Максимовић, Љубомир

Link to this page

Authority KeyName Variants
15f08880-9d86-4edf-8014-8f8290f3d485
  • Максимовић, Љубомир (21)
  • Maksimović, Ljubomir (4)
Projects

Author's Bibliography

Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]

Максимовић, Љубомир; Марковић, Миодраг; Крсмановић, Бојана; Миљковић, Бојан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Миљковић, Бојан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11217
AB  - Чудотворна икона у Византији / Бојан Миљковић ; уредник Љубо мир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2017.
и
Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 / уредници Љу бомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки 
институт САНУ, 2016.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник 
САНУ. Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Бојана Крсмановић, др Бојан Миљковић. У Београду, уторак 20. фебруар 2018. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]
SP  - 27
EP  - 40
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217
ER  - 
@misc{
author = "Максимовић, Љубомир and Марковић, Миодраг and Крсмановић, Бојана and Миљковић, Бојан and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Чудотворна икона у Византији / Бојан Миљковић ; уредник Љубо мир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2017.
и
Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 / уредници Љу бомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки 
институт САНУ, 2016.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник 
САНУ. Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Бојана Крсмановић, др Бојан Миљковић. У Београду, уторак 20. фебруар 2018. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]",
pages = "27-40",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217"
}
Максимовић, Љ., Марковић, М., Крсмановић, Б., Миљковић, Б.,& Вуксановић, М.. (2019). Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 27-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217
Максимовић Љ, Марковић М, Крсмановић Б, Миљковић Б, Вуксановић М. Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):27-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217 .
Максимовић, Љубомир, Марковић, Миодраг, Крсмановић, Бојана, Миљковић, Бојан, Вуксановић, Миро, "Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):27-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217 .

Епидемија гојазности и Србија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. новембар 2017. године]

Максимовић, Љубомир; Мицић, Драган; Лалић, Небојша; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Мицић, Драган
AU  - Лалић, Небојша
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11206
AB  - Епидемија гојазности и Србија / уредник Драган Мицић. – Београд : САНУ, 2017.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић.
Говорили: академик Драган Мицић, академик Небојша Лалић.
У Београду, уторак 7. новембар 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Епидемија гојазности и Србија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. новембар 2017. године]
SP  - 259
EP  - 262
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11206
ER  - 
@misc{
author = "Максимовић, Љубомир and Мицић, Драган and Лалић, Небојша and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Епидемија гојазности и Србија / уредник Драган Мицић. – Београд : САНУ, 2017.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић.
Говорили: академик Драган Мицић, академик Небојша Лалић.
У Београду, уторак 7. новембар 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Епидемија гојазности и Србија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. новембар 2017. године]",
pages = "259-262",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11206"
}
Максимовић, Љ., Мицић, Д., Лалић, Н.,& Вуксановић, М.. (2018). Епидемија гојазности и Србија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. новембар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 259-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11206
Максимовић Љ, Мицић Д, Лалић Н, Вуксановић М. Епидемија гојазности и Србија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. новембар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):259-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11206 .
Максимовић, Љубомир, Мицић, Драган, Лалић, Небојша, Вуксановић, Миро, "Епидемија гојазности и Србија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 7. новембар 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):259-262,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11206 .

Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]

Костић, Владимир С.; Максимовић, Љубомир; Војводић, Драган; Поповић, Даница; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Војводић, Драган
AU  - Поповић, Даница
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11185
AB  - Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 / главни уредници Љубомир Максимовић, Јелена Триван. – Београд : Српски комитет за византологију : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2016.
Књ. 1, Процеси византинизације и српска археологија / уредник Весна Бикић.
Књ. 2, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку / уредници Драган Војводић, Даница Поповић.
Књ. 3, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII–XXI века / уредници Лидија Мереник, Владимир Симић, Игор Борозан.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, главни уредник, проф. др Драган Војводић, уредник др Даница Поповић, уредник. У Београду, уторак 17. јануар 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]
SP  - 11
EP  - 24
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Максимовић, Љубомир and Војводић, Драган and Поповић, Даница and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 / главни уредници Љубомир Максимовић, Јелена Триван. – Београд : Српски комитет за византологију : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2016.
Књ. 1, Процеси византинизације и српска археологија / уредник Весна Бикић.
Књ. 2, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку / уредници Драган Војводић, Даница Поповић.
Књ. 3, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII–XXI века / уредници Лидија Мереник, Владимир Симић, Игор Борозан.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, главни уредник, проф. др Драган Војводић, уредник др Даница Поповић, уредник. У Београду, уторак 17. јануар 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]",
pages = "11-24",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185"
}
Костић, В. С., Максимовић, Љ., Војводић, Д., Поповић, Д.,& Вуксановић, М.. (2018). Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185
Костић ВС, Максимовић Љ, Војводић Д, Поповић Д, Вуксановић М. Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185 .
Костић, Владимир С., Максимовић, Љубомир, Војводић, Драган, Поповић, Даница, Вуксановић, Миро, "Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):11-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185 .

Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. октобар 2016. године]

Максимовић, Љубомир; Спремић, Момчило; Рудић, Срђан; Ковачевић Којић, Десанка; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Спремић, Момчило
AU  - Рудић, Срђан
AU  - Ковачевић Којић, Десанка
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10917
AB  - Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић / главни уредник Рајко Кузмановић. – Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, 2015.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, академик Момчило Спремић, др Срђан Рудић.
Реч захвалности: академик Десанка Ковачевић Којић. У Београду, уторак 11. октобар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. октобар 2016. године]
SP  - 241
EP  - 252
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10917
ER  - 
@misc{
author = "Максимовић, Љубомир and Спремић, Момчило and Рудић, Срђан and Ковачевић Којић, Десанка and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић / главни уредник Рајко Кузмановић. – Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, 2015.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, академик Момчило Спремић, др Срђан Рудић.
Реч захвалности: академик Десанка Ковачевић Којић. У Београду, уторак 11. октобар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. октобар 2016. године]",
pages = "241-252",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10917"
}
Максимовић, Љ., Спремић, М., Рудић, С., Ковачевић Којић, Д.,& Вуксановић, М.. (2017). Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. октобар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 241-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10917
Максимовић Љ, Спремић М, Рудић С, Ковачевић Којић Д, Вуксановић М. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. октобар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):241-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10917 .
Максимовић, Љубомир, Спремић, Момчило, Рудић, Срђан, Ковачевић Којић, Десанка, Вуксановић, Миро, "Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. октобар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):241-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10917 .

ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]

Максимовић, Љубомир; Марковић, Миодраг; Џелебџић, Дејан; Живојиновић, Мирјана; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Џелебџић, Дејан
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10903
AB  - ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић / 
уредници Бојан Миљковић, Дејан Џелебџић. – Београд : Византолошки институт САНУ : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2015.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ и директор Византолошког института САНУ.
Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Дејан Џелебџић.
Реч захвалности: академик Мирјана Живојиновић. У Београду, уторак 2. фебруар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]
SP  - 29
EP  - 40
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903
ER  - 
@misc{
author = "Максимовић, Љубомир and Марковић, Миодраг and Џелебџић, Дејан and Живојиновић, Мирјана and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић / 
уредници Бојан Миљковић, Дејан Џелебџић. – Београд : Византолошки институт САНУ : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2015.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ и директор Византолошког института САНУ.
Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Дејан Џелебџић.
Реч захвалности: академик Мирјана Живојиновић. У Београду, уторак 2. фебруар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]",
pages = "29-40",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903"
}
Максимовић, Љ., Марковић, М., Џелебџић, Д., Живојиновић, М.,& Вуксановић, М.. (2017). ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 29-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903
Максимовић Љ, Марковић М, Џелебџић Д, Живојиновић М, Вуксановић М. ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):29-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903 .
Максимовић, Љубомир, Марковић, Миодраг, Џелебџић, Дејан, Живојиновић, Мирјана, Вуксановић, Миро, "ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):29-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903 .

Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1., XII-XIII век : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. март 2016. године]

Костић, Владимир С.; Максимовић, Љубомир; Суботић, Гојко; Марковић, Миодраг; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Суботић, Гојко
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10907
AB  - Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1, XII–XIII век / Гојко Суботић, Бојан Миљковић, Ирена Шпадијер, Ида Тот. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, академик Гојко Суботић, дописни члан Миодраг Марковић. У Београду, уторак 22. март 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1., XII-XIII век : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. март 2016. године]
SP  - 81
EP  - 92
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10907
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Максимовић, Љубомир and Суботић, Гојко and Марковић, Миодраг and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1, XII–XIII век / Гојко Суботић, Бојан Миљковић, Ирена Шпадијер, Ида Тот. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, академик Гојко Суботић, дописни члан Миодраг Марковић. У Београду, уторак 22. март 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1., XII-XIII век : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. март 2016. године]",
pages = "81-92",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10907"
}
Костић, В. С., Максимовић, Љ., Суботић, Г., Марковић, М.,& Вуксановић, М.. (2017). Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1., XII-XIII век : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. март 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 81-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10907
Костић ВС, Максимовић Љ, Суботић Г, Марковић М, Вуксановић М. Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1., XII-XIII век : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. март 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):81-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10907 .
Костић, Владимир С., Максимовић, Љубомир, Суботић, Гојко, Марковић, Миодраг, Вуксановић, Миро, "Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1., XII-XIII век : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. март 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):81-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10907 .

Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]

Маркопулос, Атанасиос; Спремић, Момчило; Крсмановић, Бојана; Вуксановић, Миро; Максимовић, Љубомир

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Маркопулос, Атанасиос
AU  - Спремић, Момчило
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10792
AB  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1–2. Меlanges Ljubomir Maksimović / уредници Бојана Крсмановић, Срђан Пириватрић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2013.
Говорили: проф. емеритус др Атанасиос Маркопулос, академик Момчило Спремић, др Бојана Крсмановић, уредник. Реч захвалности: академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 3. март 2015. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]
SP  - 53
EP  - 60
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792
ER  - 
@misc{
author = "Маркопулос, Атанасиос and Спремић, Момчило and Крсмановић, Бојана and Вуксановић, Миро and Максимовић, Љубомир",
year = "2016",
abstract = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1–2. Меlanges Ljubomir Maksimović / уредници Бојана Крсмановић, Срђан Пириватрић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2013.
Говорили: проф. емеритус др Атанасиос Маркопулос, академик Момчило Спремић, др Бојана Крсмановић, уредник. Реч захвалности: академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 3. март 2015. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]",
pages = "53-60",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792"
}
Маркопулос, А., Спремић, М., Крсмановић, Б., Вуксановић, М.,& Максимовић, Љ.. (2016). Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 53-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792
Маркопулос А, Спремић М, Крсмановић Б, Вуксановић М, Максимовић Љ. Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):53-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792 .
Маркопулос, Атанасиос, Спремић, Момчило, Крсмановић, Бојана, Вуксановић, Миро, Максимовић, Љубомир, "Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):53-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792 .

Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence

Krsmanović, Bojana; Maksimović, Ljubomir

(Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Krsmanović, Bojana
AU  - Maksimović, Ljubomir
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11608
PB  - Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB
PB  - Belgrade : P.E. Službeni glasnik
PB  - Belgrade : Instutute for Byzantine Studies, SASA
T2  - Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages
T1  - Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence
SP  - 41
EP  - 55
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608
ER  - 
@inbook{
author = "Krsmanović, Bojana and Maksimović, Ljubomir",
year = "2016",
publisher = "Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB, Belgrade : P.E. Službeni glasnik, Belgrade : Instutute for Byzantine Studies, SASA",
journal = "Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages",
booktitle = "Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence",
pages = "41-55",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608"
}
Krsmanović, B.,& Maksimović, L.. (2016). Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence. in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages
Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB., 2, 41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608
Krsmanović B, Maksimović L. Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence. in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages. 2016;2:41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608 .
Krsmanović, Bojana, Maksimović, Ljubomir, "Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence" in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages, 2 (2016):41-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608 .

Српска академија наука и уметности : 175 година : 1841-2016

Хреља Божић, Бојана; Војводић, Михаило; Вуксановић, Миро; Вујновић, Андреј; Димић, Жарко; Јовановић, Мирослав; Јовић, Видојко; Ковачевић, Јасмина; Корићанац, Татјана; Костић, Ђорђе С.; Букарица Крстић, Снежана; Кужељ, Данка; Максимовић, Љубомир; Маљковић, Рада; Марковић, Жаклина; Марковић, Јасмина; Марковић, Миодраг; Матицки, Миодраг; Межински Миловановић, Јелена; Милин, Мелита; Нинић, Марина; Нинковић Ташић, Александра; Петровић, Александар; Петровић, Зоран; Просен, Милан; Раичевић, Андреа; Станић, Миле; Степановић Тодоровић, Сања; Стојиљковић, Братислав; Цветковић, Марија; Чоловић, Радоје; Чубрић, Љиљана; Чупић, Симона; Петровић, Сања; Чолаковић, Милица

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - BOOK
AU  - Хреља Божић, Бојана
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Вујновић, Андреј
AU  - Димић, Жарко
AU  - Јовановић, Мирослав
AU  - Јовић, Видојко
AU  - Ковачевић, Јасмина
AU  - Корићанац, Татјана
AU  - Костић, Ђорђе С.
AU  - Букарица Крстић, Снежана
AU  - Кужељ, Данка
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Маљковић, Рада
AU  - Марковић, Жаклина
AU  - Марковић, Јасмина
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Матицки, Миодраг
AU  - Межински Миловановић, Јелена
AU  - Милин, Мелита
AU  - Нинић, Марина
AU  - Нинковић Ташић, Александра
AU  - Петровић, Александар
AU  - Петровић, Зоран
AU  - Просен, Милан
AU  - Раичевић, Андреа
AU  - Станић, Миле
AU  - Степановић Тодоровић, Сања
AU  - Стојиљковић, Братислав
AU  - Цветковић, Марија
AU  - Чоловић, Радоје
AU  - Чубрић, Љиљана
AU  - Чупић, Симона
AU  - Петровић, Сања
AU  - Чолаковић, Милица
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9003
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Српска академија наука и уметности : 175 година : 1841-2016
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9003
ER  - 
@book{
author = "Хреља Божић, Бојана and Војводић, Михаило and Вуксановић, Миро and Вујновић, Андреј and Димић, Жарко and Јовановић, Мирослав and Јовић, Видојко and Ковачевић, Јасмина and Корићанац, Татјана and Костић, Ђорђе С. and Букарица Крстић, Снежана and Кужељ, Данка and Максимовић, Љубомир and Маљковић, Рада and Марковић, Жаклина and Марковић, Јасмина and Марковић, Миодраг and Матицки, Миодраг and Межински Миловановић, Јелена and Милин, Мелита and Нинић, Марина and Нинковић Ташић, Александра and Петровић, Александар and Петровић, Зоран and Просен, Милан and Раичевић, Андреа and Станић, Миле and Степановић Тодоровић, Сања and Стојиљковић, Братислав and Цветковић, Марија and Чоловић, Радоје and Чубрић, Љиљана and Чупић, Симона and Петровић, Сања and Чолаковић, Милица",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Српска академија наука и уметности : 175 година : 1841-2016",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9003"
}
Хреља Божић, Б., Војводић, М., Вуксановић, М., Вујновић, А., Димић, Ж., Јовановић, М., Јовић, В., Ковачевић, Ј., Корићанац, Т., Костић, Ђ. С., Букарица Крстић, С., Кужељ, Д., Максимовић, Љ., Маљковић, Р., Марковић, Ж., Марковић, Ј., Марковић, М., Матицки, М., Межински Миловановић, Ј., Милин, М., Нинић, М., Нинковић Ташић, А., Петровић, А., Петровић, З., Просен, М., Раичевић, А., Станић, М., Степановић Тодоровић, С., Стојиљковић, Б., Цветковић, М., Чоловић, Р., Чубрић, Љ., Чупић, С., Петровић, С.,& Чолаковић, М.. (2016). Српска академија наука и уметности : 175 година : 1841-2016. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9003
Хреља Божић Б, Војводић М, Вуксановић М, Вујновић А, Димић Ж, Јовановић М, Јовић В, Ковачевић Ј, Корићанац Т, Костић ЂС, Букарица Крстић С, Кужељ Д, Максимовић Љ, Маљковић Р, Марковић Ж, Марковић Ј, Марковић М, Матицки М, Межински Миловановић Ј, Милин М, Нинић М, Нинковић Ташић А, Петровић А, Петровић З, Просен М, Раичевић А, Станић М, Степановић Тодоровић С, Стојиљковић Б, Цветковић М, Чоловић Р, Чубрић Љ, Чупић С, Петровић С, Чолаковић М. Српска академија наука и уметности : 175 година : 1841-2016. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9003 .
Хреља Божић, Бојана, Војводић, Михаило, Вуксановић, Миро, Вујновић, Андреј, Димић, Жарко, Јовановић, Мирослав, Јовић, Видојко, Ковачевић, Јасмина, Корићанац, Татјана, Костић, Ђорђе С., Букарица Крстић, Снежана, Кужељ, Данка, Максимовић, Љубомир, Маљковић, Рада, Марковић, Жаклина, Марковић, Јасмина, Марковић, Миодраг, Матицки, Миодраг, Межински Миловановић, Јелена, Милин, Мелита, Нинић, Марина, Нинковић Ташић, Александра, Петровић, Александар, Петровић, Зоран, Просен, Милан, Раичевић, Андреа, Станић, Миле, Степановић Тодоровић, Сања, Стојиљковић, Братислав, Цветковић, Марија, Чоловић, Радоје, Чубрић, Љиљана, Чупић, Симона, Петровић, Сања, Чолаковић, Милица, "Српска академија наука и уметности : 175 година : 1841-2016" (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9003 .

Србија и Венеција : (VI–XVI век) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. марта 2015. године]

Ковачевић Којић, Десанка; Максимовић, Љубомир; Спремић, Момчило; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Ковачевић Којић, Десанка
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Спремић, Момчило
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10793
AB  - Србија и Венеција : (VI–XVI век) / Момчило Спремић. – Београд : Службени гласник, 2014.
Говорили: академик Десанка Ковачевић-Којић, академик Љубомир Максимовић, академик Момчило Спремић. У Београду, уторак 17. март 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Србија и Венеција : (VI–XVI век) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. марта 2015. године]
SP  - 61
EP  - 72
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10793
ER  - 
@misc{
author = "Ковачевић Којић, Десанка and Максимовић, Љубомир and Спремић, Момчило and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Србија и Венеција : (VI–XVI век) / Момчило Спремић. – Београд : Службени гласник, 2014.
Говорили: академик Десанка Ковачевић-Којић, академик Љубомир Максимовић, академик Момчило Спремић. У Београду, уторак 17. март 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Србија и Венеција : (VI–XVI век) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. марта 2015. године]",
pages = "61-72",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10793"
}
Ковачевић Којић, Д., Максимовић, Љ., Спремић, М.,& Вуксановић, М.. (2016). Србија и Венеција : (VI–XVI век) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. марта 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 61-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10793
Ковачевић Којић Д, Максимовић Љ, Спремић М, Вуксановић М. Србија и Венеција : (VI–XVI век) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. марта 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):61-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10793 .
Ковачевић Којић, Десанка, Максимовић, Љубомир, Спремић, Момчило, Вуксановић, Миро, "Србија и Венеција : (VI–XVI век) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. марта 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):61-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10793 .

Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]

Живојиновић, Мирјана; Крсмановић, Бојана; Максимовић, Љубомир; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10737
AB  - Огледи о политичкој моћи у Византији : чиниоци и ослонци / Љубомир
Максимовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, др Бојана Крсмановић, академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 10. јун 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]
SP  - 133
EP  - 139
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737
ER  - 
@misc{
author = "Живојиновић, Мирјана and Крсмановић, Бојана and Максимовић, Љубомир and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Огледи о политичкој моћи у Византији : чиниоци и ослонци / Љубомир
Максимовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, др Бојана Крсмановић, академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 10. јун 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]",
pages = "133-139",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737"
}
Живојиновић, М., Крсмановић, Б., Максимовић, Љ.,& Вуксановић, М.. (2015). Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 133-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737
Живојиновић М, Крсмановић Б, Максимовић Љ, Вуксановић М. Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):133-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737 .
Живојиновић, Мирјана, Крсмановић, Бојана, Максимовић, Љубомир, Вуксановић, Миро, "Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):133-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737 .

Владар и манастир

Максимовић, Љубомир

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9139
AB  - Једно од најзначајнијих питања владарске идеологије Немањића, било је питање односа владара према свом вечном почивалишту. Правих услова за династички маузолеј у Србији није било и српски владари, углавном сваки за себе, подижу гробну цркву и одговарајући манастирски комплекс. Такође, сваки од њих, водећи за живота политику на самосвојан и у суштини аутократски начин, али често навлачећи монашку ризу пред крај владавине, очекује да ће после смрти бити канонизован. Сопствени маузолеј у облику манастира је онда логична последица и он, у извесном смислу, постаје реплика Немањиног маузолеја. То је део схватања да Студеница, иако узор, не може бити опште заупокојено место за владаре, што се већ јасно види у Милешеви. Потоњи развитак је, не само у идејном него и у политичком смислу потврдио такво схватање.
AB  - One of the most important questions about the royal ideology of the Nemanjić dynasty is the nature of the relationship of the ruler towards his most important endowment, his eternal legacy. This relationship could not be left to the whim of every individual ruler; rather it had to be formed within the framework of general conditions in the country, on the one hand, and on the other, within the dynastic politics and traditions of the ruling family. Serbia was a state with no real urban life and no fixed capital city. This precluded the establishment of a mausoleum church of the urban type. An original solution was established by the founder of the dynasty.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
PB  - Београд : Задужбина светог манастира Хиландара
T2  - ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
T1  - Владар и манастир
T1  - The ruler and his monastery
SP  - 93
EP  - 98
VL  - 44
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9139
ER  - 
@article{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "2015",
abstract = "Једно од најзначајнијих питања владарске идеологије Немањића, било је питање односа владара према свом вечном почивалишту. Правих услова за династички маузолеј у Србији није било и српски владари, углавном сваки за себе, подижу гробну цркву и одговарајући манастирски комплекс. Такође, сваки од њих, водећи за живота политику на самосвојан и у суштини аутократски начин, али често навлачећи монашку ризу пред крај владавине, очекује да ће после смрти бити канонизован. Сопствени маузолеј у облику манастира је онда логична последица и он, у извесном смислу, постаје реплика Немањиног маузолеја. То је део схватања да Студеница, иако узор, не може бити опште заупокојено место за владаре, што се већ јасно види у Милешеви. Потоњи развитак је, не само у идејном него и у политичком смислу потврдио такво схватање., One of the most important questions about the royal ideology of the Nemanjić dynasty is the nature of the relationship of the ruler towards his most important endowment, his eternal legacy. This relationship could not be left to the whim of every individual ruler; rather it had to be formed within the framework of general conditions in the country, on the one hand, and on the other, within the dynastic politics and traditions of the ruling family. Serbia was a state with no real urban life and no fixed capital city. This precluded the establishment of a mausoleum church of the urban type. An original solution was established by the founder of the dynasty.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ, Београд : Задужбина светог манастира Хиландара",
journal = "ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ",
title = "Владар и манастир, The ruler and his monastery",
pages = "93-98",
volume = "44",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9139"
}
Максимовић, Љ.. (2015). Владар и манастир. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
Београд : Византолошки институт САНУ., 44(1), 93-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9139
Максимовић Љ. Владар и манастир. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ. 2015;44(1):93-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9139 .
Максимовић, Љубомир, "Владар и манастир" in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ, 44, no. 1 (2015):93-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9139 .

Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea

Ferjančić, Božidar; Maksimović, Ljubomir

(Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ferjančić, Božidar
AU  - Maksimović, Ljubomir
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12894
AB  - The authors analyze Serbia’s position and politics in relation to the Greek states of Epiros and Nicaea which emerged after the fall of the Byzantine Empire in 1204. The available sources show that Serbia under Stefan the First-Crowned and his successors wisely used the rivalry between the two Greek states, which both sought to present themselves as the lawful successor of the fallen Empire of the Romans, and thus safeguarded her independence. Acting as an adviser to Stefan the First-Crowned and his successors, his brother Sava played a prominent role in conducting this realistic policy.
PB  - Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
T2  - Balcanica - Annual of the Institute for Balkan Studies
T1  - Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea
SP  - 37
EP  - 54
VL  - XLV
DO  - 10.2298/BALC1445037F
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12894
ER  - 
@article{
author = "Ferjančić, Božidar and Maksimović, Ljubomir",
year = "2014",
abstract = "The authors analyze Serbia’s position and politics in relation to the Greek states of Epiros and Nicaea which emerged after the fall of the Byzantine Empire in 1204. The available sources show that Serbia under Stefan the First-Crowned and his successors wisely used the rivalry between the two Greek states, which both sought to present themselves as the lawful successor of the fallen Empire of the Romans, and thus safeguarded her independence. Acting as an adviser to Stefan the First-Crowned and his successors, his brother Sava played a prominent role in conducting this realistic policy.",
publisher = "Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA",
journal = "Balcanica - Annual of the Institute for Balkan Studies",
title = "Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea",
pages = "37-54",
volume = "XLV",
doi = "10.2298/BALC1445037F",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12894"
}
Ferjančić, B.,& Maksimović, L.. (2014). Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea. in Balcanica - Annual of the Institute for Balkan Studies
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA., XLV, 37-54.
https://doi.org/10.2298/BALC1445037F
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12894
Ferjančić B, Maksimović L. Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea. in Balcanica - Annual of the Institute for Balkan Studies. 2014;XLV:37-54.
doi:10.2298/BALC1445037F
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12894 .
Ferjančić, Božidar, Maksimović, Ljubomir, "Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea" in Balcanica - Annual of the Institute for Balkan Studies, XLV (2014):37-54,
https://doi.org/10.2298/BALC1445037F .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12894 .
3

Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea

Ferjančić, Božidar; Maksimović, Ljubomir

(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ferjančić, Božidar
AU  - Maksimović, Ljubomir
PY  - 2014
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0350-76531445037F
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6030
AB  - The authors analyze Serbia’s position and politics in relation to the Greek states of Epiros and Nicaea which emerged after the fall of the Byzantine Empire in 1204. The available sources show that Serbia under Stefan the First-Crowned and his successors wisely used the rivalry between the two Greek states, which both sought to present themselves as the lawful successor of the fallen Empire of the Romans, and thus safeguarded her independence. Acting as an adviser to Stefan the First-Crowned and his successors, his brother Sava played a prominent role in conducting this realistic policy.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea
SP  - 37
EP  - 54
IS  - XLV
DO  - 10.2298/BALC1445037F
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6030
ER  - 
@article{
author = "Ferjančić, Božidar and Maksimović, Ljubomir",
year = "2014",
abstract = "The authors analyze Serbia’s position and politics in relation to the Greek states of Epiros and Nicaea which emerged after the fall of the Byzantine Empire in 1204. The available sources show that Serbia under Stefan the First-Crowned and his successors wisely used the rivalry between the two Greek states, which both sought to present themselves as the lawful successor of the fallen Empire of the Romans, and thus safeguarded her independence. Acting as an adviser to Stefan the First-Crowned and his successors, his brother Sava played a prominent role in conducting this realistic policy.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea",
pages = "37-54",
number = "XLV",
doi = "10.2298/BALC1445037F",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6030"
}
Ferjančić, B.,& Maksimović, L.. (2014). Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLV), 37-54.
https://doi.org/10.2298/BALC1445037F
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6030
Ferjančić B, Maksimović L. Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea. in Balcanica. 2014;(XLV):37-54.
doi:10.2298/BALC1445037F
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6030 .
Ferjančić, Božidar, Maksimović, Ljubomir, "Sava Nemanjić and Serbia between Epiros and Nicaea" in Balcanica, no. XLV (2014):37-54,
https://doi.org/10.2298/BALC1445037F .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6030 .
3

La Serbie et les pays serbes : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 28. мај 2013. године]

Вуксановић, Миро; Максимовић, Љубомир; Спремић, Момчило; Ковачевић Којић, Десанка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2014)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Спремић, Момчило
AU  - Ковачевић Којић, Десанка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10610
AB  - La Serbie et les pays serbes : l’économie urbaine : XIVe–XVe siècles / Desanka Kovačević-Kojić. – Belgrade : Maison serbe d’édition de livres scolaires : ASSA, Institut des Études balkaniques, 2012. Говорили: академик Љубомир Максимовић, академик Момчило Спремић, академик Десанка Ковачевић Којић. У Београду, уторак 28. мај 2013. у 13 часова
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - La Serbie et les pays serbes : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 28. мај 2013. године]
SP  - 79
EP  - 88
VL  - 2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10610
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Максимовић, Љубомир and Спремић, Момчило and Ковачевић Којић, Десанка",
year = "2014",
abstract = "La Serbie et les pays serbes : l’économie urbaine : XIVe–XVe siècles / Desanka Kovačević-Kojić. – Belgrade : Maison serbe d’édition de livres scolaires : ASSA, Institut des Études balkaniques, 2012. Говорили: академик Љубомир Максимовић, академик Момчило Спремић, академик Десанка Ковачевић Којић. У Београду, уторак 28. мај 2013. у 13 часова",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "La Serbie et les pays serbes : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 28. мај 2013. године]",
pages = "79-88",
volume = "2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10610"
}
Вуксановић, М., Максимовић, Љ., Спремић, М.,& Ковачевић Којић, Д.. (2014). La Serbie et les pays serbes : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 28. мај 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 79-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10610
Вуксановић М, Максимовић Љ, Спремић М, Ковачевић Којић Д. La Serbie et les pays serbes : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 28. мај 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):79-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10610 .
Вуксановић, Миро, Максимовић, Љубомир, Спремић, Момчило, Ковачевић Којић, Десанка, "La Serbie et les pays serbes : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 28. мај 2013. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):79-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10610 .

На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]

Вуксановић, Миро; Грозданов, Цветан; Максимовић, Љубомир; Поповић, Даница; Медаковић, Дејан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Грозданов, Цветан
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Поповић, Даница
AU  - Медаковић, Дејан
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9700
AB  - На траговима Војислава Ј. Ђурића / уредници Дејан Медаковић, Цветан
Грозданов. – Београд : САНУ, Одељење историјских наука ; Скопје :
МАНУ, 2011. 
Говорили: академик МАНУ Цветан Грозданов,
академик Љубомир Максимовић,
др Даница Поповић и
прочитан текст Дејана Медаковића као уредника. 
У Београду, уторак 24. април 2012. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]
SP  - 191
EP  - 195
VL  - 1
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Грозданов, Цветан and Максимовић, Љубомир and Поповић, Даница and Медаковић, Дејан",
year = "2013",
abstract = "На траговима Војислава Ј. Ђурића / уредници Дејан Медаковић, Цветан
Грозданов. – Београд : САНУ, Одељење историјских наука ; Скопје :
МАНУ, 2011. 
Говорили: академик МАНУ Цветан Грозданов,
академик Љубомир Максимовић,
др Даница Поповић и
прочитан текст Дејана Медаковића као уредника. 
У Београду, уторак 24. април 2012. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]",
pages = "191-195",
volume = "1",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700"
}
Вуксановић, М., Грозданов, Ц., Максимовић, Љ., Поповић, Д.,& Медаковић, Д.. (2013). На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 191-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700
Вуксановић М, Грозданов Ц, Максимовић Љ, Поповић Д, Медаковић Д. На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):191-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700 .
Вуксановић, Миро, Грозданов, Цветан, Максимовић, Љубомир, Поповић, Даница, Медаковић, Дејан, "На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):191-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700 .

Српска државност у средњем веку : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. марта 2012. године]

Вуксановић, Миро; Максимовић, Љубомир; Спремић, Момчило; Благојевић, Милош

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Спремић, Момчило
AU  - Благојевић, Милош
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9698
AB  - Српска државност у средњем веку / Милош Благојевић ; предговор
Љубомир Максимовић. – Београд : СКЗ, 2011. 
Говорили: академик Љубомир Максимовић,
академик Момчило Спремић и
академик Милош Благојевић. 
У Београду, уторак 13. март 2012. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Српска државност у средњем веку : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. марта 2012. године]
SP  - 169
EP  - 175
VL  - 1
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9698
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Максимовић, Љубомир and Спремић, Момчило and Благојевић, Милош",
year = "2013",
abstract = "Српска државност у средњем веку / Милош Благојевић ; предговор
Љубомир Максимовић. – Београд : СКЗ, 2011. 
Говорили: академик Љубомир Максимовић,
академик Момчило Спремић и
академик Милош Благојевић. 
У Београду, уторак 13. март 2012. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Српска државност у средњем веку : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. марта 2012. године]",
pages = "169-175",
volume = "1",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9698"
}
Вуксановић, М., Максимовић, Љ., Спремић, М.,& Благојевић, М.. (2013). Српска државност у средњем веку : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. марта 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 169-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9698
Вуксановић М, Максимовић Љ, Спремић М, Благојевић М. Српска државност у средњем веку : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. марта 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):169-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9698 .
Вуксановић, Миро, Максимовић, Љубомир, Спремић, Момчило, Благојевић, Милош, "Српска државност у средњем веку : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. марта 2012. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):169-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9698 .

"Византинизми" краља Стефана Радослава

Максимовић, Љубомир

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12892
AB  - Отац Радослављев, Стефан Немањић, био је и после 1204. године посебно везан за византијску династију Анђела. Његовим настојањем Радослав се оженио кћерком епирског владара Теодора I Анђела. Радослав је тако добио чврсту позицију у односима двеју породица. Изјава о припадности Дукама на његовом вереничком прстену је изјава о сродству са Анђелима, односно са Алексијем III Анђелом. Зато је овај цар, као усамљени изузетак, и приказан у манастиру Милешеви. На оваквим основама почивају и остали „византинизми“
краља Радослава: новац, потпис.
AB  - The life-style and politics of Stefan Radoslav bear the mark of activities that indicated his special attachment to the Byzantine world. These activities were prompted by a combination of ideological ambitions and political reality, but they were not in keeping with the modest achievements of Radoslav's reign. Moreover, most of these activities belong to the time when Radoslav was heir to the throne. There is no doubt that Stefan Nemanjić the Grand Zhupan and subsequently the first crowned king, had exclusive connections with the Byzantine dynasty of the Angeloi, especially with the emperor Alexios III (1195-1203). In that context, the donor's inscription in the basic ring of the dome in the Church of the Mother of God in Studenica (1208), in which his father Stefan Nemanja, is mentioned as (former) 'veleslavni gospodin vse srbske zemlje veli(ki) župan i svat cara grčkog kir Alesija', is quite indicative. This ideological construction would acquire a contour in reality by means of a political marriage with one of the female offspring of Angeloi lineage, which would represent an alternative solution to Stefan's failed marriage with Eudocia, daughter of the emperor Alexios. Instead, several years elapsed in waging war with the Latins, the Bulgarians and the State of Epiros. However, efforts to create firmer, more tangible ties with the Angeloi dynasty from Epiros were not forgotten. Therefore, the Serbian monarch brought his eldest son Radoslav into play, intending to have him act as a link with the Angeloi bloodline. As a result of all this, the final attempt to have Radoslav become the husband of a princess from the Angelos dynasty is not surprising. At the end of 1219 or the beginning of 1220, he married Anna Doukaina, the daughter of the epirotic ruler Theodore I Angelos Doukas Komnenos, which at that point represented a marriage connection of the highest possible level between two ruling houses. Stefan's insistence on Serbia acquiring a stake in the Byzantine succession could not have been expressed more clearly. Radoslav now had a solid position in that succession. On his engagement ring we read: '(This is) the engagement ring of Stefan, a descendant of the house of Doukai, and therefore, Anna, of the family of Komnenoi, receive it into your hands'. This brief text should be connected to the most important part of the inscription from the dome in Studenica. The statement of kinship with the Doukai must be interpreted as a statement of kinship with the Angeloi dynasty, that is, with Alexios III Angelos. In the said circumstances, it confirms the identification of the Byzantine emperor depicted in the Mileševa monastery, opposite to the figures of Stefan the First-Crowned and Radoslav, as Alexios III Angelos. Thus Mileševa highlights the ideological significance of the direct linkage of two members of the house of Nemanjić, both the father Stefan and his son Radoslav, to the Angeloi dynasty. The other 'Byzantinisms' of King Radoslav when he became sole ruler understandably rested upon the described foundation. The coins from his time, which, ostensibly, were produced in the Salonika mint of the Epirotic monarchs, were similar to the coins of the house of Angeloi and were marked with the surname Doukas, which also appears in the well known Greek signature on a document from the end of his reign. In historical terms, all of this becomes even more striking because during the subsequent reigns of the other sons of Stefan the First Crowned - Vladislav and Uroš I - they distanced themselves entirely from this policy.
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - "Византинизми" краља Стефана Радослава
T1  - The "Byzantinisms" of King Stephen Radoslav
SP  - 139
EP  - 147
VL  - 46
DO  - 10.2298/ZRVI0946139M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12892
ER  - 
@article{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "2009",
abstract = "Отац Радослављев, Стефан Немањић, био је и после 1204. године посебно везан за византијску династију Анђела. Његовим настојањем Радослав се оженио кћерком епирског владара Теодора I Анђела. Радослав је тако добио чврсту позицију у односима двеју породица. Изјава о припадности Дукама на његовом вереничком прстену је изјава о сродству са Анђелима, односно са Алексијем III Анђелом. Зато је овај цар, као усамљени изузетак, и приказан у манастиру Милешеви. На оваквим основама почивају и остали „византинизми“
краља Радослава: новац, потпис., The life-style and politics of Stefan Radoslav bear the mark of activities that indicated his special attachment to the Byzantine world. These activities were prompted by a combination of ideological ambitions and political reality, but they were not in keeping with the modest achievements of Radoslav's reign. Moreover, most of these activities belong to the time when Radoslav was heir to the throne. There is no doubt that Stefan Nemanjić the Grand Zhupan and subsequently the first crowned king, had exclusive connections with the Byzantine dynasty of the Angeloi, especially with the emperor Alexios III (1195-1203). In that context, the donor's inscription in the basic ring of the dome in the Church of the Mother of God in Studenica (1208), in which his father Stefan Nemanja, is mentioned as (former) 'veleslavni gospodin vse srbske zemlje veli(ki) župan i svat cara grčkog kir Alesija', is quite indicative. This ideological construction would acquire a contour in reality by means of a political marriage with one of the female offspring of Angeloi lineage, which would represent an alternative solution to Stefan's failed marriage with Eudocia, daughter of the emperor Alexios. Instead, several years elapsed in waging war with the Latins, the Bulgarians and the State of Epiros. However, efforts to create firmer, more tangible ties with the Angeloi dynasty from Epiros were not forgotten. Therefore, the Serbian monarch brought his eldest son Radoslav into play, intending to have him act as a link with the Angeloi bloodline. As a result of all this, the final attempt to have Radoslav become the husband of a princess from the Angelos dynasty is not surprising. At the end of 1219 or the beginning of 1220, he married Anna Doukaina, the daughter of the epirotic ruler Theodore I Angelos Doukas Komnenos, which at that point represented a marriage connection of the highest possible level between two ruling houses. Stefan's insistence on Serbia acquiring a stake in the Byzantine succession could not have been expressed more clearly. Radoslav now had a solid position in that succession. On his engagement ring we read: '(This is) the engagement ring of Stefan, a descendant of the house of Doukai, and therefore, Anna, of the family of Komnenoi, receive it into your hands'. This brief text should be connected to the most important part of the inscription from the dome in Studenica. The statement of kinship with the Doukai must be interpreted as a statement of kinship with the Angeloi dynasty, that is, with Alexios III Angelos. In the said circumstances, it confirms the identification of the Byzantine emperor depicted in the Mileševa monastery, opposite to the figures of Stefan the First-Crowned and Radoslav, as Alexios III Angelos. Thus Mileševa highlights the ideological significance of the direct linkage of two members of the house of Nemanjić, both the father Stefan and his son Radoslav, to the Angeloi dynasty. The other 'Byzantinisms' of King Radoslav when he became sole ruler understandably rested upon the described foundation. The coins from his time, which, ostensibly, were produced in the Salonika mint of the Epirotic monarchs, were similar to the coins of the house of Angeloi and were marked with the surname Doukas, which also appears in the well known Greek signature on a document from the end of his reign. In historical terms, all of this becomes even more striking because during the subsequent reigns of the other sons of Stefan the First Crowned - Vladislav and Uroš I - they distanced themselves entirely from this policy.",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = ""Византинизми" краља Стефана Радослава, The "Byzantinisms" of King Stephen Radoslav",
pages = "139-147",
volume = "46",
doi = "10.2298/ZRVI0946139M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12892"
}
Максимовић, Љ.. (2009). "Византинизми" краља Стефана Радослава. in Зборник радова Византолошког института, 46, 139-147.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946139M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12892
Максимовић Љ. "Византинизми" краља Стефана Радослава. in Зборник радова Византолошког института. 2009;46:139-147.
doi:10.2298/ZRVI0946139M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12892 .
Максимовић, Љубомир, ""Византинизми" краља Стефана Радослава" in Зборник радова Византолошког института, 46 (2009):139-147,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946139M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12892 .
3

Верија у политици Стефана Душана

Максимовић, Љубомир

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12688
AB  - Верија је, као један од најзначајнијих градова у Македонији, ушла у видно поље српске политике са мешањем Стефана Душана у византијски грађански рат четрдесетих година XIV века. У тој политици, у којој је Македонија била коришћена као ослонац за стремљење ка Царству, Солун је привремено био остављен по страни, с тим што су прво Сер, а затим и Верија, били освојени ради његове изолације. Верија је при томе била претворена у изузетно снажно српско упориште и Кантакузин је, задобивши контролу над Солуном, покушао да поврати власт над Веријом. Показало се да се тим чином, истина без трајног успеха, могу угрозити основни постулати Душанове политике у Македонији - његово учешће у деоби византијске царске власти.
AB  - Being one of the most important cities in Macedonia, Berroia automatically entered the horizon of Serbian politics once Stefan Dušan got involved into the Byzantine Civil War during the forties of the fourteenth century. The King's previous invasion of Macedonia, in the thirties, had been aimed directly towards Thessalonica and was a failure. Thus, in the second phase of his politics, in which Macedonia was used as a backing in the striving for the Empire, Thessalonica was temporarily left aside, although not before first Serres and then Berroia had been captured, so as to leave it completely isolated. Initially, it was Serres rather than Berroia that Dušan was focused on, its conquest in September 1345 leading immediately to the proclamation of the Empire. Afterwards — in the first half of 1346 — Berroia was also conquered and turned into an important Serbian stronghold, Thessalonica being thus cut off, which enabled the Serbs to await a more favorable time to capture it. At the same time, the conquest of Berroia paved the way for the Serbian invasion of Epirus and Thessalia. Emperor John VI Cantacuzenus was certainly aware of the consequences of such a strategic constellation. Thus, when he finally managed to neutralize the Zelots in Thessalonica, his first move towards the change of the situation was to recuperate Berroia and surrounding towns. This was such a severe blow for the Serbs, that it immediately became clear that even Dušan's imperial power might be endangered if his position in Macedonia further weakened. He reacted promptly and recaptured Berroia and other strongholds he had lost. The conquest of Berroia was lead by the nobleman Radoslav Hlapen, who first acted as a governor on behalf of Dušan, and after the death of the Emperor practically as an independent ruler of that part of Macedonia.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Верија у политици Стефана Душана
T1  - Berroia in Stefan Dušan's politics
SP  - 341
EP  - 352
VL  - 41
DO  - 10.2298/ZRVI0441341M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12688
ER  - 
@article{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "2004",
abstract = "Верија је, као један од најзначајнијих градова у Македонији, ушла у видно поље српске политике са мешањем Стефана Душана у византијски грађански рат четрдесетих година XIV века. У тој политици, у којој је Македонија била коришћена као ослонац за стремљење ка Царству, Солун је привремено био остављен по страни, с тим што су прво Сер, а затим и Верија, били освојени ради његове изолације. Верија је при томе била претворена у изузетно снажно српско упориште и Кантакузин је, задобивши контролу над Солуном, покушао да поврати власт над Веријом. Показало се да се тим чином, истина без трајног успеха, могу угрозити основни постулати Душанове политике у Македонији - његово учешће у деоби византијске царске власти., Being one of the most important cities in Macedonia, Berroia automatically entered the horizon of Serbian politics once Stefan Dušan got involved into the Byzantine Civil War during the forties of the fourteenth century. The King's previous invasion of Macedonia, in the thirties, had been aimed directly towards Thessalonica and was a failure. Thus, in the second phase of his politics, in which Macedonia was used as a backing in the striving for the Empire, Thessalonica was temporarily left aside, although not before first Serres and then Berroia had been captured, so as to leave it completely isolated. Initially, it was Serres rather than Berroia that Dušan was focused on, its conquest in September 1345 leading immediately to the proclamation of the Empire. Afterwards — in the first half of 1346 — Berroia was also conquered and turned into an important Serbian stronghold, Thessalonica being thus cut off, which enabled the Serbs to await a more favorable time to capture it. At the same time, the conquest of Berroia paved the way for the Serbian invasion of Epirus and Thessalia. Emperor John VI Cantacuzenus was certainly aware of the consequences of such a strategic constellation. Thus, when he finally managed to neutralize the Zelots in Thessalonica, his first move towards the change of the situation was to recuperate Berroia and surrounding towns. This was such a severe blow for the Serbs, that it immediately became clear that even Dušan's imperial power might be endangered if his position in Macedonia further weakened. He reacted promptly and recaptured Berroia and other strongholds he had lost. The conquest of Berroia was lead by the nobleman Radoslav Hlapen, who first acted as a governor on behalf of Dušan, and after the death of the Emperor practically as an independent ruler of that part of Macedonia.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Верија у политици Стефана Душана, Berroia in Stefan Dušan's politics",
pages = "341-352",
volume = "41",
doi = "10.2298/ZRVI0441341M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12688"
}
Максимовић, Љ.. (2004). Верија у политици Стефана Душана. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 41, 341-352.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0441341M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12688
Максимовић Љ. Верија у политици Стефана Душана. in Зборник радова Византолошког института. 2004;41:341-352.
doi:10.2298/ZRVI0441341M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12688 .
Максимовић, Љубомир, "Верија у политици Стефана Душана" in Зборник радова Византолошког института, 41 (2004):341-352,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0441341M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12688 .
8

Верија у политици Стефана Душана

Максимовић, Љубомир

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12893
AB  - Верија је, као један од најзначајнијих градова у Македонији, ушла у видно поље српске политике са мешањем Стефана Душана у византијски грађански рат четрдесетих година XIV века. У тој политици, у којој је Македонија била коришћена као ослонац за стремљење ка Царству, Солун је привремено био остављен по страни, с тим што су прво Сер, а затим и Верија, били освојени ради његове изолације. Верија је при томе била претворена у изузетно снажно српско упориште и Кантакузин је, задобивши контролу над Солуном, покушао да поврати власт над Веријом. Показало се да се тим чином, истина без трајног успеха, могу угрозити основни постулати Душанове политике у Македонији-његово учешће у деоби византијске царске власти.
AB  - Being one of the most important cities in Macedonia, Berroia automatically entered the horizon of Serbian politics once Stefan Dušan got involved into the Byzantine Civil War during the forties of the fourteenth century. The King's previous invasion of Macedonia, in the thirties, had been aimed directly towards Thessalonica and was a failure. Thus, in the second phase of his politics, in which Macedonia was used as a backing in the striving for the Empire, Thessalonica was temporarily left aside, although not before first Serres and then Berroia had been captured, so as to leave it completely isolated. Initially, it was Serres rather than Berroia that Dušan was focused on, its conquest in September 1345 leading immediately to the proclamation of the Empire. Afterwards — in the first half of 1346 — Berroia was also conquered and turned into an important Serbian stronghold, Thessalonica being thus cut off, which enabled the Serbs to await a more favorable time to capture it. At the same time, the conquest of Berroia paved the way for the Serbian invasion of Epirus and Thessalia. Emperor John VI Cantacuzenus was certainly aware of the consequences of such a strategic constellation. Thus, when he finally managed to neutralize the Zelots in Thessalonica, his first move towards the change of the situation was to recuperate Berroia and surrounding towns. This was such a severe blow for the Serbs, that it immediately became clear that even Dušan's imperial power might be endangered if his position in Macedonia further weakened. He reacted promptly and recaptured Berroia and other strongholds he had lost. The conquest of Berroia was lead by the nobleman Radoslav Hlapen, who first acted as a governor on behalf of Dušan, and after the death of the Emperor practically as an independent ruler of that part of Macedonia.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Верија у политици Стефана Душана
T1  - Berroia in Stefan Dušan's politics
SP  - 341
EP  - 352
VL  - 41
DO  - 10.2298/ZRVI0441341M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12893
ER  - 
@article{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "2004",
abstract = "Верија је, као један од најзначајнијих градова у Македонији, ушла у видно поље српске политике са мешањем Стефана Душана у византијски грађански рат четрдесетих година XIV века. У тој политици, у којој је Македонија била коришћена као ослонац за стремљење ка Царству, Солун је привремено био остављен по страни, с тим што су прво Сер, а затим и Верија, били освојени ради његове изолације. Верија је при томе била претворена у изузетно снажно српско упориште и Кантакузин је, задобивши контролу над Солуном, покушао да поврати власт над Веријом. Показало се да се тим чином, истина без трајног успеха, могу угрозити основни постулати Душанове политике у Македонији-његово учешће у деоби византијске царске власти., Being one of the most important cities in Macedonia, Berroia automatically entered the horizon of Serbian politics once Stefan Dušan got involved into the Byzantine Civil War during the forties of the fourteenth century. The King's previous invasion of Macedonia, in the thirties, had been aimed directly towards Thessalonica and was a failure. Thus, in the second phase of his politics, in which Macedonia was used as a backing in the striving for the Empire, Thessalonica was temporarily left aside, although not before first Serres and then Berroia had been captured, so as to leave it completely isolated. Initially, it was Serres rather than Berroia that Dušan was focused on, its conquest in September 1345 leading immediately to the proclamation of the Empire. Afterwards — in the first half of 1346 — Berroia was also conquered and turned into an important Serbian stronghold, Thessalonica being thus cut off, which enabled the Serbs to await a more favorable time to capture it. At the same time, the conquest of Berroia paved the way for the Serbian invasion of Epirus and Thessalia. Emperor John VI Cantacuzenus was certainly aware of the consequences of such a strategic constellation. Thus, when he finally managed to neutralize the Zelots in Thessalonica, his first move towards the change of the situation was to recuperate Berroia and surrounding towns. This was such a severe blow for the Serbs, that it immediately became clear that even Dušan's imperial power might be endangered if his position in Macedonia further weakened. He reacted promptly and recaptured Berroia and other strongholds he had lost. The conquest of Berroia was lead by the nobleman Radoslav Hlapen, who first acted as a governor on behalf of Dušan, and after the death of the Emperor practically as an independent ruler of that part of Macedonia.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Верија у политици Стефана Душана, Berroia in Stefan Dušan's politics",
pages = "341-352",
volume = "41",
doi = "10.2298/ZRVI0441341M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12893"
}
Максимовић, Љ.. (2004). Верија у политици Стефана Душана. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 41, 341-352.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0441341M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12893
Максимовић Љ. Верија у политици Стефана Душана. in Зборник радова Византолошког института. 2004;41:341-352.
doi:10.2298/ZRVI0441341M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12893 .
Максимовић, Љубомир, "Верија у политици Стефана Душана" in Зборник радова Византолошког института, 41 (2004):341-352,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0441341M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12893 .
8

Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема

Максимовић, Љубомир

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2001)

TY  - JOUR
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12891
AB  - У раду се преиспитује, након многих година контроверзи у науци, генеза и друштвени статус тематских војника. Констатује се да, упркос значајним променама које временом настају, може да се запази црта континуираног развитка и, потом, опадања овог друштвеног слоја између VII и X века. Констатује се, истовремено, сложеност његове физиономије и изразита посебност у односу на сељачки сталеж.
AB  - Investigations of thematic organization never yielded generally accepted results. The reasons behind this are closely tied to limitations regarding source material. On the one hand, there are certain chronological or thematic units poorly represented in the sources. On the other, there are cases well documented by the sources which can, however, overlook data logically expected to be mentioned. Still, Byzantine sources, including legal texts with their often anachronous clauses, have an understanding of thematic priorities which differs from our own, defined by our contemporary standards. Scholars investigating the institution of stratiotes constantly face such difficulties. An undesired but still rather common result of such problems accounts for the fact that researchers base their opinions on superficial lexis and terminology of Byzantine sources and disregard the connections between the main lines of development of the so-called middle Byzantine period (VII-XI centuries) and the changes in thematic organization. Today we can say that the first themes date from the VII century. From then on, the system was gradually developed. Although the original large themes were divided into smaller units during the VIII century, the principles of organization of subsequent themes - which appeared in the IX and X centuries - remained rather unchanged. Above all, that is quite evident from hierarchic lists (Taktika), dating from the first half of the IX to the first half of the X century (Taktikon Uspenskij, Philoteos' Kletorologion, Taktikon Beneshevich). Only in the late X century we encounter a new situation (Escorial Taktikon). In short, from then on we are dealing with quite a complex administrative organism. As for the social aspect, soldier are a part of society in which the so-called free peasants had their own land within the framework of village community property. This general picture is more or less reflected in various sources of different date : in the articles of the so-called Agrarian Law (end of VII - beginning of VIII century), in Theophanes' list of "crimes" of emperor Nicephoros I (802-811) and in data found in the Treaty on Tax Levying (X century). We are dealing with such social and economic foundations of the state which lasted, continually, at least from the end of the VII/the beginning of the VIII to the beginning of the X century, those which, when endangered by the crisis, the emperors attempted to defend by regular repetition of protective laws. All of the above leads us to the conclusion that it would be impossible to expect that the "birth" of this social order during the VII century brought about quick reform based on proclamations of generally valid laws. Secondly, general and common characteristics of the entire era changed in times of crisis, gradually and at first undetectably, so that the order of things marked by the crisis finally surfaced only in the X century. This development is understandable because many significant phenomena of social life were not necessarily defined by specific laws, regardless of the existence of a developed written legislative corpus. The foundations of the legislative order of the Empire did not come in the form of a written constitution or group of basic laws. Under such conditions, explanations of the social status of soldiers should not necessarily be sought among the early examples of pre-Macedonian legislature, just as, following such unsuccessful searches, one should not draw far-reaching conclusions. Since there was obviously no quick, focused and legislatively rounded-off reform at the moment of the appearance of the military order or social group in question, it would be dangerous to take either the "Ostrogorsky model" or the viewpoints which reject it as an absolute paradigm. After all, Byzantine practice was far more diverse then what we are often ready to admit. It is obvious that, in its initial phase - during the second half of the VII century - the thematic organization developed in times of long lasting demographic crisis and the first serious shortages of money reserves and natural goods. For the most part, the need for military corps could be met in no other way but by settling soldiers. Such soldiers-settlers comprise the kernel of the army and are distributed all across the land, as indicated by the names of the themes of the fist and second generation: Opsikion, Armeniakon, Anatolikon, Karavisianon, Voukelarion, Optimaton, Thrakesianon. Certain, although not numerous examples, uncover the diversity of the sources from which the newly the settled soldiers between the end of the VII and the first half of the IX century were recruited (Slavs in the theme Opsikion, the siege of the city of Tyana, extensive measures of emperor Nicephoros I, the case of the pretender to the throne, Thomas the Slav, and the case of the christianized Kouramites). Generally speaking, the settling of soldiers implies the existence of their more or less pronounced physical ties to the land. However, this does not have to implicate that they all had personal holdings or, to an even lesser extent, that they were all peasants. It only means that these soldiers used the land as the dominant source of income. For, according to De ceremoniis and Ibn-Khordadbih, their annual salary (ρόγα) amounted to 1 nomisma, and could not exceed the maximum of 12 (by exception 18) nomismata. Actually, these salaries should be seen as additional assets to the overall income of the soldiers. In that sense, some of the measures (crimes) of emperor Nicephoros I, as interpreted by the chronicle of Theophanes, are especially interesting. The first crime is the settlement of soldiers from all (Asia Minor) themes in the Sclavinias on the Balkans. Those designated for re-settlement had to sell their holdings, often lameting having to lease behind the graves of their parents, perhaps even more distant ancestors, too. Despite this "crime", there were not enough soldiers to satisfy the growing needs for military corps on both sides of the Empire. Thus the emperor recruited and equipped the poor from the sum of 18.5 nomismes which their neighbors had to pay to the state treasury. The measures of emperor Nicephoros show that in those days there were at least two type of stratiotes - soldiers who supported themselves from the income provided by their land holdings and those newly recruited or, perhaps, impoverished soldiers whose equipment was provided for by peasants, through the payments they made to the state treasury. The other solution was, apparently, if not temporary then rather rare, so that the general line of development lay closer to the first solution, both before and after the reign of Nicephoros. Already at the time of publishing of the Ecloga, that is during the reign of Leo III, στρατιωτικός οΐκος was a common reality, just as it was in the much later Tactica of Leo VI. The described situation from the days of Nicephoros is very reminiscent of the way the military estate is defined in De cerimoniis, which speaks of soldiers with "houses", but also of poor soldiers who are in the service as a result of community support. This refers to soldiers who can be denoted, as they are in the famous novel by Constantine Porphyrogenitos, by epithets εν((((ς and ά((((ς. "House" is taken to mean the patrimony of an individual family, which provides material support for one soldier from its own ranks, as it clearly results from the Ecloga and the Taktika. That is why the expression συντεστης - "one who participates in" (equipping a soldier) - appears already in the so-called Leges militares. Basically, we are dealing with the same phenomenon which in the later legislative texts of the Macedonian dynasty (X century) was given clearer articulation. All this implies that military service - στρατεία - could be performed, in part or on the whole, through money payments. According to a considerable number of researchers, the fiscalization of the "stratia" should exclusively be taken as a feature of late Macedonian legislation. However, it is beyond doubt that this phenomenon also had a prior history. In the Vita of St. Euthymios the Younger we find mention of the fact that his mother, as a widow, inscribed the name of her then seven year old son on military lists in the early 830's. Apparently, such formal inscriptions of "soldiers" did happen as a means of evading money payments in substitution for military service. What is even more interesting, the fiscal duties imposed on widows or families came as a renewed ancient custom. One text by Theodore of Stoudion (March 801) implies that the empress Irene revoked this levy which existed in the days of earlier "Orthodox emperors". In the eyes of Theodore, those could only have been emperors from pre-Iconoclastic times. The striving of soldiers to gain property of farming land and the interaction between them and the tax paying population of farmers were always present, just as there were always clear demarcations between these two social groups. The soldiers with their property, on one side, and the peasants (and other civilians) with their property on the other, were precisely distinguished in the X century by the terms στρατιωτικός οΐκος and (ολιτικός οΐκος. These technical terms validated the statements found in the Tactica of Leo VI and the second Novel of Romanos I (934) regarding the two pillars of the state: the soldiers and the peasants. This, however, did not imply the introduction of new institutions but rather of new terminology with specific meaning introduced in times of precise agrarian codification. It is practically self evident that in the mentioned the living conditions of thematic soldiers between the VII/VIII and the X century, there were several options in articulating the social profile of a soldier. It is also evident what the relatively stable types of soldiers were based on. Firstly, already in the VIII century there is confirmation of the existence of soldiers with property, that is land holdings, the source of the greatest part of their income, whether as proprietors or as recruited members of certain families. In that respect, it is important to note that in one Taktikon from the 960's soldiers with personal property were marked as an ancient phenomenon, older even than the Macedonian legislation of the X century. The same applies to the distinction between στρατιώτης, proprietor but not necessarily an active soldier, and στρατενόμενος, one actually in military service. Moreover, the fact is that there did exist social differences between the numerous soldiers with land holdings. On the other hand, there were those among the soldiers who had no property what so ever or practically none to count with. They were recruited in different ways. Some soldiers from this category were recruited through collective contributions of the communities (beginning of IX century), while others received support from certain landowners (end of IX century). The first option appears in later years as well, as demonstrated by a case registered on the Peloponnesos in the first half of the X century, when the population was levied with collecting money in order to secure funding for the soldiers. It is certain that among the soldiers who traded their participation in such campaigns for financial contributions there were also those (former soldiers?) who had grown impoverished in the mean time and could not personally perform military service. The famous soldier Mousoulios from the Vita of Philaretos is a good example from the close of the VIII century. In order to monitor the process of impoverishment of soldiers, we would have to have more of this sort of information from various vitae. The X century legislation came only as a reaction to the crisis which at the beginning of the X century struck smaller and medium size landowners, both soldiers and civilians. This struggle to save the basic body of thematic soldiers had its climax in the days of Constantine VII Porphyrogennetos. In asserting the value of their property, the emperor could thus calmly claim that such a custom, although not formally written down, had already existed. Having become insufficient, this unwritten custom was codified and raised to the level of a written law. Parallel to the weakening of the military social stratum, there is a growing fiscalization of the stratia, which no longer necessarily had to represent military service but was rather seen as its financial support. The road was thus open for the appearance of a new mercenary army. On the other hand, parallel to the changes in military tactics, the wealthier soldiers finally gained a dominant role. In order to secure the service of such soldiers, in the days of Nicephoros II the minimal value of military land holdings was raised to 12 pounds of gold. This marked the beginning of the rise of lower military aristocracy. During the following, XI century, when the classical thematic organization no longer existed, thematic soldiers had already lost their importance and, save perhaps for minor exceptions, represented a thing of the past.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема
T1  - Thematic Stratiotai in Byzantine Society - a Contribution to a New Assessment of the Subject
SP  - 25
EP  - 49
VL  - 39
DO  - 10.2298/ZRVI0239025M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12891
ER  - 
@article{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "2001",
abstract = "У раду се преиспитује, након многих година контроверзи у науци, генеза и друштвени статус тематских војника. Констатује се да, упркос значајним променама које временом настају, може да се запази црта континуираног развитка и, потом, опадања овог друштвеног слоја између VII и X века. Констатује се, истовремено, сложеност његове физиономије и изразита посебност у односу на сељачки сталеж., Investigations of thematic organization never yielded generally accepted results. The reasons behind this are closely tied to limitations regarding source material. On the one hand, there are certain chronological or thematic units poorly represented in the sources. On the other, there are cases well documented by the sources which can, however, overlook data logically expected to be mentioned. Still, Byzantine sources, including legal texts with their often anachronous clauses, have an understanding of thematic priorities which differs from our own, defined by our contemporary standards. Scholars investigating the institution of stratiotes constantly face such difficulties. An undesired but still rather common result of such problems accounts for the fact that researchers base their opinions on superficial lexis and terminology of Byzantine sources and disregard the connections between the main lines of development of the so-called middle Byzantine period (VII-XI centuries) and the changes in thematic organization. Today we can say that the first themes date from the VII century. From then on, the system was gradually developed. Although the original large themes were divided into smaller units during the VIII century, the principles of organization of subsequent themes - which appeared in the IX and X centuries - remained rather unchanged. Above all, that is quite evident from hierarchic lists (Taktika), dating from the first half of the IX to the first half of the X century (Taktikon Uspenskij, Philoteos' Kletorologion, Taktikon Beneshevich). Only in the late X century we encounter a new situation (Escorial Taktikon). In short, from then on we are dealing with quite a complex administrative organism. As for the social aspect, soldier are a part of society in which the so-called free peasants had their own land within the framework of village community property. This general picture is more or less reflected in various sources of different date : in the articles of the so-called Agrarian Law (end of VII - beginning of VIII century), in Theophanes' list of "crimes" of emperor Nicephoros I (802-811) and in data found in the Treaty on Tax Levying (X century). We are dealing with such social and economic foundations of the state which lasted, continually, at least from the end of the VII/the beginning of the VIII to the beginning of the X century, those which, when endangered by the crisis, the emperors attempted to defend by regular repetition of protective laws. All of the above leads us to the conclusion that it would be impossible to expect that the "birth" of this social order during the VII century brought about quick reform based on proclamations of generally valid laws. Secondly, general and common characteristics of the entire era changed in times of crisis, gradually and at first undetectably, so that the order of things marked by the crisis finally surfaced only in the X century. This development is understandable because many significant phenomena of social life were not necessarily defined by specific laws, regardless of the existence of a developed written legislative corpus. The foundations of the legislative order of the Empire did not come in the form of a written constitution or group of basic laws. Under such conditions, explanations of the social status of soldiers should not necessarily be sought among the early examples of pre-Macedonian legislature, just as, following such unsuccessful searches, one should not draw far-reaching conclusions. Since there was obviously no quick, focused and legislatively rounded-off reform at the moment of the appearance of the military order or social group in question, it would be dangerous to take either the "Ostrogorsky model" or the viewpoints which reject it as an absolute paradigm. After all, Byzantine practice was far more diverse then what we are often ready to admit. It is obvious that, in its initial phase - during the second half of the VII century - the thematic organization developed in times of long lasting demographic crisis and the first serious shortages of money reserves and natural goods. For the most part, the need for military corps could be met in no other way but by settling soldiers. Such soldiers-settlers comprise the kernel of the army and are distributed all across the land, as indicated by the names of the themes of the fist and second generation: Opsikion, Armeniakon, Anatolikon, Karavisianon, Voukelarion, Optimaton, Thrakesianon. Certain, although not numerous examples, uncover the diversity of the sources from which the newly the settled soldiers between the end of the VII and the first half of the IX century were recruited (Slavs in the theme Opsikion, the siege of the city of Tyana, extensive measures of emperor Nicephoros I, the case of the pretender to the throne, Thomas the Slav, and the case of the christianized Kouramites). Generally speaking, the settling of soldiers implies the existence of their more or less pronounced physical ties to the land. However, this does not have to implicate that they all had personal holdings or, to an even lesser extent, that they were all peasants. It only means that these soldiers used the land as the dominant source of income. For, according to De ceremoniis and Ibn-Khordadbih, their annual salary (ρόγα) amounted to 1 nomisma, and could not exceed the maximum of 12 (by exception 18) nomismata. Actually, these salaries should be seen as additional assets to the overall income of the soldiers. In that sense, some of the measures (crimes) of emperor Nicephoros I, as interpreted by the chronicle of Theophanes, are especially interesting. The first crime is the settlement of soldiers from all (Asia Minor) themes in the Sclavinias on the Balkans. Those designated for re-settlement had to sell their holdings, often lameting having to lease behind the graves of their parents, perhaps even more distant ancestors, too. Despite this "crime", there were not enough soldiers to satisfy the growing needs for military corps on both sides of the Empire. Thus the emperor recruited and equipped the poor from the sum of 18.5 nomismes which their neighbors had to pay to the state treasury. The measures of emperor Nicephoros show that in those days there were at least two type of stratiotes - soldiers who supported themselves from the income provided by their land holdings and those newly recruited or, perhaps, impoverished soldiers whose equipment was provided for by peasants, through the payments they made to the state treasury. The other solution was, apparently, if not temporary then rather rare, so that the general line of development lay closer to the first solution, both before and after the reign of Nicephoros. Already at the time of publishing of the Ecloga, that is during the reign of Leo III, στρατιωτικός οΐκος was a common reality, just as it was in the much later Tactica of Leo VI. The described situation from the days of Nicephoros is very reminiscent of the way the military estate is defined in De cerimoniis, which speaks of soldiers with "houses", but also of poor soldiers who are in the service as a result of community support. This refers to soldiers who can be denoted, as they are in the famous novel by Constantine Porphyrogenitos, by epithets εν((((ς and ά((((ς. "House" is taken to mean the patrimony of an individual family, which provides material support for one soldier from its own ranks, as it clearly results from the Ecloga and the Taktika. That is why the expression συντεστης - "one who participates in" (equipping a soldier) - appears already in the so-called Leges militares. Basically, we are dealing with the same phenomenon which in the later legislative texts of the Macedonian dynasty (X century) was given clearer articulation. All this implies that military service - στρατεία - could be performed, in part or on the whole, through money payments. According to a considerable number of researchers, the fiscalization of the "stratia" should exclusively be taken as a feature of late Macedonian legislation. However, it is beyond doubt that this phenomenon also had a prior history. In the Vita of St. Euthymios the Younger we find mention of the fact that his mother, as a widow, inscribed the name of her then seven year old son on military lists in the early 830's. Apparently, such formal inscriptions of "soldiers" did happen as a means of evading money payments in substitution for military service. What is even more interesting, the fiscal duties imposed on widows or families came as a renewed ancient custom. One text by Theodore of Stoudion (March 801) implies that the empress Irene revoked this levy which existed in the days of earlier "Orthodox emperors". In the eyes of Theodore, those could only have been emperors from pre-Iconoclastic times. The striving of soldiers to gain property of farming land and the interaction between them and the tax paying population of farmers were always present, just as there were always clear demarcations between these two social groups. The soldiers with their property, on one side, and the peasants (and other civilians) with their property on the other, were precisely distinguished in the X century by the terms στρατιωτικός οΐκος and (ολιτικός οΐκος. These technical terms validated the statements found in the Tactica of Leo VI and the second Novel of Romanos I (934) regarding the two pillars of the state: the soldiers and the peasants. This, however, did not imply the introduction of new institutions but rather of new terminology with specific meaning introduced in times of precise agrarian codification. It is practically self evident that in the mentioned the living conditions of thematic soldiers between the VII/VIII and the X century, there were several options in articulating the social profile of a soldier. It is also evident what the relatively stable types of soldiers were based on. Firstly, already in the VIII century there is confirmation of the existence of soldiers with property, that is land holdings, the source of the greatest part of their income, whether as proprietors or as recruited members of certain families. In that respect, it is important to note that in one Taktikon from the 960's soldiers with personal property were marked as an ancient phenomenon, older even than the Macedonian legislation of the X century. The same applies to the distinction between στρατιώτης, proprietor but not necessarily an active soldier, and στρατενόμενος, one actually in military service. Moreover, the fact is that there did exist social differences between the numerous soldiers with land holdings. On the other hand, there were those among the soldiers who had no property what so ever or practically none to count with. They were recruited in different ways. Some soldiers from this category were recruited through collective contributions of the communities (beginning of IX century), while others received support from certain landowners (end of IX century). The first option appears in later years as well, as demonstrated by a case registered on the Peloponnesos in the first half of the X century, when the population was levied with collecting money in order to secure funding for the soldiers. It is certain that among the soldiers who traded their participation in such campaigns for financial contributions there were also those (former soldiers?) who had grown impoverished in the mean time and could not personally perform military service. The famous soldier Mousoulios from the Vita of Philaretos is a good example from the close of the VIII century. In order to monitor the process of impoverishment of soldiers, we would have to have more of this sort of information from various vitae. The X century legislation came only as a reaction to the crisis which at the beginning of the X century struck smaller and medium size landowners, both soldiers and civilians. This struggle to save the basic body of thematic soldiers had its climax in the days of Constantine VII Porphyrogennetos. In asserting the value of their property, the emperor could thus calmly claim that such a custom, although not formally written down, had already existed. Having become insufficient, this unwritten custom was codified and raised to the level of a written law. Parallel to the weakening of the military social stratum, there is a growing fiscalization of the stratia, which no longer necessarily had to represent military service but was rather seen as its financial support. The road was thus open for the appearance of a new mercenary army. On the other hand, parallel to the changes in military tactics, the wealthier soldiers finally gained a dominant role. In order to secure the service of such soldiers, in the days of Nicephoros II the minimal value of military land holdings was raised to 12 pounds of gold. This marked the beginning of the rise of lower military aristocracy. During the following, XI century, when the classical thematic organization no longer existed, thematic soldiers had already lost their importance and, save perhaps for minor exceptions, represented a thing of the past.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема, Thematic Stratiotai in Byzantine Society - a Contribution to a New Assessment of the Subject",
pages = "25-49",
volume = "39",
doi = "10.2298/ZRVI0239025M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12891"
}
Максимовић, Љ.. (2001). Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 39, 25-49.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0239025M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12891
Максимовић Љ. Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема. in Зборник радова Византолошког института. 2001;39:25-49.
doi:10.2298/ZRVI0239025M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12891 .
Максимовић, Љубомир, "Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема" in Зборник радова Византолошког института, 39 (2001):25-49,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0239025M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12891 .
2

Thematic Stratiotai in Byzantine Society — a contribution to a new assessment of the subject

Максимовић, Љубомир

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2001)

TY  - JOUR
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7212
AB  - U radu se preispituje, nakon mnogih godina kontroverzi u nauci, geneza i društveni status tematskih vojnika. Konstatuje se da, uprkos značajnim promenama koje vremenom nastaju, može da se zapazi crta kontinuiranog razvitka i, potom, opadanja ovog društvenog sloja između VII i X veka. Konstatuje se, istovremeno, složenost njegove fizionomije i izrazita posebnost u odnosu na seljački stalež.
AB  - Investigations of thematic organization never yielded generally accepted results. The reasons behind this are closely tied to limitations regarding source material. On the one hand, there are certain chronological or thematic units poorly represented in the sources. On the other, there are cases well documented by the sources which can, however, overlook data logically expected to be mentioned. Still, byzantine sources, including legal texts with their often anachronous clauses, have an understanding of thematic priorities which differs from our own, defined by our contemporary standards. Scholars investigating the institution of stratiotes constantly face such difficulties. An undesired but still rather common result of such problems accounts for the fact that researchers base their opinions on superficial lexics and terminology of Byzantine sources and disregard the connections between the main lines of development of the so-called middle Byzantine period (VII–XI centuries) and the changes in thematic organization.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Thematic Stratiotai in Byzantine Society — a contribution to a new assessment of the subject
T1  - Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема
SP  - 25
EP  - 49
VL  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7212
ER  - 
@article{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "2001",
abstract = "U radu se preispituje, nakon mnogih godina kontroverzi u nauci, geneza i društveni status tematskih vojnika. Konstatuje se da, uprkos značajnim promenama koje vremenom nastaju, može da se zapazi crta kontinuiranog razvitka i, potom, opadanja ovog društvenog sloja između VII i X veka. Konstatuje se, istovremeno, složenost njegove fizionomije i izrazita posebnost u odnosu na seljački stalež., Investigations of thematic organization never yielded generally accepted results. The reasons behind this are closely tied to limitations regarding source material. On the one hand, there are certain chronological or thematic units poorly represented in the sources. On the other, there are cases well documented by the sources which can, however, overlook data logically expected to be mentioned. Still, byzantine sources, including legal texts with their often anachronous clauses, have an understanding of thematic priorities which differs from our own, defined by our contemporary standards. Scholars investigating the institution of stratiotes constantly face such difficulties. An undesired but still rather common result of such problems accounts for the fact that researchers base their opinions on superficial lexics and terminology of Byzantine sources and disregard the connections between the main lines of development of the so-called middle Byzantine period (VII–XI centuries) and the changes in thematic organization.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Thematic Stratiotai in Byzantine Society — a contribution to a new assessment of the subject, Тематски војници у византијском друштву — прилог новом процењивању проблема",
pages = "25-49",
volume = "39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7212"
}
Максимовић, Љ.. (2001). Thematic Stratiotai in Byzantine Society — a contribution to a new assessment of the subject. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 39, 25-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7212
Максимовић Љ. Thematic Stratiotai in Byzantine Society — a contribution to a new assessment of the subject. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2001;39:25-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7212 .
Максимовић, Љубомир, "Thematic Stratiotai in Byzantine Society — a contribution to a new assessment of the subject" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 39 (2001):25-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7212 .

Српска царска титула

Максимовић, Љубомир

(Београд : САНУ, 1998)

TY  - JOUR
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 1998
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10580
PB  - Београд : САНУ
T2  - Глас САНУ
T1  - Српска царска титула
T1  - Le titre impérial serbe
SP  - 173
EP  - 189
VL  - 384
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10580
ER  - 
@article{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "1998",
publisher = "Београд : САНУ",
journal = "Глас САНУ",
title = "Српска царска титула, Le titre impérial serbe",
pages = "173-189",
volume = "384",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10580"
}
Максимовић, Љ.. (1998). Српска царска титула. in Глас САНУ
Београд : САНУ., 384(10), 173-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10580
Максимовић Љ. Српска царска титула. in Глас САНУ. 1998;384(10):173-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10580 .
Максимовић, Љубомир, "Српска царска титула" in Глас САНУ, 384, no. 10 (1998):173-189,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10580 .

The Byzantine Provincial Administration under the Palaiologoi

Maksimović, Ljubomir

(Amsterdam : Adolf M. Hakkert, 1988)

TY  - BOOK
AU  - Maksimović, Ljubomir
PY  - 1988
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12699
AB  - The Byzantine administrative structure during the Palaeologan period presents a contrast to the administrative structure of earlier periods. At the same time, the Palaeologan state did not represent a formation essentially different from that of the Comneni and the Laskarids in social and economic matters. The changes which had transpired in the social fabric over a long period of time were not immediately reflected in the functioning and methods of administration. Viewed from this aspect, the manifestations of these profound changes, already visible in the Comnenian period, crystallized only in the Palaeologan epoch. The accelerated decline of the Byzantine Empire under the Palaeologi should undoubtedly be attributed in the first place to the waning and exhaustion of inner forces in a progressive economic, financial, social and even cultural crisis. The external enemies, especially Serbians and Turks decisively aggravated, and at the same time caused, the elements of the crisis. The stubborn resistance offered by the Byzantines is surprising. This resistance was based in part on the tradition of ancient reputation, but also on some real forces set in motion by the province. For the province, in the time of the Palaeologi, bore the entire burden of the State. The province represents, therefore, a useful subject for the study of many phenomena, among which the administration is one of the most interesting and the most important.
PB  - Amsterdam : Adolf M. Hakkert
T1  - The Byzantine Provincial Administration under the Palaiologoi
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12699
ER  - 
@book{
author = "Maksimović, Ljubomir",
year = "1988",
abstract = "The Byzantine administrative structure during the Palaeologan period presents a contrast to the administrative structure of earlier periods. At the same time, the Palaeologan state did not represent a formation essentially different from that of the Comneni and the Laskarids in social and economic matters. The changes which had transpired in the social fabric over a long period of time were not immediately reflected in the functioning and methods of administration. Viewed from this aspect, the manifestations of these profound changes, already visible in the Comnenian period, crystallized only in the Palaeologan epoch. The accelerated decline of the Byzantine Empire under the Palaeologi should undoubtedly be attributed in the first place to the waning and exhaustion of inner forces in a progressive economic, financial, social and even cultural crisis. The external enemies, especially Serbians and Turks decisively aggravated, and at the same time caused, the elements of the crisis. The stubborn resistance offered by the Byzantines is surprising. This resistance was based in part on the tradition of ancient reputation, but also on some real forces set in motion by the province. For the province, in the time of the Palaeologi, bore the entire burden of the State. The province represents, therefore, a useful subject for the study of many phenomena, among which the administration is one of the most interesting and the most important.",
publisher = "Amsterdam : Adolf M. Hakkert",
title = "The Byzantine Provincial Administration under the Palaiologoi",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12699"
}
Maksimović, L.. (1988). The Byzantine Provincial Administration under the Palaiologoi. 
Amsterdam : Adolf M. Hakkert..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12699
Maksimović L. The Byzantine Provincial Administration under the Palaiologoi. 1988;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12699 .
Maksimović, Ljubomir, "The Byzantine Provincial Administration under the Palaiologoi" (1988),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12699 .

Византијска провинцијска управа у доба Палеолога

Максимовић, Љубомир

(Београд : Византолошки институт САНУ, 1972)

TY  - BOOK
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 1972
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9196
AB  - Изучавање провинцијске администрације епохе Палеолога не губи у сложености тиме што се у географском погледу везује за релативно невелики простор. Документи који се могу искористити, сачувани су у веома неравномерном територијалном и хронолошком распореду. То у знатној мери онемогућава континуирано праћење развоја и деловања институција и присиљава истраживача да се бави техником састављања разбијеног мозаика чији су многи делови изгубљени. Па и у случајевима када се располаже сразмерно задовољавајућим бројем докумената, њихов карактер често проузрокује нове проблеме. Пре свега, у списима црквеног и приватног порекла необично је мало података о државној
управи, уз то готово искључиво узгредних. С друге стране, и ови документи и извори јавно-правног карактера без разлике, махом су настајали ради решавања економских питања и имовинско-правних односа. Такви су бар сачувани. Зато они управо са тих аспеката најбоље осветљавају састав и рад органа локалне управе, остављајући по страни друга значајна питања из овог домена.
Побројане тешкоће понегде би изгубиле од своје оштрине, када би постојао неки извор са систематским прегледом локалних функционера или организационих облика администрације. На жалост, за ово доба нема ниједног таквог извора, сличног некадашњим ранг-листама функционера или спису Partitio Romaniaе из 1204. године, па чак ни сличног привилегији Алексија III Анђела Млечанима, са њеним набрајањем провинција.
Од XII века практично више нема ни чиновничких печата, тако корисних и значајних за изучавање администрације ранијих епоха. Сачувано је само неколико оловних печата катастарских ревизора са подацима који не представљају никакво освежење у односу на податке из докумената.Доста проблема ствара и ослањање на наративне изворе. За питања администрације, вести византијских историчара и хроничара врло су несигурне због, за овакву материју, недовољне прецизности. Они нерадо употребљавају техничке термине епохе, па није увек лако одгонетнути тачно значење њиховог податка.“ Али за проучавање извесних области, као Тесалије на пример, они су незаменљиви, како због несташице документарних извора, тако и због непосредног повезивања описа рада институција са изношењем политичких збивања.
Повеље и акти српског порекла, уколико су настали у вези са бившом „ромејском“ територијом (од цара Душана даље) и састављени по византијском обрасцу и на грчком језику, могуће је употребљавати практично на исти начин као и одговарајући византијски материјал. Другачије стоје ствари са документима западне провенијенције. У њима је уопште мање података, а у сваком случају могу се користити само као суплементарни извори за извесне детаље, недотакнуте у основном, грчком материјалу.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T1  - Византијска провинцијска управа у доба Палеолога
T1  - The Byzantine provincial administration under the Palaeologi
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9196
ER  - 
@book{
author = "Максимовић, Љубомир",
year = "1972",
abstract = "Изучавање провинцијске администрације епохе Палеолога не губи у сложености тиме што се у географском погледу везује за релативно невелики простор. Документи који се могу искористити, сачувани су у веома неравномерном територијалном и хронолошком распореду. То у знатној мери онемогућава континуирано праћење развоја и деловања институција и присиљава истраживача да се бави техником састављања разбијеног мозаика чији су многи делови изгубљени. Па и у случајевима када се располаже сразмерно задовољавајућим бројем докумената, њихов карактер често проузрокује нове проблеме. Пре свега, у списима црквеног и приватног порекла необично је мало података о државној
управи, уз то готово искључиво узгредних. С друге стране, и ови документи и извори јавно-правног карактера без разлике, махом су настајали ради решавања економских питања и имовинско-правних односа. Такви су бар сачувани. Зато они управо са тих аспеката најбоље осветљавају састав и рад органа локалне управе, остављајући по страни друга значајна питања из овог домена.
Побројане тешкоће понегде би изгубиле од своје оштрине, када би постојао неки извор са систематским прегледом локалних функционера или организационих облика администрације. На жалост, за ово доба нема ниједног таквог извора, сличног некадашњим ранг-листама функционера или спису Partitio Romaniaе из 1204. године, па чак ни сличног привилегији Алексија III Анђела Млечанима, са њеним набрајањем провинција.
Од XII века практично више нема ни чиновничких печата, тако корисних и значајних за изучавање администрације ранијих епоха. Сачувано је само неколико оловних печата катастарских ревизора са подацима који не представљају никакво освежење у односу на податке из докумената.Доста проблема ствара и ослањање на наративне изворе. За питања администрације, вести византијских историчара и хроничара врло су несигурне због, за овакву материју, недовољне прецизности. Они нерадо употребљавају техничке термине епохе, па није увек лако одгонетнути тачно значење њиховог податка.“ Али за проучавање извесних области, као Тесалије на пример, они су незаменљиви, како због несташице документарних извора, тако и због непосредног повезивања описа рада институција са изношењем политичких збивања.
Повеље и акти српског порекла, уколико су настали у вези са бившом „ромејском“ територијом (од цара Душана даље) и састављени по византијском обрасцу и на грчком језику, могуће је употребљавати практично на исти начин као и одговарајући византијски материјал. Другачије стоје ствари са документима западне провенијенције. У њима је уопште мање података, а у сваком случају могу се користити само као суплементарни извори за извесне детаље, недотакнуте у основном, грчком материјалу.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
title = "Византијска провинцијска управа у доба Палеолога, The Byzantine provincial administration under the Palaeologi",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9196"
}
Максимовић, Љ.. (1972). Византијска провинцијска управа у доба Палеолога. 
Београд : Византолошки институт САНУ., 14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9196
Максимовић Љ. Византијска провинцијска управа у доба Палеолога. 1972;14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9196 .
Максимовић, Љубомир, "Византијска провинцијска управа у доба Палеолога", 14 (1972),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9196 .