@article{
author = "Ружин, Татјана and Ивановић, Ненад Б.",
year = "2009",
abstract = "У раду се анализирају семантички, ономастички и стилски аспекти лексике првог српског превода Киплингове Књиге о џунгли, који је под насловом Голишан или Приче из Индије издат у Београду 1924. године. Текст овога превода, чији је аутор Никола Цвијановић, настао је у духу стваралачки ангажованог преводилаштва, којег је у савременој српској транслатологији успоставио Станислав Винавер. У складу са Винаверовом тезом о преводу књижевног дела као мосту између ауторовог наративног света и света сопствене духовне културе, идентитет изворног текста Књиге о џунгли темељно је језички преосмишљен тако да одговара циљној, српској, култури. Стога он врви од дијалектизама, неологизама, мотивисаних антропонима, стилских обрта у духу српске усмене традиције и сл.
Будући да се у процесу стваралачки ангажованог превођења идентитет изворног дела језички преосмишљава тако да одговара обрасцима циљне културе, аутори се у закључку рада окрећу питањима легитимности и оправданости оваквог преводилачког поступка., This paper deals with the linguistic and stylistic aspects in the analysis of the
first Serbian translation of Kipling’s The Jungle Book, which was published in 1924 in
Belgrade under the title Голишан или приче из Индије.
Pondering the issues pertaining to the origin, development and the reception of the
above-mentioned translation in the Serbian cultural climate, and analyzing the elements of
its idiosyncratic lexicon and stylistic framework, with the aim of improving the practice of
literary translation in general, the authors reached the conclusion that, in the process of
translating a literary text in Serbian, translators deploy various linguistic devices in order to
affect the dynamics of the narrative, its local colour, stylistic markedness, etc. In
accordance with that, the work on literary translation often requires a solid understanding of
the potential of applying the following linguistic devices:
- the levels of dialect lexicon from different regions in which Serbian is spoken,
including local specific personal names (appellatives), names of animals (zoonyms) and
names of places (toponyms); then, idioms (expressions) containing folklore motives, as
well as more complex idiomatic forms (proverbs, sayings, etc);
- the levels of expressive, phono-stylistic and word-formational potential of the
Serbian language, especially concerning their verbal units representing the process of
lexicalization of onomatopoeic forms contained in the source text.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, identitet : zbornik radova. [1], Jezička istraživanja",
title = "Језик као средство преосмишљавања идентитета књижевног дела (анализа лексике првог српског превода Књиге о џунгли из 1924. године), Language as the Means of Redesigning the Identity of a Literary Work (Analysis of First Serbian Translation of Kipling’s The Jungle Book from 1924)",
pages = "109-122",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4896"
}
