TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15092
AB  - Београд је протеклих деценија доживео значајну трансформацију централног градског подручја и у смислу конципирања све већег броја јавних 
простора у пешачке зоне, првенствено затварањем саобраћајница за колски превоз, те установљавањем појединих нових шетачких зона. Овај тренд 
педестријанизације градских језгара, инициран средином прошлог века у 
Европи, свој је најјачи изражај у Београду доживео осамдесетих потпуном 
преобразбом Кнез Михаилове улице и њеним поплочавањем, а касније и 
ширењем шетачког подручја на околни сплет улица. Почетком 21. века 
долази до посебног успона једног комерцијализованог вида „живота на 
улици“, све већег броја угоститељских објеката на отвореном. Последњих 
двадесет година сектор услуга постаје један од најбитнијих у градској привреди, те угоститељство и туризам запошљавају значајан број људи, а јавни 
градски простор се све више прилагођава потребама потрошача оваквих 
услуга, и становника града и његових гостију. Видно ширење угоститељских 
објеката на јавним пешачким површинама у Београду отвара питања приоритета у коришћењу јавног простора. У раду ће се разматрати питања коришћења простора, мобилности пешака и угоститељске културе.
AB  - In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation of its 
downtown area also with regards to an increasing number of public spaces 
turned into pedestrian zones, primarily by closing roads for automotive 
transport, and establishing new pedestrian zones. This trend of pedestrianization 
of urban cores in Europe (initiated in the mid-20th century), found its strongest 
expression in Belgrade in the eighties with the complete transformation of Knez 
Mihailova street and its paving, and later with the expansion of the pedestrian 
zone to the adjoining streets. With the beginning of the 21st century, a special 
rise of a commercialized type of “street life” occurred – an increasing number 
of outdoor restaurant facilities were established. In the last twenty years, the 
services sector has become one of the most important in the city’s economy, and 
the tourism and hospitality industry employs a significant number of people; 
thus, the urban public space is increasingly adapting to the needs of consumers 
of such services, residents and guests alike. The visible expansion of restaurant 
facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities 
in the use of public space. This paper will examine questions of space use, 
pedestrian mobility, and hospitality industries.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Пешаци и пешачке улице у Београду:  антрополошки осврт на простор,  мобилност и угоститељство у центру града
T1  - Pedestrians and Pedestrian Streets  in Belgrade: An Anthropological  Take on Space, Mobility, and Hospitality  Industry in the City Center
SP  - 77
EP  - 95
VL  - 71
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2302077R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2023",
abstract = "Београд је протеклих деценија доживео значајну трансформацију централног градског подручја и у смислу конципирања све већег броја јавних 
простора у пешачке зоне, првенствено затварањем саобраћајница за колски превоз, те установљавањем појединих нових шетачких зона. Овај тренд 
педестријанизације градских језгара, инициран средином прошлог века у 
Европи, свој је најјачи изражај у Београду доживео осамдесетих потпуном 
преобразбом Кнез Михаилове улице и њеним поплочавањем, а касније и 
ширењем шетачког подручја на околни сплет улица. Почетком 21. века 
долази до посебног успона једног комерцијализованог вида „живота на 
улици“, све већег броја угоститељских објеката на отвореном. Последњих 
двадесет година сектор услуга постаје један од најбитнијих у градској привреди, те угоститељство и туризам запошљавају значајан број људи, а јавни 
градски простор се све више прилагођава потребама потрошача оваквих 
услуга, и становника града и његових гостију. Видно ширење угоститељских 
објеката на јавним пешачким површинама у Београду отвара питања приоритета у коришћењу јавног простора. У раду ће се разматрати питања коришћења простора, мобилности пешака и угоститељске културе., In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation of its 
downtown area also with regards to an increasing number of public spaces 
turned into pedestrian zones, primarily by closing roads for automotive 
transport, and establishing new pedestrian zones. This trend of pedestrianization 
of urban cores in Europe (initiated in the mid-20th century), found its strongest 
expression in Belgrade in the eighties with the complete transformation of Knez 
Mihailova street and its paving, and later with the expansion of the pedestrian 
zone to the adjoining streets. With the beginning of the 21st century, a special 
rise of a commercialized type of “street life” occurred – an increasing number 
of outdoor restaurant facilities were established. In the last twenty years, the 
services sector has become one of the most important in the city’s economy, and 
the tourism and hospitality industry employs a significant number of people; 
thus, the urban public space is increasingly adapting to the needs of consumers 
of such services, residents and guests alike. The visible expansion of restaurant 
facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities 
in the use of public space. This paper will examine questions of space use, 
pedestrian mobility, and hospitality industries.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Пешаци и пешачке улице у Београду:  антрополошки осврт на простор,  мобилност и угоститељство у центру града, Pedestrians and Pedestrian Streets  in Belgrade: An Anthropological  Take on Space, Mobility, and Hospitality  Industry in the City Center",
pages = "77-95",
volume = "71",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2302077R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092"
}

Radović, S.. (2023). Пешаци и пешачке улице у Београду:  антрополошки осврт на простор,  мобилност и угоститељство у центру града. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(2), 77-95.
https://doi.org/10.2298/GEI2302077R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092

Radović S. Пешаци и пешачке улице у Београду:  антрополошки осврт на простор,  мобилност и угоститељство у центру града. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(2):77-95.
doi:10.2298/GEI2302077R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092 .

Radović, Srđan, "Пешаци и пешачке улице у Београду:  антрополошки осврт на простор,  мобилност и угоститељство у центру града" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 2 (2023):77-95,
https://doi.org/10.2298/GEI2302077R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092 .

TY  - CONF
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15411
AB  - Krajem četrdesetih godina 20. veka, sledom političkog i ekonomskog
odvajanja tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) od
zemalja tzv. Istočnog bloka (koji se postepeno konsolidovao zahuktavanjem
Hladnog rata na evropskom tlu), otpočinje konstrukcija (supra)nacionalnog
kulturnog imaginarija kojim se tvorila slika o mladoj državi koja
se i sama konsolidovala u turbulentnom posleratnom periodu. Predstave
o kompleksnoj jugoslovenskoj zajednici republika i naroda stvarane su sa
ciljem komunikacije unutar zemlje, kao i ka spolja („drugima”, strancima),
i imale su za cilj i definisanje različitosti, jugoslovenske differentiae specificae,
u odnosu na doskora bliske, i percipirano slične socijalističke zemlje
tzv. Istočne Evrope (od kojih se pravio i simbolički otklon), i u odnosu
na kapitalističke države tzv. Zapadne Evrope, a istovremeno se stvarala i
diskurzivna i simbolička posebnost Jugoslavije u opštem evropskom kontekstu
(i u dijahronom rakursu, i u odnosu na tada aktuelnu raspolućenost
kontinenta na dva politička bloka i suprotstavljene svetonazore i sisteme
vrednosti). U ovoj prezentaciji razmatraće se uloga i načini upotrebe tradicije
(tradicijske kulture) i folkora u konstruisanju ovakvog jugoslovenskog
imaginarija koji se pozicionirao u odnosu na hladnoratovski evropski kontekst,
kao i odnos tradicije i modernosti u simboličkom pozicioniranju zemlje
u Evropi do ranih šezdesetih godina 20. veka (i transformacije FNRJ
u SFR Jugoslaviju). Ovi sistemi reprezentacije biće analizirani na osnovu
domaće štampe iz tog perioda (od kraja četrdesetih do početka šezdesetih
godina), i to prevashodno jugoslovenske periodike i publikacija koje su
bile prvenstveno namenjene stranoj, poglavito evropskoj javnosti.
PB  - Beograd : Institut za evropske studije
C3  - Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji”:knjiga apstrakata
T1  - (Zapadna) Evropa i (Druga) Jugoslavija: predstave o kulturi, tradiciji i modernosti u periodu ranog socijalizma
T1  - (Western) Europe and (Second) Yugoslavia: Representations of Culture, Tradition, and Modernity in the Period of Early Socialism
SP  - 25
EP  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15411
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Srđan",
year = "2023",
abstract = "Krajem četrdesetih godina 20. veka, sledom političkog i ekonomskog
odvajanja tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) od
zemalja tzv. Istočnog bloka (koji se postepeno konsolidovao zahuktavanjem
Hladnog rata na evropskom tlu), otpočinje konstrukcija (supra)nacionalnog
kulturnog imaginarija kojim se tvorila slika o mladoj državi koja
se i sama konsolidovala u turbulentnom posleratnom periodu. Predstave
o kompleksnoj jugoslovenskoj zajednici republika i naroda stvarane su sa
ciljem komunikacije unutar zemlje, kao i ka spolja („drugima”, strancima),
i imale su za cilj i definisanje različitosti, jugoslovenske differentiae specificae,
u odnosu na doskora bliske, i percipirano slične socijalističke zemlje
tzv. Istočne Evrope (od kojih se pravio i simbolički otklon), i u odnosu
na kapitalističke države tzv. Zapadne Evrope, a istovremeno se stvarala i
diskurzivna i simbolička posebnost Jugoslavije u opštem evropskom kontekstu
(i u dijahronom rakursu, i u odnosu na tada aktuelnu raspolućenost
kontinenta na dva politička bloka i suprotstavljene svetonazore i sisteme
vrednosti). U ovoj prezentaciji razmatraće se uloga i načini upotrebe tradicije
(tradicijske kulture) i folkora u konstruisanju ovakvog jugoslovenskog
imaginarija koji se pozicionirao u odnosu na hladnoratovski evropski kontekst,
kao i odnos tradicije i modernosti u simboličkom pozicioniranju zemlje
u Evropi do ranih šezdesetih godina 20. veka (i transformacije FNRJ
u SFR Jugoslaviju). Ovi sistemi reprezentacije biće analizirani na osnovu
domaće štampe iz tog perioda (od kraja četrdesetih do početka šezdesetih
godina), i to prevashodno jugoslovenske periodike i publikacija koje su
bile prvenstveno namenjene stranoj, poglavito evropskoj javnosti.",
publisher = "Beograd : Institut za evropske studije",
journal = "Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji”:knjiga apstrakata",
title = "(Zapadna) Evropa i (Druga) Jugoslavija: predstave o kulturi, tradiciji i modernosti u periodu ranog socijalizma, (Western) Europe and (Second) Yugoslavia: Representations of Culture, Tradition, and Modernity in the Period of Early Socialism",
pages = "25-26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15411"
}

Radović, S.. (2023). (Zapadna) Evropa i (Druga) Jugoslavija: predstave o kulturi, tradiciji i modernosti u periodu ranog socijalizma. in Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji”:knjiga apstrakata
Beograd : Institut za evropske studije., 25-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15411

Radović S. (Zapadna) Evropa i (Druga) Jugoslavija: predstave o kulturi, tradiciji i modernosti u periodu ranog socijalizma. in Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji”:knjiga apstrakata. 2023;:25-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15411 .

Radović, Srđan, "(Zapadna) Evropa i (Druga) Jugoslavija: predstave o kulturi, tradiciji i modernosti u periodu ranog socijalizma" in Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji”:knjiga apstrakata (2023):25-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15411 .

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2022
UR  - https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSDN_181.pdf
UR  - https://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?ID=0352-57322281035R
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14320
AB  - Овај рад бави се трансдисциплинарном академском облашћу која се означава као студије граница, а у контексту етнолошко-антрополошких истраживања у Југоисточној Европи. Студије граница доживеле су експанзију у задње три деценије из парадигматских и друштвенополитичких разлога, уз приметно пребацивање фокуса на истраживање „дифузије” граничних пракси и дискурса која се може обухватити појмом b/ordering (бордеринг). На европском и балканском тлу долази до контрадикторних процеса истовременог релаксирања и нестанка појединих, те учвршћивања и успостављања других граница, а што интерпретира и етнологија (антропологија). Осим традиционалног погледа на заједнице у кључу лиминалности и пограничја, антропологија у нас приступа питањима граница све више усредсређујући се не само на локалне већ и на тзв. мобилне заједнице, те комбинацијом етнографског метода, локалног фокуса и првенственим испитивањем сталних или привремених људских заједница које су одређене границама и бордерингом, етнологија/антропологија у нашем региону може дати значајан допринос студијама граница.
AB  - This paper deals with the transdisciplinary research area of border studies, in the context of ethnological and anthropological research in Southeast Europe. Border studies have expanded in the last three decades due to paradigmatic and sociopolitical shifts, with visible transfer of focus towards the issues of ‘diffusion’ of border practices and discourses sometimes termed as b/ordering. Europe and the Balkans experienced contradictory processes of parallel relaxation and abolishing of certain borders, while others are being tightened and established, which is also interpreted anthropologically. Once thought of as specific, Balkans (re)bordering of the 1990s found its b/ordering descendants in the last 20 years throughout Europe and the general rise of border thinking. Besides the traditional approach focusing on liminal and borderlands communities, anthropology in Southeast Europe has also started to investigate not only local communities, but also so-called mobile communities. Anthropology also possesses methodological capacity to discern b/ordering practices and discourses stemming from spatial borders which are not solely induced by the nation-state, and to grasp not only spatial, but also temporal aspects of b/ordering. By combining the ethnographic method, local focus and by primarily researching permanent or contemporary communities defined by the borders and b/ordering, ethnology and anthropology in this part of Europe can substantially contribute to the border studies.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly
T1  - Студије граница и етнологија Југоисточне Европе
T1  - Border studies and ethnology of Southeast Europe
SP  - 35
EP  - 45
VL  - 181
IS  - 1
DO  - 10.2298/ZMSDN2281035R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14320
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2022",
abstract = "Овај рад бави се трансдисциплинарном академском облашћу која се означава као студије граница, а у контексту етнолошко-антрополошких истраживања у Југоисточној Европи. Студије граница доживеле су експанзију у задње три деценије из парадигматских и друштвенополитичких разлога, уз приметно пребацивање фокуса на истраживање „дифузије” граничних пракси и дискурса која се може обухватити појмом b/ordering (бордеринг). На европском и балканском тлу долази до контрадикторних процеса истовременог релаксирања и нестанка појединих, те учвршћивања и успостављања других граница, а што интерпретира и етнологија (антропологија). Осим традиционалног погледа на заједнице у кључу лиминалности и пограничја, антропологија у нас приступа питањима граница све више усредсређујући се не само на локалне већ и на тзв. мобилне заједнице, те комбинацијом етнографског метода, локалног фокуса и првенственим испитивањем сталних или привремених људских заједница које су одређене границама и бордерингом, етнологија/антропологија у нашем региону може дати значајан допринос студијама граница., This paper deals with the transdisciplinary research area of border studies, in the context of ethnological and anthropological research in Southeast Europe. Border studies have expanded in the last three decades due to paradigmatic and sociopolitical shifts, with visible transfer of focus towards the issues of ‘diffusion’ of border practices and discourses sometimes termed as b/ordering. Europe and the Balkans experienced contradictory processes of parallel relaxation and abolishing of certain borders, while others are being tightened and established, which is also interpreted anthropologically. Once thought of as specific, Balkans (re)bordering of the 1990s found its b/ordering descendants in the last 20 years throughout Europe and the general rise of border thinking. Besides the traditional approach focusing on liminal and borderlands communities, anthropology in Southeast Europe has also started to investigate not only local communities, but also so-called mobile communities. Anthropology also possesses methodological capacity to discern b/ordering practices and discourses stemming from spatial borders which are not solely induced by the nation-state, and to grasp not only spatial, but also temporal aspects of b/ordering. By combining the ethnographic method, local focus and by primarily researching permanent or contemporary communities defined by the borders and b/ordering, ethnology and anthropology in this part of Europe can substantially contribute to the border studies.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly",
title = "Студије граница и етнологија Југоисточне Европе, Border studies and ethnology of Southeast Europe",
pages = "35-45",
volume = "181",
number = "1",
doi = "10.2298/ZMSDN2281035R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14320"
}

Radović, S.. (2022). Студије граница и етнологија Југоисточне Европе. in Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly
Нови Сад : Матица српска., 181(1), 35-45.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2281035R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14320

Radović S. Студије граница и етнологија Југоисточне Европе. in Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly. 2022;181(1):35-45.
doi:10.2298/ZMSDN2281035R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14320 .

Radović, Srđan, "Студије граница и етнологија Југоисточне Европе" in Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly, 181, no. 1 (2022):35-45,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2281035R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14320 .

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2022
UR  - https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/soeu-2022-0012/html
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14314
AB  - Socialist Heritage: The Politics of Past and Place in Romania presents an innovative and integrated ethnography of urban and identity politics which are reflected in a particular locality also through heritage-making. It offers specific “ethnographic forensics of a place” since it interprets the imagination and (re)creation of an urban quarter by primarily focusing on the social actors and institutions engaged in the process. The author traces the paths of power and capital (both financial and cultural) that shaped the Old Town in the course of over sixty years, and not just in the domain of its heritagization.
PB  - Berlin/Boston : De Gruyter Oldenbourg
T2  - Comparative Southeast European Studies
T1  - Emanuela Grama, Socialist Heritage: The Politics of Past and Place in Romania
SP  - 554
EP  - 556
VL  - 70
IS  - 3
DO  - 10.1515/soeu-2022-0012
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14314
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2022",
abstract = "Socialist Heritage: The Politics of Past and Place in Romania presents an innovative and integrated ethnography of urban and identity politics which are reflected in a particular locality also through heritage-making. It offers specific “ethnographic forensics of a place” since it interprets the imagination and (re)creation of an urban quarter by primarily focusing on the social actors and institutions engaged in the process. The author traces the paths of power and capital (both financial and cultural) that shaped the Old Town in the course of over sixty years, and not just in the domain of its heritagization.",
publisher = "Berlin/Boston : De Gruyter Oldenbourg",
journal = "Comparative Southeast European Studies",
title = "Emanuela Grama, Socialist Heritage: The Politics of Past and Place in Romania",
pages = "554-556",
volume = "70",
number = "3",
doi = "10.1515/soeu-2022-0012",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14314"
}

Radović, S.. (2022). Emanuela Grama, Socialist Heritage: The Politics of Past and Place in Romania. in Comparative Southeast European Studies
Berlin/Boston : De Gruyter Oldenbourg., 70(3), 554-556.
https://doi.org/10.1515/soeu-2022-0012
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14314

Radović S. Emanuela Grama, Socialist Heritage: The Politics of Past and Place in Romania. in Comparative Southeast European Studies. 2022;70(3):554-556.
doi:10.1515/soeu-2022-0012
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14314 .

Radović, Srđan, "Emanuela Grama, Socialist Heritage: The Politics of Past and Place in Romania" in Comparative Southeast European Studies, 70, no. 3 (2022):554-556,
https://doi.org/10.1515/soeu-2022-0012 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14314 .

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2022
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1079
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14313
AB  - Jedna od najpopularnijih televizijskih serija u 21. veku, Seks i grad, do danas ostvaruje značajan medijski i kulturni uticaj, što je vidljivo i preko proizvodnje tematskih filmova, te nastavka ove serije (I tek tako...) iz 2021. godine. U ovom radu se diskutuje dvodecenijski javni život ovog medijskog teksta, kao i prijem originalne serije i njenog nastavka u lokalnom kontekstu u Srbiji. Posebno se istražuje recepcija fenomena „Seks i grad“ među pripadnicima medijske generacije X u Srbiji, koliko je serija ostavila traga, te koja značenja i vrednosti se vezuju uz nju. Na osnovu diskusija s ispitanicima takođe se razmatra i prijem skorog nastavka ove serije („I tek tako...“), čime pokušava da se osvetli i pitanje eventualnog stvaranja i sadržaja generacijske semantike vezane za ovaj element televizijske kulture.
AB  - One of the most popular TV series of the 21st century, Sex and the City, continues to have a significant media and cultural impact to this day, as shown by the production of two films which are thematically a continuation of the series, and a 2021 sequel series (And Just Like That…). In terms of genre, this series could be defined as hybrid (postmodern); its postmodern characteristics are also apparent in its considerable intertextuality and spilling over into other segments of culture, while its recycling and new iterations have given it a new lease on life, so that Sex and the City could be termed a series of extended duration. This paper discusses the two decades long public life of this media text, as well as the reception of the original series and its sequel in the local Serbian context. Particular focus is placed on the reception of the Sex and the City phenomenon by members of the media generation X in Serbia, on how much of an imprint the series has made, and what meanings and values are associated with it. The study was conducted with three focus groups, and the respondents can be characterized as members of a generation of extended youth, who originally watched the series in their late media formative period. Based on discussions with respondents, the reception of the recent sequel of this series (And Just Like That…) is also analyzed in order to shed light on the question of the possible creation and content of generational semantics relating to this element of TV culture. Twenty years after it first aired in Serbia, Sex and the City continues to be a highly recognizable product of television culture, and among local members of generation X there are numerous cultural references to the series, regardless of whether the viewers are fans or critics of the series. Among respondents there is a divergence in the perception both of the original series and of its sequel (most frequently related to the respondent’s sex), with almost universal agreement regarding the open and humorous character of the original media text, which, however, has not been recognized in the current sequel. It can be said that the original series continues to represent a significant segment of this media generation’s pop culture experience, while its latest iteration appears not to have added new elements to this experience among respondents.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - "Seks i grad", nekad i sad: prijem serije produženog trajanja kod generacije produžene mladosti
T1  - "Sex and the City", Then and Now: The Reception of a TV Series of Extended Duration by a Generation of Extended Youth
SP  - 435
EP  - 454
VL  - 17
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v17i2.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14313
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2022",
abstract = "Jedna od najpopularnijih televizijskih serija u 21. veku, Seks i grad, do danas ostvaruje značajan medijski i kulturni uticaj, što je vidljivo i preko proizvodnje tematskih filmova, te nastavka ove serije (I tek tako...) iz 2021. godine. U ovom radu se diskutuje dvodecenijski javni život ovog medijskog teksta, kao i prijem originalne serije i njenog nastavka u lokalnom kontekstu u Srbiji. Posebno se istražuje recepcija fenomena „Seks i grad“ među pripadnicima medijske generacije X u Srbiji, koliko je serija ostavila traga, te koja značenja i vrednosti se vezuju uz nju. Na osnovu diskusija s ispitanicima takođe se razmatra i prijem skorog nastavka ove serije („I tek tako...“), čime pokušava da se osvetli i pitanje eventualnog stvaranja i sadržaja generacijske semantike vezane za ovaj element televizijske kulture., One of the most popular TV series of the 21st century, Sex and the City, continues to have a significant media and cultural impact to this day, as shown by the production of two films which are thematically a continuation of the series, and a 2021 sequel series (And Just Like That…). In terms of genre, this series could be defined as hybrid (postmodern); its postmodern characteristics are also apparent in its considerable intertextuality and spilling over into other segments of culture, while its recycling and new iterations have given it a new lease on life, so that Sex and the City could be termed a series of extended duration. This paper discusses the two decades long public life of this media text, as well as the reception of the original series and its sequel in the local Serbian context. Particular focus is placed on the reception of the Sex and the City phenomenon by members of the media generation X in Serbia, on how much of an imprint the series has made, and what meanings and values are associated with it. The study was conducted with three focus groups, and the respondents can be characterized as members of a generation of extended youth, who originally watched the series in their late media formative period. Based on discussions with respondents, the reception of the recent sequel of this series (And Just Like That…) is also analyzed in order to shed light on the question of the possible creation and content of generational semantics relating to this element of TV culture. Twenty years after it first aired in Serbia, Sex and the City continues to be a highly recognizable product of television culture, and among local members of generation X there are numerous cultural references to the series, regardless of whether the viewers are fans or critics of the series. Among respondents there is a divergence in the perception both of the original series and of its sequel (most frequently related to the respondent’s sex), with almost universal agreement regarding the open and humorous character of the original media text, which, however, has not been recognized in the current sequel. It can be said that the original series continues to represent a significant segment of this media generation’s pop culture experience, while its latest iteration appears not to have added new elements to this experience among respondents.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = ""Seks i grad", nekad i sad: prijem serije produženog trajanja kod generacije produžene mladosti, "Sex and the City", Then and Now: The Reception of a TV Series of Extended Duration by a Generation of Extended Youth",
pages = "435-454",
volume = "17",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v17i2.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14313"
}

Radović, S.. (2022). "Seks i grad", nekad i sad: prijem serije produženog trajanja kod generacije produžene mladosti. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 17(2), 435-454.
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14313

Radović S. "Seks i grad", nekad i sad: prijem serije produženog trajanja kod generacije produžene mladosti. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2022;17(2):435-454.
doi:10.21301/eap.v17i2.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14313 .

Radović, Srđan, ""Seks i grad", nekad i sad: prijem serije produženog trajanja kod generacije produžene mladosti" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 17, no. 2 (2022):435-454,
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14313 .

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2022
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1028/911
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13571
AB  - The paper presents an overview of some major paradigmatic and thematic currents 
developing in ethnology (or ethnologies) in what used to be Yugoslavia and after 
the breakup of this country; these processes are discussed also by monitoring the 
evolution of institutions and through dynamics in numerously small disciplinary 
communities of ethnologists/anthropologists. After almost a hundred years of 
relatively slow paradigmatic, yet intensive institutional development, ethnological 
communities in this part of Europe accelerated their uplift in the last quarter of 
the 20th century with their theoretical modernization (sometimes also coined 
‘anthropologization’), which is in the most recent times followed by acceleration 
in overall scholarly production (bordering on proliferation), of research topics 
and outputs (which can also be dubbed as ‘projectification’), much in line with 
trends enveloping in the global scientific markets. The paper calls upon a renewed 
collaboration between academic and museological anthropology as a potential 
impetus for increasing the discipline’s local relevance and for the creation of new 
research areas.
AB  - У овом раду даје се преглед значајнијих парадигматских и тематских 
токова који су се развијали у етнологији (односно етнологијама) у бившој 
Југославији, те након распада ове земље. Ови процеси се разматрају и 
посматрањем развоја установа и динамике у бројчано малим заједницама 
етнолога/антрополога. Након готово стотину година релативно успореног 
парадигматског, а истовремено интензивног институционалног развоја, 
етнолошке заједнице у овом делу Европе убрзале су своје напредовање у 
задњој четвртини двадесетог века посредством теоријске модернизације 
(често означаване као „антропологизација“). На ово се у најрецентнијем 
добу надодало убрзање и у свеукупној научној производњи (готово 
пролиферацији) истраживачких тема и уопште научних резултата (што се 
може означити и као „пројектификација“), сасвим у складу са трендовима 
на глобалним научним тржиштима. На овом месту указује се на обновољену 
сарадњу између академске и музејске антропологије као потенцијални 
импулс за увећавање локалне релевантности дисциплине и за стварање 
нових истраживачких поља.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Dynamics and Transformations in Small Disciplinary Communities:  Some Remarks on Institutional and Paradigm Shifts in  Ethnology/Anthropology in Post-Yugoslav States
T1  - Динамика и трансформације у малим дисциплинарним заједницама:  неколико опажања о институционалним и парадигматским променама  у етнологији/антропологији у постјугословенским земљама
SP  - 155
EP  - 176
VL  - 70
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2202155R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13571
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2022",
abstract = "The paper presents an overview of some major paradigmatic and thematic currents 
developing in ethnology (or ethnologies) in what used to be Yugoslavia and after 
the breakup of this country; these processes are discussed also by monitoring the 
evolution of institutions and through dynamics in numerously small disciplinary 
communities of ethnologists/anthropologists. After almost a hundred years of 
relatively slow paradigmatic, yet intensive institutional development, ethnological 
communities in this part of Europe accelerated their uplift in the last quarter of 
the 20th century with their theoretical modernization (sometimes also coined 
‘anthropologization’), which is in the most recent times followed by acceleration 
in overall scholarly production (bordering on proliferation), of research topics 
and outputs (which can also be dubbed as ‘projectification’), much in line with 
trends enveloping in the global scientific markets. The paper calls upon a renewed 
collaboration between academic and museological anthropology as a potential 
impetus for increasing the discipline’s local relevance and for the creation of new 
research areas., У овом раду даје се преглед значајнијих парадигматских и тематских 
токова који су се развијали у етнологији (односно етнологијама) у бившој 
Југославији, те након распада ове земље. Ови процеси се разматрају и 
посматрањем развоја установа и динамике у бројчано малим заједницама 
етнолога/антрополога. Након готово стотину година релативно успореног 
парадигматског, а истовремено интензивног институционалног развоја, 
етнолошке заједнице у овом делу Европе убрзале су своје напредовање у 
задњој четвртини двадесетог века посредством теоријске модернизације 
(често означаване као „антропологизација“). На ово се у најрецентнијем 
добу надодало убрзање и у свеукупној научној производњи (готово 
пролиферацији) истраживачких тема и уопште научних резултата (што се 
може означити и као „пројектификација“), сасвим у складу са трендовима 
на глобалним научним тржиштима. На овом месту указује се на обновољену 
сарадњу између академске и музејске антропологије као потенцијални 
импулс за увећавање локалне релевантности дисциплине и за стварање 
нових истраживачких поља.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Dynamics and Transformations in Small Disciplinary Communities:  Some Remarks on Institutional and Paradigm Shifts in  Ethnology/Anthropology in Post-Yugoslav States, Динамика и трансформације у малим дисциплинарним заједницама:  неколико опажања о институционалним и парадигматским променама  у етнологији/антропологији у постјугословенским земљама",
pages = "155-176",
volume = "70",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2202155R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13571"
}

Radović, S.. (2022). Dynamics and Transformations in Small Disciplinary Communities:  Some Remarks on Institutional and Paradigm Shifts in  Ethnology/Anthropology in Post-Yugoslav States. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(2), 155-176.
https://doi.org/10.2298/GEI2202155R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13571

Radović S. Dynamics and Transformations in Small Disciplinary Communities:  Some Remarks on Institutional and Paradigm Shifts in  Ethnology/Anthropology in Post-Yugoslav States. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(2):155-176.
doi:10.2298/GEI2202155R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13571 .

Radović, Srđan, "Dynamics and Transformations in Small Disciplinary Communities:  Some Remarks on Institutional and Paradigm Shifts in  Ethnology/Anthropology in Post-Yugoslav States" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 2 (2022):155-176,
https://doi.org/10.2298/GEI2202155R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13571 .

TY  - CONF
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/konferencije/onlajn-konferencija-razli%C4%8Diti-identiteti-i-funkcije-urbanog-prostora-uporedno-prou%C4%8Davanje-prilika-u-beogradu-i-atini
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/12952
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14318
AB  - In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation
of its downtown area also with regards to an increasing
number of public spaces turned into pedestrian zones, primarily
by closing roads for automotive transport, and by establishing
new pedestrian zones. This trend of pedestrianization of urban
cores (initiated in the mid-20th century in Europe), found its
strongest expression in Belgrade in the eighties with the complete
transformation of Knez Mihailova street and its paving, and
later with the expansion of the pedestrian zone to the adjoining
streets. This enabled additional mobility of pedestrians and a new
impetus for the “life on the street”, not only in pedestrian streets.
With the beginning of the 21st century, a special rise of a commercialized
type of “street life” occurred - an increasing number
of outdoor restaurant facilities were established. Belgrade has a
long-standing culture of restaurants, kafanas and cafes, which in
the warmer part of the year extends to the gardens and terraces
usually located on street sidewalks. In the last twenty years, the
services sector has become one of the most important in the city’s
economy, and tourism and hospitality industry employ a significant
number of people; thus, the public city space is increasingly
adapting to the needs of consumers of such services, residents
and guests alike. The visible expansion of restaurant facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities
in the use of public space, and in some streets pavements are
becoming almost unsuitable for pedestrians due to the spread of
restaurants. This presentation will discuss the use of street sidewalks
in terms of limiting or modifying pedestrian mobility, and
the prevalence of sedentary stay in the streets (which is usually
both commercial and consumerist), and how it affects the culture
and life of the street, and socializing in public urban space.
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA / Београд : Етнографски институт САНУ
C3  - Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens / Различити идентитети и функције урбаног простора: Упоредно проучавање прилика у Београду и Атини
T1  - Walkers and Café-Goers: Public Pedestrian Spaces and Open Space Restaurants in Belgrade
SP  - 26
EP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14318
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Srđan",
year = "2021",
abstract = "In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation
of its downtown area also with regards to an increasing
number of public spaces turned into pedestrian zones, primarily
by closing roads for automotive transport, and by establishing
new pedestrian zones. This trend of pedestrianization of urban
cores (initiated in the mid-20th century in Europe), found its
strongest expression in Belgrade in the eighties with the complete
transformation of Knez Mihailova street and its paving, and
later with the expansion of the pedestrian zone to the adjoining
streets. This enabled additional mobility of pedestrians and a new
impetus for the “life on the street”, not only in pedestrian streets.
With the beginning of the 21st century, a special rise of a commercialized
type of “street life” occurred - an increasing number
of outdoor restaurant facilities were established. Belgrade has a
long-standing culture of restaurants, kafanas and cafes, which in
the warmer part of the year extends to the gardens and terraces
usually located on street sidewalks. In the last twenty years, the
services sector has become one of the most important in the city’s
economy, and tourism and hospitality industry employ a significant
number of people; thus, the public city space is increasingly
adapting to the needs of consumers of such services, residents
and guests alike. The visible expansion of restaurant facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities
in the use of public space, and in some streets pavements are
becoming almost unsuitable for pedestrians due to the spread of
restaurants. This presentation will discuss the use of street sidewalks
in terms of limiting or modifying pedestrian mobility, and
the prevalence of sedentary stay in the streets (which is usually
both commercial and consumerist), and how it affects the culture
and life of the street, and socializing in public urban space.",
publisher = "Belgrade : Institute of Ethnography SASA / Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens / Различити идентитети и функције урбаног простора: Упоредно проучавање прилика у Београду и Атини",
title = "Walkers and Café-Goers: Public Pedestrian Spaces and Open Space Restaurants in Belgrade",
pages = "26-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14318"
}

Radović, S.. (2021). Walkers and Café-Goers: Public Pedestrian Spaces and Open Space Restaurants in Belgrade. in Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens / Различити идентитети и функције урбаног простора: Упоредно проучавање прилика у Београду и Атини
Belgrade : Institute of Ethnography SASA / Београд : Етнографски институт САНУ., 26-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14318

Radović S. Walkers and Café-Goers: Public Pedestrian Spaces and Open Space Restaurants in Belgrade. in Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens / Различити идентитети и функције урбаног простора: Упоредно проучавање прилика у Београду и Атини. 2021;:26-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14318 .

Radović, Srđan, "Walkers and Café-Goers: Public Pedestrian Spaces and Open Space Restaurants in Belgrade" in Different Identities and Functions of Urban Space: A Comparative Study of the Circumstances in Belgrade and Athens / Различити идентитети и функције урбаног простора: Упоредно проучавање прилика у Београду и Атини (2021):26-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14318 .

TY  - CHAP
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2021
UR  - https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/9783110712766-007/html
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14321
AB  - This paper will interpret ethnic and ethnographic mapping of
both the digital and the preceding analogue era in the former Yugoslavia by
following Jeremy Crampton’s positions on providing “a social history or anthropology
of maps and mapping as contingent and contesting representations,
that is, maps as social constructions (. . .) and document[ing] the power of the map by tracing out the genealogy of power discourses, that is, how
maps are strategies and relations of power-knowledge”.
PB  - Berlin/Boston : De Gruyter Oldenbourg
T2  - Boundaries and Borders in the Post-Yugoslav Space. A European Experience
T1  - Mapping ethno-politics: Borders and cartographic representation in post-Yugoslav (virtual) space
SP  - 143
EP  - 163
DO  - 10.1515/9783110712766-007
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14321
ER  - 

@inbook{
author = "Radović, Srđan",
year = "2021",
abstract = "This paper will interpret ethnic and ethnographic mapping of
both the digital and the preceding analogue era in the former Yugoslavia by
following Jeremy Crampton’s positions on providing “a social history or anthropology
of maps and mapping as contingent and contesting representations,
that is, maps as social constructions (. . .) and document[ing] the power of the map by tracing out the genealogy of power discourses, that is, how
maps are strategies and relations of power-knowledge”.",
publisher = "Berlin/Boston : De Gruyter Oldenbourg",
journal = "Boundaries and Borders in the Post-Yugoslav Space. A European Experience",
booktitle = "Mapping ethno-politics: Borders and cartographic representation in post-Yugoslav (virtual) space",
pages = "143-163",
doi = "10.1515/9783110712766-007",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14321"
}

Radović, S.. (2021). Mapping ethno-politics: Borders and cartographic representation in post-Yugoslav (virtual) space. in Boundaries and Borders in the Post-Yugoslav Space. A European Experience
Berlin/Boston : De Gruyter Oldenbourg., 143-163.
https://doi.org/10.1515/9783110712766-007
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14321

Radović S. Mapping ethno-politics: Borders and cartographic representation in post-Yugoslav (virtual) space. in Boundaries and Borders in the Post-Yugoslav Space. A European Experience. 2021;:143-163.
doi:10.1515/9783110712766-007
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14321 .

Radović, Srđan, "Mapping ethno-politics: Borders and cartographic representation in post-Yugoslav (virtual) space" in Boundaries and Borders in the Post-Yugoslav Space. A European Experience (2021):143-163,
https://doi.org/10.1515/9783110712766-007 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14321 .

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2021
UR  - https://isppi.ukim.edu.mk/sites/default/files/godisnik/annual-isppi-2021-broj-1-2.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14319
AB  - This paper examines the urban, landscape and symbolical development of a Belgrade city
square (Savski trg) and its surrounding area (Savamala, colloquially and locally called
Štajga, presently evolving into Belgrade Waterfront), in the course of over a hundred years.
The square and its gravitating area grew out of the turn of the century modernization after the
erection of the main railway station, and together with other transportation facilities in the
vicinity, it represented the city’s main transportation hub in the 20th century. This urban node
and its surroundings started undergoing profound transformations in the 21st century, mostly
following the general transitioning of the city from an industry-based to a service-oriented
economy, and Belgrade’s evolving into a ‘postmodern city’ characterized by excessive urban
development and entrepreneurial urbanism. The area first witnessed gentrification occurring
in the area north of the Savski trg, and later on a large-scale development project taking
place west and northwest from the square, gradually replacing earlier transportation and
other facilities. Savski trg itself also underwent two successive symbolic and memorial
renovations in the last ten years, and the paper will examine neighbourhood transformation,
uses of public space, and identity politics shaping the makeover of the square and its vicinity.
PB  - Skopje : University “Ss. Ciryl and Methodius”- Institute for sociological, political and juridical research
T2  - Annual of ISPJR / Annual of Institute for sociological, political and juridical research / Годишник на Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања
T1  - Evolution of a Belgrade square from a transportation hub into a (quasi) historical theme park
SP  - 61
EP  - 70
VL  - 45
IS  - 1/2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14319
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2021",
abstract = "This paper examines the urban, landscape and symbolical development of a Belgrade city
square (Savski trg) and its surrounding area (Savamala, colloquially and locally called
Štajga, presently evolving into Belgrade Waterfront), in the course of over a hundred years.
The square and its gravitating area grew out of the turn of the century modernization after the
erection of the main railway station, and together with other transportation facilities in the
vicinity, it represented the city’s main transportation hub in the 20th century. This urban node
and its surroundings started undergoing profound transformations in the 21st century, mostly
following the general transitioning of the city from an industry-based to a service-oriented
economy, and Belgrade’s evolving into a ‘postmodern city’ characterized by excessive urban
development and entrepreneurial urbanism. The area first witnessed gentrification occurring
in the area north of the Savski trg, and later on a large-scale development project taking
place west and northwest from the square, gradually replacing earlier transportation and
other facilities. Savski trg itself also underwent two successive symbolic and memorial
renovations in the last ten years, and the paper will examine neighbourhood transformation,
uses of public space, and identity politics shaping the makeover of the square and its vicinity.",
publisher = "Skopje : University “Ss. Ciryl and Methodius”- Institute for sociological, political and juridical research",
journal = "Annual of ISPJR / Annual of Institute for sociological, political and juridical research / Годишник на Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања",
title = "Evolution of a Belgrade square from a transportation hub into a (quasi) historical theme park",
pages = "61-70",
volume = "45",
number = "1/2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14319"
}

Radović, S.. (2021). Evolution of a Belgrade square from a transportation hub into a (quasi) historical theme park. in Annual of ISPJR / Annual of Institute for sociological, political and juridical research / Годишник на Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања
Skopje : University “Ss. Ciryl and Methodius”- Institute for sociological, political and juridical research., 45(1/2), 61-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14319

Radović S. Evolution of a Belgrade square from a transportation hub into a (quasi) historical theme park. in Annual of ISPJR / Annual of Institute for sociological, political and juridical research / Годишник на Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања. 2021;45(1/2):61-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14319 .

Radović, Srđan, "Evolution of a Belgrade square from a transportation hub into a (quasi) historical theme park" in Annual of ISPJR / Annual of Institute for sociological, political and juridical research / Годишник на Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања, 45, no. 1/2 (2021):61-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14319 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10432
AB  - У овом раду се дискутује о питањима градске проблематике и етнолошких истраживања у градовима у периоду од завршетка Другог светског рата до деведесетих година прошлог века у Србији. Разматра се са којих је теоријских и методолошких поставки приступано истраживањима тзв. урбаних тема, који су сегменти културе и живота у градовима били интересантни етнолозима у социјалистичко доба, и у којим градским срединама су вршена теренска истраживања. Текст се првенствено бави начинима етнолошког испитивања у градским срединама у Етнографском институту САНУ у социјалистичком периоду, при чему ови увиди могу бити релевантни и за тумачења ширих парадигматских и тематских промена у етнологији/антропологији у Србији. Извори на које се анализа ослања су објављени и необјављени, из документације и архива Етнографског института.
AB  - This paper discusses questions of ethnological research in cities and urban topics in Serbian
ethnology from the end of the World War II until the end of the socialist era. Inquiry focuses
on theoretical and methodological standpoints implemented in urban research, which
segments of culture and everyday life in the cities were most prominent in research at the
time, and in what cities field research had been taking place. Paper primarily addresses
ethnological research in urban areas undertaken at the Institute of Ethnography SASA in
socialist times, whilst these insights could prove relevant for interpretation of wider paradigmatic and thematic shifts in Serbian ethnology/anthropology. Explanation is based on
published and unpublished sources (from the documentation and archives of the Institute of
Ethnography).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду
T1  - Scientific Research among the People and in the (Urban) Field: Ethnology of the City in the Institute of Ethnography and in Serbia during Socialism
SP  - 53
EP  - 73
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2020",
abstract = "У овом раду се дискутује о питањима градске проблематике и етнолошких истраживања у градовима у периоду од завршетка Другог светског рата до деведесетих година прошлог века у Србији. Разматра се са којих је теоријских и методолошких поставки приступано истраживањима тзв. урбаних тема, који су сегменти културе и живота у градовима били интересантни етнолозима у социјалистичко доба, и у којим градским срединама су вршена теренска истраживања. Текст се првенствено бави начинима етнолошког испитивања у градским срединама у Етнографском институту САНУ у социјалистичком периоду, при чему ови увиди могу бити релевантни и за тумачења ширих парадигматских и тематских промена у етнологији/антропологији у Србији. Извори на које се анализа ослања су објављени и необјављени, из документације и архива Етнографског института., This paper discusses questions of ethnological research in cities and urban topics in Serbian
ethnology from the end of the World War II until the end of the socialist era. Inquiry focuses
on theoretical and methodological standpoints implemented in urban research, which
segments of culture and everyday life in the cities were most prominent in research at the
time, and in what cities field research had been taking place. Paper primarily addresses
ethnological research in urban areas undertaken at the Institute of Ethnography SASA in
socialist times, whilst these insights could prove relevant for interpretation of wider paradigmatic and thematic shifts in Serbian ethnology/anthropology. Explanation is based on
published and unpublished sources (from the documentation and archives of the Institute of
Ethnography).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду, Scientific Research among the People and in the (Urban) Field: Ethnology of the City in the Institute of Ethnography and in Serbia during Socialism",
pages = "53-73",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432"
}

Радовић, С.. (2020). Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 53-73.
https://doi.org/10.2298/GEI2001053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432

Радовић С. Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):53-73.
doi:10.2298/GEI2001053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432 .

Радовић, Срђан, "Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):53-73,
https://doi.org/10.2298/GEI2001053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10440
AB  - Монографија др Бојане Богдановић Антропологија града – политичко
конструисање простора, објављена је у оквиру издавачке
делатности Етнографског института САНУ. Ова књига представља резултат
ауторкиног интересовања за процесе (пре)обликовања симболичких јавних
простора градова у контексту политичких дискурса и базирана је на налазима из
докторске дисертације одбрањене 2011. године на Одељењу за етнологију и
антропологију Филозофског факултета у Београду. У фокусу истраживања налази се Титово Ужице – град који је у периоду након Другог светског рата, захваљујући и новој симболичкој
структури јавног простора, добио посебно место на симболичкој мапи федеративне Југославије. Подаци на којима се заснива дискусија о процесу симболичке
(ре)конструкције јавног простора наведеног града у периоду 1958–1961. године, у
оквиру идеолошких постулата доминантне социјалистичке политичке структуре,
добијени су проучавањем писаних и визуелних извора и истраживања јавности у
Ужицу.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора
SP  - 237
EP  - 239
VL  - 68
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2020",
abstract = "Монографија др Бојане Богдановић Антропологија града – политичко
конструисање простора, објављена је у оквиру издавачке
делатности Етнографског института САНУ. Ова књига представља резултат
ауторкиног интересовања за процесе (пре)обликовања симболичких јавних
простора градова у контексту политичких дискурса и базирана је на налазима из
докторске дисертације одбрањене 2011. године на Одељењу за етнологију и
антропологију Филозофског факултета у Београду. У фокусу истраживања налази се Титово Ужице – град који је у периоду након Другог светског рата, захваљујући и новој симболичкој
структури јавног простора, добио посебно место на симболичкој мапи федеративне Југославије. Подаци на којима се заснива дискусија о процесу симболичке
(ре)конструкције јавног простора наведеног града у периоду 1958–1961. године, у
оквиру идеолошких постулата доминантне социјалистичке политичке структуре,
добијени су проучавањем писаних и визуелних извора и истраживања јавности у
Ужицу.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора",
pages = "237-239",
volume = "68",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440"
}

Радовић, С.. (2020). Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 237-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440

Радовић С. Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):237-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440 .

Радовић, Срђан, "Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):237-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/851/765
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7548
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.)
SP  - 715
EP  - 718
VL  - 67
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2019",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.)",
pages = "715-718",
volume = "67",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548"
}

Радовић, С.. (2019). Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(3), 715-718.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548

Радовић С. Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):715-718.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548 .

Радовић, Срђан, "Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):715-718,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548 .

Радовић, С., Рашић, М.,& Томашевић, М.. (2017). Теорије у српској етнологији. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова
Београд : Службени гласник., 394-399.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16494

Радовић С, Рашић М, Томашевић М. Теорије у српској етнологији. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова. 2017;:394-399.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16494 .

Радовић, Срђан, Рашић, Милош, Томашевић, Милан, "Теорије у српској етнологији" in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова (2017):394-399,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16494 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/84/63
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7664
AB  - Књига одскаче од доминантних концепата стручне публикације, али једнако
добро испуњава задатак посредовања нових знања и информација стручној и
научној публици. Она додатно има потенцијал да заинтересује и шире
читатељство, чиме испуњава музејску функцију комуникације едиције (Stransky
1970), и то на ширем простору од овдашњег, пошто је издање двојезично.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно
SP  - 231
EP  - 234
VL  - 65
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2017",
abstract = "Књига одскаче од доминантних концепата стручне публикације, али једнако
добро испуњава задатак посредовања нових знања и информација стручној и
научној публици. Она додатно има потенцијал да заинтересује и шире
читатељство, чиме испуњава музејску функцију комуникације едиције (Stransky
1970), и то на ширем простору од овдашњег, пошто је издање двојезично.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно",
pages = "231-234",
volume = "65",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664"
}

Радовић, С.. (2017). Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(1), 231-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664

Радовић С. Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(1):231-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664 .

Радовић, Срђан, "Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 1 (2017):231-234,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/148/105
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7712
AB  - Именовање и преименовање улица и осталих јавних простора у фокусу је
интересовања истраживача из више друштвених дисциплина, при чему се називи
улица (одоними), посебно они званични, разумеју као симболи у урбаном простору у
служби различитих политика идентитета и сећања. У овом раду се упоређују
одономастички крајолици Љубљане и Београда, односно они њихови сегменти који
комеморишу Словенију и Словенце у Београду, те Србију и личности из Србије у
Љубљани. Дискутује се о (пре)именовању београдских и љубљанских улица од 19.
века до савременог доба (у периоду дугог 19. века, међуратне Југославије, окупације,
социјалистичке Југославије и савремених самосталних држава). Улице именоване по
припадницима ова два народа, те појмови и топоними повезани са ове две земље, у
уличној номенклатури двају главних градова посредно указују на врсте симболичких
веза које су успостављане између Србије и Словеније у последњих стотињак година.
AB  - Naming and renaming of streets and other public spaces is an area of research interest of
 several social sciences; street names (odonyms), particularly official street names, are seen
 as symbols in urban space which cater for various politics of identity and memory. This paper compares odonomastic landscapes (urban onomastic landscapes) of Ljubljana and Belgrade, more precisely their segments which commemorate Slovenia and Slovenians in Belgrade, and on the other side Serbia and Serbian persons in Ljubljana. The focus of discussion
 is street (re)naming in capitals of Serbia and Slovenia from the 19th century till present (encompassing the periods of the long nineteenth century, interbellum Yugoslavia, World War
 Two, socialist Yugoslavia, and present independent states). Streets and squares named after
 members of these two nations, and after terms and toponyms from these two countries
 (which are a part of the urban nomenclature of the two capitals), indirectly point out to types
 of symbolic connections established between Serbia and Slovenia in the last hundred years
 or more.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје
T1  - (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past
SP  - 33
EP  - 50
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601033R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2016",
abstract = "Именовање и преименовање улица и осталих јавних простора у фокусу је
интересовања истраживача из више друштвених дисциплина, при чему се називи
улица (одоними), посебно они званични, разумеју као симболи у урбаном простору у
служби различитих политика идентитета и сећања. У овом раду се упоређују
одономастички крајолици Љубљане и Београда, односно они њихови сегменти који
комеморишу Словенију и Словенце у Београду, те Србију и личности из Србије у
Љубљани. Дискутује се о (пре)именовању београдских и љубљанских улица од 19.
века до савременог доба (у периоду дугог 19. века, међуратне Југославије, окупације,
социјалистичке Југославије и савремених самосталних држава). Улице именоване по
припадницима ова два народа, те појмови и топоними повезани са ове две земље, у
уличној номенклатури двају главних градова посредно указују на врсте симболичких
веза које су успостављане између Србије и Словеније у последњих стотињак година., Naming and renaming of streets and other public spaces is an area of research interest of
 several social sciences; street names (odonyms), particularly official street names, are seen
 as symbols in urban space which cater for various politics of identity and memory. This paper compares odonomastic landscapes (urban onomastic landscapes) of Ljubljana and Belgrade, more precisely their segments which commemorate Slovenia and Slovenians in Belgrade, and on the other side Serbia and Serbian persons in Ljubljana. The focus of discussion
 is street (re)naming in capitals of Serbia and Slovenia from the 19th century till present (encompassing the periods of the long nineteenth century, interbellum Yugoslavia, World War
 Two, socialist Yugoslavia, and present independent states). Streets and squares named after
 members of these two nations, and after terms and toponyms from these two countries
 (which are a part of the urban nomenclature of the two capitals), indirectly point out to types
 of symbolic connections established between Serbia and Slovenia in the last hundred years
 or more.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје, (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past",
pages = "33-50",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601033R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712"
}

Радовић, С.. (2016). Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 33-50.
https://doi.org/10.2298/GEI1601033R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712

Радовић С. Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):33-50.
doi:10.2298/GEI1601033R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712 .

Радовић, Срђан, "Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):33-50,
https://doi.org/10.2298/GEI1601033R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/298/243
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7985
AB  - Књига Драгана Марковине представља дело које се бави културом сећања, које квалитетно имплементира и теоријске и методолошке поставке из више дисциплина (а првенствено историје). У њој се скрупулозно разматра систематска разградња (симболичког и фактичког) наслеђа социјалистичког раздобља у Сплиту и Мостару, градовима који су у бившој држави поседовали доста кохерентан имиџ „црвених градова“, који се најновијим политичко-меморијализацијским праксама покушава (а делимично и успева) скрајнути.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања
SP  - 233
EP  - 235
VL  - 63
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2015",
abstract = "Књига Драгана Марковине представља дело које се бави културом сећања, које квалитетно имплементира и теоријске и методолошке поставке из више дисциплина (а првенствено историје). У њој се скрупулозно разматра систематска разградња (симболичког и фактичког) наслеђа социјалистичког раздобља у Сплиту и Мостару, градовима који су у бившој држави поседовали доста кохерентан имиџ „црвених градова“, који се најновијим политичко-меморијализацијским праксама покушава (а делимично и успева) скрајнути.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања",
pages = "233-235",
volume = "63",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985"
}

Радовић, С.. (2015). Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(1), 233-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985

Радовић С. Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(1):233-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985 .

Радовић, Срђан, "Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 1 (2015):233-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/321/262
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8211
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији
SP  - 289
EP  - 292
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2014",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији",
pages = "289-292",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211"
}

Радовић, С.. (2014). Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 289-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211

Радовић С. Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):289-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211 .

Радовић, Срђан, "Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):289-292,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/323/264
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8209
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета
SP  - 297
EP  - 301
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2014",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета",
pages = "297-301",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209"
}

Радовић, С.. (2014). Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 297-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209

Радовић С. Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):297-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209 .

Радовић, Срђан, "Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):297-301,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209 .

TY  - CHAP
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2013
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/220/5e5f8f1441e2c_Zbornik-28.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7473
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8626
AB  - Питања културних прожимања, концептуализације (антрополошких)
граница, те култура и заједница у пограничним областима, била су средишње
теме међународног научног скупа Културе и границе, који је у организацији
Етнографског института САНУ одржан 2011. године у Вршцу, крај српско-румунске границе. Ова је конференција имала за циљ да сагледа процесе
индивидуалне и колективне идентификације у оквирима и преко (и
симболичких и административних) граница, као и проблеме миграција и
етницитета, односно етничких мањина, тј. етничких култура, и њихове
презентације. Велики број саопштења бавио се, пре свега, симболичким
(културним, етничким, конфесионалним и сл.) границама, које сегрегирају
партикуларне заједнице или друштва, и интерпретирао постојаност, природу и
генезу тих граница, те карактеристике социјалних додира који се
успостављају преко њих (културни трансфер, интеркултурални процеси,међугрупна мобилност и др.) – и кроз теоријски дискурс и преко конкретних
студија случаја из земље и иностранства. Шеснаест научних радова у овом
издању базирани су на излагањима представљеним на симпозијуму.Географска дисперзираност феномена и заједница које се истражују
уоквирена је тематском блискошћу представљених радова, који
проблематизују и анализирају симболичке/антрополошке границе које се
конструишу спрам етничких, верских и других разлика, те културу и
друштвену динамику заједница које обитавају у граничним, односно
пограничним просторима. Границе и културе се овде најчешће не виде као
стабилне и непроменљиве категорије, већ пре као флексибилни елементи,
склони преображајима. Резултати презентовани на овоме месту тако
представљају нове приступе појединим научним проблемима и културним
специфичностима, а такође и први пут отварају одређена питања из домена
истраживања културе и друштва. Ауторски увиди и интерпретације изнесени
у овом зборнику истовремено представљају и позив на даља истраживања из
ове области, уз подсећање да упоредни поглед на сличне проблеме на
различитим местима и убудуће може бити користан и плодотворан.
AB  - Boundaries understood as socially constructed lines of differentiation (but
also of transition), and actual boundaries, borders (in the first place political ones)
as factors determining culture and lives of people, represent central research issues
of articles in the Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA no. 28
entitled Cultural Permeations: Anthropological Perspectives. Creation of
boundaries and cultures, transition of such boundaries, and cultural permeations
between communities and cultures are elaborated in articles which mostly discuss
particular case studies and several ethnic, religious and other groups, with a few
papers which also theorize construction and understanding of anthropological
borders. Boundaries, communities and their mutual encounters are presented by
cases from several Central-European and Balkan countries. Authors represent
academic communities from seven European countries, thus giving this edited
volume a truly international character with papers being written in English, Serbian
and Croatian. Most of the articles present anthropological perspectives on particular
questions, but contributions stemming from historical, sociological and linguistic
discourses are also included. Problems of cultural permeations, conceptualization of
boundaries and issues of communities and cultures in borderline regions were the
main topics of the international research conference Cultures and Borders
organized by the Institute of Ethnography SASA in 2011 in Vršac in Serbia. All
sixteen studies present in this edited volume are based on presentations given at this
conference. Geographical diversity of phenomena and communities scrutinized in
this volume is bounded by thematic similarities of papers which generally analyze
symbolic/anthropological boundaries created in face of ethnic, religious and other
differences and cultural and social dynamics of communities living in borderline
regions. Discussions in this publication represent at the same time an invitation for
further research of these issues, asserting that comparative view on related problems
in different places can still be useful and inspiring.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives
T1  - Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе
T1  - Cultures, Permeations, Boundaries: Anthropological (and Other) Perspectives
SP  - 7
EP  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626
ER  - 

@inbook{
author = "Radović, Srđan",
year = "2013",
abstract = "Питања културних прожимања, концептуализације (антрополошких)
граница, те култура и заједница у пограничним областима, била су средишње
теме међународног научног скупа Културе и границе, који је у организацији
Етнографског института САНУ одржан 2011. године у Вршцу, крај српско-румунске границе. Ова је конференција имала за циљ да сагледа процесе
индивидуалне и колективне идентификације у оквирима и преко (и
симболичких и административних) граница, као и проблеме миграција и
етницитета, односно етничких мањина, тј. етничких култура, и њихове
презентације. Велики број саопштења бавио се, пре свега, симболичким
(културним, етничким, конфесионалним и сл.) границама, које сегрегирају
партикуларне заједнице или друштва, и интерпретирао постојаност, природу и
генезу тих граница, те карактеристике социјалних додира који се
успостављају преко њих (културни трансфер, интеркултурални процеси,међугрупна мобилност и др.) – и кроз теоријски дискурс и преко конкретних
студија случаја из земље и иностранства. Шеснаест научних радова у овом
издању базирани су на излагањима представљеним на симпозијуму.Географска дисперзираност феномена и заједница које се истражују
уоквирена је тематском блискошћу представљених радова, који
проблематизују и анализирају симболичке/антрополошке границе које се
конструишу спрам етничких, верских и других разлика, те културу и
друштвену динамику заједница које обитавају у граничним, односно
пограничним просторима. Границе и културе се овде најчешће не виде као
стабилне и непроменљиве категорије, већ пре као флексибилни елементи,
склони преображајима. Резултати презентовани на овоме месту тако
представљају нове приступе појединим научним проблемима и културним
специфичностима, а такође и први пут отварају одређена питања из домена
истраживања културе и друштва. Ауторски увиди и интерпретације изнесени
у овом зборнику истовремено представљају и позив на даља истраживања из
ове области, уз подсећање да упоредни поглед на сличне проблеме на
различитим местима и убудуће може бити користан и плодотворан., Boundaries understood as socially constructed lines of differentiation (but
also of transition), and actual boundaries, borders (in the first place political ones)
as factors determining culture and lives of people, represent central research issues
of articles in the Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA no. 28
entitled Cultural Permeations: Anthropological Perspectives. Creation of
boundaries and cultures, transition of such boundaries, and cultural permeations
between communities and cultures are elaborated in articles which mostly discuss
particular case studies and several ethnic, religious and other groups, with a few
papers which also theorize construction and understanding of anthropological
borders. Boundaries, communities and their mutual encounters are presented by
cases from several Central-European and Balkan countries. Authors represent
academic communities from seven European countries, thus giving this edited
volume a truly international character with papers being written in English, Serbian
and Croatian. Most of the articles present anthropological perspectives on particular
questions, but contributions stemming from historical, sociological and linguistic
discourses are also included. Problems of cultural permeations, conceptualization of
boundaries and issues of communities and cultures in borderline regions were the
main topics of the international research conference Cultures and Borders
organized by the Institute of Ethnography SASA in 2011 in Vršac in Serbia. All
sixteen studies present in this edited volume are based on presentations given at this
conference. Geographical diversity of phenomena and communities scrutinized in
this volume is bounded by thematic similarities of papers which generally analyze
symbolic/anthropological boundaries created in face of ethnic, religious and other
differences and cultural and social dynamics of communities living in borderline
regions. Discussions in this publication represent at the same time an invitation for
further research of these issues, asserting that comparative view on related problems
in different places can still be useful and inspiring.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives",
booktitle = "Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе, Cultures, Permeations, Boundaries: Anthropological (and Other) Perspectives",
pages = "7-12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626"
}

Radović, S.. (2013). Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе. in Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 7-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626

Radović S. Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе. in Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives. 2013;:7-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626 .

Radović, Srđan, "Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе" in Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives (2013):7-12,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626 .

TY  - THES
AU  - Radović, Srđan M.
PY  - 2012
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=462
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6313/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=522542231
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3206
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4500
AB  - Градски текст (у  ужем смислу схваћен као систем одонима једног града, а  у ширем као систем знакова и симбола који премрежавају град и који представљапросторни оквир за стварање и имплементацију различитих идентитетскихполитика) се у овом истраживању посматра у односу на његове могућностиизградње идентитета, а конкретно се испитује промена, динамика и садржајградског текста у транзиционом периоду на простору бивше Југославије.Дискутују се карактеристике декомеморације и комеморације простора уконтексту преласка из социјалистичког у постсоцијалистички период, и променеопштег националног оквира (распад Југославије и стварање нових држава), а наоснову података из више градова регије. Интерпретирајући случајеве де-комеморације појмова и особа, симболичке и идентитетске трансформацијепојединачног градског простора или града као целине, а посебно комплекснеметаморфозе целокупног система назива улица и кореспондирајуће меморијалнекултуре у појединим градовима, указује се на поједине специфичностиметаморфоза у градском тексту у регији. Промене градског текста задњихдеценија и даље су одлучујуће условљене формалним и неформалнимхијерархијама политичке моћи, при чему се симболичка мапа града прерађујепутем више различитих поступака просторних интервенција
AB  - City-text (defined as a system of odonyms of a city, and more w idely understood as a system of signs and symbols crossing over the city which represents a spatial frame forcreation and implementation of different identity politics) is researched with regards toits capacity for identity building, and more specifically the shifts, dynamics, andcontents of the city-text in the transition period in former Yugoslavia. Based on datagathered in several cities of the region, commemoration and decommemoration of spacein the context of the transition from socialism to post-socialism and change of thebroader national frame (break-up of Yugoslavia and creation of new states) is discussed.By interpreting cases of de-commemoration of notions and persons, symbolic andidentity transformations of specific urban spaces or cities as a whole, and especiallycomplex transformations of entire systems of street names and corresponding memorialculture in specific cities, several characteristics of the changes of city-texts will bepointed out to. The changes of the city-texts in the last decades are still decisivelydetermined by formal and informal hierarchies of political power, with the symbolicmap of the city being altered through particular means of spatial intervention
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета
T1  - City-text and toponymy and local identity construction
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500
ER  - 

@phdthesis{
author = "Radović, Srđan M.",
year = "2012",
abstract = "Градски текст (у  ужем смислу схваћен као систем одонима једног града, а  у ширем као систем знакова и симбола који премрежавају град и који представљапросторни оквир за стварање и имплементацију различитих идентитетскихполитика) се у овом истраживању посматра у односу на његове могућностиизградње идентитета, а конкретно се испитује промена, динамика и садржајградског текста у транзиционом периоду на простору бивше Југославије.Дискутују се карактеристике декомеморације и комеморације простора уконтексту преласка из социјалистичког у постсоцијалистички период, и променеопштег националног оквира (распад Југославије и стварање нових држава), а наоснову података из више градова регије. Интерпретирајући случајеве де-комеморације појмова и особа, симболичке и идентитетске трансформацијепојединачног градског простора или града као целине, а посебно комплекснеметаморфозе целокупног система назива улица и кореспондирајуће меморијалнекултуре у појединим градовима, указује се на поједине специфичностиметаморфоза у градском тексту у регији. Промене градског текста задњихдеценија и даље су одлучујуће условљене формалним и неформалнимхијерархијама политичке моћи, при чему се симболичка мапа града прерађујепутем више различитих поступака просторних интервенција, City-text (defined as a system of odonyms of a city, and more w idely understood as a system of signs and symbols crossing over the city which represents a spatial frame forcreation and implementation of different identity politics) is researched with regards toits capacity for identity building, and more specifically the shifts, dynamics, andcontents of the city-text in the transition period in former Yugoslavia. Based on datagathered in several cities of the region, commemoration and decommemoration of spacein the context of the transition from socialism to post-socialism and change of thebroader national frame (break-up of Yugoslavia and creation of new states) is discussed.By interpreting cases of de-commemoration of notions and persons, symbolic andidentity transformations of specific urban spaces or cities as a whole, and especiallycomplex transformations of entire systems of street names and corresponding memorialculture in specific cities, several characteristics of the changes of city-texts will bepointed out to. The changes of the city-texts in the last decades are still decisivelydetermined by formal and informal hierarchies of political power, with the symbolicmap of the city being altered through particular means of spatial intervention",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета, City-text and toponymy and local identity construction",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500"
}

Radović, S. M.. (2012). Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500

Radović SM. Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета. 2012;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500 .

Radović, Srđan M., "Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета" (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500 .

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/434/371
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8533
AB  - Са политичким преокретом 2000. године у Србији отпочео
је истовемено и процес идеолошког преобликовања јавних
простора. Међу најпроминентнијим видовима оваквог
деловања је именовање или преименовање урбаног простора, првенствено улица и тргова, те бављење постојећим
споменицима и меморијалима, као и градња и планирање
нових. Овакви су случајеви посебно били уочљиви у
Београду. Њима су се у неколико наврата супротставиле
одређене политичке партије, те неполитичке групе које су
организовале уличне акције 'против-именовања' београдских улица, те кампање против новопланираних јавних
споменика. Односи моћи и идентитетске политике у овим
случајевима биће коментарисани у овом раду. Пропратиће
се праксе неколико уметничких и политичких скупина
које су спровеле акције и перформансе незваничног
преименовања улица, или су пак дискутовале и противиле
се подизању новопредложених споменика. (Пре)именовањем одређених градских простора, хегемонске политичке коалиције покушавају да конституишу сигнификантна
симболичка места, док, са друге стране, опозиционе
противакције покушавају да преузму та иста места и да их
реинтерпретирају. У овом ће се раду покушати да прикажу
и анализирају поједине идеолошке политике и званични
дискурси сећања, те поједине уметничке и политичке контраполитике и опозиционе праксе алтернативне комеморације
AB  - With the onset of political overturn in Serbia in 2000, the
process of the ideological reconfiguration of public places was
simultaneously being put in motion. One of the most promi-
nent means of this endeavor was naming and renaming of urban space, primarily of streets and squares, but also treatment
of existing memorial sites and monuments and commissioning
and erection of new ones. These undertakings were especially
prominent in Serbia’s capital Belgrade. Such processes were
opposed several times by certain political parties and groups
which organized street-actions of counter-naming of Belgrade’s thoroughfares and campaigns against newly designated
public monuments, and power-play and identity politics of
such proceedings will be commented on here. This paper will
discuss practices of several artistic and political groups which
carried out unofficial street-renaming actions and performances, or discussed and opposed proposed new memorials.
By (re)naming certain urban spaces, hegemonic political coalitions are trying to construct significant symbolic places, while
oppositional counter-actions are seeking to overtake those
same places and reinterpret them. This paper will attempt to
sum up and inquire into the ideological politics of official
memory discourses and artistic and political counter-politics
and actions of opposition or alternative commemoration.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године
T1  - Politics and Counter-Politics of Identity and Space: Several Cases from Belgrade’s Streets in the 2000s
SP  - 99
EP  - 123
VL  - 59
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1102101R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2011",
abstract = "Са политичким преокретом 2000. године у Србији отпочео
је истовемено и процес идеолошког преобликовања јавних
простора. Међу најпроминентнијим видовима оваквог
деловања је именовање или преименовање урбаног простора, првенствено улица и тргова, те бављење постојећим
споменицима и меморијалима, као и градња и планирање
нових. Овакви су случајеви посебно били уочљиви у
Београду. Њима су се у неколико наврата супротставиле
одређене политичке партије, те неполитичке групе које су
организовале уличне акције 'против-именовања' београдских улица, те кампање против новопланираних јавних
споменика. Односи моћи и идентитетске политике у овим
случајевима биће коментарисани у овом раду. Пропратиће
се праксе неколико уметничких и политичких скупина
које су спровеле акције и перформансе незваничног
преименовања улица, или су пак дискутовале и противиле
се подизању новопредложених споменика. (Пре)именовањем одређених градских простора, хегемонске политичке коалиције покушавају да конституишу сигнификантна
симболичка места, док, са друге стране, опозиционе
противакције покушавају да преузму та иста места и да их
реинтерпретирају. У овом ће се раду покушати да прикажу
и анализирају поједине идеолошке политике и званични
дискурси сећања, те поједине уметничке и политичке контраполитике и опозиционе праксе алтернативне комеморације, With the onset of political overturn in Serbia in 2000, the
process of the ideological reconfiguration of public places was
simultaneously being put in motion. One of the most promi-
nent means of this endeavor was naming and renaming of urban space, primarily of streets and squares, but also treatment
of existing memorial sites and monuments and commissioning
and erection of new ones. These undertakings were especially
prominent in Serbia’s capital Belgrade. Such processes were
opposed several times by certain political parties and groups
which organized street-actions of counter-naming of Belgrade’s thoroughfares and campaigns against newly designated
public monuments, and power-play and identity politics of
such proceedings will be commented on here. This paper will
discuss practices of several artistic and political groups which
carried out unofficial street-renaming actions and performances, or discussed and opposed proposed new memorials.
By (re)naming certain urban spaces, hegemonic political coalitions are trying to construct significant symbolic places, while
oppositional counter-actions are seeking to overtake those
same places and reinterpret them. This paper will attempt to
sum up and inquire into the ideological politics of official
memory discourses and artistic and political counter-politics
and actions of opposition or alternative commemoration.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године, Politics and Counter-Politics of Identity and Space: Several Cases from Belgrade’s Streets in the 2000s",
pages = "99-123",
volume = "59",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1102101R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533"
}

Radović, S.. (2011). Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 99-123.
https://doi.org/10.2298/GEI1102101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533

Radović S. Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):99-123.
doi:10.2298/GEI1102101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533 .

Radović, Srđan, "Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):99-123,
https://doi.org/10.2298/GEI1102101R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533 .

TY  - CHAP
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8849
AB  - Локалитет Старог Сајмишта у Београду узима се као
парадигматични случај симболичке (ре)конструкције градског
простора у смислу културно (и политички) условљеног
дефинисања конкретних урбаних целина. Кроз вишедеценијско
трајање овог кварта Новог Београда прати се промена скупова
значења повезаних са простором, те параметри одговарајућих
транформација (посебно у најрецентнијем периоду). Јавна
сигнификантност локалитета пролази различите фазе, пут од
(антрополошког) места до неместа, те различите модусе и
садржаје комеморације простора – укљученост/искљученост из
градског текста и (не)препознатљивост објеката и комплекса
као дела укупне (бео)градске архитекстуре указују на
контрадикцију истовремене урбане централности и симболичке периферности. Постепени прелазак Старог Сајмишта у
градску симболичку „сиву зону“ условљен је систематским
процесом симболичке декомеморације локалитета, дерогирањем простора као спомен-места и јавном дискурзивном
манипулацијом и прерађивањем јавно репрезентованог фонда
значења повезаних са овом локацијом. Изградња (и
разградња) одређених елемената идентитета конкретног
антрополошког места и (не)препознавање његове комеморативне вредности условљени су појединим друштвеним,
политичким, али и економским чиниоцима који су у поседу
различитих дискурзивних потенцијала.
AB  - Staro Sajmiste in Belgrade is taken as a
paradigm of symbolic re-construction of a city
place in a sense of culturally and politically
determined definitions of urban areas. During many
decades of the place’ existence, we are able to trace
changes connected with this location as well as
values attributed to appropriate transformations,
especially so in the most recent time. The public
significance of the place has underwent under
many phases, from anthropological place to no-place, different modus and contents
in commemoration of the place itself- inclusion from the city’s text and (non)
recognition of objects and complex as a part of the whole city architecture…All
these phases imply to a contradiction of urban centrality and symbolic periphery.
Gradual passage of the location into the city’s “grey zone” is determined by a
systematic process of symbolic de-commemoration of the locality, derogation of the
same as a memorial place and public manipulation, as well as adaptation of the
public fund of meanings connected with this place. Building and re-building of
certain elements of a real anthropological place and (non) recognition of its
commemorative value are determined by certain social, political and economic
factors, owned by various discursive potentials.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта
T1  - City Locations from Place to – No-Place and Vice Versa : a case of the Belgrade’s Staro Sajmiste
SP  - 145
EP  - 160
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849
ER  - 

@inbook{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2009",
abstract = "Локалитет Старог Сајмишта у Београду узима се као
парадигматични случај симболичке (ре)конструкције градског
простора у смислу културно (и политички) условљеног
дефинисања конкретних урбаних целина. Кроз вишедеценијско
трајање овог кварта Новог Београда прати се промена скупова
значења повезаних са простором, те параметри одговарајућих
транформација (посебно у најрецентнијем периоду). Јавна
сигнификантност локалитета пролази различите фазе, пут од
(антрополошког) места до неместа, те различите модусе и
садржаје комеморације простора – укљученост/искљученост из
градског текста и (не)препознатљивост објеката и комплекса
као дела укупне (бео)градске архитекстуре указују на
контрадикцију истовремене урбане централности и симболичке периферности. Постепени прелазак Старог Сајмишта у
градску симболичку „сиву зону“ условљен је систематским
процесом симболичке декомеморације локалитета, дерогирањем простора као спомен-места и јавном дискурзивном
манипулацијом и прерађивањем јавно репрезентованог фонда
значења повезаних са овом локацијом. Изградња (и
разградња) одређених елемената идентитета конкретног
антрополошког места и (не)препознавање његове комеморативне вредности условљени су појединим друштвеним,
политичким, али и економским чиниоцима који су у поседу
различитих дискурзивних потенцијала., Staro Sajmiste in Belgrade is taken as a
paradigm of symbolic re-construction of a city
place in a sense of culturally and politically
determined definitions of urban areas. During many
decades of the place’ existence, we are able to trace
changes connected with this location as well as
values attributed to appropriate transformations,
especially so in the most recent time. The public
significance of the place has underwent under
many phases, from anthropological place to no-place, different modus and contents
in commemoration of the place itself- inclusion from the city’s text and (non)
recognition of objects and complex as a part of the whole city architecture…All
these phases imply to a contradiction of urban centrality and symbolic periphery.
Gradual passage of the location into the city’s “grey zone” is determined by a
systematic process of symbolic de-commemoration of the locality, derogation of the
same as a memorial place and public manipulation, as well as adaptation of the
public fund of meanings connected with this place. Building and re-building of
certain elements of a real anthropological place and (non) recognition of its
commemorative value are determined by certain social, political and economic
factors, owned by various discursive potentials.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта, City Locations from Place to – No-Place and Vice Versa : a case of the Belgrade’s Staro Sajmiste",
pages = "145-160",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849"
}

Радовић, С.. (2009). Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849

Радовић С. Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849 .

Радовић, Срђан, "Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):145-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849 .

TY  - CHAP
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8721
AB  - Ток друге фазе транзиције у Србији открива амбивалентан
однос јавности према друштвеном моделу који се
реформама званично жели постићи у нашој земљи и према
геополитичком и социо-културном простору којем се
формално тежи (европска и евроатлантска заједница
земаља). Значајан део представа и ставова о Западу могли
би се подвести под дискурс поимања и репрезентације,
означен појмом окцидентализам. Присуство и садржај
окциденталистичких представа у јавним и приватним
наративима указује на карактеристике културне позиције
која се у нашем друштву формира спрам нашег
европског/западног окружења у периоду транзиције, што
може да открије и неке од идентитетских стратегија нашег
друштва у свету све интензивније захваћеном
глобализацијом. Осим појединих особености културног
самопозиционирања нашег друштва у односу на жаришта
културне глобализације, истраживање и анализа приватних
наратива испитаника указују и на одређене посебности
окциденталистичке културне перцепције у Србији у
најновије доба.
AB  - Beginning of the Serbian transition in 2000 lead, at least
nominally, to the start of reconstruction and formation of
institutions and social models according to Western
patterns (of liberal democracy and market economy),
and, at the same time, announced the official start of
integration with European countries (EU), and, less
explicitly and intensively, inclusion of Serbia into Euro-Atlantic family, the center of 21 st Century globalization,
group of societies designated as “the West”, “Western
countries”. Alongside these formal processes, cultural, symbolic and identity
(re)construction is taking place in Serbia, as well as cultural positioning towards the
Metropolis/Center that defines the tempo and the characteristics of the globalization
process.
One of the identity strategies of societies which could be defined as parts of
the Periphery is counter-Orientalism, which can be designated with the term
Occidentalism as defined by Buruma and Margalit. It emerged as an ideological
response of elites and cultural apparatuses of societies which were heavily
influenced by the West (in different historical epochs), most frequently through
economic and/or cultural domination and imperialism. With time, Occidentalism
became more than just a mere response to (Western) Orientalism, and evolved into
a well-established system of representation of the Colonial/Capitalist/Western/etc.
“Other” which is being transferred from public narratives to privates ones, and vice
versa. Occidentalist representations of the West are emerging from the beginnings
of the rise of the so-called Western world in different cultures and within various
world-views (from German Romanticism to Islamic Fundamentalism). Thus,
Occidentalism in 21 st Century Serbia inevitably shows specific differences given
the ongoing globalization, late transition, characteristics of socio-cultural heritage,
and supposedly “liminal” position of the country in the symbolical geography with
culturally (and politically) drawn axis of Center : Periphery, North : South,
Occident : Orient.
Official narratives in Serbia usually depict the West and its supposed
characteristics in positive or neutral manner, while unofficial public discourses
(including the media) ambivalently approach Serbia‟s geo-political surrounding:
opinion polls show clear differentiation between rational motive to be become more
close to the West, and emotional resistance towards it. Content of the
representations which can be characterized as Occidentalist therefore emanate contradictions that are inevitable in time of unstoppable globalization and non-
reversible transition of the society. Such ambivalence, already present in the public,
was investigated among the group of Serbian high-school and University students
with the aim of comprehending detailed characteristics of the Occidentalist system
of representation present among this group of younger people who are almost
exclusively being socialized and encultured in the period of transition and
globalization.
Future members of the society which will most surely be integrated into
wider trans-national economic and political associations, most often perceive
capitalism and free-market in modified Occidentalist manner: fascination with the
economic might and living standards is accompanied with the Occidentalist critique
of Capitalism which isn‟t grounded in discourse of social sensibility since it doesn‟t
question capitalist mercantile and competitive spirit, but the dehumanization which
is supposedly determined by the perceived obsession with money and the material.
Occidentalist matrix of representation is also present in frequent criticism of
perceived liberalism and modernity of the West which partially follows the
narrative about Western “de-spiritualization” and “renunciation” of God, but not
integrally since it‟s confined to criticism of one segment of imagined Western
realities, and not of the perceived social model in general. Typical Occidentalist
representations of Capitalism, and decadence and atheization, are present, but in
modified and partial form, while the group of negatively connoted Occidentalist
representations about urbanity and rationality and modernity, are randomly present – it seems that the integral discourse suffers modifications. Inclusion into
globalization and experience of, at least partial, results of modernization and
secularization disable the complete essentialization and overall symbolic
stigmatization of the West. Given the mentioned parameters of appearance of such
representations in Serbia, it could be said that Occidentalism is present more in a
form of non-coherent group of representations that temporarily marks the cultural
boundary towards the West, rather than a sublime and stable discourse that
significantly defines “Us” and the “Other”.
AB  - Развитието на втората фаза на прехода в Сърбия
разткрива амбивалентното отношение и на
публичното мнение, и на населението, както към
обществения модел, който посредством реформите
официално се желае да бъде постигнат в нашата
страна, така и спрямо геополитическото и
социокултурното пространство, към което формално
се стремим (Европейската и евро-атлантическата
общност). Значителен дял от представите и
позициите относно Запада и/ или Европа може да бъде сведен до дискурса за
разбирането и представянето, означен с понятието оксидентализъм
(западнячество). Присъствието и съдържанието на прозападни представи в
публичните и в частните наративи показва характеристиките на дистанция,
която се формира в нашето общество в периода на преход спрямо нашето
европейско/ западно обкръжение, което от своя страна може да покаже и
някои от идентичностните стратегии на нашето общество в светлината на все
по-завладяващата го глобализация. Освен отделни особености на културното
самопозициониране на нашето общество спрямо огнищата на културна
глобализация, изследването и анализът на частните наративи на
интервюираните показват и определени особености на про-западната
културна перцепция в Сърбия в сравнение с други култури.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције
T1  - Occidentalism in Serbia. Certain Characteristics of Cultural Conceptualization in Transitional Period
T1  - Оксидентализмът (западничеството) в Сърбия. Oтделни характеристики на културната концептуализация в периода на преход
SP  - 68
EP  - 83
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721
ER  - 

@inbook{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2008",
abstract = "Ток друге фазе транзиције у Србији открива амбивалентан
однос јавности према друштвеном моделу који се
реформама званично жели постићи у нашој земљи и према
геополитичком и социо-културном простору којем се
формално тежи (европска и евроатлантска заједница
земаља). Значајан део представа и ставова о Западу могли
би се подвести под дискурс поимања и репрезентације,
означен појмом окцидентализам. Присуство и садржај
окциденталистичких представа у јавним и приватним
наративима указује на карактеристике културне позиције
која се у нашем друштву формира спрам нашег
европског/западног окружења у периоду транзиције, што
може да открије и неке од идентитетских стратегија нашег
друштва у свету све интензивније захваћеном
глобализацијом. Осим појединих особености културног
самопозиционирања нашег друштва у односу на жаришта
културне глобализације, истраживање и анализа приватних
наратива испитаника указују и на одређене посебности
окциденталистичке културне перцепције у Србији у
најновије доба., Beginning of the Serbian transition in 2000 lead, at least
nominally, to the start of reconstruction and formation of
institutions and social models according to Western
patterns (of liberal democracy and market economy),
and, at the same time, announced the official start of
integration with European countries (EU), and, less
explicitly and intensively, inclusion of Serbia into Euro-Atlantic family, the center of 21 st Century globalization,
group of societies designated as “the West”, “Western
countries”. Alongside these formal processes, cultural, symbolic and identity
(re)construction is taking place in Serbia, as well as cultural positioning towards the
Metropolis/Center that defines the tempo and the characteristics of the globalization
process.
One of the identity strategies of societies which could be defined as parts of
the Periphery is counter-Orientalism, which can be designated with the term
Occidentalism as defined by Buruma and Margalit. It emerged as an ideological
response of elites and cultural apparatuses of societies which were heavily
influenced by the West (in different historical epochs), most frequently through
economic and/or cultural domination and imperialism. With time, Occidentalism
became more than just a mere response to (Western) Orientalism, and evolved into
a well-established system of representation of the Colonial/Capitalist/Western/etc.
“Other” which is being transferred from public narratives to privates ones, and vice
versa. Occidentalist representations of the West are emerging from the beginnings
of the rise of the so-called Western world in different cultures and within various
world-views (from German Romanticism to Islamic Fundamentalism). Thus,
Occidentalism in 21 st Century Serbia inevitably shows specific differences given
the ongoing globalization, late transition, characteristics of socio-cultural heritage,
and supposedly “liminal” position of the country in the symbolical geography with
culturally (and politically) drawn axis of Center : Periphery, North : South,
Occident : Orient.
Official narratives in Serbia usually depict the West and its supposed
characteristics in positive or neutral manner, while unofficial public discourses
(including the media) ambivalently approach Serbia‟s geo-political surrounding:
opinion polls show clear differentiation between rational motive to be become more
close to the West, and emotional resistance towards it. Content of the
representations which can be characterized as Occidentalist therefore emanate contradictions that are inevitable in time of unstoppable globalization and non-
reversible transition of the society. Such ambivalence, already present in the public,
was investigated among the group of Serbian high-school and University students
with the aim of comprehending detailed characteristics of the Occidentalist system
of representation present among this group of younger people who are almost
exclusively being socialized and encultured in the period of transition and
globalization.
Future members of the society which will most surely be integrated into
wider trans-national economic and political associations, most often perceive
capitalism and free-market in modified Occidentalist manner: fascination with the
economic might and living standards is accompanied with the Occidentalist critique
of Capitalism which isn‟t grounded in discourse of social sensibility since it doesn‟t
question capitalist mercantile and competitive spirit, but the dehumanization which
is supposedly determined by the perceived obsession with money and the material.
Occidentalist matrix of representation is also present in frequent criticism of
perceived liberalism and modernity of the West which partially follows the
narrative about Western “de-spiritualization” and “renunciation” of God, but not
integrally since it‟s confined to criticism of one segment of imagined Western
realities, and not of the perceived social model in general. Typical Occidentalist
representations of Capitalism, and decadence and atheization, are present, but in
modified and partial form, while the group of negatively connoted Occidentalist
representations about urbanity and rationality and modernity, are randomly present – it seems that the integral discourse suffers modifications. Inclusion into
globalization and experience of, at least partial, results of modernization and
secularization disable the complete essentialization and overall symbolic
stigmatization of the West. Given the mentioned parameters of appearance of such
representations in Serbia, it could be said that Occidentalism is present more in a
form of non-coherent group of representations that temporarily marks the cultural
boundary towards the West, rather than a sublime and stable discourse that
significantly defines “Us” and the “Other”., Развитието на втората фаза на прехода в Сърбия
разткрива амбивалентното отношение и на
публичното мнение, и на населението, както към
обществения модел, който посредством реформите
официално се желае да бъде постигнат в нашата
страна, така и спрямо геополитическото и
социокултурното пространство, към което формално
се стремим (Европейската и евро-атлантическата
общност). Значителен дял от представите и
позициите относно Запада и/ или Европа може да бъде сведен до дискурса за
разбирането и представянето, означен с понятието оксидентализъм
(западнячество). Присъствието и съдържанието на прозападни представи в
публичните и в частните наративи показва характеристиките на дистанция,
която се формира в нашето общество в периода на преход спрямо нашето
европейско/ западно обкръжение, което от своя страна може да покаже и
някои от идентичностните стратегии на нашето общество в светлината на все
по-завладяващата го глобализация. Освен отделни особености на културното
самопозициониране на нашето общество спрямо огнищата на културна
глобализация, изследването и анализът на частните наративи на
интервюираните показват и определени особености на про-западната
културна перцепция в Сърбия в сравнение с други култури.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције, Occidentalism in Serbia. Certain Characteristics of Cultural Conceptualization in Transitional Period, Оксидентализмът (западничеството) в Сърбия. Oтделни характеристики на културната концептуализация в периода на преход",
pages = "68-83",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721"
}

Радовић, С.. (2008). Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721

Радовић С. Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:68-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721 .

Радовић, Срђан, "Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):68-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721 .

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/558/493
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8861
AB  - This paper discusses the politics of street names in Belgrade since the beginning of 1990s until today. Given the central place of the capital city in the symbolic geography of the nation, subsequent cultural influences of the capitals' 'city text overcomes its actual scale. The past fifteen years of the 'toponymical transition' are characterized by several phases and specifics in commemoration and de-commemoration of various public symbols both in the contents and means of such identity re-construction. Being mostly consistent, the de-commemoration of themes and persons connected with the related historical period and ideology is usually achieved through revision (without restitution) of street names, and also through identity politics which initiate a politically opportune transfer of toponyms in the symbolic center-periphery relation of the city (and national) text.
AB  - У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања
уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се
посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се
историја и географија уписују у „градски текст“, чинећи их интегралним
делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста
(и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на
централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и
на обликовање „националног текста“ и сведочи о садржају и стратегијама
nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година
„топонимске транзиције“ у Београду уочавају се различите фазе и особености
уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја,
тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном
процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном
тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља
углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са
конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује
варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними
носе са собом. За разлику од већине других транзицијских престоница, у
главном граду Србије не долази до свеобухватне „рестаурације“
пресоцијалистичког уличног називља – нити у једном од таласа
преименовања, симболички повратак на (претпостављено) старо/традиционално се не показује као политички довољно опортун, и иако се интервенција
у градску топонимију најчешће легитимише прошлошћу, она заправо
представља савремени израз политичке воље која топонимску баштину
обилно редукује, рециклира и селективно реинсталира. Прекрајање овог
сегмента градског текста углавном се врши преко ревизије (најчешће без
реституције) одређених топонима, и кроз идентитетске политике које
иницирају политички пригодан трансфер топонима на симболичкој и просторној релацији центар – периферија градског (и националног) текста –
„ревизија без реституције“ топонима циљано „чисти“ централне и историјске
делове престонице од неподобних јавних симбола потискујући их ка
периферији, где се временом новоозначени центар просторно све више шири
и симболички потире проскрибовану баштину на маргине и градског и
националног тескта у симболичку „сиву зону“ и невидљивост. Одсуство
епохализма при увођењу нових/старих симбола у јавни простор града убрзава
процес просторно/историјске реконфигурације с обзиром да се конструише
представа о рутинском и техничком карактеру овог процеа, али и сведочи о
несигурности оваквих идентитетских политика које избегавају прокламативну
обзнану „промене“ и увођење препорних симбола у централни/видљививији
део града (који се, могуће привремено, смештају у рубне квартове градског
подручја) – пре него симболичко потврђивање већ реализоване друштвене и
политичке промене, најрецентнија преиначавања (бео)градског текста
представљају један од агенаса идентитетских политика које кроз просторну
легитимизацију одређених вредности и симбола придоносе потенцијалној,
будућој, легитимизацији и норматизовању одговарајуће културне
конструкције нације кроз друге канале културног комуницирања у друштву.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital
T1  - Од центра до периферије, и обратно : политика топонима у транзицијској престоници
SP  - 53
EP  - 74
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861
ER  - 

@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2008",
abstract = "This paper discusses the politics of street names in Belgrade since the beginning of 1990s until today. Given the central place of the capital city in the symbolic geography of the nation, subsequent cultural influences of the capitals' 'city text overcomes its actual scale. The past fifteen years of the 'toponymical transition' are characterized by several phases and specifics in commemoration and de-commemoration of various public symbols both in the contents and means of such identity re-construction. Being mostly consistent, the de-commemoration of themes and persons connected with the related historical period and ideology is usually achieved through revision (without restitution) of street names, and also through identity politics which initiate a politically opportune transfer of toponyms in the symbolic center-periphery relation of the city (and national) text., У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања
уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се
посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се
историја и географија уписују у „градски текст“, чинећи их интегралним
делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста
(и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на
централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и
на обликовање „националног текста“ и сведочи о садржају и стратегијама
nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година
„топонимске транзиције“ у Београду уочавају се различите фазе и особености
уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја,
тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном
процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном
тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља
углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са
конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује
варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними
носе са собом. За разлику од већине других транзицијских престоница, у
главном граду Србије не долази до свеобухватне „рестаурације“
пресоцијалистичког уличног називља – нити у једном од таласа
преименовања, симболички повратак на (претпостављено) старо/традиционално се не показује као политички довољно опортун, и иако се интервенција
у градску топонимију најчешће легитимише прошлошћу, она заправо
представља савремени израз политичке воље која топонимску баштину
обилно редукује, рециклира и селективно реинсталира. Прекрајање овог
сегмента градског текста углавном се врши преко ревизије (најчешће без
реституције) одређених топонима, и кроз идентитетске политике које
иницирају политички пригодан трансфер топонима на симболичкој и просторној релацији центар – периферија градског (и националног) текста –
„ревизија без реституције“ топонима циљано „чисти“ централне и историјске
делове престонице од неподобних јавних симбола потискујући их ка
периферији, где се временом новоозначени центар просторно све више шири
и симболички потире проскрибовану баштину на маргине и градског и
националног тескта у симболичку „сиву зону“ и невидљивост. Одсуство
епохализма при увођењу нових/старих симбола у јавни простор града убрзава
процес просторно/историјске реконфигурације с обзиром да се конструише
представа о рутинском и техничком карактеру овог процеа, али и сведочи о
несигурности оваквих идентитетских политика које избегавају прокламативну
обзнану „промене“ и увођење препорних симбола у централни/видљививији
део града (који се, могуће привремено, смештају у рубне квартове градског
подручја) – пре него симболичко потврђивање већ реализоване друштвене и
политичке промене, најрецентнија преиначавања (бео)градског текста
представљају један од агенаса идентитетских политика које кроз просторну
легитимизацију одређених вредности и симбола придоносе потенцијалној,
будућој, легитимизацији и норматизовању одговарајуће културне
конструкције нације кроз друге канале културног комуницирања у друштву.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital, Од центра до периферије, и обратно : политика топонима у транзицијској престоници",
pages = "53-74",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861"
}

Radović, S.. (2008). From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 53-74.
https://doi.org/10.2298/GEI0802053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861

Radović S. From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):53-74.
doi:10.2298/GEI0802053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861 .

Radović, Srđan, "From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):53-74,
https://doi.org/10.2298/GEI0802053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861 .

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/634/567
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8816
AB  - Уз осетно наслеђе етно-центричних дискурса о Европи и због
одсуства јасне јавне комуникације о европским интеграцијама,
Србија, увелико захваћена процесом глобализације и неповратним
реформама друштвеног система, симболички конституише свој
културни идентитет у светлу нових односа у Европи. Садржај
културних представа о Србији и Европи код београдских студената
може указати на смер и динамику и перцепције Европе и симболичког
самоконституисања нашег друштва у ширим оквирима.
AB  - Together with appreciable inheritance of ethno-centric discourses about Europe and a lack of clear public communication about European integrations Serbia, largely gripped by the process of globalization and irreversible reforms of social system, is constituting its cultural identity in the light of new relations in Europe. The content of cultural notions about Serbia and Europe that Belgrade students have can point to the direction, dynamics and perception of Europe and symbolic self-constituting of our society in the wider framework.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду
T1  - Globalization of Identity in the Delayed Transition: Notions About Europe and Serbia Among Students in Belgrade
SP  - 45
EP  - 59
VL  - 55
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0701045R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816
ER  - 

@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2007",
abstract = "Уз осетно наслеђе етно-центричних дискурса о Европи и због
одсуства јасне јавне комуникације о европским интеграцијама,
Србија, увелико захваћена процесом глобализације и неповратним
реформама друштвеног система, симболички конституише свој
културни идентитет у светлу нових односа у Европи. Садржај
културних представа о Србији и Европи код београдских студената
може указати на смер и динамику и перцепције Европе и симболичког
самоконституисања нашег друштва у ширим оквирима., Together with appreciable inheritance of ethno-centric discourses about Europe and a lack of clear public communication about European integrations Serbia, largely gripped by the process of globalization and irreversible reforms of social system, is constituting its cultural identity in the light of new relations in Europe. The content of cultural notions about Serbia and Europe that Belgrade students have can point to the direction, dynamics and perception of Europe and symbolic self-constituting of our society in the wider framework.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду, Globalization of Identity in the Delayed Transition: Notions About Europe and Serbia Among Students in Belgrade",
pages = "45-59",
volume = "55",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0701045R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816"
}

Радовић, С.. (2007). Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 45-59.
https://doi.org/10.2298/GEI0701045R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816

Радовић С. Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(1):45-59.
doi:10.2298/GEI0701045R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816 .

Радовић, Срђан, "Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 1 (2007):45-59,
https://doi.org/10.2298/GEI0701045R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816 .