slovenačko-srpsko-jugoslovenskog kompozitora kao dirigenta i šefa Dečjeg
hora RTB. Pokušali smo da sagledamo doprinos Zlatana Vaude pozicioniranju
Dečjeg hora RTB na jugoslovenskoj kulturnoj sceni, te da predstavimo
Vaudu kao aktera u sprovođenju, a delimično i kreiranju kulturne politike
u domenu horskog rada s decom, na koju je uticao kao kompozitor. Za rasvetljavanje
značaja i mesta Zlatana Vaude i Dečjeg hora RTB u okvirima
državne kulturne politike od pomoći su nam bili zapisi o organizaciji hora
pred nastupe i putovanja, kao i koncertni programi (numere koje su izvođene)
i podaci o povodima za organizovanje koncerata (državni praznici, jubileji
državnih institucija i dr.).
AB  - Archival documents are an important element in the reconstruction
of events from the distant or recent past, as well as of the life and
work of individuals and institutions. This paper presents an overview
of some materials from Zlatan Vauda’s personal belongings, and,
most importantly, a description of Vauda’s concerts with the Radio
Television Belgrade Children’s Choir based on the surviving concert
posters and other materials dating from between 1953 and 1986. It
was written with the aim of adding to the previous knowledge about
the activities of this Slovenian, Serbian and Yugoslav composer
as the conductor and head of the Radio Television Belgrade
Children’s Choir. We seek to assess Zlatan Vauda’s contribution to
the positioning of this choir on the Yugoslav cultural scene, and
to present Vauda as an actor in the implementation and, to some
extent, in the creation of cultural policy in the field of choral work
with children, where he also made an impact as a composer. To shed
light on the importance and place of Zlatan Vauda and the Radio
Television Belgrade Children’s Choir in the context of the national
cultural policy, the written records relating to the organization
of the choir before performances and trips, as well as concert
programmes (the compositions performed) and the information on
the occasions for organizing concerts (public holidays, anniversaries
of state institutions, etc.) were helpful.
AB  - Arhivski dokumenti so pomemben element v rekonstrukciji določenih
dogodkov iz daljnje ali bližje preteklosti, ter življenja in dela
posameznikov in inštitucij. V pričujočem prispevku je predstavljen
pregled dela gradiva iz osebnega fonda Zlatana Vaude, predvsem
pa opis Vaudinih koncertov z Otroškim zborom RTB, na podlagi
ohranjenih koncertnih plakatov in drugega gradiva iz obdobja od
1953 do 1986. Članek je napisan z namenom dopolnitve dosedanjih
spoznanj o delovanju tega slovensko-srbsko-jugoslovanskega skladatelja,
kot dirigenta in vodje Otroškega zbora RTB. Poskusili smo
zajeti doprinos Zlatana Vaude pozicioniranju Otroškega zbora RTB
na jugoslovanski kulturni sceni, in predstaviti Vaudo kot udeleženca
v izvajanju, in delno tudi ustvarjanju kulturne politike na področju
zborovskega dela z otroki, na katerega je vplival kot skladatelj. V rasvetlitvi pomena in mesta Zlatana Vaude ter Otroškega zbora RTB v
okvirih državne kulturne politike, smo izhajali iz zapisov o organizaciji
zbora pred nastopi in potovanji, ter iz koncertnih programov
(naslovi, ki so bili izvajani) ter podatkov o priložnostih za organiziranje
koncertov (državni prazniki, jubileji državnih inštitucij ipd.).
PB  - Beograd : Univerzitet, Filološki fakultet
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji
T2  - Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje = Slovenika: časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
T1  - Oslušnimo koncertni plakat i program: Zlatan Vauda i Dečji hor RTB
T1  - Let’s Have a Look at the Concert Poster and Programme: Zlatan Vauda and the radio Television Belgrade Children’s Choir
T1  - Prisluhnimo koncertnemu plakatu in programu: Zlatan Vauda in Otroški zbor RTB
SP  - 107
EP  - 137
IS  - 9
DO  - 10.18485/slovenika.2023.9.1.5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16257
ER  - 
@article{
author = "Aksić, Nina",
year = "2023",
abstract = "Arhivskа dokumentа važan su element u rekonstrukciji određenih događaja
iz dalje ili bliže prošlosti, kao i života i rada pojedinaca i institucija. U
ovom radu dat je pregled jednog dela građe iz ličnog fonda Zlatana Vaude,
a pre svega opis Vaudinih koncerata s Dečjim horom RTB na osnovu sačuvanih
koncertnih plakata i druge građe iz perioda od 1953. do 1986. godine.
Rad je pisan s ciljem da se dopune dosadašnja saznanja o delovanju ovog
slovenačko-srpsko-jugoslovenskog kompozitora kao dirigenta i šefa Dečjeg
hora RTB. Pokušali smo da sagledamo doprinos Zlatana Vaude pozicioniranju
Dečjeg hora RTB na jugoslovenskoj kulturnoj sceni, te da predstavimo
Vaudu kao aktera u sprovođenju, a delimično i kreiranju kulturne politike
u domenu horskog rada s decom, na koju je uticao kao kompozitor. Za rasvetljavanje
značaja i mesta Zlatana Vaude i Dečjeg hora RTB u okvirima
državne kulturne politike od pomoći su nam bili zapisi o organizaciji hora
pred nastupe i putovanja, kao i koncertni programi (numere koje su izvođene)
i podaci o povodima za organizovanje koncerata (državni praznici, jubileji
državnih institucija i dr.)., Archival documents are an important element in the reconstruction
of events from the distant or recent past, as well as of the life and
work of individuals and institutions. This paper presents an overview
of some materials from Zlatan Vauda’s personal belongings, and,
most importantly, a description of Vauda’s concerts with the Radio
Television Belgrade Children’s Choir based on the surviving concert
posters and other materials dating from between 1953 and 1986. It
was written with the aim of adding to the previous knowledge about
the activities of this Slovenian, Serbian and Yugoslav composer
as the conductor and head of the Radio Television Belgrade
Children’s Choir. We seek to assess Zlatan Vauda’s contribution to
the positioning of this choir on the Yugoslav cultural scene, and
to present Vauda as an actor in the implementation and, to some
extent, in the creation of cultural policy in the field of choral work
with children, where he also made an impact as a composer. To shed
light on the importance and place of Zlatan Vauda and the Radio
Television Belgrade Children’s Choir in the context of the national
cultural policy, the written records relating to the organization
of the choir before performances and trips, as well as concert
programmes (the compositions performed) and the information on
the occasions for organizing concerts (public holidays, anniversaries
of state institutions, etc.) were helpful., Arhivski dokumenti so pomemben element v rekonstrukciji določenih
dogodkov iz daljnje ali bližje preteklosti, ter življenja in dela
posameznikov in inštitucij. V pričujočem prispevku je predstavljen
pregled dela gradiva iz osebnega fonda Zlatana Vaude, predvsem
pa opis Vaudinih koncertov z Otroškim zborom RTB, na podlagi
ohranjenih koncertnih plakatov in drugega gradiva iz obdobja od
1953 do 1986. Članek je napisan z namenom dopolnitve dosedanjih
spoznanj o delovanju tega slovensko-srbsko-jugoslovanskega skladatelja,
kot dirigenta in vodje Otroškega zbora RTB. Poskusili smo
zajeti doprinos Zlatana Vaude pozicioniranju Otroškega zbora RTB
na jugoslovanski kulturni sceni, in predstaviti Vaudo kot udeleženca
v izvajanju, in delno tudi ustvarjanju kulturne politike na področju
zborovskega dela z otroki, na katerega je vplival kot skladatelj. V rasvetlitvi pomena in mesta Zlatana Vaude ter Otroškega zbora RTB v
okvirih državne kulturne politike, smo izhajali iz zapisov o organizaciji
zbora pred nastopi in potovanji, ter iz koncertnih programov
(naslovi, ki so bili izvajani) ter podatkov o priložnostih za organiziranje
koncertov (državni prazniki, jubileji državnih inštitucij ipd.).",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filološki fakultet, Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji",
journal = "Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje = Slovenika: časopis za kulturo, znanost in izobraževanje",
title = "Oslušnimo koncertni plakat i program: Zlatan Vauda i Dečji hor RTB, Let’s Have a Look at the Concert Poster and Programme: Zlatan Vauda and the radio Television Belgrade Children’s Choir, Prisluhnimo koncertnemu plakatu in programu: Zlatan Vauda in Otroški zbor RTB",
pages = "107-137",
number = "9",
doi = "10.18485/slovenika.2023.9.1.5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16257"
}
Aksić, N.. (2023). Oslušnimo koncertni plakat i program: Zlatan Vauda i Dečji hor RTB. in Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje = Slovenika: časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
Beograd : Univerzitet, Filološki fakultet.(9), 107-137.
https://doi.org/10.18485/slovenika.2023.9.1.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16257
Aksić N. Oslušnimo koncertni plakat i program: Zlatan Vauda i Dečji hor RTB. in Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje = Slovenika: časopis za kulturo, znanost in izobraževanje. 2023;(9):107-137.
doi:10.18485/slovenika.2023.9.1.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16257 .
Aksić, Nina, "Oslušnimo koncertni plakat i program: Zlatan Vauda i Dečji hor RTB" in Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje = Slovenika: časopis za kulturo, znanost in izobraževanje, no. 9 (2023):107-137,
https://doi.org/10.18485/slovenika.2023.9.1.5 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16257 .

Срби у Румунији. Том 1. Етнолошка истраживања и синтезе: наслеђе, култура, порекло

Тодоровић, Ивица; Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Тодоровић, Ивица
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14225
AB  - У првом делу монографије, аутор Ивица Тодоровић се, поред шире теме српско-румунских односа, бави етнолошким и мултидисциплинарним питањима у вези са Србима у Румунији данас ‒ пре свега онима из Банатског региона. Главна намера је да се представе, у некој врсти сажете и илустративне рецензије, разни примери и закључци који проистичу из компликованих и вишедимензионалних увида у српско-румунске етничке односе. Ослањајући се директно на претходне резултате истраживања на исту тему до којих је дошло неколико научника из различитих области, истичемо аспекте за које чак можемо рећи да су прерасли у неку врсту табу теме – пре свега због разлога изван домена науке. Поред података који су одавно познати стручњацима, у новије време се појавило много нових или недовољно примећених чињеница. Ове чињенице додатно потврђују и истичу претходно примећене сличности, идентитетске карактеристике и преплићу се. Текст испитује различите тематске целине, као што су: српски корени, становништво Баната и њихова свеприсутност; специфичне етничке групе; аутохтоност српског становништва; генетика (резултати недавне етхнолошко-генетских истраживања); језички и мултидисциплинарни показатељи (древно присуство и односи), архаичне културне карактеристике, асимилација, планирани и масивни погром; порекла и етногенезе Срба / Словена и Румуна. Резултати нових етнолошких, генетских и мултидисциплинарних истраживања су указали на карактеристичне генетске особине народа српског етничког простора – на јединствен начин, што се са веома сличним процентима протеже директно дуж територије модерне Румуније. Све ово је у складу са
изузетном сличношћу обичаја, веровања и народних митолошко-религиозних перформанси, топонима и хидронима, бројним речима, традиционалним памћењем, именима и презименима, итд.
Други део монографије, аутора Нине Аксић, представља осврт, пре свега, на литературу која се тиче трију тема – Божића, славе (Свеца) и свадбе. У првом делу текста говори се о истраживањима, најшире узев културе Срба, која су вршена на терену Румуније, од првих записа, па све до данас, као и о институцијама, сарадњама и ониме што су, у научном смислу изродиле те сарадње (часописи, зборници, скупови). Даљи текст сегментиран је у две целине. Прву целину сачињава библиографија радова, тј. нека врста етнолошке библиографије и приказа те литературе у складу с темом и углом сагледавања проблема који је заступљен у овој студији. Поред етнолошких радова, представљени су сасвим укратко – у начелним цртама, у мери у којој је то од значаја за етнолошка истраживања, радови дијалектолога који су се претежно бавили лексиком везаном за претходно поменута три обичаја. У другом делу текста представљена је шира библиографија научног и стручног доприноса истраживању културе Срба на територији Румуније, што подразумева историју (историографија, историја уметности, историја цркве и др.), етнологију (етнографија, миграције, демографија, антропологија), фолклористику и културологију, затим лингвистику (дијалектологија, социолингвистика, етнолингвистика и др.) и књижевност (књижевна историја, књижевна критика итд.), музикологију и етномузикологију (вокална и инструментална пракса и кореологија), друге научне области (социологија, архитектура и др.), као и библиографије.
AB  - In the first part of the monograph, the author Ivica Todorović, beside the broader topic of Serbian-Romanian relations, tackle the issue of ethnological and multidisciplinary scholarship regarding Serbs of the present day Romania ‒ primarily those of the Banat region. Our main intention has been to present, in a kind of concise and illustrative review, various examples and conclusions that arise from complicated and multidimensional insights into the Serbian-Romanian ethnic relationships. Relying directly on the previous research results on the same topic reached by several scholars from different fields, we point out the aspects for which we may even say that they grew into a kind of taboo topic – primarily due to reasons outside the domain of science. In addition to the data that have long been known to the experts, in recent times many new or insufficiently noticed facts have surfaced. These facts additionally confirm and further emphasize the previously observed similarities, identic features and intertwining. The text examines different thematic units, such as: Serbian roots of the population of Banat and their ubiquity; specific ethnic groups; autochthony of Serbian population; genetics (results of the recent ethnological-genetic research); linguistic and multidisciplinary indicators (ancient presence and relations), archaic cultural features, assimilation, planned and massive pogrom; origin and ethnogenesis of the Serbs / Slavs and Romanians. The results of new ethnological, genetic and multidisciplinary research have indicated that the characteristic genetic traits of the people of the Serbian ethnic space – in a unique way, with very similar percentages ‒ extend directly along the territory of modern Romania. All this is in line with the exceptional similarity of customs, beliefs and folk mythological-religious performances, toponyms and hydronyms, numerous words, traditional memory, names and surnames, etc.
The second part of the monograph, by Nina Aksić, is a review, above all, of literature concerning three themes – Christmas, Saint and wedding. The first part of the text discusses the research, the broadest part of the culture of Serbs, which were carried out in the field of Romania, from the first records until today, as well as about institutions, cooperation and what, in a scientific sense, these collaborations have spawned (journals, proceedings, meetings). The text is segmented into two parts. The first part consists of a bibliography of works, i.e. a kind of ethnological bibliography and presentation of this literature in accordance with the theme and angle of consideration of the problem that is represented in this study. In addition to ethnological works, they are presented quite briefly – in principle, to the extent that it is of importance for ethnological research, the works of dialectologists who were mainly engaged in lexicon related to the aforementioned three customs. The second part of the text presents a wider bibliography of scientific and professional contribution to the research of the culture of Serbs on the territory of Romania, which includes history (historiography, art history, church history, etc.), ethnology (ethnography, migration, demographics, anthropology), folklore and cultural studies, then linguistics (dialectology, sociolinguistics, ethnolinguistics, etc.) and literature (literary history, literary criticism, etc.), musicology and ethnomusicology (vocal and instrumental practice and choreology), other scientific fields (sociology, architecture, etc.), as well as bibliographies.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania
T1  - Срби у Румунији. Том 1. Етнолошка истраживања и синтезе: наслеђе, култура, порекло
SP  - 1
EP  - 193
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14225
ER  - 
@book{
author = "Тодоровић, Ивица and Аксић, Нина",
year = "2022",
abstract = "У првом делу монографије, аутор Ивица Тодоровић се, поред шире теме српско-румунских односа, бави етнолошким и мултидисциплинарним питањима у вези са Србима у Румунији данас ‒ пре свега онима из Банатског региона. Главна намера је да се представе, у некој врсти сажете и илустративне рецензије, разни примери и закључци који проистичу из компликованих и вишедимензионалних увида у српско-румунске етничке односе. Ослањајући се директно на претходне резултате истраживања на исту тему до којих је дошло неколико научника из различитих области, истичемо аспекте за које чак можемо рећи да су прерасли у неку врсту табу теме – пре свега због разлога изван домена науке. Поред података који су одавно познати стручњацима, у новије време се појавило много нових или недовољно примећених чињеница. Ове чињенице додатно потврђују и истичу претходно примећене сличности, идентитетске карактеристике и преплићу се. Текст испитује различите тематске целине, као што су: српски корени, становништво Баната и њихова свеприсутност; специфичне етничке групе; аутохтоност српског становништва; генетика (резултати недавне етхнолошко-генетских истраживања); језички и мултидисциплинарни показатељи (древно присуство и односи), архаичне културне карактеристике, асимилација, планирани и масивни погром; порекла и етногенезе Срба / Словена и Румуна. Резултати нових етнолошких, генетских и мултидисциплинарних истраживања су указали на карактеристичне генетске особине народа српског етничког простора – на јединствен начин, што се са веома сличним процентима протеже директно дуж територије модерне Румуније. Све ово је у складу са
изузетном сличношћу обичаја, веровања и народних митолошко-религиозних перформанси, топонима и хидронима, бројним речима, традиционалним памћењем, именима и презименима, итд.
Други део монографије, аутора Нине Аксић, представља осврт, пре свега, на литературу која се тиче трију тема – Божића, славе (Свеца) и свадбе. У првом делу текста говори се о истраживањима, најшире узев културе Срба, која су вршена на терену Румуније, од првих записа, па све до данас, као и о институцијама, сарадњама и ониме што су, у научном смислу изродиле те сарадње (часописи, зборници, скупови). Даљи текст сегментиран је у две целине. Прву целину сачињава библиографија радова, тј. нека врста етнолошке библиографије и приказа те литературе у складу с темом и углом сагледавања проблема који је заступљен у овој студији. Поред етнолошких радова, представљени су сасвим укратко – у начелним цртама, у мери у којој је то од значаја за етнолошка истраживања, радови дијалектолога који су се претежно бавили лексиком везаном за претходно поменута три обичаја. У другом делу текста представљена је шира библиографија научног и стручног доприноса истраживању културе Срба на територији Румуније, што подразумева историју (историографија, историја уметности, историја цркве и др.), етнологију (етнографија, миграције, демографија, антропологија), фолклористику и културологију, затим лингвистику (дијалектологија, социолингвистика, етнолингвистика и др.) и књижевност (књижевна историја, књижевна критика итд.), музикологију и етномузикологију (вокална и инструментална пракса и кореологија), друге научне области (социологија, архитектура и др.), као и библиографије., In the first part of the monograph, the author Ivica Todorović, beside the broader topic of Serbian-Romanian relations, tackle the issue of ethnological and multidisciplinary scholarship regarding Serbs of the present day Romania ‒ primarily those of the Banat region. Our main intention has been to present, in a kind of concise and illustrative review, various examples and conclusions that arise from complicated and multidimensional insights into the Serbian-Romanian ethnic relationships. Relying directly on the previous research results on the same topic reached by several scholars from different fields, we point out the aspects for which we may even say that they grew into a kind of taboo topic – primarily due to reasons outside the domain of science. In addition to the data that have long been known to the experts, in recent times many new or insufficiently noticed facts have surfaced. These facts additionally confirm and further emphasize the previously observed similarities, identic features and intertwining. The text examines different thematic units, such as: Serbian roots of the population of Banat and their ubiquity; specific ethnic groups; autochthony of Serbian population; genetics (results of the recent ethnological-genetic research); linguistic and multidisciplinary indicators (ancient presence and relations), archaic cultural features, assimilation, planned and massive pogrom; origin and ethnogenesis of the Serbs / Slavs and Romanians. The results of new ethnological, genetic and multidisciplinary research have indicated that the characteristic genetic traits of the people of the Serbian ethnic space – in a unique way, with very similar percentages ‒ extend directly along the territory of modern Romania. All this is in line with the exceptional similarity of customs, beliefs and folk mythological-religious performances, toponyms and hydronyms, numerous words, traditional memory, names and surnames, etc.
The second part of the monograph, by Nina Aksić, is a review, above all, of literature concerning three themes – Christmas, Saint and wedding. The first part of the text discusses the research, the broadest part of the culture of Serbs, which were carried out in the field of Romania, from the first records until today, as well as about institutions, cooperation and what, in a scientific sense, these collaborations have spawned (journals, proceedings, meetings). The text is segmented into two parts. The first part consists of a bibliography of works, i.e. a kind of ethnological bibliography and presentation of this literature in accordance with the theme and angle of consideration of the problem that is represented in this study. In addition to ethnological works, they are presented quite briefly – in principle, to the extent that it is of importance for ethnological research, the works of dialectologists who were mainly engaged in lexicon related to the aforementioned three customs. The second part of the text presents a wider bibliography of scientific and professional contribution to the research of the culture of Serbs on the territory of Romania, which includes history (historiography, art history, church history, etc.), ethnology (ethnography, migration, demographics, anthropology), folklore and cultural studies, then linguistics (dialectology, sociolinguistics, ethnolinguistics, etc.) and literature (literary history, literary criticism, etc.), musicology and ethnomusicology (vocal and instrumental practice and choreology), other scientific fields (sociology, architecture, etc.), as well as bibliographies.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania",
title = "Срби у Румунији. Том 1. Етнолошка истраживања и синтезе: наслеђе, култура, порекло",
pages = "1-193",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14225"
}
Тодоровић, И.,& Аксић, Н.. (2022). Срби у Румунији. Том 1. Етнолошка истраживања и синтезе: наслеђе, култура, порекло. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14225
Тодоровић И, Аксић Н. Срби у Румунији. Том 1. Етнолошка истраживања и синтезе: наслеђе, култура, порекло. 2022;:1-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14225 .
Тодоровић, Ивица, Аксић, Нина, "Срби у Румунији. Том 1. Етнолошка истраживања и синтезе: наслеђе, култура, порекло" (2022):1-193,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14225 .

Српска фабрика стакла у огледалу времена / Serbian Glass Factory in the Mirror of Time

Аксић, Нина; Пешић, Тијана

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Аксић, Нина
AU  - Пешић, Тијана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13774
AB  - У раду ће бити представљен развој стакларства у Србији, са посебним освртом на рад Српске фабрике стакла у Параћину. Стакларски занат који је негован прво у ручној,
а затим у машинској изради предмета од стакла обогатио је рад Српске фабрике стакла и
подигао квалитет производње до светских размера. Оваква индустријска производња имала
је великог утицаја на друштвени, културни, али и привредно-економски развој Параћина и
околине, па и читаве државе. О значају стакла у свакодневној употреби, али и свечаним приликама сведоче најразличитији производи од стакла домаће производње, који се данас налазе у збиркама музеја широм Србије, али се баштине и сећања на њихову употребу у народу и веровања у вези са њима. Циљ рада јесте да се прикаже значај стакла у Србији током ХХ века, из чега произилази и значај индустријске производње предмета од стакла, али не само у смислу заступљености предмета и распрострањености производње, већ и у смислу баштињења нематеријалног културног наслеђа – стакларског заната.
AB  - The paper will present the development of glass in Serbia, with a special focus on the work
of the Serbian glass factory in Paraćin. A glassmaking craft that is nurtured first in the manual and
then in the machine production of glass objects enriched the work of the Serbian Glass Factory and raised the quality of production to world standards. This type of industrial production had a great impact on the social, cultural, and economic development of Paraćin and its surroundings, and the entire country. The importance of glass in everyday use, as well as on festive occasions, is evidenced by the wide variety of domestically produced glass products, which today are in the collections of museums throughout Serbia, but the memories of their use among the people and the beliefs related to them are also inherited. The aim of the work is to show the importance of glass in Serbia during the 20th century, and the importance of the industrial production of glass objects emerges from the check, but not only in terms of the representation of objects and the spread of production, but also in terms of the inheritance of intangible cultural heritage ‒ glass craft.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas
T1  - Српска фабрика стакла у огледалу времена / Serbian Glass Factory in the Mirror of Time
SP  - 297
EP  - 312
VL  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13774
ER  - 
@inbook{
author = "Аксић, Нина and Пешић, Тијана",
year = "2022",
abstract = "У раду ће бити представљен развој стакларства у Србији, са посебним освртом на рад Српске фабрике стакла у Параћину. Стакларски занат који је негован прво у ручној,
а затим у машинској изради предмета од стакла обогатио је рад Српске фабрике стакла и
подигао квалитет производње до светских размера. Оваква индустријска производња имала
је великог утицаја на друштвени, културни, али и привредно-економски развој Параћина и
околине, па и читаве државе. О значају стакла у свакодневној употреби, али и свечаним приликама сведоче најразличитији производи од стакла домаће производње, који се данас налазе у збиркама музеја широм Србије, али се баштине и сећања на њихову употребу у народу и веровања у вези са њима. Циљ рада јесте да се прикаже значај стакла у Србији током ХХ века, из чега произилази и значај индустријске производње предмета од стакла, али не само у смислу заступљености предмета и распрострањености производње, већ и у смислу баштињења нематеријалног културног наслеђа – стакларског заната., The paper will present the development of glass in Serbia, with a special focus on the work
of the Serbian glass factory in Paraćin. A glassmaking craft that is nurtured first in the manual and
then in the machine production of glass objects enriched the work of the Serbian Glass Factory and raised the quality of production to world standards. This type of industrial production had a great impact on the social, cultural, and economic development of Paraćin and its surroundings, and the entire country. The importance of glass in everyday use, as well as on festive occasions, is evidenced by the wide variety of domestically produced glass products, which today are in the collections of museums throughout Serbia, but the memories of their use among the people and the beliefs related to them are also inherited. The aim of the work is to show the importance of glass in Serbia during the 20th century, and the importance of the industrial production of glass objects emerges from the check, but not only in terms of the representation of objects and the spread of production, but also in terms of the inheritance of intangible cultural heritage ‒ glass craft.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas",
booktitle = "Српска фабрика стакла у огледалу времена / Serbian Glass Factory in the Mirror of Time",
pages = "297-312",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13774"
}
Аксић, Н.,& Пешић, Т.. (2022). Српска фабрика стакла у огледалу времена / Serbian Glass Factory in the Mirror of Time. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 25, 297-312.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13774
Аксић Н, Пешић Т. Српска фабрика стакла у огледалу времена / Serbian Glass Factory in the Mirror of Time. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas. 2022;25:297-312.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13774 .
Аксић, Нина, Пешић, Тијана, "Српска фабрика стакла у огледалу времена / Serbian Glass Factory in the Mirror of Time" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas, 25 (2022):297-312,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13774 .

Будућност народне традиције: поглед из перспективе дечје антропологије / The future of folk tradition: a view from the perspective of children`s anthropology

Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2022)

TY  - CONF
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14259
AB  - Модерне технологије, као и модерни медији постали су део свакодневице нових (млађих) генерација, док се традиционални медији као што су часописи, новине, па чак и књиге, а  чини се све више и радио и телевизија, потискују из живота ове популације. Сходно реченом, циљ истраживања биће да испита колико су новe генерације деце  ‒  деце која похађају од 1. до 4. разреда основне школе, заинтересована за традиционалну културу, односно онај њен сегмент који се тиче обичајне праксе и некадашњег живота на селу – народно градитељство, одевање, игре, занати и др., а која им је доступна углавном путем традиционалних медија, а највише кроз различите публикације – сликовнице, књиге, уџбенике, задатке, бојанке и сл. Такође, у складу са њиховим интересовањима циљ је и да се сазна да ли би више обраћали пажњу на овакве садржаје ако би им они били доступни путем различитих игрица на таблетима и паметним телефонима, компјутерима, интернет платформама које они посећују, као и друштвеним мрежама или, би им пак, више пажње привукла интерактивна предавања и музејске поставке њима прилагођене.
AB  - New millennium, new views on both the past and the present, and thus the future, have been noticeable. The aim of the research will be to examine how much new generations of children attending the 1st to 4th grade of primary school are interested in traditional culture, that is, that segment of it which concerns the custom`s practice and former life in the countryside, which is available to them mainly through traditional media, and mostly through various publications. Also, in accordance with their interests, the goal is to find out whether they would pay more attention to such content if they were available through various games on tablets and smartphones. Although after the nineties of the twentieth century, the revitalization of tradition began, since the end of the second decade of the XXI century, with the establishment of numerous publishing houses that have their own departments for children, there is an increase in their interest in printing various publications containing elements of folk tradition, so the paper will give a brief overview of the topics covered in this literature. Given that, today there are numerous picture books and children's books of small size with and without tasks, as well as coloring books. Since 2010, an elective subject has been introduced in the lower grades of primary schools as a compulsory subject ‒ Folk tradition, and with the help of children's opinions on this subject, they will try to see and to some extent create an overall picture that refers to the importance, manner of presentation, as well as the interest of folk tradition for these new generations. We will also suggest new ways in which Generation Z (children born from 2007 until today) could be introduced to the richness of folk tradition and be interested in perhaps future work in ethnology and anthropology.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
C3  - Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future
T1  - Будућност народне традиције: поглед из перспективе дечје антропологије / The future of folk tradition: a view from the perspective of children`s anthropology
SP  - 109
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14259
ER  - 
@conference{
author = "Аксић, Нина",
year = "2022",
abstract = "Модерне технологије, као и модерни медији постали су део свакодневице нових (млађих) генерација, док се традиционални медији као што су часописи, новине, па чак и књиге, а  чини се све више и радио и телевизија, потискују из живота ове популације. Сходно реченом, циљ истраживања биће да испита колико су новe генерације деце  ‒  деце која похађају од 1. до 4. разреда основне школе, заинтересована за традиционалну културу, односно онај њен сегмент који се тиче обичајне праксе и некадашњег живота на селу – народно градитељство, одевање, игре, занати и др., а која им је доступна углавном путем традиционалних медија, а највише кроз различите публикације – сликовнице, књиге, уџбенике, задатке, бојанке и сл. Такође, у складу са њиховим интересовањима циљ је и да се сазна да ли би више обраћали пажњу на овакве садржаје ако би им они били доступни путем различитих игрица на таблетима и паметним телефонима, компјутерима, интернет платформама које они посећују, као и друштвеним мрежама или, би им пак, више пажње привукла интерактивна предавања и музејске поставке њима прилагођене., New millennium, new views on both the past and the present, and thus the future, have been noticeable. The aim of the research will be to examine how much new generations of children attending the 1st to 4th grade of primary school are interested in traditional culture, that is, that segment of it which concerns the custom`s practice and former life in the countryside, which is available to them mainly through traditional media, and mostly through various publications. Also, in accordance with their interests, the goal is to find out whether they would pay more attention to such content if they were available through various games on tablets and smartphones. Although after the nineties of the twentieth century, the revitalization of tradition began, since the end of the second decade of the XXI century, with the establishment of numerous publishing houses that have their own departments for children, there is an increase in their interest in printing various publications containing elements of folk tradition, so the paper will give a brief overview of the topics covered in this literature. Given that, today there are numerous picture books and children's books of small size with and without tasks, as well as coloring books. Since 2010, an elective subject has been introduced in the lower grades of primary schools as a compulsory subject ‒ Folk tradition, and with the help of children's opinions on this subject, they will try to see and to some extent create an overall picture that refers to the importance, manner of presentation, as well as the interest of folk tradition for these new generations. We will also suggest new ways in which Generation Z (children born from 2007 until today) could be introduced to the richness of folk tradition and be interested in perhaps future work in ethnology and anthropology.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future",
title = "Будућност народне традиције: поглед из перспективе дечје антропологије / The future of folk tradition: a view from the perspective of children`s anthropology",
pages = "109-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14259"
}
Аксић, Н.. (2022). Будућност народне традиције: поглед из перспективе дечје антропологије / The future of folk tradition: a view from the perspective of children`s anthropology. in Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 109-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14259
Аксић Н. Будућност народне традиције: поглед из перспективе дечје антропологије / The future of folk tradition: a view from the perspective of children`s anthropology. in Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future. 2022;:109-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14259 .
Аксић, Нина, "Будућност народне традиције: поглед из перспективе дечје антропологије / The future of folk tradition: a view from the perspective of children`s anthropology" in Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future (2022):109-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14259 .

From „klot“ beans to sarma with soybean : Fasting through the folk tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat / Од клот пасуља до сарми са сојом : пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату

Aksić, Nina

(Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania, 2022)

TY  - CONF
AU  - Aksić, Nina
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14256
AB  - Research of traditional culture, with a special emphasis on ceremonial nutrition, on the territory of Serbian and Romanian Banat, have been carried out for many years within two projects. As a participant in the one of those projects I want to extract one of the segments from the rich notes from the field relating to the ceremonial nutrition in the fast and present the similarities observed in traditional forms, but also notable changes in Serbs on both sides of the state border. The work will show past and present methods and motives of fasting as well as the process of preparing ceremonial fast food and giving certain recipes in the form of attachments. One of the goals set out in the work is to illuminate socio-political-economic circumstances for maintaining / not maintaining fasting, i.e., to point out changes made over time and therefore a new picture of traditional culture.
AB  - Истраживања традиционалне културе, са посебним акцентом на обредну исхрану, на територији српског и румунског Баната, вршена су дужи низ година у оквиру два пројекта. Као учесник једног од пројеката желим да издвојим један од сегмената из богатих забелешки са терена које се односе на обредну храну у посту и представим сличности које се уочавају у традиционалним обрасцима, али и запаженим променама код Срба са обе стране државне границе. У раду ће бити приказани некадашњи и садашњи начини и мотиви поста, као и процес припреме обредне посне хране и дати поједини рецепти у виду прилога. Један од постављених циљева у раду је да се осветле друштвено-политичко-економске околности за одржавање / не одржавање поста, односно, да се укаже на промене настале током времена па самим тим и на једну нову слику традиционалне културе.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу / Niš : Faculty of Philosophy, University of Niš
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет, Западни универзитет у Темишвару / Timisoara : Faculty of Philology, History and Theology, Western University of Timisoara
C3  - VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and / or Peripheral Regions :  programme and abstract book
T1  - From „klot“ beans to sarma with soybean : Fasting through the folk tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat / Од клот пасуља до сарми са сојом : пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату
SP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14256
ER  - 
@conference{
author = "Aksić, Nina",
year = "2022",
abstract = "Research of traditional culture, with a special emphasis on ceremonial nutrition, on the territory of Serbian and Romanian Banat, have been carried out for many years within two projects. As a participant in the one of those projects I want to extract one of the segments from the rich notes from the field relating to the ceremonial nutrition in the fast and present the similarities observed in traditional forms, but also notable changes in Serbs on both sides of the state border. The work will show past and present methods and motives of fasting as well as the process of preparing ceremonial fast food and giving certain recipes in the form of attachments. One of the goals set out in the work is to illuminate socio-political-economic circumstances for maintaining / not maintaining fasting, i.e., to point out changes made over time and therefore a new picture of traditional culture., Истраживања традиционалне културе, са посебним акцентом на обредну исхрану, на територији српског и румунског Баната, вршена су дужи низ година у оквиру два пројекта. Као учесник једног од пројеката желим да издвојим један од сегмената из богатих забелешки са терена које се односе на обредну храну у посту и представим сличности које се уочавају у традиционалним обрасцима, али и запаженим променама код Срба са обе стране државне границе. У раду ће бити приказани некадашњи и садашњи начини и мотиви поста, као и процес припреме обредне посне хране и дати поједини рецепти у виду прилога. Један од постављених циљева у раду је да се осветле друштвено-политичко-економске околности за одржавање / не одржавање поста, односно, да се укаже на промене настале током времена па самим тим и на једну нову слику традиционалне културе.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania, Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу / Niš : Faculty of Philosophy, University of Niš, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет, Западни универзитет у Темишвару / Timisoara : Faculty of Philology, History and Theology, Western University of Timisoara",
journal = "VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and / or Peripheral Regions :  programme and abstract book",
title = "From „klot“ beans to sarma with soybean : Fasting through the folk tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat / Од клот пасуља до сарми са сојом : пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату",
pages = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14256"
}
Aksić, N.. (2022). From „klot“ beans to sarma with soybean : Fasting through the folk tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat / Од клот пасуља до сарми са сојом : пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату. in VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and / or Peripheral Regions :  programme and abstract book
Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania., 14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14256
Aksić N. From „klot“ beans to sarma with soybean : Fasting through the folk tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat / Од клот пасуља до сарми са сојом : пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату. in VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and / or Peripheral Regions :  programme and abstract book. 2022;:14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14256 .
Aksić, Nina, "From „klot“ beans to sarma with soybean : Fasting through the folk tradition of Serbs in Serbian and Romanian Banat / Од клот пасуља до сарми са сојом : пост кроз народну традицију Срба у српском и румунском Банату" in VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and / or Peripheral Regions :  programme and abstract book (2022):14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14256 .

Smotra amaterizma mladih

Aksić, Nina

(Novi Pazar : Kulturni centar "Novi Pazar", 2022)

TY  - CHAP
AU  - Aksić, Nina
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14408
AB  - Smotra amaterizma mladih bila je jedna od najmasovnijih tradicionalnih kulturnih manifestacija u Novom Pazru, koja je okupljala učenike osnovnih i srednjih škola iz ovog grada i okolinih sela. Nastala je 1974. godine u okviru Doma omladine, a pomoć u organizaciji je pružao Centar za kulturu Radničkog univerziteta, kao i Zajednica za kulturu opštine Novi Pazar. U tekstu se govori o načinu organizacije ove Smotre, učesnicima, problemima sa kojima su se sutretali tokom organizacije i njenom značaju za mlade iz Novog Pazara in okoline. Takođe, smotra je postavljena kao jedna od najmasovnijih amaterskih manifestacija, koja je širila kulturu, kulturu socijalizma, uklapala se u modele tadašnje kulturne politike, a sa tim širila i bratstvo i jedinstvo, podsticala druženje, rad i trud.
AB  - The youth amateur show was one of the most massive traditional cultural manifestations in Novi Pazro, which gathered primary and secondary school students from this city and the surrounding villages. It was created in 1974 within the House of Youth, and help in the organization was provided by the Center for Culture of the Workers' University, as well as the Community for Culture of the Municipality of Novi Pazar. The text talks about the way this Fair was organized, the participants, the problems they encountered during the organization and its importance for young people from Novi Pazar and its surroundings. Also, the review was set up as one of the most massive amateur manifestations, which spread culture, the culture of socialism, fit into the models of the cultural policy of the time, and with it also spread brotherhood and unity, encouraged companionship, work and effort.
PB  - Novi Pazar : Kulturni centar "Novi Pazar"
T2  - Festival stvaralaštva mladih : 2009-2019
T1  - Smotra amaterizma mladih
SP  - 7
EP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14408
ER  - 
@inbook{
author = "Aksić, Nina",
year = "2022",
abstract = "Smotra amaterizma mladih bila je jedna od najmasovnijih tradicionalnih kulturnih manifestacija u Novom Pazru, koja je okupljala učenike osnovnih i srednjih škola iz ovog grada i okolinih sela. Nastala je 1974. godine u okviru Doma omladine, a pomoć u organizaciji je pružao Centar za kulturu Radničkog univerziteta, kao i Zajednica za kulturu opštine Novi Pazar. U tekstu se govori o načinu organizacije ove Smotre, učesnicima, problemima sa kojima su se sutretali tokom organizacije i njenom značaju za mlade iz Novog Pazara in okoline. Takođe, smotra je postavljena kao jedna od najmasovnijih amaterskih manifestacija, koja je širila kulturu, kulturu socijalizma, uklapala se u modele tadašnje kulturne politike, a sa tim širila i bratstvo i jedinstvo, podsticala druženje, rad i trud., The youth amateur show was one of the most massive traditional cultural manifestations in Novi Pazro, which gathered primary and secondary school students from this city and the surrounding villages. It was created in 1974 within the House of Youth, and help in the organization was provided by the Center for Culture of the Workers' University, as well as the Community for Culture of the Municipality of Novi Pazar. The text talks about the way this Fair was organized, the participants, the problems they encountered during the organization and its importance for young people from Novi Pazar and its surroundings. Also, the review was set up as one of the most massive amateur manifestations, which spread culture, the culture of socialism, fit into the models of the cultural policy of the time, and with it also spread brotherhood and unity, encouraged companionship, work and effort.",
publisher = "Novi Pazar : Kulturni centar "Novi Pazar"",
journal = "Festival stvaralaštva mladih : 2009-2019",
booktitle = "Smotra amaterizma mladih",
pages = "7-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14408"
}
Aksić, N.. (2022). Smotra amaterizma mladih. in Festival stvaralaštva mladih : 2009-2019
Novi Pazar : Kulturni centar "Novi Pazar"., 7-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14408
Aksić N. Smotra amaterizma mladih. in Festival stvaralaštva mladih : 2009-2019. 2022;:7-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14408 .
Aksić, Nina, "Smotra amaterizma mladih" in Festival stvaralaštva mladih : 2009-2019 (2022):7-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14408 .

Образовање жена у Србији и Аргентини у XX и XXI веку – компаративни приступ

Аксић, Нина; Арсић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
AU  - Арсић, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13583
AB  - У првом делу рада представићемо пут образовања жена у Србији и Аргентини у ХХ и XXI веку, статистичке податке, проблеме са којима су се сусретале, као и друштвене процесе који су утицали на заступљеност жена и женске деце у образовним институцијама. Затим ће се акценат ставити на почетке и ток високог образовања жена у Србији и Аргентини, гледано из компаративне перспективе, као и на културно-политичке околности које су допринеле приступу жена у сферу високог образовања.
У другом делу ћемо представити радове подељене у две тематске групе. Најпре ћемо размотрити процес образовања православних Српкиња из Дубровника у периоду од 1830. до друге деценије 20. века, затим женске деце у београдској сефардској заједници од средине 19. века, па све до Другог светског рата, као и укљученост у образовне процесе Бошњакиња са територије Новог Пазара и околине. У периоду након Другог светског рата ће се проучавати образовање и педагошки рад београдских примадона до 1990., као и образовање и научни рад жена етнолога Београдског Универзитета у периоду од 1950. до краја 1970. Друга група радова ће се усмерити ка позицијама Аргентинки на универзитетима, те ће се анализирати место жена у правним наукама и феномени попут: непосредне дискриминације, епистемицида (epistfenicide) и стакленог плафона (Glass ceiling), као и родно засновано насиље, дискриминација на основу рода, процес институционализације родних студија и родне равноправности.
Циљ рада јесте да детерминише узроке и последице недостижности родне равноправности у сфери образовања из компаративне перспективе, као и да укаже на потенцијалне промене које би допринеле бољем постизању родне равноправности и смањењу дискриминације као једном од фундаменталних глобалних питања данас.
AB  - The first part of the paper presents the path of women's education in Serbia and Argentina in the 20th and 21st centuries, statistical data, problems faced by women, as well as social processes that affected the representation of women and female children in educational institutions. Then the emphasis was placed on the beginnings and course of women's higher education in Serbia and Argentina, seen from a comparative perspective, as well as on the cultural and political circumstances that contributed to the access of women to the sphere of higher education.
The second part presents works divided into two thematic groups. First, the educational processes of Orthodox Serbian women from Dubrovnik in the period from 1830 to the second decade of the 20th century, then female children in the Belgrade Sephardic community from the middle of the 19th century until the Second World War, as well as the involvement in the educational processes of Bosniak women from the territory were discussed Novi Pazar and surroundings. In the period after the Second World War, the education and pedagogical work of Belgrade primadonnas until 1990, as well as the education and scientific work of women ethnologists of Belgrade University in the period from 1950 to the end of 1970, were studied. The second group of papers is directed towards the positions of Argentine women at universities, and the place of women in legal sciences and phenomena such as: direct discrimination, epistfemicide and the glass ceiling, as well as gender-based violence, discrimination based on gender, process institutionalization of gender studies and gender equality.
The aim of the paper is to determine the causes and consequences of the inaccessibility of gender equality in the sphere of education from a comparative perspective, as well as to indicate potential changes that would contribute to better achieving gender equality and reducing discrimination as one of the fundamental global issues today.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Образовање жена у Србији и Аргентини у XX и XXI веку  – компаративни приступ
T1  - Women's education in Serbia and Argentina in the 20th and 21st centuries – comparative approach
SP  - 13
EP  - 22
VL  - 70
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2203013A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13583
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина and Арсић, Ивана",
year = "2022",
abstract = "У првом делу рада представићемо пут образовања жена у Србији и Аргентини у ХХ и XXI веку, статистичке податке, проблеме са којима су се сусретале, као и друштвене процесе који су утицали на заступљеност жена и женске деце у образовним институцијама. Затим ће се акценат ставити на почетке и ток високог образовања жена у Србији и Аргентини, гледано из компаративне перспективе, као и на културно-политичке околности које су допринеле приступу жена у сферу високог образовања.
У другом делу ћемо представити радове подељене у две тематске групе. Најпре ћемо размотрити процес образовања православних Српкиња из Дубровника у периоду од 1830. до друге деценије 20. века, затим женске деце у београдској сефардској заједници од средине 19. века, па све до Другог светског рата, као и укљученост у образовне процесе Бошњакиња са територије Новог Пазара и околине. У периоду након Другог светског рата ће се проучавати образовање и педагошки рад београдских примадона до 1990., као и образовање и научни рад жена етнолога Београдског Универзитета у периоду од 1950. до краја 1970. Друга група радова ће се усмерити ка позицијама Аргентинки на универзитетима, те ће се анализирати место жена у правним наукама и феномени попут: непосредне дискриминације, епистемицида (epistfenicide) и стакленог плафона (Glass ceiling), као и родно засновано насиље, дискриминација на основу рода, процес институционализације родних студија и родне равноправности.
Циљ рада јесте да детерминише узроке и последице недостижности родне равноправности у сфери образовања из компаративне перспективе, као и да укаже на потенцијалне промене које би допринеле бољем постизању родне равноправности и смањењу дискриминације као једном од фундаменталних глобалних питања данас., The first part of the paper presents the path of women's education in Serbia and Argentina in the 20th and 21st centuries, statistical data, problems faced by women, as well as social processes that affected the representation of women and female children in educational institutions. Then the emphasis was placed on the beginnings and course of women's higher education in Serbia and Argentina, seen from a comparative perspective, as well as on the cultural and political circumstances that contributed to the access of women to the sphere of higher education.
The second part presents works divided into two thematic groups. First, the educational processes of Orthodox Serbian women from Dubrovnik in the period from 1830 to the second decade of the 20th century, then female children in the Belgrade Sephardic community from the middle of the 19th century until the Second World War, as well as the involvement in the educational processes of Bosniak women from the territory were discussed Novi Pazar and surroundings. In the period after the Second World War, the education and pedagogical work of Belgrade primadonnas until 1990, as well as the education and scientific work of women ethnologists of Belgrade University in the period from 1950 to the end of 1970, were studied. The second group of papers is directed towards the positions of Argentine women at universities, and the place of women in legal sciences and phenomena such as: direct discrimination, epistfemicide and the glass ceiling, as well as gender-based violence, discrimination based on gender, process institutionalization of gender studies and gender equality.
The aim of the paper is to determine the causes and consequences of the inaccessibility of gender equality in the sphere of education from a comparative perspective, as well as to indicate potential changes that would contribute to better achieving gender equality and reducing discrimination as one of the fundamental global issues today.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Образовање жена у Србији и Аргентини у XX и XXI веку  – компаративни приступ, Women's education in Serbia and Argentina in the 20th and 21st centuries – comparative approach",
pages = "13-22",
volume = "70",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2203013A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13583"
}
Аксић, Н.,& Арсић, И.. (2022). Образовање жена у Србији и Аргентини у XX и XXI веку  – компаративни приступ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(3), 13-22.
https://doi.org/10.2298/GEI2203013A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13583
Аксић Н, Арсић И. Образовање жена у Србији и Аргентини у XX и XXI веку  – компаративни приступ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(3):13-22.
doi:10.2298/GEI2203013A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13583 .
Аксић, Нина, Арсић, Ивана, "Образовање жена у Србији и Аргентини у XX и XXI веку  – компаративни приступ" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 3 (2022):13-22,
https://doi.org/10.2298/GEI2203013A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13583 .

Женска одевна пракса током ХХ века у Новом Пазару и околини

Аксић, Нина; Зиљкић, Хасна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
AU  - Зиљкић, Хасна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12996
AB  - У овом раду представићемо свакодневно одевање у граду и селу, током XX века, на терену Новог Пазара. Акценат се ставља на женско свакодневно одевање и посебности које се одсликавају пре свега у конфесионалним праксама. Поред разлика у одевању које су проистекле из конфесионалних пракси, указаћемо и на неке друге аспекте који су утицали на различитост одевања, као што су – образовање, запосленост, утицај спољашње средине 
(људи ван породице, медији и др.), економски статус и др. Разлике условљене статусом жене у друштву, који се значајно мења након Другог светског рата, са већом еманципацијом жена и њиховим постепеним излажењем из патријархалног породичног оквира условиле су промене у одевном из гледу. Циљ рада је да се представе одевне праксе жена на територији Новог Пазара и околине.
AB  - In this paper we will present everyday clothing in the city and village, during the XX century, on the ground of Novi Pazar. The emphasis is placed on the women`s everyday clothing and special features that are reflected primarily in confessional practices. In addition to the differences in clothing that arose from the confessional practices, we will point out to the others aspects which influenced on the diversity of clothing, such as – education, employment, the influence of the external environment (people outside the family, the media and etc.), economic status etc. Differences conditioned by the status of women in society, which changed significantly after 
World War II, with greater emancipation of women and their gradual exit from the patriarchal family framework caused changes in clothing appearance. The aim of this paper is to present the complexity of everyday clothing practices of women and its changes in the territory of Novi Pazar and its environment.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Женска одевна пракса током ХХ века у Новом Пазару и околини
T1  - Women’s Clothing Practice during the XX Century in Novi Pazar and Surroundings
SP  - 149
EP  - 177
VL  - 70
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2201149A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12996
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина and Зиљкић, Хасна",
year = "2022",
abstract = "У овом раду представићемо свакодневно одевање у граду и селу, током XX века, на терену Новог Пазара. Акценат се ставља на женско свакодневно одевање и посебности које се одсликавају пре свега у конфесионалним праксама. Поред разлика у одевању које су проистекле из конфесионалних пракси, указаћемо и на неке друге аспекте који су утицали на различитост одевања, као што су – образовање, запосленост, утицај спољашње средине 
(људи ван породице, медији и др.), економски статус и др. Разлике условљене статусом жене у друштву, који се значајно мења након Другог светског рата, са већом еманципацијом жена и њиховим постепеним излажењем из патријархалног породичног оквира условиле су промене у одевном из гледу. Циљ рада је да се представе одевне праксе жена на територији Новог Пазара и околине., In this paper we will present everyday clothing in the city and village, during the XX century, on the ground of Novi Pazar. The emphasis is placed on the women`s everyday clothing and special features that are reflected primarily in confessional practices. In addition to the differences in clothing that arose from the confessional practices, we will point out to the others aspects which influenced on the diversity of clothing, such as – education, employment, the influence of the external environment (people outside the family, the media and etc.), economic status etc. Differences conditioned by the status of women in society, which changed significantly after 
World War II, with greater emancipation of women and their gradual exit from the patriarchal family framework caused changes in clothing appearance. The aim of this paper is to present the complexity of everyday clothing practices of women and its changes in the territory of Novi Pazar and its environment.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Женска одевна пракса током ХХ века у Новом Пазару и околини, Women’s Clothing Practice during the XX Century in Novi Pazar and Surroundings",
pages = "149-177",
volume = "70",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2201149A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12996"
}
Аксић, Н.,& Зиљкић, Х.. (2022). Женска одевна пракса током ХХ века у Новом Пазару и околини. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(1), 149-177.
https://doi.org/10.2298/GEI2201149A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12996
Аксић Н, Зиљкић Х. Женска одевна пракса током ХХ века у Новом Пазару и околини. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(1):149-177.
doi:10.2298/GEI2201149A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12996 .
Аксић, Нина, Зиљкић, Хасна, "Женска одевна пракса током ХХ века у Новом Пазару и околини" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 1 (2022):149-177,
https://doi.org/10.2298/GEI2201149A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12996 .

Провинцијски реп као алтернативни језички и музички правац: елемнти косовско-ресавског дијалекта у реп музици

Чопа, Миљана; Аксић, Нина

(Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Чопа, Миљана
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12956
AB  - Oво истраживање предузето је с циљем да се испитају језик заступљен у реп музици с подручја косовско-ресавског дијалекта и теме које 
ова музика обрађује. Корпус представљају песме различитих извођача с поменутог дијалекатског подручја, а истраживању се приступа са (социо)лингвистичког и културолошког аспекта. Кроз анализу дијалекатских особина које у прикупљеном корпусу проналазимо на свим језичким нивоима тежили смо томе да најпре потврдимо употребу косовско‑ресавског дијалекта, а потом да испитамо његову функцију и употребну вредност у наведеном музичком жанру. Употреба дијалекта у музичком стваралаштву несумњиво доприноси његовом очувању и популаризацији, поготово узевши у обзир то да је овакво стваралаштво доживело велику популарност код, пре свега, омладинске публике, и то из свих крајева Србије. Овај алтернативни језичко‑музички правац, који можемо назвати и „провинцијски репˮ, представља својеврсни феномен, који може послужити и као материјал за ишчитавање одређених елемената традиционалног, али и модерног живота младог човека који живи ван велеградских музичких збивања. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања језика и „провинцијскихˮ тема заступљених у реп музици.
AB  - The aim of this research is to examine both the language used in rap music in areas where the Kosovo-Resava dialect is spoken and the themes appearing in this type of music. The research methods used are the (socio)linguistic and cultural approach (Anthropology and Ethnology). Such an interdisciplinary approach in regards to examining this modern phenomenon is valuable as it allows dissections from multiple aspects. Many are the purposes of using a dialect in this musical genre. It primarily shows one’s authenticity and territorial identification, but also a unique rebellion against the system which is apparent from the themes of the songs that portray provincial life. The results of this analysis can provide support for future research into language and provincial themes appearing in rap music, or other genres, considering that this kind of research in Serbistics and Culturology is yet to be conducted.
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, alternative: tematski zbornik radova. Jezička istraživanja / Language, Literature, Alternatives
T1  - Провинцијски реп као алтернативни језички и музички правац: елемнти косовско-ресавског дијалекта у реп музици
T1  - Provincial rap as an alternative linguistic and musical trend: elements of the kosovo-resava dialect in rap music
SP  - 363
EP  - 379
DO  - 10.46630/jkaj.2022
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12956
ER  - 
@inbook{
author = "Чопа, Миљана and Аксић, Нина",
year = "2022",
abstract = "Oво истраживање предузето је с циљем да се испитају језик заступљен у реп музици с подручја косовско-ресавског дијалекта и теме које 
ова музика обрађује. Корпус представљају песме различитих извођача с поменутог дијалекатског подручја, а истраживању се приступа са (социо)лингвистичког и културолошког аспекта. Кроз анализу дијалекатских особина које у прикупљеном корпусу проналазимо на свим језичким нивоима тежили смо томе да најпре потврдимо употребу косовско‑ресавског дијалекта, а потом да испитамо његову функцију и употребну вредност у наведеном музичком жанру. Употреба дијалекта у музичком стваралаштву несумњиво доприноси његовом очувању и популаризацији, поготово узевши у обзир то да је овакво стваралаштво доживело велику популарност код, пре свега, омладинске публике, и то из свих крајева Србије. Овај алтернативни језичко‑музички правац, који можемо назвати и „провинцијски репˮ, представља својеврсни феномен, који може послужити и као материјал за ишчитавање одређених елемената традиционалног, али и модерног живота младог човека који живи ван велеградских музичких збивања. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања језика и „провинцијскихˮ тема заступљених у реп музици., The aim of this research is to examine both the language used in rap music in areas where the Kosovo-Resava dialect is spoken and the themes appearing in this type of music. The research methods used are the (socio)linguistic and cultural approach (Anthropology and Ethnology). Such an interdisciplinary approach in regards to examining this modern phenomenon is valuable as it allows dissections from multiple aspects. Many are the purposes of using a dialect in this musical genre. It primarily shows one’s authenticity and territorial identification, but also a unique rebellion against the system which is apparent from the themes of the songs that portray provincial life. The results of this analysis can provide support for future research into language and provincial themes appearing in rap music, or other genres, considering that this kind of research in Serbistics and Culturology is yet to be conducted.",
publisher = "Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, alternative: tematski zbornik radova. Jezička istraživanja / Language, Literature, Alternatives",
booktitle = "Провинцијски реп као алтернативни језички и музички правац: елемнти косовско-ресавског дијалекта у реп музици, Provincial rap as an alternative linguistic and musical trend: elements of the kosovo-resava dialect in rap music",
pages = "363-379",
doi = "10.46630/jkaj.2022",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12956"
}
Чопа, М.,& Аксић, Н.. (2022). Провинцијски реп као алтернативни језички и музички правац: елемнти косовско-ресавског дијалекта у реп музици. in Jezik, književnost, alternative: tematski zbornik radova. Jezička istraživanja / Language, Literature, Alternatives
Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет., 363-379.
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12956
Чопа М, Аксић Н. Провинцијски реп као алтернативни језички и музички правац: елемнти косовско-ресавског дијалекта у реп музици. in Jezik, književnost, alternative: tematski zbornik radova. Jezička istraživanja / Language, Literature, Alternatives. 2022;:363-379.
doi:10.46630/jkaj.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12956 .
Чопа, Миљана, Аксић, Нина, "Провинцијски реп као алтернативни језички и музички правац: елемнти косовско-ресавског дијалекта у реп музици" in Jezik, književnost, alternative: tematski zbornik radova. Jezička istraživanja / Language, Literature, Alternatives (2022):363-379,
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12956 .
1

Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу (ур. Јелена Јовановић и Драган Жунић)

Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13331
AB  - У тематском зборнику Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу, шест радова еминентних научних имена из Србије, указало је на значај тради­ционалне музике, на њено присуство данас и трансформације које је доживела, као и на начине на које се данас представља. Почетна замисао уредника публикације била је давање одговора на питање места и улоге музике у савременом животу Србије, који су се могли једино и понудити са различитих тачки гледишта, из различитих дисциплина, јер музика не представља само звучни феномен, већ је и витално важан део сваке културе као синкретичне целине.
AB  - In the themed gathering, the presence of traditional music in Serbia today in the revised working and holiday daily, six works of eminent scientific names from Serbia, highlighted the importance of traditional music, her presence today and the transformations she has experienced, as well as the ways in which she presents herself today. The initial idea of the editor of the publication was to answer the question of the place and role of music in contemporary life of Serbia, which could only be offered from different points of view, from different disciplines, because music is not only a sound phenomenon, but is also a vitally important part of every culture as a synthetic whole.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу (ур. Јелена Јовановић и Драган Жунић)
T1  - Presence of traditional music in Serbia today in altered working and holiday daily (ed. Jelena Jovanović and Dragan Žunić)
SP  - 269
EP  - 273
VL  - 70
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13331
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина",
year = "2022",
abstract = "У тематском зборнику Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу, шест радова еминентних научних имена из Србије, указало је на значај тради­ционалне музике, на њено присуство данас и трансформације које је доживела, као и на начине на које се данас представља. Почетна замисао уредника публикације била је давање одговора на питање места и улоге музике у савременом животу Србије, који су се могли једино и понудити са различитих тачки гледишта, из различитих дисциплина, јер музика не представља само звучни феномен, већ је и витално важан део сваке културе као синкретичне целине., In the themed gathering, the presence of traditional music in Serbia today in the revised working and holiday daily, six works of eminent scientific names from Serbia, highlighted the importance of traditional music, her presence today and the transformations she has experienced, as well as the ways in which she presents herself today. The initial idea of the editor of the publication was to answer the question of the place and role of music in contemporary life of Serbia, which could only be offered from different points of view, from different disciplines, because music is not only a sound phenomenon, but is also a vitally important part of every culture as a synthetic whole.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу (ур. Јелена Јовановић и Драган Жунић), Presence of traditional music in Serbia today in altered working and holiday daily (ed. Jelena Jovanović and Dragan Žunić)",
pages = "269-273",
volume = "70",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13331"
}
Аксић, Н.. (2022). Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу (ур. Јелена Јовановић и Драган Жунић). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(2), 269-273.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13331
Аксић Н. Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу (ур. Јелена Јовановић и Драган Жунић). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(2):269-273.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13331 .
Аксић, Нина, "Присуство традиционалне музике у Србији данас у измењеном радном и празничном свакодневљу (ур. Јелена Јовановић и Драган Жунић)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 2 (2022):269-273,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13331 .

Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма

Аксић, Нина

(Нови Сад : Архив Војводине / Novi Sad : Archive of Vojvodina, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13732
AB  - У раду ће бити представљена биоскопска култура у Новом Пазару од 1945. до 1991. године, кроз своје сегменте као што су: публика, репертоарска политика, финансије и др. Кроз ове сегменте представићемо и утицај социјалистичке идеологије на филмску уметност и биоскопску културу. Компаративно представљање локалне и државне културне политике на овом плану, допринеће садржајности и прецизнијем ишчитавању архивских података,
као и њиховој анализи којом ћемо објаснити начине развоја овог сегмента културе на локалном нивоу. Циљ рада јесте представљaње развоја биоскопске културе у Новом Пазару, али и сагледавање уклапања или неуклапања образаца локалне у државну културну политику и тиме представљање локалних карактеристика, али и материјалне и идеолошке зависности локала од републике (државе).
AB  - The paper will present cinema culture in Novi Pazar from 1945. to 1991, through its segments such as: audience, repertoire policy, finance etc. Through these segments, we will present the influence of socialist ideology on film art and cinema culture. Comparative presentation of local and state cultural policy on this plane will contribute to the content and more precise reading of archival data. Also, this comparative presentation will contribute to the analysis which will explain the ways of development of this segment of culture, at the local level. The aim of this paper is to present the development of cinema culture in Novi Pazar, but also considering the fit or non-fit of local patterns in the state cultural policy and thus the presentation of local characteristics, but also the material and ideological dependence of the locals on the republic (state).
PB  - Нови Сад : Архив Војводине / Novi Sad : Archive of Vojvodina
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia
T1  - Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма
T1  - Cinematic culture in Novi Pazar in period of socialism
SP  - 89
EP  - 119
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13732
ER  - 
@inbook{
author = "Аксић, Нина",
year = "2021",
abstract = "У раду ће бити представљена биоскопска култура у Новом Пазару од 1945. до 1991. године, кроз своје сегменте као што су: публика, репертоарска политика, финансије и др. Кроз ове сегменте представићемо и утицај социјалистичке идеологије на филмску уметност и биоскопску културу. Компаративно представљање локалне и државне културне политике на овом плану, допринеће садржајности и прецизнијем ишчитавању архивских података,
као и њиховој анализи којом ћемо објаснити начине развоја овог сегмента културе на локалном нивоу. Циљ рада јесте представљaње развоја биоскопске културе у Новом Пазару, али и сагледавање уклапања или неуклапања образаца локалне у државну културну политику и тиме представљање локалних карактеристика, али и материјалне и идеолошке зависности локала од републике (државе)., The paper will present cinema culture in Novi Pazar from 1945. to 1991, through its segments such as: audience, repertoire policy, finance etc. Through these segments, we will present the influence of socialist ideology on film art and cinema culture. Comparative presentation of local and state cultural policy on this plane will contribute to the content and more precise reading of archival data. Also, this comparative presentation will contribute to the analysis which will explain the ways of development of this segment of culture, at the local level. The aim of this paper is to present the development of cinema culture in Novi Pazar, but also considering the fit or non-fit of local patterns in the state cultural policy and thus the presentation of local characteristics, but also the material and ideological dependence of the locals on the republic (state).",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине / Novi Sad : Archive of Vojvodina, Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia",
booktitle = "Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма, Cinematic culture in Novi Pazar in period of socialism",
pages = "89-119",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13732"
}
Аксић, Н.. (2021). Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia
Нови Сад : Архив Војводине / Novi Sad : Archive of Vojvodina., 89-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13732
Аксић Н. Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia. 2021;:89-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13732 .
Аксић, Нина, "Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia (2021):89-119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13732 .

Косовско-ресавски дијалект у реп музици - (социо)лингвистички и културолошки аспект

Чопа, Миљана; Аксић, Нина

(Ниш : Универзитет, Филозофски факултет - Департман за англистику / Niš : University, Faculty of Philosophy - English Department, 2021)

TY  - CONF
AU  - Чопа, Миљана
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2021
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/zbornici/2021/jezik-knjizevnost-alternativelanguage-literature-alternatives-naucni-skupconference-nis-1516-april-2021-knjiga-sazetakabook-of-abstracts
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15261
AB  - Ово истраживање предузето је с циљем да се испитају језик заступљен у реп музици с подручја косовско-ресавског дијалекта и теме које ова музика обрађује. Корпус представљају песме различитих извођача с поменутог дијалекатског подручја, а истраживању се приступа са (социо)лингвистичког и културолошког аспекта (етнологија и антропологија). Овакав интердисциплинарни приступ значајан је зато што отвара могућности за сагледавање више аспеката овог модерног феномена.
AB  - This research was undertaken with the aim of examining the language represented in rap music from the area of the Kosovo-Resava dialect and the topics covered by this music. The corpus is represented by songs of different performers from the mentioned dialect area, and the research is approached from a (socio)linguistic and cultural aspect (ethnology and anthropology). Such an interdisciplinary approach is significant because it opens up opportunities to look at multiple aspects of this modern phenomenon.
PB  - Ниш : Универзитет, Филозофски факултет - Департман за англистику / Niš : University, Faculty of Philosophy - English Department
C3  - Jezik, književnost, alternative: knjiga sažetaka / Language, literature, alternatives: book of abstracts
T1  - Косовско-ресавски дијалект у реп музици - (социо)лингвистички и културолошки аспект
SP  - 27
EP  - 28
DO  - 10.46630/jkaa.2021
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15261
ER  - 
@conference{
author = "Чопа, Миљана and Аксић, Нина",
year = "2021",
abstract = "Ово истраживање предузето је с циљем да се испитају језик заступљен у реп музици с подручја косовско-ресавског дијалекта и теме које ова музика обрађује. Корпус представљају песме различитих извођача с поменутог дијалекатског подручја, а истраживању се приступа са (социо)лингвистичког и културолошког аспекта (етнологија и антропологија). Овакав интердисциплинарни приступ значајан је зато што отвара могућности за сагледавање више аспеката овог модерног феномена., This research was undertaken with the aim of examining the language represented in rap music from the area of the Kosovo-Resava dialect and the topics covered by this music. The corpus is represented by songs of different performers from the mentioned dialect area, and the research is approached from a (socio)linguistic and cultural aspect (ethnology and anthropology). Such an interdisciplinary approach is significant because it opens up opportunities to look at multiple aspects of this modern phenomenon.",
publisher = "Ниш : Универзитет, Филозофски факултет - Департман за англистику / Niš : University, Faculty of Philosophy - English Department",
journal = "Jezik, književnost, alternative: knjiga sažetaka / Language, literature, alternatives: book of abstracts",
title = "Косовско-ресавски дијалект у реп музици - (социо)лингвистички и културолошки аспект",
pages = "27-28",
doi = "10.46630/jkaa.2021",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15261"
}
Чопа, М.,& Аксић, Н.. (2021). Косовско-ресавски дијалект у реп музици - (социо)лингвистички и културолошки аспект. in Jezik, književnost, alternative: knjiga sažetaka / Language, literature, alternatives: book of abstracts
Ниш : Универзитет, Филозофски факултет - Департман за англистику / Niš : University, Faculty of Philosophy - English Department., 27-28.
https://doi.org/10.46630/jkaa.2021
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15261
Чопа М, Аксић Н. Косовско-ресавски дијалект у реп музици - (социо)лингвистички и културолошки аспект. in Jezik, književnost, alternative: knjiga sažetaka / Language, literature, alternatives: book of abstracts. 2021;:27-28.
doi:10.46630/jkaa.2021
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15261 .
Чопа, Миљана, Аксић, Нина, "Косовско-ресавски дијалект у реп музици - (социо)лингвистички и културолошки аспект" in Jezik, književnost, alternative: knjiga sažetaka / Language, literature, alternatives: book of abstracts (2021):27-28,
https://doi.org/10.46630/jkaa.2021 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15261 .

The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade / Музички идентитет Рома на улицама Београда

Aksić, Nina

(Belgrade : Institute of Ethnography SASA / Београд : Етнографски институт САНУ, 2021)

TY  - CONF
AU  - Aksić, Nina
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14258
AB  - This paper deals with the musical street practice of the Roma people on the territory of Belgrade. An attempt shall be made to present this practice in its entirety, with all its particularities, based on data obtained in the field (through interviews with performers), Internet sources (YouTube videos, texts, etc.), and academic literature. The Romani practice is possibly the most common street musical practice on the territory of Belgrade, and while it is undoubtedly diverse, it still possesses numerous characteristics which shape its particular identity. The aim of the paper is to provide a relevant insight into the special musical identity of the Romani street musical practice in Belgrade by way of analyzing the segments of this street musical practice presented.
AB  - У овом раду бавићемо се ромском уличном музичком праксом на територији Београда. Ову праксу покушаћемо да представимо у целости, са свим њеним појединостима, а на основу података с терена (разговор са извoђачима), интернет-извора (снимци са  Јутјуб платформе, текстови и др.) и научне литературе. Ромска пракса је можда и најзаступљенија улична музичка пракса на територији Београда, неупитно је разноврсна, али ипак поседује бројне карактеристике које обликују њен својеврстан идентитет. Циљ рада је да се, на основу анализе представљених сегмената ове уличне музичке праксе, стекне релевантан увид у посебан музички идентитет ромске уличне музичке праксе у Београду.
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA / Београд : Етнографски институт САНУ
C3  - Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens: book of abstracts / Различити идентитети и функције урбаног простора: упоредно проучавање прилика у Београду и Атини : књига апстраката
T1  - The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade / Музички идентитет Рома на улицама Београда
SP  - 9
EP  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14258
ER  - 
@conference{
author = "Aksić, Nina",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the musical street practice of the Roma people on the territory of Belgrade. An attempt shall be made to present this practice in its entirety, with all its particularities, based on data obtained in the field (through interviews with performers), Internet sources (YouTube videos, texts, etc.), and academic literature. The Romani practice is possibly the most common street musical practice on the territory of Belgrade, and while it is undoubtedly diverse, it still possesses numerous characteristics which shape its particular identity. The aim of the paper is to provide a relevant insight into the special musical identity of the Romani street musical practice in Belgrade by way of analyzing the segments of this street musical practice presented., У овом раду бавићемо се ромском уличном музичком праксом на територији Београда. Ову праксу покушаћемо да представимо у целости, са свим њеним појединостима, а на основу података с терена (разговор са извoђачима), интернет-извора (снимци са  Јутјуб платформе, текстови и др.) и научне литературе. Ромска пракса је можда и најзаступљенија улична музичка пракса на територији Београда, неупитно је разноврсна, али ипак поседује бројне карактеристике које обликују њен својеврстан идентитет. Циљ рада је да се, на основу анализе представљених сегмената ове уличне музичке праксе, стекне релевантан увид у посебан музички идентитет ромске уличне музичке праксе у Београду.",
publisher = "Belgrade : Institute of Ethnography SASA / Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens: book of abstracts / Различити идентитети и функције урбаног простора: упоредно проучавање прилика у Београду и Атини : књига апстраката",
title = "The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade / Музички идентитет Рома на улицама Београда",
pages = "9-10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14258"
}
Aksić, N.. (2021). The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade / Музички идентитет Рома на улицама Београда. in Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens: book of abstracts / Различити идентитети и функције урбаног простора: упоредно проучавање прилика у Београду и Атини : књига апстраката
Belgrade : Institute of Ethnography SASA / Београд : Етнографски институт САНУ., 9-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14258
Aksić N. The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade / Музички идентитет Рома на улицама Београда. in Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens: book of abstracts / Различити идентитети и функције урбаног простора: упоредно проучавање прилика у Београду и Атини : књига апстраката. 2021;:9-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14258 .
Aksić, Nina, "The Musical Identity of the Roma People on the Streets of Belgrade / Музички идентитет Рома на улицама Београда" in Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens: book of abstracts / Различити идентитети и функције урбаног простора: упоредно проучавање прилика у Београду и Атини : књига апстраката (2021):9-10,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14258 .

Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија)

Аксић, Нина В.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11673
AB  - У раду ће бити представљена и анализирана терминологија исхране у обредној пракси која је везана за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија).Терминолошки корпус је начињен на основу ауторових теренских записа, сакупљених 2017. године у селима Дивич, Стара Молдава и Белобрешка. Термини који се представљају у раду биће посматрани и у оквиру општег контекста њихове употребе и на тај начин биће указано на значај који имају у обичајно-обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у овом делу Румуније. Циљ рада је, дакле, представљање терминолошке лексике у овом домену и, тиме, њено чување од заборава, као и указивање на функцију ових термина 
у оквиру самих обреда. Као прилог раду наведено је неколико рецепата славских јела, сакупљених у поменутим селима, а датих у виду транскрипата.
AB  - The paper will present and analyze the terminology of nutrition in ritual practice, which was and it is still in use among Serbs in the Danube Gorge (Romania). The terminological corpus will be drawn from the field records of the authors of the paper, which were recorded in 2017 in the villages of Divič, Stara Moldava and Belobreška. The terms presented in the paper will be considered within the general context of use. In that way, the significance they have in the ritual-customary practice of the Patron Saint among Serbs in this part of Romania will be shown. Along with the analysis of the field material, the relevant literature related to this area will be consulted. The aim of the paper would be to present the terminological.
lexicon and thus keep it from oblivion, as well as to show the useful meaning of 
these terms in the rituals. As a contribution to the work, several recipes of Saint 
Patron ritual nutrition, from the mentioned villages will be given in the form of 
transcripts.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
T2  - Исходишта  / Originations
T1  - Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија)
T1  - Terminology of nutrition in the customs related to the Patron saint of Serbs in the Danube gorge (Romania)
SP  - 9
EP  - 24
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11673
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина В.",
year = "2021",
abstract = "У раду ће бити представљена и анализирана терминологија исхране у обредној пракси која је везана за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија).Терминолошки корпус је начињен на основу ауторових теренских записа, сакупљених 2017. године у селима Дивич, Стара Молдава и Белобрешка. Термини који се представљају у раду биће посматрани и у оквиру општег контекста њихове употребе и на тај начин биће указано на значај који имају у обичајно-обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у овом делу Румуније. Циљ рада је, дакле, представљање терминолошке лексике у овом домену и, тиме, њено чување од заборава, као и указивање на функцију ових термина 
у оквиру самих обреда. Као прилог раду наведено је неколико рецепата славских јела, сакупљених у поменутим селима, а датих у виду транскрипата., The paper will present and analyze the terminology of nutrition in ritual practice, which was and it is still in use among Serbs in the Danube Gorge (Romania). The terminological corpus will be drawn from the field records of the authors of the paper, which were recorded in 2017 in the villages of Divič, Stara Moldava and Belobreška. The terms presented in the paper will be considered within the general context of use. In that way, the significance they have in the ritual-customary practice of the Patron Saint among Serbs in this part of Romania will be shown. Along with the analysis of the field material, the relevant literature related to this area will be consulted. The aim of the paper would be to present the terminological.
lexicon and thus keep it from oblivion, as well as to show the useful meaning of 
these terms in the rituals. As a contribution to the work, several recipes of Saint 
Patron ritual nutrition, from the mentioned villages will be given in the form of 
transcripts.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару",
journal = "Исходишта  / Originations",
title = "Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија), Terminology of nutrition in the customs related to the Patron saint of Serbs in the Danube gorge (Romania)",
pages = "9-24",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11673"
}
Аксић, Н. В.. (2021). Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија). in Исходишта  / Originations
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 7, 9-24.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11673
Аксић НВ. Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија). in Исходишта  / Originations. 2021;7:9-24.
doi:10.46630/ish.7.2021.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11673 .
Аксић, Нина В., "Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија)" in Исходишта  / Originations, 7 (2021):9-24,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11673 .

Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма

Аксић, Нина

(Нови Сад : Архив Војводине, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12051
AB  - У раду ће бити представљена биоскопска култура у Новом Пазару од 1945.
до 1991. године, кроз своје сегменте као што су: публика, репертоарска политика, финансије и др. Кроз ове сегменте представићемо и утицај социј-листичке идеологије на филмску уметност и биоскопску културу. Компаративно представљање локалне и државне културне политике на овом плану,
допринеће садржајности и прецизнијем ишчитавању архивских података,
као и њиховој анализи којом ћемо објаснити начине развоја овог сегмента културе на локалном нивоу. Циљ рада јесте представљaње развоја биоскопске културе у Новом Пазару, али и сагледавање уклапања или неуклапања образаца локалне у државну културну политику и тиме представљање
локалних карактеристика, али и материјалне и идеолошке зависности локала од републике (државе).
AB  - The paper will present cinema culture in Novi Pazar from 1945. to 1991, through
its segments such as: audience, repertoire policy, finance etc. Through these
segments, we will present the influence of socialist ideology on film art and
cinema culture. Comparative presentation of local and state cultural policy on
this plane will contribute to the content and more precise reading of archival data. Also, this comparative presentation will contribute to the analysis which will
explain the ways of development of this segment of culture, at the local level.
The aim of this paper is to present the development of cinema culture in Novi
Pazar, but also considering the fit or non-fit of local patterns in the state cultural
policy and thus the presentation of local characteristics, but also the material and
ideological dependence of the locals on the republic (state).
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма
T1  - Cinematic culture in Novi Pazar in period of socialism
SP  - 89
EP  - 119
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051
ER  - 
@inbook{
author = "Аксић, Нина",
year = "2021",
abstract = "У раду ће бити представљена биоскопска култура у Новом Пазару од 1945.
до 1991. године, кроз своје сегменте као што су: публика, репертоарска политика, финансије и др. Кроз ове сегменте представићемо и утицај социј-листичке идеологије на филмску уметност и биоскопску културу. Компаративно представљање локалне и државне културне политике на овом плану,
допринеће садржајности и прецизнијем ишчитавању архивских података,
као и њиховој анализи којом ћемо објаснити начине развоја овог сегмента културе на локалном нивоу. Циљ рада јесте представљaње развоја биоскопске културе у Новом Пазару, али и сагледавање уклапања или неуклапања образаца локалне у државну културну политику и тиме представљање
локалних карактеристика, али и материјалне и идеолошке зависности локала од републике (државе)., The paper will present cinema culture in Novi Pazar from 1945. to 1991, through
its segments such as: audience, repertoire policy, finance etc. Through these
segments, we will present the influence of socialist ideology on film art and
cinema culture. Comparative presentation of local and state cultural policy on
this plane will contribute to the content and more precise reading of archival data. Also, this comparative presentation will contribute to the analysis which will
explain the ways of development of this segment of culture, at the local level.
The aim of this paper is to present the development of cinema culture in Novi
Pazar, but also considering the fit or non-fit of local patterns in the state cultural
policy and thus the presentation of local characteristics, but also the material and
ideological dependence of the locals on the republic (state).",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма, Cinematic culture in Novi Pazar in period of socialism",
pages = "89-119",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051"
}
Аксић, Н.. (2021). Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 89-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051
Аксић Н. Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:89-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051 .
Аксић, Нина, "Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):89-119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051 .

Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст

Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10331
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
AB  - У раду ће бити представљено прослављање верских празника код Бошњака с територије Новог Пазара, уз давање увида у њихов садржај, првенствено у периоду социјализма, па све до данашњих дана. Истраживања начина прослављања верских празника у новопазарском крају заснована су на исказима саговорника родом с овога терена, потом на архивској грађи и на литератури која се бави овом тематиком. Циљ рада је да се представи трансформација прослављања верских празника код Бошњака у области Новог Пазара, сагледана у контексту разумевања друштвено-политичких промена, као и да се анализирају промене у начину њиховог прослављања током протеклих деценија.
AB  - The paper presents the celebration of religious holidays in the Bosniak community on the territory of Novi Pazar, by giving an insight into their meanings, as well as by giving a brief presentation of the celebrations primarily from the period of socialism, up to the present days. Research on the celebrations of religious holidays in the region of Novi Pazar is based on utterances of interlocutors from this area, then on archival material and literature dealing with this subject. The aim of this paper is to present the genesis of religious holidays in the Bosniak community in Novi Pazar, viewed in the context of understanding the relationship
between secular laws and religious issues, and to analyze changes in the ways they are celebrated over the past decades.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст
T1  - Celebration of Islamic Holidays in the Religious Practice of Bosniaks in Novi Pazar – Ethno-anthropological Context
SP  - 589
EP  - 611
VL  - 68
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2003589A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина",
year = "2020",
abstract = "У раду ће бити представљено прослављање верских празника код Бошњака с територије Новог Пазара, уз давање увида у њихов садржај, првенствено у периоду социјализма, па све до данашњих дана. Истраживања начина прослављања верских празника у новопазарском крају заснована су на исказима саговорника родом с овога терена, потом на архивској грађи и на литератури која се бави овом тематиком. Циљ рада је да се представи трансформација прослављања верских празника код Бошњака у области Новог Пазара, сагледана у контексту разумевања друштвено-политичких промена, као и да се анализирају промене у начину њиховог прослављања током протеклих деценија., The paper presents the celebration of religious holidays in the Bosniak community on the territory of Novi Pazar, by giving an insight into their meanings, as well as by giving a brief presentation of the celebrations primarily from the period of socialism, up to the present days. Research on the celebrations of religious holidays in the region of Novi Pazar is based on utterances of interlocutors from this area, then on archival material and literature dealing with this subject. The aim of this paper is to present the genesis of religious holidays in the Bosniak community in Novi Pazar, viewed in the context of understanding the relationship
between secular laws and religious issues, and to analyze changes in the ways they are celebrated over the past decades.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст, Celebration of Islamic Holidays in the Religious Practice of Bosniaks in Novi Pazar – Ethno-anthropological Context",
pages = "589-611",
volume = "68",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2003589A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331"
}
Аксић, Н.. (2020). Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(3), 589-611.
https://doi.org/10.2298/GEI2003589A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331
Аксић Н. Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(3):589-611.
doi:10.2298/GEI2003589A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331 .
Аксић, Нина, "Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 3 (2020):589-611,
https://doi.org/10.2298/GEI2003589A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331 .