Милорадовић, Софија

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-3889-4911
  • Милорадовић, Софија (80)
  • Милорадовић, Софија Р. (12)
  • Ракић-Милојковић, Софија (7)
  • Miloradović, Sofija (5)
  • Rakić, Sofija (1)
  • Ракић-Милорадовић, Софија (1)
  • Ракић, Софија (1)

Author's Bibliography

Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора

Милорадовић, Софија Р.

(Приштина : Филозофски факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11985
AB  - Географско одређење монографије коју овде представљамо је ро-
манијски плато, а прецизније појашњено – речима самога ауто-
ра, „испитивано подручје представља северозапад старовлашког
простора у Босни и обухвата говор романијског платоа чију југо-
западну границу чини планина Романија и њени обронци, а за-
падну река Каљина“ (стр. 11). Аутор Зоран Симић истражио је за
потребе своје докторске дисертације, одбрањене на Филозоф-
ском факултету у Новом Саду 2016. године, одлике падежног си-
стема романијског говора Старог Влаха, који има особине југои-
сточног поддијалекта херцеговачко-крајишког дијалекта, те
рукопис дисертације, унеколико измењен и делом чак скраћен,
преточио у ову монографију која представља – најкраће речено –
дескрипцију синтаксичких прилика у домену употребе падежа.
PB  - Приштина : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
T1  - Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора
SP  - 341
EP  - 345
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.5937/ZRFFP50-24745
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2020",
abstract = "Географско одређење монографије коју овде представљамо је ро-
манијски плато, а прецизније појашњено – речима самога ауто-
ра, „испитивано подручје представља северозапад старовлашког
простора у Босни и обухвата говор романијског платоа чију југо-
западну границу чини планина Романија и њени обронци, а за-
падну река Каљина“ (стр. 11). Аутор Зоран Симић истражио је за
потребе своје докторске дисертације, одбрањене на Филозоф-
ском факултету у Новом Саду 2016. године, одлике падежног си-
стема романијског говора Старог Влаха, који има особине југои-
сточног поддијалекта херцеговачко-крајишког дијалекта, те
рукопис дисертације, унеколико измењен и делом чак скраћен,
преточио у ову монографију која представља – најкраће речено –
дескрипцију синтаксичких прилика у домену употребе падежа.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета у Приштини",
title = "Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора",
pages = "341-345",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.5937/ZRFFP50-24745",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985"
}
Милорадовић, С. Р.. (2020). Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
Приштина : Филозофски факултет., 50(1), 341-345.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP50-24745
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985
Милорадовић СР. Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 2020;50(1):341-345.
doi:10.5937/ZRFFP50-24745
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985 .
Милорадовић, Софија Р., "Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора" in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 50, no. 1 (2020):341-345,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP50-24745 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985 .

Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г. у Задужбини „Доситеј Обрадовић”

Милорадовић, Софија Р.

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11983
AB  - Вилхелм фон Хумболт, велико лингвистичко име 19. века, говорио је да је језик – еманација духа једног народа. Наша Исидора Секулић држала је да су говор и језик – културна смотра народа, а проф. Милка Ивић је писала да језик нешто разоткрива о човеку, било о његовим мисаоним устројавањима и његовом поимању света, било о његовом тумачењу односа међу људима и његовим описима и вредновањима ситуација и догађаја. Дакле, тачно онако како је веровао Доситеј – да језик најбоље народ открива.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”
SP  - 423
EP  - 426
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983
ER  - 
@inbook{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2020",
abstract = "Вилхелм фон Хумболт, велико лингвистичко име 19. века, говорио је да је језик – еманација духа једног народа. Наша Исидора Секулић држала је да су говор и језик – културна смотра народа, а проф. Милка Ивић је писала да језик нешто разоткрива о човеку, било о његовим мисаоним устројавањима и његовом поимању света, било о његовом тумачењу односа међу људима и његовим описима и вредновањима ситуација и догађаја. Дакле, тачно онако како је веровао Доситеј – да језик најбоље народ открива.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”",
pages = "423-426",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983"
}
Милорадовић, С. Р.. (2020). Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 423-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983
Милорадовић СР. Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”. in На темељима  народних говора. 2020;:423-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983 .
Милорадовић, Софија Р., "Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”" in На темељима  народних говора (2020):423-426,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983 .

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р.. (2019). Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик. 2019;50(2):753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .
Јовановић, Владан З., Милорадовић, Софија Р., "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

Призренско-тимочки говори

Милорадовић, Софија

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9274
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Призренско-тимочки говори
SP  - 159
EP  - 169
VL  - 50
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Призренско-тимочки говори",
pages = "159-169",
volume = "50",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274"
}
Милорадовић, С.. (2019). Призренско-тимочки говори. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 159-169.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274
Милорадовић С. Призренско-тимочки говори. in Наш језик. 2019;50(1):159-169.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274 .
Милорадовић, Софија, "Призренско-тимочки говори" in Наш језик, 50, no. 1 (2019):159-169,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274 .

Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в

Милорадовић, Софија

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7276
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в
SP  - 10
EP  - 11
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в",
pages = "10-11",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276"
}
Милорадовић, С.. (2019). Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 14, 10-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276
Милорадовић С. Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в. in Језик данас. 2019;14:10-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276 .
Милорадовић, Софија, "Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в" in Језик данас, 14 (2019):10-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276 .

Међу људима који су имали Петрију

Милорадовић, Софија

(Београд : Задужбина Владете Јеротића, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7177
PB  - Београд : Задужбина Владете Јеротића
PB  - Београд : Domus editoria Ars Libri
T2  - Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019
T1  - Међу људима који су имали Петрију
SP  - 93
EP  - 98
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177
ER  - 
@inbook{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Београд : Задужбина Владете Јеротића, Београд : Domus editoria Ars Libri",
journal = "Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019",
booktitle = "Међу људима који су имали Петрију",
pages = "93-98",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177"
}
Милорадовић, С.. (2019). Међу људима који су имали Петрију. in Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019
Београд : Задужбина Владете Јеротића., 93-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177
Милорадовић С. Међу људима који су имали Петрију. in Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019. 2019;:93-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177 .
Милорадовић, Софија, "Међу људима који су имали Петрију" in Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019 (2019):93-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177 .

Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст

Милорадовић, Софија

(Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7104
AB  - У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.
PB  - Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai
T2  - Slavia Iaponica
T1  - Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст
T1  - Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст
SP  - 227
EP  - 246
VL  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.",
publisher = "Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai",
journal = "Slavia Iaponica",
title = "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст, Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст",
pages = "227-246",
volume = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104"
}
Милорадовић, С.. (2019). Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica
Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai., 22, 227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104
Милорадовић С. Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica. 2019;22:227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .
Милорадовић, Софија, "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст" in Slavia Iaponica, 22 (2019):227-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .

Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике

Милорадовић, Софија

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7107
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике
SP  - 257
EP  - 263
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике",
pages = "257-263",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107"
}
Милорадовић, С.. (2019). Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 62(2), 257-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107
Милорадовић С. Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(2):257-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107 .
Милорадовић, Софија, "Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 2 (2019):257-263,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107 .

Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају

Милорадовић, Софија Р.; Аксић, Нина В.

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
AU  - Аксић, Нина В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7083
AB  - Данная работа выполнена на материале, собранном в беседах по
вопросам из области культуры обрядовой еды, проведенных с
сербами из новопазарского края, при этом из материала были
выделены те сегменты, которые касаются роли зерновых культур и
продуктов – прежде всего хлеба и куличей как исключительно
важных элементов обрядовой практики – при отмечании годовых
(т.е. календарных) праздников, а также в обычаях жизненного цикла
и в первый день посева. На основании представленного материала и
сделанных комментариев выявляются традиционные образцы
празднований и обычаев, а также их трансформация в современном
социокультурном контексте, которая, тем не менее, не привела к
разрушению их узнаваемой структуры и ее ключевых элементов.
Данной работой мы также хотели обратить особое внимание на
важные элементы обычаев и обрядов, являющиеся характерными
для сербской общины в новопазарском крае и представляющие
собой основу ее сохранения в течение многовекового проживания в
мультиконфессиональной и мультикультурной среде.
AB  - Овај рад је настао на основу грађе сакупљене кроз разговоре
везане за питања из домена културе обредне исхране, вођене са
новопазарским Србима, а из које су излучени сегменти који се
односе на улогу жита и житних производа – пре свега хлеба / колача
као изузетно значајног елемента обредне праксе – при прослављању
годишњих (тј. календарских) празника и у обичајима животног
циклуса, као и при првом дану сетве. На основу представљене грађе
и датих коментара могу се уочити традиционални обрасци
празновања и обичаја, али и њихова трансформација у савременом
социо-културном контексту, која ипак није довела до девастације
њихове препознатљиве структуре и њених кључних елемената. Такође, желели смо да овим прилогом скренемо посебну пажњу на
значајне обичајне и обредне сегменте, оне по којима се српска
заједница у новопазарском крају препознаје и на којима претрајава
у овој вековима мултиконфесионалној и мултикултуралној средини.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice
T1  - Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају
T1  - Зерновые культуры и продукты в обычаях годового и жизненного цикла у сербов в новопазарском крае
SP  - 373
EP  - 402
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р. and Аксић, Нина В.",
year = "2019",
abstract = "Данная работа выполнена на материале, собранном в беседах по
вопросам из области культуры обрядовой еды, проведенных с
сербами из новопазарского края, при этом из материала были
выделены те сегменты, которые касаются роли зерновых культур и
продуктов – прежде всего хлеба и куличей как исключительно
важных элементов обрядовой практики – при отмечании годовых
(т.е. календарных) праздников, а также в обычаях жизненного цикла
и в первый день посева. На основании представленного материала и
сделанных комментариев выявляются традиционные образцы
празднований и обычаев, а также их трансформация в современном
социокультурном контексте, которая, тем не менее, не привела к
разрушению их узнаваемой структуры и ее ключевых элементов.
Данной работой мы также хотели обратить особое внимание на
важные элементы обычаев и обрядов, являющиеся характерными
для сербской общины в новопазарском крае и представляющие
собой основу ее сохранения в течение многовекового проживания в
мультиконфессиональной и мультикультурной среде., Овај рад је настао на основу грађе сакупљене кроз разговоре
везане за питања из домена културе обредне исхране, вођене са
новопазарским Србима, а из које су излучени сегменти који се
односе на улогу жита и житних производа – пре свега хлеба / колача
као изузетно значајног елемента обредне праксе – при прослављању
годишњих (тј. календарских) празника и у обичајима животног
циклуса, као и при првом дану сетве. На основу представљене грађе
и датих коментара могу се уочити традиционални обрасци
празновања и обичаја, али и њихова трансформација у савременом
социо-културном контексту, која ипак није довела до девастације
њихове препознатљиве структуре и њених кључних елемената. Такође, желели смо да овим прилогом скренемо посебну пажњу на
значајне обичајне и обредне сегменте, оне по којима се српска
заједница у новопазарском крају препознаје и на којима претрајава
у овој вековима мултиконфесионалној и мултикултуралној средини.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice",
title = "Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају, Зерновые культуры и продукты в обычаях годового и жизненного цикла у сербов в новопазарском крае",
pages = "373-402",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083"
}
Милорадовић, С. Р.,& Аксић, Н. В.. (2019). Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice
Темишвар : Западни универзитет., 373-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083
Милорадовић СР, Аксић НВ. Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice. 2019;:373-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083 .
Милорадовић, Софија Р., Аксић, Нина В., "Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice (2019):373-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083 .

Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености

Милорадовић, Софија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10673
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености
T1  - The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration
SP  - 185
EP  - 226
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености, The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration",
pages = "185-226",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673"
}
Милорадовић, С.. (2019). Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673
Милорадовић С. Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .
Милорадовић, Софија, "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):185-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .

Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818)

Милорадовић, Софија

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7109
AB  - У прилогу представљамо статус предлога ОД, ЗА, У, НА и ПО у Вуковом
Српском рјечнику из 1818. године, сходно спектру значења предлошко-падежних
конструкција забележених у одредничким чланцима, да би он потом
био упоређен са значењима која им се данас приписују у речницима савременог
српског језика.
AB  - In dieser Arbeit wird der Status von Präpositionen VON, FÜR, IN, AUF und
NACH (od, za, u, na und po) im Serbischen Wörterbuch (Srpski rječnik) von Vuk Stefanović
Karadžić aus dem Jahr 1818 bezüglichdes Bedeutungsspektrums von Präposition-
Nomen-Konstruktionen in Beispieltextendargestellt, um ihn danach mit Bedeutungen,
die diesen Konstruktionen in Wörterbüchern der serbischen Gegenwartssprache
‒ in dem Matica srpska Wörterbuch der serbischen Sprache (Rečnik srpskoga
jezika Matice srpske) und in dem Wörterbuch der serbisch-kroatischen Hoch- und
Volkssprache von SANU (Serbische akademie der Wissenschaften und Künste) (Rečnik
srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU) ‒ zugeschrieben werden, zu vergleichen.
Den Präpositionen als Bestimmungswörternfolgt im Serbischen Wörterbuch
eine eigenartige Art der lexikographischen Definition – ein Beispiel, das sogenannte
denotative bzw. ostensive Definition darstellt. Es wurde festgestellt, dass die Mehrzahl
wichtiger Bedeutungen, die die Präposition-Nomen-Konstruktionen mit Präpositionen
VON, FÜR, IN, AUF und NACH (od, za, u, na und po) aufweisen, im Serbischen
Wörterbuch aus dem Jahr 1818 vorhanden ist, wobei die Liste der Bedeutungen im
Ganzen eher bescheiden sei. Welche Gründe könnte es dafür geben? Das Bearbeiten
von Wörtern mit grammatikalischer Bedeutung, besonders von Präpositionen, bereitet
auch gebildeten Philologen und Lexikografenauch heutyutage Schwierigkeiten.
Vuk selbst schrieb ganz ehrlich im Vorwort, dass „es im Volksmund (...) noch viele
Wörter gibt, die ich entweder nie hörte oder die mir nicht einfallen konnten“, sodass
sich diese Bemerkung auch auf unterschiedliche Bedeutungen von Präpositionen beziehen
könnte. Und das Dritte, aber vielleicht doch das Wichtigstein dieser Arbeitist
die Tatsache, dass für den Wortschatz einer Sprache, der mit diesem Buch festgelegt
wurde, auf jeden Fall bedeutender war, so viel wie möglich Wörter aufzulisten als
die Vielfalt im Bedeutunsspektrum der Präposition-Nomen-Syntagmen zu erfassen,
dessen sich Vuk sicherlich bewusst war.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
T2  - Фолклористика
T1  - Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818)
T1  - Präpositionen als Bestimmungswörter im Serbischen Wörterbuch von Vuk Stefanović Karadžić (1818)
SP  - 23
EP  - 36
VL  - 3
IS  - 2
DO  - 10.18485/folk.2018.3.2.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2018",
abstract = "У прилогу представљамо статус предлога ОД, ЗА, У, НА и ПО у Вуковом
Српском рјечнику из 1818. године, сходно спектру значења предлошко-падежних
конструкција забележених у одредничким чланцима, да би он потом
био упоређен са значењима која им се данас приписују у речницима савременог
српског језика., In dieser Arbeit wird der Status von Präpositionen VON, FÜR, IN, AUF und
NACH (od, za, u, na und po) im Serbischen Wörterbuch (Srpski rječnik) von Vuk Stefanović
Karadžić aus dem Jahr 1818 bezüglichdes Bedeutungsspektrums von Präposition-
Nomen-Konstruktionen in Beispieltextendargestellt, um ihn danach mit Bedeutungen,
die diesen Konstruktionen in Wörterbüchern der serbischen Gegenwartssprache
‒ in dem Matica srpska Wörterbuch der serbischen Sprache (Rečnik srpskoga
jezika Matice srpske) und in dem Wörterbuch der serbisch-kroatischen Hoch- und
Volkssprache von SANU (Serbische akademie der Wissenschaften und Künste) (Rečnik
srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU) ‒ zugeschrieben werden, zu vergleichen.
Den Präpositionen als Bestimmungswörternfolgt im Serbischen Wörterbuch
eine eigenartige Art der lexikographischen Definition – ein Beispiel, das sogenannte
denotative bzw. ostensive Definition darstellt. Es wurde festgestellt, dass die Mehrzahl
wichtiger Bedeutungen, die die Präposition-Nomen-Konstruktionen mit Präpositionen
VON, FÜR, IN, AUF und NACH (od, za, u, na und po) aufweisen, im Serbischen
Wörterbuch aus dem Jahr 1818 vorhanden ist, wobei die Liste der Bedeutungen im
Ganzen eher bescheiden sei. Welche Gründe könnte es dafür geben? Das Bearbeiten
von Wörtern mit grammatikalischer Bedeutung, besonders von Präpositionen, bereitet
auch gebildeten Philologen und Lexikografenauch heutyutage Schwierigkeiten.
Vuk selbst schrieb ganz ehrlich im Vorwort, dass „es im Volksmund (...) noch viele
Wörter gibt, die ich entweder nie hörte oder die mir nicht einfallen konnten“, sodass
sich diese Bemerkung auch auf unterschiedliche Bedeutungen von Präpositionen beziehen
könnte. Und das Dritte, aber vielleicht doch das Wichtigstein dieser Arbeitist
die Tatsache, dass für den Wortschatz einer Sprache, der mit diesem Buch festgelegt
wurde, auf jeden Fall bedeutender war, so viel wie möglich Wörter aufzulisten als
die Vielfalt im Bedeutunsspektrum der Präposition-Nomen-Syntagmen zu erfassen,
dessen sich Vuk sicherlich bewusst war.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије",
journal = "Фолклористика",
title = "Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818), Präpositionen als Bestimmungswörter im Serbischen Wörterbuch von Vuk Stefanović Karadžić (1818)",
pages = "23-36",
volume = "3",
number = "2",
doi = "10.18485/folk.2018.3.2.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109"
}
Милорадовић, С.. (2018). Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818). in Фолклористика
Београд : Удружење фолклориста Србије., 3(2), 23-36.
https://doi.org/10.18485/folk.2018.3.2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109
Милорадовић С. Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818). in Фолклористика. 2018;3(2):23-36.
doi:10.18485/folk.2018.3.2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109 .
Милорадовић, Софија, "Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818)" in Фолклористика, 3, no. 2 (2018):23-36,
https://doi.org/10.18485/folk.2018.3.2.2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109 .

Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима

Милорадовић, Софија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6854
AB  - Врз материјал од тринаесет дијалектни речници што донесуваат материјал
од призренско-тимочката дијалектна област се покажува дека сфакањето на
огнош као феномен вреден за особено почитување, еден од четирите основни
природни елементи – покрај земјата, водата и воздухот, е живо и препознатливо
во народната свест, обичаите и верувањата, и се потврдува дека токму "јазичниот
израз" сведочи за тоа што е (било) од значење во животот на една заедница.
AB  - Based on the material from thirteen dialect dictionaries containing material from the
Prizren-Timok dialect area, we show that the concept of fire (vatra or oganj) as a phenomenon
worthy of particular respect, one of the four fundamental elements of nature, together with
earth, water and air, is alive and recognizable in the traditional consciousness, customs, and
beliefs. The corpus for this text was created on the basis of the lexical material from the
aforementioned dictionaries regarding the following entries: oganj/vatra (fire), vatralj/ozeg
(poker), ognjilo (firesteel), Ziska (ember), plamen (flame), Zar, Zeravica (glowing coal), gori
(burn), (na)klade/lozi (stoke), dZara (poke), and various nominal, adjectival and verb lexemes
gathered around these source words, which are found in many semantic-morphological series,
representing important linguistic segments in the manner the speakers of those vernaculars
conceptualize the notion vatra/oganj (fire). Citing the concise statement of Prof. Nedeljko
Bogdanovic that “the folklife has its own linguistic expression”, in this paper we aimed
to reaffirm that it is precisely the linguistic expression that bears witness to what is (was)
important in the life of a community.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Скопје : Македонска академија на науките и уметностите
T2  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1
T1  - Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима
SP  - 113
EP  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2018",
abstract = "Врз материјал од тринаесет дијалектни речници што донесуваат материјал
од призренско-тимочката дијалектна област се покажува дека сфакањето на
огнош као феномен вреден за особено почитување, еден од четирите основни
природни елементи – покрај земјата, водата и воздухот, е живо и препознатливо
во народната свест, обичаите и верувањата, и се потврдува дека токму "јазичниот
израз" сведочи за тоа што е (било) од значење во животот на една заедница., Based on the material from thirteen dialect dictionaries containing material from the
Prizren-Timok dialect area, we show that the concept of fire (vatra or oganj) as a phenomenon
worthy of particular respect, one of the four fundamental elements of nature, together with
earth, water and air, is alive and recognizable in the traditional consciousness, customs, and
beliefs. The corpus for this text was created on the basis of the lexical material from the
aforementioned dictionaries regarding the following entries: oganj/vatra (fire), vatralj/ozeg
(poker), ognjilo (firesteel), Ziska (ember), plamen (flame), Zar, Zeravica (glowing coal), gori
(burn), (na)klade/lozi (stoke), dZara (poke), and various nominal, adjectival and verb lexemes
gathered around these source words, which are found in many semantic-morphological series,
representing important linguistic segments in the manner the speakers of those vernaculars
conceptualize the notion vatra/oganj (fire). Citing the concise statement of Prof. Nedeljko
Bogdanovic that “the folklife has its own linguistic expression”, in this paper we aimed
to reaffirm that it is precisely the linguistic expression that bears witness to what is (was)
important in the life of a community.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Скопје : Македонска академија на науките и уметностите",
journal = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1",
title = "Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима",
pages = "113-146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854"
}
Милорадовић, С.. (2018). Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1
Београд : Српска академија наука и уметности., 113-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854
Милорадовић С. Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1. 2018;:113-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854 .
Милорадовић, Софија, "Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима" in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1 (2018):113-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854 .

Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима

Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6587
AB  - У раду ћемо покушати да осветлимо статус предлога ОД, који је у призренско-тимочким и
косовско-ресавским говорима подвргнут процесу граматикализације (/ десемантизације), што је
потврђено бројним примерима из ових српских народних говора, при чему ће његов статус бити
сагледан у општебалканском језичком контексту и на фону конвергентних процеса запажених у
оквирима балканског језичког савеза.
AB  - Явление грамматикализации (/ десемантизации) предлогов установлено ранее и охарактеризовано
как важный этап в аналитическом переструктурировании грамматических систем балканских языков.
Особенно важную роль в аналитизации склонения имел предлог НА, а в нашей работе мы попытаемся
осветить статус предлога ОД, который в сербских народных говорах (прежде всего в призренско-тимокских и косовско-ресавских) подвергся процессу грамматикализации, т.е. десемантизации. При помощи
предложно-падежных словосочетаний ОД + Г / ОП // ОД + А / ОП выражается большое число синтаксическо-семантических отношений – тех, которые в сербском литературном языке представлены другими
косвенными падежами или предложно-падежными связями, или же доля указанных словосочетаний в
выражении данных отношений невелика. Процесс редукции отдельных предложно-падежных конструкций, т.е. их сведения к конструкции с ОД в качестве, условно говоря, praepositio generalis, подтверждается
многочисленными примерами из упомянутых народных говоров. Данное явление рассматривается в общебалканском языковом контексте, прежде всего на фоне конвергентных процессов, отмеченных в рамках
балканского языкового союза, поэтому оно охарактеризовано как ареальная грамматикализация.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима
SP  - 213
EP  - 228
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587
ER  - 
@inbook{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2018",
abstract = "У раду ћемо покушати да осветлимо статус предлога ОД, који је у призренско-тимочким и
косовско-ресавским говорима подвргнут процесу граматикализације (/ десемантизације), што је
потврђено бројним примерима из ових српских народних говора, при чему ће његов статус бити
сагледан у општебалканском језичком контексту и на фону конвергентних процеса запажених у
оквирима балканског језичког савеза., Явление грамматикализации (/ десемантизации) предлогов установлено ранее и охарактеризовано
как важный этап в аналитическом переструктурировании грамматических систем балканских языков.
Особенно важную роль в аналитизации склонения имел предлог НА, а в нашей работе мы попытаемся
осветить статус предлога ОД, который в сербских народных говорах (прежде всего в призренско-тимокских и косовско-ресавских) подвергся процессу грамматикализации, т.е. десемантизации. При помощи
предложно-падежных словосочетаний ОД + Г / ОП // ОД + А / ОП выражается большое число синтаксическо-семантических отношений – тех, которые в сербском литературном языке представлены другими
косвенными падежами или предложно-падежными связями, или же доля указанных словосочетаний в
выражении данных отношений невелика. Процесс редукции отдельных предложно-падежных конструкций, т.е. их сведения к конструкции с ОД в качестве, условно говоря, praepositio generalis, подтверждается
многочисленными примерами из упомянутых народных говоров. Данное явление рассматривается в общебалканском языковом контексте, прежде всего на фоне конвергентных процессов, отмеченных в рамках
балканского языкового союза, поэтому оно охарактеризовано как ареальная грамматикализация.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
booktitle = "Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима",
pages = "213-228",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587"
}
Милорадовић, С. Р.. (2018). Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 213-228.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587
Милорадовић СР. Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:213-228.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587 .
Милорадовић, Софија Р., "Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима" in Српска славистика : том I : Језик (2018):213-228,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587 .

Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику

Милорадовић, Софија

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - RPRT
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7456
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику
SP  - 119
EP  - 122
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456
ER  - 
@techreport{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2017",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику",
pages = "119-122",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456"
}
Милорадовић, С.. (2017). Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(1-2), 119-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456
Милорадовић С. Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику. in Наш језик. 2017;48(1-2):119-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456 .
Милорадовић, Софија, "Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):119-122,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456 .

Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање

Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6452
AB  - У тексту је најпре указано на значај лингвистичких атласа као „централног инструмента“ савремене дијалектологије, а потом је представљен вишедеценијски рад Међуакадемијског одбора за дијалектолошке
атласе при САНУ, у оквиру кога су се одвијали послови на домаћем сектору трију међународних пројеката (Европски лингвистички атлас, Општесловенски лингвистички атлас и Општекарпатски дијалектолошки
атлас) и на националном пројекту под називом Српски дијалектолошки
атлас (раније Српскохрватски дијалектолошки атлас). Предочено је постојање бројних лингвистичких карата у домаћим публикацијама, објављених у оквиру дијалектолошких ауторских радова и монографских
студија, које сведоче о пословима који се одвијају у другом плану наших
крупних задатака у области лингвогеографије. Указано је и на значај
лингвистичких карата за различите научне дисциплине и области.
AB  - The creation of linguistic atlases is the highest achievement of linguogeography.
A scientific linguistic map with all the necessary accompanying elements offers the
possibility to trace the geographic distribution of an actual linguistic phenomenon. The
text starts by pointing out the importance of linguistic atlases as the “central instrument”
of contemporary dialectology. Subsequently, it presents the work of the Interacademic
Committee for Dialectological Atlases (SASA), founded in 1959 as the Yugoslav
Committee for Dialectological Atlases, spanning several decades and constituting the
framework for the local activities of three international projects (Atlas of the European
Languages – ALE, The General Slavic Linguistic Atlas – OLA, and The General Carpathian
Dialectological Atlas – OKDA) and the national project named The Serbian
Dialectological Atlas – SDA (earlier The Serbo-Croatian Dialectological Atlas). Further,
the paper presents the existence of numerous linguistic maps in national publications,
published within dialectological scientific papers and monographic studies and
bearing witness to the work performed in the background of our major tasks in the linguogeographic
field. The paper also indicates the importance of linguistic maps for
various scientific disciplines and areas.
AB  - Огромное значение лингвогеографии заключается в составлении лингвистических атласов. Научная лингвистическая карта со всеми необходимыми сопутствующими элементами обеспечивает возможность отслеживания географического распределения языковых вариантов. В статье обосновывается значение
лингвистических атласов «как центрального инструмента» современной диалектологии. Также представлены результаты исследований Межакадемического совета по диалектологическим атласам при САНУ (основанного в 1959 году под
названием Югославский комитет по составлению диалектологических атласов),
задачей которого была реализация трех международных проектов (Европейский
лингвистический атлас – ALE, Общеславянский лингвистичекий атлас – ОЛА и
Общекарпатский диалектологический атлас – ОКДА) и национальный проект
Сербский диалектологический атлас (ранее Сербохорватский диалектологический атлас). Далее обращается внимание на то, что есть множество лингвистических карт, напечатанных в рамках авторских работ и монографических студий
сербских лингвистов, которые свидетельствуют о деятельности, развивающейся
на фоне наших больших задач в области лингвогеографии. В то же время указывается на важность лингвистических карт и на возможности их использования в
различных отраслях науки.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање
T1  - Лингвистическая география в Сербии – языковые записи и их прочтение
T1  - 
SP  - 113
EP  - 135
VL  - 73
VL  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2017",
abstract = "У тексту је најпре указано на значај лингвистичких атласа као „централног инструмента“ савремене дијалектологије, а потом је представљен вишедеценијски рад Међуакадемијског одбора за дијалектолошке
атласе при САНУ, у оквиру кога су се одвијали послови на домаћем сектору трију међународних пројеката (Европски лингвистички атлас, Општесловенски лингвистички атлас и Општекарпатски дијалектолошки
атлас) и на националном пројекту под називом Српски дијалектолошки
атлас (раније Српскохрватски дијалектолошки атлас). Предочено је постојање бројних лингвистичких карата у домаћим публикацијама, објављених у оквиру дијалектолошких ауторских радова и монографских
студија, које сведоче о пословима који се одвијају у другом плану наших
крупних задатака у области лингвогеографије. Указано је и на значај
лингвистичких карата за различите научне дисциплине и области., The creation of linguistic atlases is the highest achievement of linguogeography.
A scientific linguistic map with all the necessary accompanying elements offers the
possibility to trace the geographic distribution of an actual linguistic phenomenon. The
text starts by pointing out the importance of linguistic atlases as the “central instrument”
of contemporary dialectology. Subsequently, it presents the work of the Interacademic
Committee for Dialectological Atlases (SASA), founded in 1959 as the Yugoslav
Committee for Dialectological Atlases, spanning several decades and constituting the
framework for the local activities of three international projects (Atlas of the European
Languages – ALE, The General Slavic Linguistic Atlas – OLA, and The General Carpathian
Dialectological Atlas – OKDA) and the national project named The Serbian
Dialectological Atlas – SDA (earlier The Serbo-Croatian Dialectological Atlas). Further,
the paper presents the existence of numerous linguistic maps in national publications,
published within dialectological scientific papers and monographic studies and
bearing witness to the work performed in the background of our major tasks in the linguogeographic
field. The paper also indicates the importance of linguistic maps for
various scientific disciplines and areas., Огромное значение лингвогеографии заключается в составлении лингвистических атласов. Научная лингвистическая карта со всеми необходимыми сопутствующими элементами обеспечивает возможность отслеживания географического распределения языковых вариантов. В статье обосновывается значение
лингвистических атласов «как центрального инструмента» современной диалектологии. Также представлены результаты исследований Межакадемического совета по диалектологическим атласам при САНУ (основанного в 1959 году под
названием Югославский комитет по составлению диалектологических атласов),
задачей которого была реализация трех международных проектов (Европейский
лингвистический атлас – ALE, Общеславянский лингвистичекий атлас – ОЛА и
Общекарпатский диалектологический атлас – ОКДА) и национальный проект
Сербский диалектологический атлас (ранее Сербохорватский диалектологический атлас). Далее обращается внимание на то, что есть множество лингвистических карт, напечатанных в рамках авторских работ и монографических студий
сербских лингвистов, которые свидетельствуют о деятельности, развивающейся
на фоне наших больших задач в области лингвогеографии. В то же время указывается на важность лингвистических карт и на возможности их использования в
различных отраслях науки.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Лингвистическая география в Сербии – языковые записи и их прочтение, ",
pages = "113-135",
volume = "73, 3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452"
}
Милорадовић, С. Р.. (2017). Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73, 113-135.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452
Милорадовић СР. Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање. in Јужнословенски филолог. 2017;73:113-135.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452 .
Милорадовић, Софија Р., "Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање" in Јужнословенски филолог, 73 (2017):113-135,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452 .

Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. На материјалу дијалекатских речника из Врања, Нишке Каменице и Тимока

Милорадовић, Софија

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6822
AB  - Традиционални начин живота у сеоским срединама одвијао се у
сагласју с природом и њеним законима, а његови су се сегменти смењивали у
оквиру тријаде коју су чинили свакодневица, недеља и празнични дан. Корпус за
овај рад представљају лексеме издвојене из три дијалекатска речника са призренско-тимочког терена, који представљају сва три дијалекта призренско-тимочке
дијалекатске области. Семантички низови који су за ову прилику оформљени, а
чија је кључна реч – време, као и одговарајући примери из дијалекатских лексикографских остварења устројени у низове према морфолошким врстама речи,
сведоче на својеврстан начин о ономе што је било од значаја у животу једне тра-
диционалне сеоске заједнице и потврђују да су њени припадници увек настојали
да се у времену – и током радних и празничних дана, и током смене годишњих
доба, и током смене дана и ноћи – управљају што сврисходније.
AB  - The traditional way of life in rural communities ran its course in accordance with nature
and its laws, and its segments alternated within the triad consisting of the everyday,
Sunday, and the holiday. The corpus for this paper presents lexemes extracted from
three dialect dictionaries of the Pizren-Timok area, which present all three dialects
of the Prizren-Timok dialect area. The semantic units formed for this occasion (1.
Time and its segments, 2. The year and its segments, 3. Days and parts of day and
night, 4. Days and periods of the yearly cycle of holidays, the life cycle and the slavas
(patron saint days), 5. Naming of ritual foods, 6. Naming of humans, 7. Naming of
animals, 8. Naming of plants), with the key word – time, testify, in a particular way,
of the important things in the life of a traditional village community and affirm that its
members always attempted to act as functionally as possible with regard to the time –
the shift of day and night, the change of seasons, workdays and holidays.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, vreme : Jezička istraživanja
T1  - Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. На материјалу дијалекатских речника из Врања, Нишке Каменице и Тимока
T1  - The Naming of Time in Prizren-Timok Vernaculars : Based On The Material From The Dialect Dictionaries Of Vranje, Niška Kamenica And Timok
SP  - 31
EP  - 62
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6822
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2017",
abstract = "Традиционални начин живота у сеоским срединама одвијао се у
сагласју с природом и њеним законима, а његови су се сегменти смењивали у
оквиру тријаде коју су чинили свакодневица, недеља и празнични дан. Корпус за
овај рад представљају лексеме издвојене из три дијалекатска речника са призренско-тимочког терена, који представљају сва три дијалекта призренско-тимочке
дијалекатске области. Семантички низови који су за ову прилику оформљени, а
чија је кључна реч – време, као и одговарајући примери из дијалекатских лексикографских остварења устројени у низове према морфолошким врстама речи,
сведоче на својеврстан начин о ономе што је било од значаја у животу једне тра-
диционалне сеоске заједнице и потврђују да су њени припадници увек настојали
да се у времену – и током радних и празничних дана, и током смене годишњих
доба, и током смене дана и ноћи – управљају што сврисходније., The traditional way of life in rural communities ran its course in accordance with nature
and its laws, and its segments alternated within the triad consisting of the everyday,
Sunday, and the holiday. The corpus for this paper presents lexemes extracted from
three dialect dictionaries of the Pizren-Timok area, which present all three dialects
of the Prizren-Timok dialect area. The semantic units formed for this occasion (1.
Time and its segments, 2. The year and its segments, 3. Days and parts of day and
night, 4. Days and periods of the yearly cycle of holidays, the life cycle and the slavas
(patron saint days), 5. Naming of ritual foods, 6. Naming of humans, 7. Naming of
animals, 8. Naming of plants), with the key word – time, testify, in a particular way,
of the important things in the life of a traditional village community and affirm that its
members always attempted to act as functionally as possible with regard to the time –
the shift of day and night, the change of seasons, workdays and holidays.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, vreme : Jezička istraživanja",
title = "Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. На материјалу дијалекатских речника из Врања, Нишке Каменице и Тимока, The Naming of Time in Prizren-Timok Vernaculars : Based On The Material From The Dialect Dictionaries Of Vranje, Niška Kamenica And Timok",
pages = "31-62",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6822"
}
Милорадовић, С.. (2017). Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. На материјалу дијалекатских речника из Врања, Нишке Каменице и Тимока. in Jezik, književnost, vreme : Jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 31-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6822
Милорадовић С. Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. На материјалу дијалекатских речника из Врања, Нишке Каменице и Тимока. in Jezik, književnost, vreme : Jezička istraživanja. 2017;:31-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6822 .
Милорадовић, Софија, "Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. На материјалу дијалекатских речника из Врања, Нишке Каменице и Тимока" in Jezik, književnost, vreme : Jezička istraživanja (2017):31-62,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6822 .

Валентность этнодиaлектных глаголных лексем в сфере обрядового питания сербского населения в Воеводине

Милорадовић, Софија

(Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6815
AB  - Bearing in mind that food is the most universal “language” of culture, we have selected verb
lexemes relevant for ritual food culture from the material collected among the native Serbian
population in Vojvodina, in an attempt to compile (one of the possible types of) an ethno-dialectal
verb collocation dictionary (e.g. share (Serb. deliti) 1. ~ Easter eggs in a church, 2. ~
apples at a cemetery on St. Peter’s Day, 3. ~ leftover food from wedding rites with the women
who helped prepare it). This paper points out the tendency of the verbs to collocate with
certain complements. This inference is based on a register of the complementing elements
(WHAT, WHEN, WHERE, TO WHOM, WITH WHAT) in the recorded ethno-dialectal verb
phrases. These complementing elements, present in their own ethno-dialectal lexicalizations,
are realized with certain verbs in different combinations and are essential for mapping the
comprehensive meaning of an ethno-dialectal verb lexeme. This paper presents the most frequent
model, the pattern WHAT+WHEN+WHERE (+WHO), and defines terms for the
(in)exclusion of certain complements. Additionally, we have observed verbs which “attract”
the largest number of complements, i.e. the multivalent verbs in ritual food culture (e.g. делити
/ поделити ‘to share, to divide’, донети / донашати, кувати / скувати ‘to cook’, месити
/ умесити ‘to stir’, оставити / остаљати ‘to leave over, to put aside’).
PB  - Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk
T2  - Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w XXI wieku
T1  - Валентность этнодиaлектных глаголных лексем в сфере обрядового питания сербского населения в Воеводине
T1  - Valence Pattern of the Ethno-Dialectal Verb Lexemes in Ritual Food Culture of the Serbian Population in Vojvodina
SP  - 97
EP  - 106
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6815
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2017",
abstract = "Bearing in mind that food is the most universal “language” of culture, we have selected verb
lexemes relevant for ritual food culture from the material collected among the native Serbian
population in Vojvodina, in an attempt to compile (one of the possible types of) an ethno-dialectal
verb collocation dictionary (e.g. share (Serb. deliti) 1. ~ Easter eggs in a church, 2. ~
apples at a cemetery on St. Peter’s Day, 3. ~ leftover food from wedding rites with the women
who helped prepare it). This paper points out the tendency of the verbs to collocate with
certain complements. This inference is based on a register of the complementing elements
(WHAT, WHEN, WHERE, TO WHOM, WITH WHAT) in the recorded ethno-dialectal verb
phrases. These complementing elements, present in their own ethno-dialectal lexicalizations,
are realized with certain verbs in different combinations and are essential for mapping the
comprehensive meaning of an ethno-dialectal verb lexeme. This paper presents the most frequent
model, the pattern WHAT+WHEN+WHERE (+WHO), and defines terms for the
(in)exclusion of certain complements. Additionally, we have observed verbs which “attract”
the largest number of complements, i.e. the multivalent verbs in ritual food culture (e.g. делити
/ поделити ‘to share, to divide’, донети / донашати, кувати / скувати ‘to cook’, месити
/ умесити ‘to stir’, оставити / остаљати ‘to leave over, to put aside’).",
publisher = "Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk",
journal = "Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w XXI wieku",
title = "Валентность этнодиaлектных глаголных лексем в сфере обрядового питания сербского населения в Воеводине, Valence Pattern of the Ethno-Dialectal Verb Lexemes in Ritual Food Culture of the Serbian Population in Vojvodina",
pages = "97-106",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6815"
}
Милорадовић, С.. (2017). Валентность этнодиaлектных глаголных лексем в сфере обрядового питания сербского населения в Воеводине. in Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w XXI wieku
Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk., 97-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6815
Милорадовић С. Валентность этнодиaлектных глаголных лексем в сфере обрядового питания сербского населения в Воеводине. in Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w XXI wieku. 2017;:97-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6815 .
Милорадовић, Софија, "Валентность этнодиaлектных глаголных лексем в сфере обрядового питания сербского населения в Воеводине" in Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w XXI wieku (2017):97-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6815 .

Српски језик у Мађарској - стање и перспектива дијалектолошких истраживања, или Језик који нас је оджао

Милорадовић, Софија; Јовановић, Владан

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3623
AB  - У првом делу текста скреће се пажња [1] на аналитизацију српских говора као на особиту врсту језичке интеграције када су у питању типолошки различити језички системи доминантног и рецесивног становништва, потом [2] на потребу за опсежнијим и темељитијим бављењем синтаксом народних говора Срба у Мађарској, као и [3] на преглед досадашњих истраживања српских народних говора у Мађарској. У другом делу текста представљени су прелиминарни резултати теренских истраживања српског говора у Батањи, спроведених у септембру 2012. године, који изнова потврђују чињеницу да се питање опстанка српског језика не може посматрати независно од питања идентитета.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Српски језик у Мађарској - стање и перспектива дијалектолошких истраживања, или Језик који нас је оджао
SP  - 63
EP  - 77
VL  - 27
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3623
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија and Јовановић, Владан",
year = "2017",
abstract = "У првом делу текста скреће се пажња [1] на аналитизацију српских говора као на особиту врсту језичке интеграције када су у питању типолошки различити језички системи доминантног и рецесивног становништва, потом [2] на потребу за опсежнијим и темељитијим бављењем синтаксом народних говора Срба у Мађарској, као и [3] на преглед досадашњих истраживања српских народних говора у Мађарској. У другом делу текста представљени су прелиминарни резултати теренских истраживања српског говора у Батањи, спроведених у септембру 2012. године, који изнова потврђују чињеницу да се питање опстанка српског језика не може посматрати независно од питања идентитета.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Српски језик у Мађарској - стање и перспектива дијалектолошких истраживања, или Језик који нас је оджао",
pages = "63-77",
volume = "27",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3623"
}
Милорадовић, С.,& Јовановић, В.. (2017). Српски језик у Мађарској - стање и перспектива дијалектолошких истраживања, или Језик који нас је оджао. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 27(15), 63-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3623
Милорадовић С, Јовановић В. Српски језик у Мађарској - стање и перспектива дијалектолошких истраживања, или Језик који нас је оджао. in Годишњак за српски језик. 2017;27(15):63-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3623 .
Милорадовић, Софија, Јовановић, Владан, "Српски језик у Мађарској - стање и перспектива дијалектолошких истраживања, или Језик који нас је оджао" in Годишњак за српски језик, 27, no. 15 (2017):63-77,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3623 .

Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика

Милорадовић, Софија

(Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић", 2017)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7092
AB  - The article draws attention to a few details in Dušan Matić's verses that are linked
with multiple language levels and which refer to the way in which the poet uses
and combines different types of words, grammatical categories and forms, as well
as phonetic characters. The reduced analysis of these details testifies all over again
to the fact that Matić possessed a keen sense of choice when he plunged into the
fundus of grammatical categories and forms of Serbian literary language. We |
assume that a lingvo-stylistic analysis of the presented details would provide the
basis for some new or differently oriented view of the poetic achievements of this
important writer, scholar and translator.
AB  - У тексту се скреће пажња на неколике детаље у стиховима Душана
Матића који се везују за више језичких нивоа и тичу се начина на који песник
употребљава и комбинује различите врсте речи, граматичке категорије и
облике, фонетске ликове.
PB  - Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"
T2  - Матићева огледала
T1  - Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика
T1  - Grammar in Matic's verses or Matic's grammar
SP  - 106
EP  - 110
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2017",
abstract = "The article draws attention to a few details in Dušan Matić's verses that are linked
with multiple language levels and which refer to the way in which the poet uses
and combines different types of words, grammatical categories and forms, as well
as phonetic characters. The reduced analysis of these details testifies all over again
to the fact that Matić possessed a keen sense of choice when he plunged into the
fundus of grammatical categories and forms of Serbian literary language. We |
assume that a lingvo-stylistic analysis of the presented details would provide the
basis for some new or differently oriented view of the poetic achievements of this
important writer, scholar and translator., У тексту се скреће пажња на неколике детаље у стиховима Душана
Матића који се везују за више језичких нивоа и тичу се начина на који песник
употребљава и комбинује различите врсте речи, граматичке категорије и
облике, фонетске ликове.",
publisher = "Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"",
journal = "Матићева огледала",
title = "Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика, Grammar in Matic's verses or Matic's grammar",
pages = "106-110",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092"
}
Милорадовић, С.. (2017). Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика. in Матићева огледала
Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"., 106-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092
Милорадовић С. Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика. in Матићева огледала. 2017;:106-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092 .
Милорадовић, Софија, "Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика" in Матићева огледала (2017):106-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092 .

Реч која (ни)је измакла – овде и тамо

Милорадовић, Софија Р.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6827
AB  - У овом се прилогу кроз поетику пет дијалекатских текстова успоставља
веза између Параћинског Поморавља и Косова и Метохије, док се кроз
антонимично постављен прилошки пар овде и тамо указује на супротстављеност садашњег места бивствовања и негдашњег завичаја, завичаја и туђине, овога и онога света.
AB  - This contribution first establishes a link between Paraćinsko
Pomoravlje and Kosovo and Metohija through the poetics of five
dialect texts. Then, via the antonymically positioned adverbial pair
ovde and tamo, it draws attention to the contrast between the present
place of residence and the past homeland, between the homeland
and the foreign land, this world and the otherworld. The concerned
two words are key words of sorts, describing the life of individuals
and families – not merely in space but in time as well, and including
their way of life. The basic lexicographic definition of the adverb ovde
is “here, in this place”, and of the adverb tamo “there, in that place”,
but in the story of our sufferers, tamo denotes the homeland, the
place they were exiled from, and therefore – something familiar and
close, while in two other cases the word tamo symbolizes something
distant, unknown and frightening – foreign lands and death. Additionally,
however, the secondary dictionary meaning of the adverb
ovde – “here, towards this place”, linked to verbs of motion, reflects
the speakers’ migrations to some future places of residence.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
T1  - Реч која (ни)је измакла – овде и тамо
T1  - The Word that did (not) Escape – ovde [here] and tamo [there]
SP  - 3
EP  - 12
VL  - 46
IS  - 1
DO  - 10.5937/ZRFFP46-10797
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6827
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2016",
abstract = "У овом се прилогу кроз поетику пет дијалекатских текстова успоставља
веза између Параћинског Поморавља и Косова и Метохије, док се кроз
антонимично постављен прилошки пар овде и тамо указује на супротстављеност садашњег места бивствовања и негдашњег завичаја, завичаја и туђине, овога и онога света., This contribution first establishes a link between Paraćinsko
Pomoravlje and Kosovo and Metohija through the poetics of five
dialect texts. Then, via the antonymically positioned adverbial pair
ovde and tamo, it draws attention to the contrast between the present
place of residence and the past homeland, between the homeland
and the foreign land, this world and the otherworld. The concerned
two words are key words of sorts, describing the life of individuals
and families – not merely in space but in time as well, and including
their way of life. The basic lexicographic definition of the adverb ovde
is “here, in this place”, and of the adverb tamo “there, in that place”,
but in the story of our sufferers, tamo denotes the homeland, the
place they were exiled from, and therefore – something familiar and
close, while in two other cases the word tamo symbolizes something
distant, unknown and frightening – foreign lands and death. Additionally,
however, the secondary dictionary meaning of the adverb
ovde – “here, towards this place”, linked to verbs of motion, reflects
the speakers’ migrations to some future places of residence.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини",
title = "Реч која (ни)је измакла – овде и тамо, The Word that did (not) Escape – ovde [here] and tamo [there]",
pages = "3-12",
volume = "46",
number = "1",
doi = "10.5937/ZRFFP46-10797",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6827"
}
Милорадовић, С. Р.. (2016). Реч која (ни)је измакла – овде и тамо. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 46(1), 3-12.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP46-10797
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6827
Милорадовић СР. Реч која (ни)је измакла – овде и тамо. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. 2016;46(1):3-12.
doi:10.5937/ZRFFP46-10797
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6827 .
Милорадовић, Софија Р., "Реч која (ни)је измакла – овде и тамо" in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 46, no. 1 (2016):3-12,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP46-10797 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6827 .

Т. И. Вендина, Типология лексических ареалов Славии

Милорадовић, Софија

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6876
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Т. И. Вендина, Типология лексических ареалов Славии
SP  - 188
EP  - 193
VL  - 72
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6876
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Т. И. Вендина, Типология лексических ареалов Славии",
pages = "188-193",
volume = "72",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6876"
}
Милорадовић, С.. (2016). Т. И. Вендина, Типология лексических ареалов Славии. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(3-4), 188-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6876
Милорадовић С. Т. И. Вендина, Типология лексических ареалов Славии. in Јужнословенски филолог. 2016;72(3-4):188-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6876 .
Милорадовић, Софија, "Т. И. Вендина, Типология лексических ареалов Славии" in Јужнословенски филолог, 72, no. 3-4 (2016):188-193,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6876 .

Значај етнолингвистичких истраживања обредне исхране српског становништва у Војводини за очување нематеријалног културног наслеђа

Милорадовић, Софија

(Београд : Етнографски музеј, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7105
AB  - У раду су представљене и прокоментарисане изабране одреднице
из раније промовисаног модела етнодијалекатског рекцијског речника глаголских лексема релевантних за културу обредне исхране српског
стариначког становништва у Војводини. Потом је у виду транскрипата
представљен део необјављене етнодијалекатске грађе, сакупљане у Ер-
девику (Срем) и Парагама (Бачка) према претходно сачињеном упитнику.
Будући дасу етнолингвистичка истраживања и њихови резултати укључени
у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног наслеђа, прикупљену етнодијалекатску грађу ове врсте требало
би прикључити већ учињеним напорима у правцу примене Конвенције о
заштити и очувању нематеријалног културног наслеђа.
AB  - The paper presents and gives comments on chosen entries from the previously promoted model of the Ethno-dialectal dictionary of verbal rection relevant to the culture of ritual food consumption of the native Serbian population of Vojvodina. After this, a transcript of previously unpublished
ethno-dialectic data, gathered through the use of a questionnaire in Erdevik (Srem region) and
Parge (Backa region) is given. Seeing as ethno-linguistic research and its results is included in
UNESCO’s concept of the safeguarding, protection and sustainability of intangible cultural heritage, the gathered ethno-dialectical data should be included in the previous efforts toward the application of the Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage.
PB  - Београд : Етнографски музеј
T2  - Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
T1  - Значај етнолингвистичких истраживања обредне исхране српског становништва у Војводини за очување нематеријалног културног наслеђа
T1  - The Importance of Ethnolinguistic Research of Ritual Food Consumption of Serbian Inhabitants of vojVodina for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage
SP  - 9
EP  - 22
VL  - 80
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7105
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2016",
abstract = "У раду су представљене и прокоментарисане изабране одреднице
из раније промовисаног модела етнодијалекатског рекцијског речника глаголских лексема релевантних за културу обредне исхране српског
стариначког становништва у Војводини. Потом је у виду транскрипата
представљен део необјављене етнодијалекатске грађе, сакупљане у Ер-
девику (Срем) и Парагама (Бачка) према претходно сачињеном упитнику.
Будући дасу етнолингвистичка истраживања и њихови резултати укључени
у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног наслеђа, прикупљену етнодијалекатску грађу ове врсте требало
би прикључити већ учињеним напорима у правцу примене Конвенције о
заштити и очувању нематеријалног културног наслеђа., The paper presents and gives comments on chosen entries from the previously promoted model of the Ethno-dialectal dictionary of verbal rection relevant to the culture of ritual food consumption of the native Serbian population of Vojvodina. After this, a transcript of previously unpublished
ethno-dialectic data, gathered through the use of a questionnaire in Erdevik (Srem region) and
Parge (Backa region) is given. Seeing as ethno-linguistic research and its results is included in
UNESCO’s concept of the safeguarding, protection and sustainability of intangible cultural heritage, the gathered ethno-dialectical data should be included in the previous efforts toward the application of the Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage.",
publisher = "Београд : Етнографски музеј",
journal = "Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade",
title = "Значај етнолингвистичких истраживања обредне исхране српског становништва у Војводини за очување нематеријалног културног наслеђа, The Importance of Ethnolinguistic Research of Ritual Food Consumption of Serbian Inhabitants of vojVodina for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage",
pages = "9-22",
volume = "80",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7105"
}
Милорадовић, С.. (2016). Значај етнолингвистичких истраживања обредне исхране српског становништва у Војводини за очување нематеријалног културног наслеђа. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
Београд : Етнографски музеј., 80, 9-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7105
Милорадовић С. Значај етнолингвистичких истраживања обредне исхране српског становништва у Војводини за очување нематеријалног културног наслеђа. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade. 2016;80:9-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7105 .
Милорадовић, Софија, "Значај етнолингвистичких истраживања обредне исхране српског становништва у Војводини за очување нематеријалног културног наслеђа" in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade, 80 (2016):9-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7105 .

Узуални стандард у урбаним центрима на косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју

Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6841
AB  - В настоящей статье речь идег об узуальном стандарте я отдельных городских центрах на косовско-ресавской и призренско-тимочской речевой территории, т. е. о диалектной основе и стеиени направленности к стандартноязыковой
норме, что в самом деле представляет современную коммуникативную стратегию и идептификационную пракиику на данной территории. Особое внимание
уделяется коммуникативной стратегии молодо!о поколения в данных центрах,
его языковой паправленности на диалектизмы и англицизмы. В рамках коммуникативной стратегии молодого поколения в названных местностях литературный язык - являясь стандартизированным идномом — бываст уважаемым и же-
лательным „регистром“ только в совсем опрелеленных, чстко утвержденных
ситуациях публичного и официального употребления. Это значит, что речевые
преференции представителей молодого поколения касаются преимущественно
субстандартной системы, т. е. местного вернакуляра и интернационального лексикона, с непрерывно увеличивающимся фондом англоамериканизмов / сербоанглицизмов.
AB  - У овом прилогу се говори о узуалном стандарду у појединим урбаним центрима па косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју, односно о дијалекатској основи и мери усмеравања ка
стандарднојезичкој норми, што заправо представља савремену хомуникацијску страшетију и иденшификацијску праксу на датом терену.
Посебно се обраћа пажња на хомуникацијску страшетију омладинске
популације у датим центрима, на љихову језичку усмереност ка дијалектизмима и англицизмима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања
T1  - Узуални стандард у урбаним центрима на косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју
T1  - Узуальный стандарт в городских центрах па косовско-ресавской и призренско-тимочской языковой территории
SP  - 143
EP  - 150
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6841
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2016",
abstract = "В настоящей статье речь идег об узуальном стандарте я отдельных городских центрах на косовско-ресавской и призренско-тимочской речевой территории, т. е. о диалектной основе и стеиени направленности к стандартноязыковой
норме, что в самом деле представляет современную коммуникативную стратегию и идептификационную пракиику на данной территории. Особое внимание
уделяется коммуникативной стратегии молодо!о поколения в данных центрах,
его языковой паправленности на диалектизмы и англицизмы. В рамках коммуникативной стратегии молодого поколения в названных местностях литературный язык - являясь стандартизированным идномом — бываст уважаемым и же-
лательным „регистром“ только в совсем опрелеленных, чстко утвержденных
ситуациях публичного и официального употребления. Это значит, что речевые
преференции представителей молодого поколения касаются преимущественно
субстандартной системы, т. е. местного вернакуляра и интернационального лексикона, с непрерывно увеличивающимся фондом англоамериканизмов / сербоанглицизмов., У овом прилогу се говори о узуалном стандарду у појединим урбаним центрима па косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју, односно о дијалекатској основи и мери усмеравања ка
стандарднојезичкој норми, што заправо представља савремену хомуникацијску страшетију и иденшификацијску праксу на датом терену.
Посебно се обраћа пажња на хомуникацијску страшетију омладинске
популације у датим центрима, на љихову језичку усмереност ка дијалектизмима и англицизмима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања",
title = "Узуални стандард у урбаним центрима на косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју, Узуальный стандарт в городских центрах па косовско-ресавской и призренско-тимочской языковой территории",
pages = "143-150",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6841"
}
Милорадовић, С. Р.. (2016). Узуални стандард у урбаним центрима на косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју. in Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања
Београд : Институт за српски језик САНУ., 143-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6841
Милорадовић СР. Узуални стандард у урбаним центрима на косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју. in Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања. 2016;:143-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6841 .
Милорадовић, Софија Р., "Узуални стандард у урбаним центрима на косовско-ресавском и призренско-тимочком говорном подручју" in Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања (2016):143-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6841 .

Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине

Милорадовић, Софија Р.

(Ниш : Филозофски факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6833
AB  - Прилог садржи коментаре везане за један сегмент обичајног живота Срба у
Банатској Клисури, на територији Румуније. Обичај под називом тејкин дан
саставни је део традиционалног сеоског живота Срба у насељу Стара Молдава.
AB  - В очерке комментируется один фрагмент традиционной жизни сербов в Ба‑
натском ущелье на территории Румынии. Обычай под названием тейкин дан
является составной частью традиционной сельской жизни сербов в населе‑
нии Старая Молдава. Обозначение тейкиного дня связано с мифологией и в
известном смысле с областью народной медицины. А именно, словосочета‑
нием тейкин дан обозначается в Старой Молдавии день, который в опреде‑
ленном смысле до настоящего времени посвящен памяти данного населения
о чуме, ставшей в далёком прошлом причиной неприятных инфекционных
заболеваний – лихорадки (/ холеры). В то же время этот обычай является и
способом защиты от этой напасти.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине
T1  - Тейкин дан в старой молдавии – обычай старины
VL  - 27
IS  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6833
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2016",
abstract = "Прилог садржи коментаре везане за један сегмент обичајног живота Срба у
Банатској Клисури, на територији Румуније. Обичај под називом тејкин дан
саставни је део традиционалног сеоског живота Срба у насељу Стара Молдава., В очерке комментируется один фрагмент традиционной жизни сербов в Ба‑
натском ущелье на территории Румынии. Обычай под названием тейкин дан
является составной частью традиционной сельской жизни сербов в населе‑
нии Старая Молдава. Обозначение тейкиного дня связано с мифологией и в
известном смысле с областью народной медицины. А именно, словосочета‑
нием тейкин дан обозначается в Старой Молдавии день, который в опреде‑
ленном смысле до настоящего времени посвящен памяти данного населения
о чуме, ставшей в далёком прошлом причиной неприятных инфекционных
заболеваний – лихорадки (/ холеры). В то же время этот обычай является и
способом защиты от этой напасти.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине, Тейкин дан в старой молдавии – обычай старины",
volume = "27",
number = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6833"
}
Милорадовић, С. Р.. (2016). Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 27(14).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6833
Милорадовић СР. Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине. in Годишњак за српски језик. 2016;27(14).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6833 .
Милорадовић, Софија Р., "Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине" in Годишњак за српски језик, 27, no. 14 (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6833 .

Од работу се крвавеје, а од школу лудеје

Милорадовић, Софија

(Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6826
PB  - Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084
T2  - Крв: књижевност култура
T1  - Од работу се крвавеје, а од школу лудеје
SP  - 11
EP  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6826
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2016",
publisher = "Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084",
journal = "Крв: књижевност култура",
title = "Од работу се крвавеје, а од школу лудеје",
pages = "11-16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6826"
}
Милорадовић, С.. (2016). Од работу се крвавеје, а од школу лудеје. in Крв: књижевност култура
Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084., 11-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6826
Милорадовић С. Од работу се крвавеје, а од школу лудеје. in Крв: књижевност култура. 2016;:11-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6826 .
Милорадовић, Софија, "Од работу се крвавеје, а од школу лудеје" in Крв: књижевност култура (2016):11-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6826 .