TY  - BOOK
AU  - Николић, Марина
AU  - Ђорђевић, Весна
AU  - Јовановић, Јована
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Безрукова, Ивана
AU  - Томић, Бојана
AU  - Спасојевић, Анета
AU  - Чопа, Миљана
AU  - Ивановић, Јанко
AU  - Рабреновић, Милица
AU  - Иваниш, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16106
AB  - Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под
савременим специјалним речником (речником специјалне
лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник
у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови
карактеристични за одређену област знања једног или више
језика.
PB  - Нови Сад : Прометеј
T1  - Појмовник српских лингвистичких термина
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106
ER  - 

@book{
author = "Николић, Марина and Ђорђевић, Весна and Јовановић, Јована and Новокмет, Слободан and Јанковић, Јелена and Безрукова, Ивана and Томић, Бојана and Спасојевић, Анета and Чопа, Миљана and Ивановић, Јанко and Рабреновић, Милица and Иваниш, Јована",
year = "2023",
abstract = "Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под
савременим специјалним речником (речником специјалне
лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник
у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови
карактеристични за одређену област знања једног или више
језика.",
publisher = "Нови Сад : Прометеј",
title = "Појмовник српских лингвистичких термина",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106"
}

Николић, М., Ђорђевић, В., Јовановић, Ј., Новокмет, С., Јанковић, Ј., Безрукова, И., Томић, Б., Спасојевић, А., Чопа, М., Ивановић, Ј., Рабреновић, М.,& Иваниш, Ј.. (2023). Појмовник српских лингвистичких термина. 
Нови Сад : Прометеј..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106

Николић М, Ђорђевић В, Јовановић Ј, Новокмет С, Јанковић Ј, Безрукова И, Томић Б, Спасојевић А, Чопа М, Ивановић Ј, Рабреновић М, Иваниш Ј. Појмовник српских лингвистичких термина. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106 .

Николић, Марина, Ђорђевић, Весна, Јовановић, Јована, Новокмет, Слободан, Јанковић, Јелена, Безрукова, Ивана, Томић, Бојана, Спасојевић, Анета, Чопа, Миљана, Ивановић, Јанко, Рабреновић, Милица, Иваниш, Јована, "Појмовник српских лингвистичких термина" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14724
AB  - The aim of this paper is to make an overview of etymological
interpretations in scientifi c articles published in the journal Naš jezik from
its founding in 1932 until 2022. From today’s perspective, after ninety years
of the journal’s existence, Naš jezik can boast many published papers that
consider various issues related to the Serbian or Serbo-Croatian language,
its norms, and linguistic culture. Since the journal focuses on synchronic
studies, there are fewer etymological works between its covers. Still, there is
a signifi cant number of papers in which the authors consider the past of words
(expressions or syntactic constructions), go into etymology and diachrony,
reconstruct their origin, and deal with the history of the development of
form, meaning, and use.
AB  - Рад се заснива на презентацији етимолошких тумачења у чланцима
објављеним у часопису Наш језик, од његовог оснивања 1932. до 2022. године. Из данашње перспективе, након деведесет година постојања часописа,
Наш језик се може похвалити великим бројем објављених радова у којима
се разматрају различита питања српског односно српскохрватског језика,
његове норме и језичке културе. Пошто је по програму часопис примарно
оријентисан на синхронијске студије, међу његовим корицама се нашао мањи
број етимолошких радова, међутим велики је број оних у којима аутори приликом анализе речи (израза или синтаксичке конструкције) иду за њиховом
прошлошћу, залазе у етимологију и дијахронију, реконструишу њихово порекло и/или баве се историјом развоја облика, значења и употребе.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Уз један важан јубилеј: етимологија у радовима објављеним у часопису Наш језик (1932–2022)
T1  - With an Important Anniversary: Etymology in Papers Published in the Journal Naš jezik (1932–2022)
SP  - 69
EP  - 86
VL  - 54
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14724
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2023",
abstract = "The aim of this paper is to make an overview of etymological
interpretations in scientifi c articles published in the journal Naš jezik from
its founding in 1932 until 2022. From today’s perspective, after ninety years
of the journal’s existence, Naš jezik can boast many published papers that
consider various issues related to the Serbian or Serbo-Croatian language,
its norms, and linguistic culture. Since the journal focuses on synchronic
studies, there are fewer etymological works between its covers. Still, there is
a signifi cant number of papers in which the authors consider the past of words
(expressions or syntactic constructions), go into etymology and diachrony,
reconstruct their origin, and deal with the history of the development of
form, meaning, and use., Рад се заснива на презентацији етимолошких тумачења у чланцима
објављеним у часопису Наш језик, од његовог оснивања 1932. до 2022. године. Из данашње перспективе, након деведесет година постојања часописа,
Наш језик се може похвалити великим бројем објављених радова у којима
се разматрају различита питања српског односно српскохрватског језика,
његове норме и језичке културе. Пошто је по програму часопис примарно
оријентисан на синхронијске студије, међу његовим корицама се нашао мањи
број етимолошких радова, међутим велики је број оних у којима аутори приликом анализе речи (израза или синтаксичке конструкције) иду за њиховом
прошлошћу, залазе у етимологију и дијахронију, реконструишу њихово порекло и/или баве се историјом развоја облика, значења и употребе.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Уз један важан јубилеј: етимологија у радовима објављеним у часопису Наш језик (1932–2022), With an Important Anniversary: Etymology in Papers Published in the Journal Naš jezik (1932–2022)",
pages = "69-86",
volume = "54",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14724"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2023). Уз један важан јубилеј: етимологија у радовима објављеним у часопису Наш језик (1932–2022). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 54(1), 69-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14724

Јанковић ЈД. Уз један важан јубилеј: етимологија у радовима објављеним у часопису Наш језик (1932–2022). in Наш језик. 2023;54(1):69-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14724 .

Јанковић, Јелена Д., "Уз један важан јубилеј: етимологија у радовима објављеним у часопису Наш језик (1932–2022)" in Наш језик, 54, no. 1 (2023):69-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14724 .

TY  - BOOK
AU  - Шпановић, Ана
AU  - Вучковић, Марија
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Лигорио, Орсат
AU  - Степановић, Жељко
AU  - Манојловић, Соња
AU  - Лома, Александар
AU  - Калезић, Маја
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15561
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561
ER  - 

@book{
author = "Шпановић, Ана and Вучковић, Марија and Јанковић, Јелена and Лигорио, Орсат and Степановић, Жељко and Манојловић, Соња and Лома, Александар and Калезић, Маја",
year = "2023",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561"
}

Шпановић, А., Вучковић, М., Јанковић, Ј., Лигорио, О., Степановић, Ж., Манојловић, С., Лома, А.,& Калезић, М.. (2023). Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561

Шпановић А, Вучковић М, Јанковић Ј, Лигорио О, Степановић Ж, Манојловић С, Лома А, Калезић М. Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561 .

Шпановић, Ана, Вучковић, Марија, Јанковић, Јелена, Лигорио, Орсат, Степановић, Жељко, Манојловић, Соња, Лома, Александар, Калезић, Маја, "Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561 .

TY  - GEN
AU  - Николић, Марина
AU  - Ђорђевић, Весна
AU  - Јовановић, Јована
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Безрукова, Ивана
AU  - Томић, Бојана
AU  - Спасојевић, Анета
AU  - Чопа, Миљана
AU  - Ивановић, Јанко
AU  - Рабреновић, Милица
AU  - Иваниш, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16108
AB  - Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под савременим специјалним речником (речником специјалне лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови карактеристични за одређену област знања једног или више језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - https://www.lingvistickitermini.rs/
T1  - Речник лингвистичких термина
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108
ER  - 

@misc{
author = "Николић, Марина and Ђорђевић, Весна and Јовановић, Јована and Новокмет, Слободан and Јанковић, Јелена and Безрукова, Ивана and Томић, Бојана and Спасојевић, Анета and Чопа, Миљана and Ивановић, Јанко and Рабреновић, Милица and Иваниш, Јована",
year = "2022",
abstract = "Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под савременим специјалним речником (речником специјалне лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови карактеристични за одређену област знања једног или више језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "https://www.lingvistickitermini.rs/",
title = "Речник лингвистичких термина",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108"
}

Николић, М., Ђорђевић, В., Јовановић, Ј., Новокмет, С., Јанковић, Ј., Безрукова, И., Томић, Б., Спасојевић, А., Чопа, М., Ивановић, Ј., Рабреновић, М.,& Иваниш, Ј.. (2022). Речник лингвистичких термина. in https://www.lingvistickitermini.rs/
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108

Николић М, Ђорђевић В, Јовановић Ј, Новокмет С, Јанковић Ј, Безрукова И, Томић Б, Спасојевић А, Чопа М, Ивановић Ј, Рабреновић М, Иваниш Ј. Речник лингвистичких термина. in https://www.lingvistickitermini.rs/. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108 .

Николић, Марина, Ђорђевић, Весна, Јовановић, Јована, Новокмет, Слободан, Јанковић, Јелена, Безрукова, Ивана, Томић, Бојана, Спасојевић, Анета, Чопа, Миљана, Ивановић, Јанко, Рабреновић, Милица, Иваниш, Јована, "Речник лингвистичких термина" in https://www.lingvistickitermini.rs/ (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14090
AB  - У раду се анализира употреба термина варваризам у српској
лин гвистици, полазећи од његовог појмовног одређења у чланцима
објављеним у лингвистичком часопису Наш језик (од оснивања до данас). Међу корицама часописа, у складу с његовом концепцијом, која
је усмерена на тумачење и ширење правилних особина стандардног и
књижевног српско-хрватског (потом српског) језика, нашли су се бројни
радови у којима се износе пуристички ставови у вези са страном лексиком, с нормативног и стилистичког становишта, у циљу одређивања
употребне вредности тих речи. Ексцерпирани материјал показује учесталу употребу термина варваризам, међутим примећује се да се током
времена он све ређе користи и да полако излази из употребе.
AB  - The stylistic term barbarism is used in linguistics for normative purposes, to
denote foreign words, expressions, or constructions, used instead of better domestic
ones. The paper discusses the use of the term barbarism in Serbian linguistics,
starting from its conceptual definition in articles published in the linguistic journal
Naš jezik (from its foundation to the present day). Under the journal conception, the
articles published in these volumes deal with the study and standardization of the
Serbian (formerly Serbo-Croatian) literary language. Therefore, there are numerous
works in which purist attitudes are presented concerning the foreign lexicon, from
the normative and stylistic point of view, to determine the normative value of these
words. The excerpted material primarily shows a different meaning of the term
barbarism. It often referred to ‘the use of a foreign word instead of a domestic one’,
in rare cases to ‘a foreign word or a word of foreign origin’ and ‘irregularity or
linguistic error’. In the old series of journal, there is frequent use of the term, while
in the new series, there is a reduced use, and it is noticed that the term barbarism is
slowly removed over time.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021)
T1  - About the Term Barbarism in Serbian Linguistics (Based on Articles Published in the Jornal Naš jezik 1932–2021)
SP  - 61
EP  - 78
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализира употреба термина варваризам у српској
лин гвистици, полазећи од његовог појмовног одређења у чланцима
објављеним у лингвистичком часопису Наш језик (од оснивања до данас). Међу корицама часописа, у складу с његовом концепцијом, која
је усмерена на тумачење и ширење правилних особина стандардног и
књижевног српско-хрватског (потом српског) језика, нашли су се бројни
радови у којима се износе пуристички ставови у вези са страном лексиком, с нормативног и стилистичког становишта, у циљу одређивања
употребне вредности тих речи. Ексцерпирани материјал показује учесталу употребу термина варваризам, међутим примећује се да се током
времена он све ређе користи и да полако излази из употребе., The stylistic term barbarism is used in linguistics for normative purposes, to
denote foreign words, expressions, or constructions, used instead of better domestic
ones. The paper discusses the use of the term barbarism in Serbian linguistics,
starting from its conceptual definition in articles published in the linguistic journal
Naš jezik (from its foundation to the present day). Under the journal conception, the
articles published in these volumes deal with the study and standardization of the
Serbian (formerly Serbo-Croatian) literary language. Therefore, there are numerous
works in which purist attitudes are presented concerning the foreign lexicon, from
the normative and stylistic point of view, to determine the normative value of these
words. The excerpted material primarily shows a different meaning of the term
barbarism. It often referred to ‘the use of a foreign word instead of a domestic one’,
in rare cases to ‘a foreign word or a word of foreign origin’ and ‘irregularity or
linguistic error’. In the old series of journal, there is frequent use of the term, while
in the new series, there is a reduced use, and it is noticed that the term barbarism is
slowly removed over time.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021), About the Term Barbarism in Serbian Linguistics (Based on Articles Published in the Jornal Naš jezik 1932–2021)",
pages = "61-78",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2022). О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 61-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090

Јанковић ЈД. О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021). in Наш језик. 2022;53(1):61-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090 .

Јанковић, Јелена Д., "О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021)" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):61-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14142
AB  - У раду се разматрају лексикографски поступци у обради назива гљива у дескриптивним речницима савременог српског језика (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). Ексцерпирана лексичка грађа броји преко 400 једночланих и вишечланих назива гљива, којима се у српском језику именују различите врсте и поједини родови и породице виших гљива (макромицета). Миконими односно називи гљива припадају специфичном, терминолошком лексичком фонду, самим тим се и лексикографска обрада те врсте лексике разликује у односу на лексикографску обраду лексике која припада општем лексичком фонду. Компаративном методом посматрани су у речницима елементи лексикографског чланка лексичких јединица миколошког терминосистема: одредница (одредничка реч и граматичке информације: прозодијске и морфолошке), квалификатори, лексикографска дефиниција, потврде односно примери употребе с изворима и устаљени изрази. Посебна пажња посвећена је семантичком дефинисању и начину представљања назива гљива. Указује се и на недоследности и омашке у лексикографској обради.
AB  - The paper analyzes lexicographic procedures in the presentation of mushroom names in descriptive dictionaries of the modern Serbian language (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). The excerpted lexical material includes over 400 names of mushrooms, which are used in the Serbian language to name different species, genera, and families of mushrooms. The names of mushrooms belong to a specific, terminological lexical fund, therefore the lexicographic presentation of that type of lexicon differs concerning to the lexicographic presentation of the lexicon which belongs to the general lexical fund. The elements of the lexicographic article of lexical units of the mycological terminology were observed in dictionaries by the comparative method: determinant (determinative word and grammatical information: prosodic and morphological), qualifiers, lexicographic definition, confirmations or examples of use with sources and established expressions. Special attention is paid to the semantic definition and the way of presenting the name of mushrooms. Inconsistencies and errors in lexicographic presentation are also pointed out.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика
T1  - Lexicographic Presentation of the Names of Mushrooms in Descriptive Dictionaries of the Serbian Language
SP  - 355
EP  - 373
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматрају лексикографски поступци у обради назива гљива у дескриптивним речницима савременог српског језика (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). Ексцерпирана лексичка грађа броји преко 400 једночланих и вишечланих назива гљива, којима се у српском језику именују различите врсте и поједини родови и породице виших гљива (макромицета). Миконими односно називи гљива припадају специфичном, терминолошком лексичком фонду, самим тим се и лексикографска обрада те врсте лексике разликује у односу на лексикографску обраду лексике која припада општем лексичком фонду. Компаративном методом посматрани су у речницима елементи лексикографског чланка лексичких јединица миколошког терминосистема: одредница (одредничка реч и граматичке информације: прозодијске и морфолошке), квалификатори, лексикографска дефиниција, потврде односно примери употребе с изворима и устаљени изрази. Посебна пажња посвећена је семантичком дефинисању и начину представљања назива гљива. Указује се и на недоследности и омашке у лексикографској обради., The paper analyzes lexicographic procedures in the presentation of mushroom names in descriptive dictionaries of the modern Serbian language (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). The excerpted lexical material includes over 400 names of mushrooms, which are used in the Serbian language to name different species, genera, and families of mushrooms. The names of mushrooms belong to a specific, terminological lexical fund, therefore the lexicographic presentation of that type of lexicon differs concerning to the lexicographic presentation of the lexicon which belongs to the general lexical fund. The elements of the lexicographic article of lexical units of the mycological terminology were observed in dictionaries by the comparative method: determinant (determinative word and grammatical information: prosodic and morphological), qualifiers, lexicographic definition, confirmations or examples of use with sources and established expressions. Special attention is paid to the semantic definition and the way of presenting the name of mushrooms. Inconsistencies and errors in lexicographic presentation are also pointed out.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика, Lexicographic Presentation of the Names of Mushrooms in Descriptive Dictionaries of the Serbian Language",
pages = "355-373",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2022). Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 27, 355-373.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142

Јанковић ЈД. Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика. in Српски језик. 2022;27:355-373.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142 .

Јанковић, Јелена Д., "Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика" in Српски језик, 27 (2022):355-373,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14143
AB  - У првом делу рада, служећи се синтетичком методом, дат је преглед досадашњих лингвистичких истраживања миконима (назива гљива) у словенским језицима, док је други део рада посвећен општим називима за гљиве кроз сагледавање досадашњих резултата у
проучавању миконима српског језика и њихово повезивање са општим називима гљива у осталим словенским језицима. На основу доступних дијалектолошких извора, лексикографских и етимолошких података, разматрају се општи називи гљива у српским народним говорима: гљива, печурка, губа и бабушка.
AB  - Taking a synthetic approach, the author of this paper presents an overview of previous linguistic research on mushroom names in Slavic languages. The second part of the paper is devoted to Serbian words for fungi in comparison with other names in Slavic languages. Based on the available dialectological sources, lexicographic and etymological data, the general names for fungi in Serbian vernaculars are considered: gljiva, pečurka, guba, and babuška.
PB  - Maribor : Univerza v Mariboru, Filozofska fakulteta
T2  - Slavistična prepletanja
T1  - Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива)
T1  - Previous Achievements of Linguistic Slavic Studies in the Research of Mushroom Names
SP  - 127
EP  - 143
VL  - 3
DO  - 10.18690/um.ff.6.2022
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2022",
abstract = "У првом делу рада, служећи се синтетичком методом, дат је преглед досадашњих лингвистичких истраживања миконима (назива гљива) у словенским језицима, док је други део рада посвећен општим називима за гљиве кроз сагледавање досадашњих резултата у
проучавању миконима српског језика и њихово повезивање са општим називима гљива у осталим словенским језицима. На основу доступних дијалектолошких извора, лексикографских и етимолошких података, разматрају се општи називи гљива у српским народним говорима: гљива, печурка, губа и бабушка., Taking a synthetic approach, the author of this paper presents an overview of previous linguistic research on mushroom names in Slavic languages. The second part of the paper is devoted to Serbian words for fungi in comparison with other names in Slavic languages. Based on the available dialectological sources, lexicographic and etymological data, the general names for fungi in Serbian vernaculars are considered: gljiva, pečurka, guba, and babuška.",
publisher = "Maribor : Univerza v Mariboru, Filozofska fakulteta",
journal = "Slavistična prepletanja",
booktitle = "Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива), Previous Achievements of Linguistic Slavic Studies in the Research of Mushroom Names",
pages = "127-143",
volume = "3",
doi = "10.18690/um.ff.6.2022",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143"
}

Јанковић, Ј.. (2022). Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива). in Slavistična prepletanja
Maribor : Univerza v Mariboru, Filozofska fakulteta., 3, 127-143.
https://doi.org/10.18690/um.ff.6.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143

Јанковић Ј. Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива). in Slavistična prepletanja. 2022;3:127-143.
doi:10.18690/um.ff.6.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143 .

Јанковић, Јелена, "Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива)" in Slavistična prepletanja, 3 (2022):127-143,
https://doi.org/10.18690/um.ff.6.2022 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена Драгослав
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14141
AB  - This article provides an overview of Serbian linguistic terms for naming lexemes borrowed from Slavic languages. The terms were extracted from the reference linguistic sources in which they are mentioned, such as encyclopedic dictionaries of the linguistic terminology of the Serbian language
and the latest Правопис српскога језика [Orthographic Rules of the Serbian Language], and from previous Serbian literature, such as monographs, studies and articles by various Serbian linguists. Considering the entire extracted material, the study notes terminological problems concerning the variance and inconsistency of linguistic terms in this area. It also makes a comparison with linguistic terms in other Slavic languages, based on the material from the Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology and the Slavic Bibliographic Database iSybislaw.
AB  - Niniejszy artykuł przedstawia serbskie terminy językoznawcze określające leksemy zapożyczone z języków słowiańskich. Omawiane terminy pochodzą ze źródeł językoznawczych, w których się pojawiają, takich jak encyklopedyczne słowniki serbskiej terminologii językoznawczej czy najnowszy Правопис српскога језика [Zasady ortograficzne języka serbskiego], oraz z serbskiej literatury przedmiotu, np. monografii, studiów i artykułów serbskich językoznawców. W odniesieniu do całości analizowanego materiału, opracowanie zwraca uwagę na problemy terminologiczne związane z wariantywnością i niespójnością terminów językoznawczych w tym zakresie. Dokonuje również porównania z terminami w innych językach słowiańskich na podstawie materiału ze słownika pod redakcją Aloisa Jedlički (Slovník slovanské lingvistické terminologie / Словарь славянской лингвистической терминологии / Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology) oraz bibliograficznej bazy danych iSybislaw.
PB  - Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk
T2  - Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej
T1  - Варијантност лингвистичке терминологије у србистици код именовања лексике преузете из словенских језика
T1  - Variance of Serbian Linguistic Terms for Naming Lexemes Borrowed from Slavic Languages
T1  - Wariantywność serbskich terminów językoznawczych na określenie leksemów zapożyczonych z języków słowiańskich
VL  - 56
DO  - 10.11649/sfps.2453
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14141
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена Драгослав",
year = "2021",
abstract = "This article provides an overview of Serbian linguistic terms for naming lexemes borrowed from Slavic languages. The terms were extracted from the reference linguistic sources in which they are mentioned, such as encyclopedic dictionaries of the linguistic terminology of the Serbian language
and the latest Правопис српскога језика [Orthographic Rules of the Serbian Language], and from previous Serbian literature, such as monographs, studies and articles by various Serbian linguists. Considering the entire extracted material, the study notes terminological problems concerning the variance and inconsistency of linguistic terms in this area. It also makes a comparison with linguistic terms in other Slavic languages, based on the material from the Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology and the Slavic Bibliographic Database iSybislaw., Niniejszy artykuł przedstawia serbskie terminy językoznawcze określające leksemy zapożyczone z języków słowiańskich. Omawiane terminy pochodzą ze źródeł językoznawczych, w których się pojawiają, takich jak encyklopedyczne słowniki serbskiej terminologii językoznawczej czy najnowszy Правопис српскога језика [Zasady ortograficzne języka serbskiego], oraz z serbskiej literatury przedmiotu, np. monografii, studiów i artykułów serbskich językoznawców. W odniesieniu do całości analizowanego materiału, opracowanie zwraca uwagę na problemy terminologiczne związane z wariantywnością i niespójnością terminów językoznawczych w tym zakresie. Dokonuje również porównania z terminami w innych językach słowiańskich na podstawie materiału ze słownika pod redakcją Aloisa Jedlički (Slovník slovanské lingvistické terminologie / Словарь славянской лингвистической терминологии / Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology) oraz bibliograficznej bazy danych iSybislaw.",
publisher = "Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk",
journal = "Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej",
title = "Варијантност лингвистичке терминологије у србистици код именовања лексике преузете из словенских језика, Variance of Serbian Linguistic Terms for Naming Lexemes Borrowed from Slavic Languages, Wariantywność serbskich terminów językoznawczych na określenie leksemów zapożyczonych z języków słowiańskich",
volume = "56",
doi = "10.11649/sfps.2453",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14141"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2021). Варијантност лингвистичке терминологије у србистици код именовања лексике преузете из словенских језика. in Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej
Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk., 56.
https://doi.org/10.11649/sfps.2453
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14141

Јанковић ЈД. Варијантност лингвистичке терминологије у србистици код именовања лексике преузете из словенских језика. in Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej. 2021;56.
doi:10.11649/sfps.2453
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14141 .

Јанковић, Јелена Драгослав, "Варијантност лингвистичке терминологије у србистици код именовања лексике преузете из словенских језика" in Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej, 56 (2021),
https://doi.org/10.11649/sfps.2453 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14141 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13475
AB  - Рад се заснива на истраживању миколошке лексике српског језика, ексцерпиране из дескриптивних и дијалекатских речника српског језика. На основу спроведене анализе преко 480 једночланих и вишечланих народних назива, којима се именују различите врсте печурака и, у мањем броју, поједини родови и породице печурака, разматра се идеја стварања будућег миколошког речника, који би по својој структури спадао у ред терминолошких, и дају се оквирне смернице и принципи његове израде.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема: зборник научних радова
T1  - Миколошка лексика српског језика – од лингвистичког истраживања до речника
SP  - 1097
EP  - 1118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13475
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2021",
abstract = "Рад се заснива на истраживању миколошке лексике српског језика, ексцерпиране из дескриптивних и дијалекатских речника српског језика. На основу спроведене анализе преко 480 једночланих и вишечланих народних назива, којима се именују различите врсте печурака и, у мањем броју, поједини родови и породице печурака, разматра се идеја стварања будућег миколошког речника, који би по својој структури спадао у ред терминолошких, и дају се оквирне смернице и принципи његове израде.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема: зборник научних радова",
booktitle = "Миколошка лексика српског језика – од лингвистичког истраживања до речника",
pages = "1097-1118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13475"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2021). Миколошка лексика српског језика – од лингвистичког истраживања до речника. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема: зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 1097-1118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13475

Јанковић ЈД. Миколошка лексика српског језика – од лингвистичког истраживања до речника. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема: зборник научних радова. 2021;:1097-1118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13475 .

Јанковић, Јелена Д., "Миколошка лексика српског језика – од лингвистичког истраживања до речника" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема: зборник научних радова (2021):1097-1118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13475 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11979
AB  - L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation).
AB  - У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике
T1  - Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique
SP  - 255
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д. and Јуришић, Марина С.",
year = "2020",
abstract = "L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation)., У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике, Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique",
pages = "255-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979"
}

Јанковић, Ј. Д.,& Јуришић, М. С.. (2020). Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979

Јанковић ЈД, Јуришић МС. Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора. 2020;:255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

Јанковић, Јелена Д., Јуришић, Марина С., "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике" in На темељима  народних говора (2020):255-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10267
AB  - В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр.
AB  - У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Називи за печурке у српским народним говорима
T1  - Названия для гриба в сербских народных говорах
SP  - 429
EP  - 439
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267
ER  - 

@article{
author = "Јуришић, Марина С. and Јанковић, Јелена Д.",
year = "2019",
abstract = "В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр., У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Називи за печурке у српским народним говорима, Названия для гриба в сербских народных говорах",
pages = "429-439",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267"
}

Јуришић, М. С.,& Јанковић, Ј. Д.. (2019). Називи за печурке у српским народним говорима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 429-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267

Јуришић МС, Јанковић ЈД. Називи за печурке у српским народним говорима. in Наш језик. 2019;50(2):429-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267 .

Јуришић, Марина С., Јанковић, Јелена Д., "Називи за печурке у српским народним говорима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):429-439,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9501
AB  - Матица српска је у оквиру пројекта Речник славеносрпског језика почетком 2017. године објавила Огледну
свеску истоименог речника. Конципираном као потпуни речник, у његовом саставу нашле су се домаће
речи и речи страног порекла, а пре свега славенизми – специфичан лексички слој који представља значајан
елемент књижевног језика славеносрпског периода. Бројност те лексике у Огледној свесци огледа се у
чињеници да је из корпуса од око 1000 обрађених лексема ексцерпиран укупно 451 славенизам. Аутори
речника су под славенизмима подразумевали све форме које припадају српскословенској, рускословенској,
заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и хибридне творевине, те су сходно томе оне
означене етимолошким квалификатором слав. Како су тиме под појмом славенизма подведене лексеме раз-
личитог порекла, у раду се оне разматрају са лексикографског и етимолошког становишта. Циљ рада је да
се сагледавањем и поређењем те лексике у другим лексикографским делима (РСАНУ, РМС и Стијовићевом
речнику Славенизми у Његошевим песничким делима) прикаже њихова квалификација у речницима, а да се
на примеру изабраних славенизама утврди њихово порекло.
AB  - At the beginning of 2017, Matica Srpska published the Dictionary of the Slavo-Serbian Language (Pilot Issue).
Designed as a complete dictionary, it consists of Serbian and foreign words, and above all, Slavicisms - a specific
lexical layer that represents a significant element of the literary language of the Slavonic period. The number of
this lexicon is reflected in their number in the Pilot Issue, in which out of about 1000 lexemes 451 Slavicisms were
excerpted. The authors of the dictionary included all the forms belonging to the Serbian Church Slavonic, Russian
Church Slavonic, Church Slavonic as the common liturgical language of the Serbian and Russian churches and
Russian lexicon, including hybrid words. They were accordingly labeled with the etymological determinant slav.
Since the Slavicisms have different origins, in this paper they have been considered from the lexical and etymological
point of view. The aim of this paper is to show their marking in vocabularies by examining and comparing
this lexicon in other lexicographic editions (RSANU, RMS and Stijović Slavicisms in Njegoš’s poetic works), as
well as to determine their origin on the example of the selected Slavicisms.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
T1  - Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика
T1  - Slavicisms in the Pilot Issue of the Dictionary of the Slavo-Serbian Language
SP  - 341
EP  - 355
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2019",
abstract = "Матица српска је у оквиру пројекта Речник славеносрпског језика почетком 2017. године објавила Огледну
свеску истоименог речника. Конципираном као потпуни речник, у његовом саставу нашле су се домаће
речи и речи страног порекла, а пре свега славенизми – специфичан лексички слој који представља значајан
елемент књижевног језика славеносрпског периода. Бројност те лексике у Огледној свесци огледа се у
чињеници да је из корпуса од око 1000 обрађених лексема ексцерпиран укупно 451 славенизам. Аутори
речника су под славенизмима подразумевали све форме које припадају српскословенској, рускословенској,
заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и хибридне творевине, те су сходно томе оне
означене етимолошким квалификатором слав. Како су тиме под појмом славенизма подведене лексеме раз-
личитог порекла, у раду се оне разматрају са лексикографског и етимолошког становишта. Циљ рада је да
се сагледавањем и поређењем те лексике у другим лексикографским делима (РСАНУ, РМС и Стијовићевом
речнику Славенизми у Његошевим песничким делима) прикаже њихова квалификација у речницима, а да се
на примеру изабраних славенизама утврди њихово порекло., At the beginning of 2017, Matica Srpska published the Dictionary of the Slavo-Serbian Language (Pilot Issue).
Designed as a complete dictionary, it consists of Serbian and foreign words, and above all, Slavicisms - a specific
lexical layer that represents a significant element of the literary language of the Slavonic period. The number of
this lexicon is reflected in their number in the Pilot Issue, in which out of about 1000 lexemes 451 Slavicisms were
excerpted. The authors of the dictionary included all the forms belonging to the Serbian Church Slavonic, Russian
Church Slavonic, Church Slavonic as the common liturgical language of the Serbian and Russian churches and
Russian lexicon, including hybrid words. They were accordingly labeled with the etymological determinant slav.
Since the Slavicisms have different origins, in this paper they have been considered from the lexical and etymological
point of view. The aim of this paper is to show their marking in vocabularies by examining and comparing
this lexicon in other lexicographic editions (RSANU, RMS and Stijović Slavicisms in Njegoš’s poetic works), as
well as to determine their origin on the example of the selected Slavicisms.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1",
booktitle = "Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика, Slavicisms in the Pilot Issue of the Dictionary of the Slavo-Serbian Language",
pages = "341-355",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501"
}

Јанковић, Ј.. (2019). Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
Нови Сад : Филозофски факултет., 341-355.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501

Јанковић Ј. Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1. 2019;:341-355.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501 .

Јанковић, Јелена, "Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика" in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1 (2019):341-355,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12597
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас = Сербская лексикография от Вука до современности, Каталог изложбе = Каталог выставки
T1  - Митолошки и фолклорни речници
T1  - Мифологические и фольклорные словари
SP  - 315
EP  - 327
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12597
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2018",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас = Сербская лексикография от Вука до современности, Каталог изложбе = Каталог выставки",
booktitle = "Митолошки и фолклорни речници, Мифологические и фольклорные словари",
pages = "315-327",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12597"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2018). Митолошки и фолклорни речници. in Српска лексикографија од Вука до данас = Сербская лексикография от Вука до современности, Каталог изложбе = Каталог выставки
Београд : Српска академија наука и уметности., 315-327.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12597

Јанковић ЈД. Митолошки и фолклорни речници. in Српска лексикографија од Вука до данас = Сербская лексикография от Вука до современности, Каталог изложбе = Каталог выставки. 2018;:315-327.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12597 .

Јанковић, Јелена Д., "Митолошки и фолклорни речници" in Српска лексикографија од Вука до данас = Сербская лексикография от Вука до современности, Каталог изложбе = Каталог выставки (2018):315-327,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12597 .

TY  - THES
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2017
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=5489
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:16881/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=49655567
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/9029
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4524
AB  - Предмет дисертације су етимолошки подаци који се налазе у чланцимаобјављеним у лингвистичком часопису „Наш језик“ у временском распону од1932/1933. до 2013. године. Међу његовим корицама су се, у складу с програмомчасописа, нашли радови посвећени изучавању и нормирању српског (ранијесрпско-хрватског) књижевног језика, решавању питања језичке културе, неговањуте културе и усмеравању правца њеног даљег развитка. Иако је у „Нашем језику“објављен мањи број етимолошких студија, часопис се показао као богат изворетимолошких података, а под тим подразумевамо сваку информацију која се тичепорекла, развоја и/или историје одређене речи, израза или синтаксичкеконструкције...
AB  - The subject of this dissertation is the etymological information found in thepapers published in the linguistic journal Naš jezik from 1932/1933 to 2013. Inaccordance with the journal program, the papers published in these volumes are dealingwith topics such as study and standardization of the Serbian (formerly Serbo-Croatian)literary language; they are also addressing various language culture issues, fosteringlanguage culture as well as steering the direction of its further development. Eventhough only a smaller number of etymological studies have been published in thejournal Naš jezik, it has proven to be a rich source of etymological information, and bythat, we mean any information concerning origin, development, and/or history of aspecific word, phrase or syntactic construction...
PB  - Универзитет у Београду, Филолошки факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Етимологија у часопису "Наш језик"
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524
ER  - 

@phdthesis{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2017",
abstract = "Предмет дисертације су етимолошки подаци који се налазе у чланцимаобјављеним у лингвистичком часопису „Наш језик“ у временском распону од1932/1933. до 2013. године. Међу његовим корицама су се, у складу с програмомчасописа, нашли радови посвећени изучавању и нормирању српског (ранијесрпско-хрватског) књижевног језика, решавању питања језичке културе, неговањуте културе и усмеравању правца њеног даљег развитка. Иако је у „Нашем језику“објављен мањи број етимолошких студија, часопис се показао као богат изворетимолошких података, а под тим подразумевамо сваку информацију која се тичепорекла, развоја и/или историје одређене речи, израза или синтаксичкеконструкције..., The subject of this dissertation is the etymological information found in thepapers published in the linguistic journal Naš jezik from 1932/1933 to 2013. Inaccordance with the journal program, the papers published in these volumes are dealingwith topics such as study and standardization of the Serbian (formerly Serbo-Croatian)literary language; they are also addressing various language culture issues, fosteringlanguage culture as well as steering the direction of its further development. Eventhough only a smaller number of etymological studies have been published in thejournal Naš jezik, it has proven to be a rich source of etymological information, and bythat, we mean any information concerning origin, development, and/or history of aspecific word, phrase or syntactic construction...",
publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Етимологија у часопису "Наш језик"",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2017). Етимологија у часопису "Наш језик". in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524

Јанковић ЈД. Етимологија у часопису "Наш језик". in Универзитет у Београду. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524 .

Јанковић, Јелена Д., "Етимологија у часопису "Наш језик"" in Универзитет у Београду (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12604
AB  - „Petka“ (Friday) – the personification of day  
Friday is linked to numerous and diverse customs and beliefs in Serbia and the Balkans as well as in other Slavic countries. The aim of this paper is to explain the personification of that day and describe when and how it is celebrated in a folk calendar on the territory of Serbia and elsewhere in the Balkans.
PB  - Скопје : Институт за фолклор Марко Цепенков
PB  - Poznan : Instytut Filologii Słowiańskiej UAM
T2  - Балканскиот фолклор како интеркултурен код II = Bałkański folklor jako kod interkulturowy II
T1  - Персонификација петка
T1  - „Petka“ (Friday) – The Personification of Day
SP  - 235
EP  - 250
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12604
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2015",
abstract = "„Petka“ (Friday) – the personification of day  
Friday is linked to numerous and diverse customs and beliefs in Serbia and the Balkans as well as in other Slavic countries. The aim of this paper is to explain the personification of that day and describe when and how it is celebrated in a folk calendar on the territory of Serbia and elsewhere in the Balkans.",
publisher = "Скопје : Институт за фолклор Марко Цепенков, Poznan : Instytut Filologii Słowiańskiej UAM",
journal = "Балканскиот фолклор како интеркултурен код II = Bałkański folklor jako kod interkulturowy II",
title = "Персонификација петка, „Petka“ (Friday) – The Personification of Day",
pages = "235-250",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12604"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2015). Персонификација петка. in Балканскиот фолклор како интеркултурен код II = Bałkański folklor jako kod interkulturowy II
Скопје : Институт за фолклор Марко Цепенков., 235-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12604

Јанковић ЈД. Персонификација петка. in Балканскиот фолклор како интеркултурен код II = Bałkański folklor jako kod interkulturowy II. 2015;:235-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12604 .

Јанковић, Јелена Д., "Персонификација петка" in Балканскиот фолклор како интеркултурен код II = Bałkański folklor jako kod interkulturowy II (2015):235-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12604 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14140
AB  - Аdjective blag is reconstructed as a PSl. adjective *bolgъ „good, gentle” and it has an extensive lexical family in Serbian. One of the meanings of the adjective blag is „containing fats”, so in our work, we focus on a more detailed description of this semantic shift „good” > „containing fats”. The object of our research is a semantic and formative analysis of words: blag, blažan „id.”, blažiti „to eat fat meals”, blagovati „to eat (dinner); to enjoy”, blago „treasure; property; livestock” and special attention is devoted to the lexicon and expressions related to the Serbian folk calendar.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Konteksti
T1  - О придеву благ „мрсан“ у српском језику
T1  - The adjective blag in meaning “greasy” in the Serbian Language
SP  - 165
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14140
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2014",
abstract = "Аdjective blag is reconstructed as a PSl. adjective *bolgъ „good, gentle” and it has an extensive lexical family in Serbian. One of the meanings of the adjective blag is „containing fats”, so in our work, we focus on a more detailed description of this semantic shift „good” > „containing fats”. The object of our research is a semantic and formative analysis of words: blag, blažan „id.”, blažiti „to eat fat meals”, blagovati „to eat (dinner); to enjoy”, blago „treasure; property; livestock” and special attention is devoted to the lexicon and expressions related to the Serbian folk calendar.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Konteksti",
booktitle = "О придеву благ „мрсан“ у српском језику, The adjective blag in meaning “greasy” in the Serbian Language",
pages = "165-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14140"
}

Јанковић, Ј.. (2014). О придеву благ „мрсан“ у српском језику. in Konteksti
Novi Sad : Filozofski fakultet., 165-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14140

Јанковић Ј. О придеву благ „мрсан“ у српском језику. in Konteksti. 2014;:165-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14140 .

Јанковић, Јелена, "О придеву благ „мрсан“ у српском језику" in Konteksti (2014):165-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14140 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14138
AB  - Међу бројним називима за јединице српског годишњег календара, има таквих који поједине дане и седмице означавају по бојама: белој, зеленој, црвеној и црној. Задатак овог рада јесте да се наброје сви ти називи из српских етнографских извора и установе главни мотиви за њихов настанак. На крају рада дата је табела у којој су хронолошки, по бојама разврстани називи.
AB  - Among the numerous names for the units of the Serbian calendar, some designate colors to specific days and weeks: white, green, red, and black (there are no recorded names with the attributes yellow or blue). This paper aims to list all such designations from Serbian ethnographic sources and determine their origin's primary motivations. "The colored days" are concentrated in the period including Christmas and Carnival, as well as the early, mid-, and late spring (from Christmas to the feast of Saints Peter and Paul) and possess special meaning and content. White is the most often represented color of the folklore calendar, instead of red and black, which display significantly unequivocal definitions. Finally, the paper contains an appendix – a table of chronological designations listed by color.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Време, вакат, земан: аспекти времена у фолклору, Зборник радова, Библиотека Српско усмено стваралаштво
T1  - Боје као обележје времена у српском народном календару
T1  - Colors as temporal markers in the Serbian folklore calendar
SP  - 87
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14138
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2013",
abstract = "Међу бројним називима за јединице српског годишњег календара, има таквих који поједине дане и седмице означавају по бојама: белој, зеленој, црвеној и црној. Задатак овог рада јесте да се наброје сви ти називи из српских етнографских извора и установе главни мотиви за њихов настанак. На крају рада дата је табела у којој су хронолошки, по бојама разврстани називи., Among the numerous names for the units of the Serbian calendar, some designate colors to specific days and weeks: white, green, red, and black (there are no recorded names with the attributes yellow or blue). This paper aims to list all such designations from Serbian ethnographic sources and determine their origin's primary motivations. "The colored days" are concentrated in the period including Christmas and Carnival, as well as the early, mid-, and late spring (from Christmas to the feast of Saints Peter and Paul) and possess special meaning and content. White is the most often represented color of the folklore calendar, instead of red and black, which display significantly unequivocal definitions. Finally, the paper contains an appendix – a table of chronological designations listed by color.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Време, вакат, земан: аспекти времена у фолклору, Зборник радова, Библиотека Српско усмено стваралаштво",
booktitle = "Боје као обележје времена у српском народном календару, Colors as temporal markers in the Serbian folklore calendar",
pages = "87-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14138"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2013). Боје као обележје времена у српском народном календару. in Време, вакат, земан: аспекти времена у фолклору, Зборник радова, Библиотека Српско усмено стваралаштво
Београд : Институт за књижевност и уметност., 87-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14138

Јанковић ЈД. Боје као обележје времена у српском народном календару. in Време, вакат, земан: аспекти времена у фолклору, Зборник радова, Библиотека Српско усмено стваралаштво. 2013;:87-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14138 .

Јанковић, Јелена Д., "Боје као обележје времена у српском народном календару" in Време, вакат, земан: аспекти времена у фолклору, Зборник радова, Библиотека Српско усмено стваралаштво (2013):87-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14138 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14139
AB  - Међу бројним називима за јединице годишњег календара у српској народној култури, има таквих који поједине дане и седмице означавају по бојама: белој, зеленој, црвеној и црној. Задатак овог рада јесте да се прикупе сви ти називи из српских етнографских извора, да се опише основни садржај тих дана и седмица и тако установе главни мотиви за настанак разматраних назива. Поредећи српску грађу са словенском културном баштином, показаћемо у којој мери се преклапа и подудара односно разликује, како у именовању наведених дана и седмица, тако и по обичајима и веровањима код разних словенских народа. Испоставља се да упркос садашњој географској раздвојености постоје међусобна подударања која одражавају историјске везе и дубоко укорењене митолошке представе старих Словена.
AB  - Among many names for days and weeks in the Serbian folk calendar, some are marked by colors: white, green, red, and black. This paper aims to collect all these names from Serbian ethnographic sources, describe the primary content of those days and weeks, and establish the primary motivations for developing discussed terms. Comparing Serbian corpus with the Slavic cultural heritage, we will show how nominations of these days and weeks, as well as customs and beliefs, overlap and coincide or distinguish with the various Slavic peoples. Despite the current geographical distance, there is a mutual match that reflects historical ties and mythological representations of old Slavs.
PB  - Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду
T2  - Култура : у потрази за новом парадигмом, Тематски зборник, Књ. 1
T1  - Називи дана и седмица по бојама у српском народном календару – словенски контекст
T1  - Color names of days and weeks in the Serbian folk calendar - Slavic context
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14139
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2013",
abstract = "Међу бројним називима за јединице годишњег календара у српској народној култури, има таквих који поједине дане и седмице означавају по бојама: белој, зеленој, црвеној и црној. Задатак овог рада јесте да се прикупе сви ти називи из српских етнографских извора, да се опише основни садржај тих дана и седмица и тако установе главни мотиви за настанак разматраних назива. Поредећи српску грађу са словенском културном баштином, показаћемо у којој мери се преклапа и подудара односно разликује, како у именовању наведених дана и седмица, тако и по обичајима и веровањима код разних словенских народа. Испоставља се да упркос садашњој географској раздвојености постоје међусобна подударања која одражавају историјске везе и дубоко укорењене митолошке представе старих Словена., Among many names for days and weeks in the Serbian folk calendar, some are marked by colors: white, green, red, and black. This paper aims to collect all these names from Serbian ethnographic sources, describe the primary content of those days and weeks, and establish the primary motivations for developing discussed terms. Comparing Serbian corpus with the Slavic cultural heritage, we will show how nominations of these days and weeks, as well as customs and beliefs, overlap and coincide or distinguish with the various Slavic peoples. Despite the current geographical distance, there is a mutual match that reflects historical ties and mythological representations of old Slavs.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду",
journal = "Култура : у потрази за новом парадигмом, Тематски зборник, Књ. 1",
booktitle = "Називи дана и седмица по бојама у српском народном календару – словенски контекст, Color names of days and weeks in the Serbian folk calendar - Slavic context",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14139"
}

Јанковић, Ј.. (2013). Називи дана и седмица по бојама у српском народном календару – словенски контекст. in Култура : у потрази за новом парадигмом, Тематски зборник, Књ. 1
Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14139

Јанковић Ј. Називи дана и седмица по бојама у српском народном календару – словенски контекст. in Култура : у потрази за новом парадигмом, Тематски зборник, Књ. 1. 2013;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14139 .

Јанковић, Јелена, "Називи дана и седмица по бојама у српском народном календару – словенски контекст" in Култура : у потрази за новом парадигмом, Тематски зборник, Књ. 1 (2013),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14139 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12244
AB  - У раду су анализиране фразеолошке јединице са лексемом језик / język, ексцерпиранe
из 14 дескриптивних и фразеолошких речника српског и пољског језика. Задатак овога
рада јесте да се контрастивном анализом фразеолошких јединица са лексемом језик / język
истакну сличности и разлике у њиховој лексикографској обради у наведеним речницима.
При анализи, у фокусу пажње је опис саставних делова одредница. Прво је описан изглед
самих одредница језик / język у речницима, затим изложени су критеријуми по којима се
одређивало место обраде фразеолошких јединица у речницима и на крају представљено
је како су те фразеолошке јединице обрађене у речницима.
AB  - This paper analyzes the phraseological units with lexemes језик / język. The corpus was excerpted
from 14 descriptive and phraseological dictionaries of Serbian and Polish languages. The aim of this paper is
to point out similarities and differences in the lexicographic processing of phraseological units in these dictionaries.
In the analysis, our aim is to describe component parts of selected entries and lexicographic tools
for the modeling of these phraseological units. Finally the paper presents two tables.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
T1  - Лексикографска обрада фразеолошких јединица са лексемом језик / język у дескриптивним и фразеолошким речницима српског и пољског језика
T1  - Lexicographic Processing of Phraseological Units with Lexemes Језик / Język in Descriptive and Phraseological Dictionaries of Serbian and Polish Language
SP  - 195
EP  - 213
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12244
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2013",
abstract = "У раду су анализиране фразеолошке јединице са лексемом језик / język, ексцерпиранe
из 14 дескриптивних и фразеолошких речника српског и пољског језика. Задатак овога
рада јесте да се контрастивном анализом фразеолошких јединица са лексемом језик / język
истакну сличности и разлике у њиховој лексикографској обради у наведеним речницима.
При анализи, у фокусу пажње је опис саставних делова одредница. Прво је описан изглед
самих одредница језик / język у речницима, затим изложени су критеријуми по којима се
одређивало место обраде фразеолошких јединица у речницима и на крају представљено
је како су те фразеолошке јединице обрађене у речницима., This paper analyzes the phraseological units with lexemes језик / język. The corpus was excerpted
from 14 descriptive and phraseological dictionaries of Serbian and Polish languages. The aim of this paper is
to point out similarities and differences in the lexicographic processing of phraseological units in these dictionaries.
In the analysis, our aim is to describe component parts of selected entries and lexicographic tools
for the modeling of these phraseological units. Finally the paper presents two tables.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1",
title = "Лексикографска обрада фразеолошких јединица са лексемом језик / język у дескриптивним и фразеолошким речницима српског и пољског језика, Lexicographic Processing of Phraseological Units with Lexemes Језик / Język in Descriptive and Phraseological Dictionaries of Serbian and Polish Language",
pages = "195-213",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12244"
}

Јанковић, Ј.. (2013). Лексикографска обрада фразеолошких јединица са лексемом језик / język у дескриптивним и фразеолошким речницима српског и пољског језика. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12244

Јанковић Ј. Лексикографска обрада фразеолошких јединица са лексемом језик / język у дескриптивним и фразеолошким речницима српског и пољског језика. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1. 2013;:195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12244 .

Јанковић, Јелена, "Лексикографска обрада фразеолошких јединица са лексемом језик / język у дескриптивним и фразеолошким речницима српског и пољског језика" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1 (2013):195-213,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12244 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14123
AB  - У раду је спроведена етимолошка, творбена и семантичка анализа назива за боје у источнохерцеговачком дијалекту штокавског наречја. Наведена је специфично дијалекатска и покрајинска лексика, која је ексцерпирана из речника са великог броја репрезентативних пунктова овог веома широког географског терена.
This paper conducted an etymological, formative, and semantic analysis of the names of colors in the Easthercegovinian dialect of the Stokavian dialect. A specific dialectal and provincial vocabulary was excerpted from the dictionaries with many representative points of a vast geographical terrain. We divided this lexicon by its origin and singled it into several units.
AB  - This paper conducted etymological, formative and semantic analysis of the names of colors in Easthercegovinian dialect of Stokavian dialect. A specific dialectal and provincial vocabulary was excerpted from the dictionaries with a large number of representative points of a very wide geographical terrain. We divided this lexicon by their origin and singled out it in a several units.
PB  - Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T2  - Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори
T1  - Називи за боје у источнохерцеговачком дијалекту
VL  - II/3, 197–209
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14123
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2012",
abstract = "У раду је спроведена етимолошка, творбена и семантичка анализа назива за боје у источнохерцеговачком дијалекту штокавског наречја. Наведена је специфично дијалекатска и покрајинска лексика, која је ексцерпирана из речника са великог броја репрезентативних пунктова овог веома широког географског терена.
This paper conducted an etymological, formative, and semantic analysis of the names of colors in the Easthercegovinian dialect of the Stokavian dialect. A specific dialectal and provincial vocabulary was excerpted from the dictionaries with many representative points of a vast geographical terrain. We divided this lexicon by its origin and singled it into several units., This paper conducted etymological, formative and semantic analysis of the names of colors in Easthercegovinian dialect of Stokavian dialect. A specific dialectal and provincial vocabulary was excerpted from the dictionaries with a large number of representative points of a very wide geographical terrain. We divided this lexicon by their origin and singled out it in a several units.",
publisher = "Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
journal = "Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори",
title = "Називи за боје у источнохерцеговачком дијалекту",
volume = "II/3, 197–209",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14123"
}

Јанковић, Ј.. (2012). Називи за боје у источнохерцеговачком дијалекту. in Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори
Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори., II/3, 197–209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14123

Јанковић Ј. Називи за боје у источнохерцеговачком дијалекту. in Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори. 2012;II/3, 197–209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14123 .

Јанковић, Јелена, "Називи за боје у источнохерцеговачком дијалекту" in Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, II/3, 197–209 (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14123 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Станић, Данијела
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14125
AB  - У раду су анализирани пејоративни називи за женска лица, ексцерпирани из десет свезака Речника српских говора Војводине. Грађа је класификована по семантичким обележјима, нпр. називи детерминисани физичким, психичким и моралним особинама, промискуитетним понашањем, као и по узрасном или породичном статусу. Приказана је скала експресивности, као и друге лексичко-семантичке специфичности. Пажња је, такође, усмерена на нормативну страну пејоративних назива, тј. употребу квалификатива у речнику, као што су пеј (пејоратив), аугм (аугментатив), подр (подругљиво значење), вулг (вулгарно), прен (пренесено) и ирон (иронично). Творбеном анализом су обухваћени продуктивни и нископродуктивни суфикси, којима се граде пејоративни називи за женска лица. Класификовани су по типу творбе и по врсти речи од којих су добијени такви називи (именице, придеви, глаголи), а уз поједине пејоративе утврђено је и порекло.
AB  - This paper analyzes the pejorative names for females, excerpted from ten volumes of the Dictionary of Serbian Vojvodina speech. Semantic features classify the material, e.g., Names determined by physical, mental, and moral characteristics, promiscuous behavior, age, and family status. It shows scale expressivity and other lexical-semantic peculiarities. Attention is also focused on the normative side of pejorative names. The composite analysis included productive and low productive suffixes and the origin also determined it.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору : Тематски зборник
T1  - Пејоративни називи за женска лица у српским говорима Војводине
T1  - Pejorative terms for women’s genders in the Serbian Vojvodina speech
SP  - 31
EP  - 44
VL  - I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14125
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена and Станић, Данијела",
year = "2012",
abstract = "У раду су анализирани пејоративни називи за женска лица, ексцерпирани из десет свезака Речника српских говора Војводине. Грађа је класификована по семантичким обележјима, нпр. називи детерминисани физичким, психичким и моралним особинама, промискуитетним понашањем, као и по узрасном или породичном статусу. Приказана је скала експресивности, као и друге лексичко-семантичке специфичности. Пажња је, такође, усмерена на нормативну страну пејоративних назива, тј. употребу квалификатива у речнику, као што су пеј (пејоратив), аугм (аугментатив), подр (подругљиво значење), вулг (вулгарно), прен (пренесено) и ирон (иронично). Творбеном анализом су обухваћени продуктивни и нископродуктивни суфикси, којима се граде пејоративни називи за женска лица. Класификовани су по типу творбе и по врсти речи од којих су добијени такви називи (именице, придеви, глаголи), а уз поједине пејоративе утврђено је и порекло., This paper analyzes the pejorative names for females, excerpted from ten volumes of the Dictionary of Serbian Vojvodina speech. Semantic features classify the material, e.g., Names determined by physical, mental, and moral characteristics, promiscuous behavior, age, and family status. It shows scale expressivity and other lexical-semantic peculiarities. Attention is also focused on the normative side of pejorative names. The composite analysis included productive and low productive suffixes and the origin also determined it.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору : Тематски зборник",
booktitle = "Пејоративни називи за женска лица у српским говорима Војводине, Pejorative terms for women’s genders in the Serbian Vojvodina speech",
pages = "31-44",
volume = "I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14125"
}

Јанковић, Ј.,& Станић, Д.. (2012). Пејоративни називи за женска лица у српским говорима Војводине. in Језици и културе у времену и простору : Тематски зборник
Нови Сад : Филозофски факултет., I, 31-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14125

Јанковић Ј, Станић Д. Пејоративни називи за женска лица у српским говорима Војводине. in Језици и културе у времену и простору : Тематски зборник. 2012;I:31-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14125 .

Јанковић, Јелена, Станић, Данијела, "Пејоративни називи за женска лица у српским говорима Војводине" in Језици и културе у времену и простору : Тематски зборник, I (2012):31-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14125 .

TY  - JOUR
AU  - Станић, Данијела
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8504
AB  - У раду је спроведена семантичка и творбена анализа придева који означавају боје
у источнохерцеговачком дијалекту штокавског наречја. Издвојена је специфично
дијалекатска и покрајинска лексика и побројани су различити типови назива са
покрајинском / дијалекатском формом. Посебна пажња посвећена је непроменљивим придевима.
AB  - This paper conducted semantic and formative analysis of the Adjectives of colors in
Eastherzegovinian dialect of Stokavian dialect. Specifically dialectal and provincial vocabulary
was singled out and was listed the different types of calls to the provincial/
dialectal form. Special attention was paid to unchangeable adjectives.
PB  - Sarajevo : Slavistički komitet
T2  - Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
T1  - Придеви који означавају боје у источнохерцеговачком дијалекту
T1  - The Adjectives of colors in Eastherzegovinian dialect
SP  - 203
EP  - 211
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8504
ER  - 

@article{
author = "Станић, Данијела and Јанковић, Јелена",
year = "2012",
abstract = "У раду је спроведена семантичка и творбена анализа придева који означавају боје
у источнохерцеговачком дијалекту штокавског наречја. Издвојена је специфично
дијалекатска и покрајинска лексика и побројани су различити типови назива са
покрајинском / дијалекатском формом. Посебна пажња посвећена је непроменљивим придевима., This paper conducted semantic and formative analysis of the Adjectives of colors in
Eastherzegovinian dialect of Stokavian dialect. Specifically dialectal and provincial vocabulary
was singled out and was listed the different types of calls to the provincial/
dialectal form. Special attention was paid to unchangeable adjectives.",
publisher = "Sarajevo : Slavistički komitet",
journal = "Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)",
title = "Придеви који означавају боје у источнохерцеговачком дијалекту, The Adjectives of colors in Eastherzegovinian dialect",
pages = "203-211",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8504"
}

Станић, Д.,& Јанковић, Ј.. (2012). Придеви који означавају боје у источнохерцеговачком дијалекту. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
Sarajevo : Slavistički komitet., 1, 203-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8504

Станић Д, Јанковић Ј. Придеви који означавају боје у источнохерцеговачком дијалекту. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1). 2012;1:203-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8504 .

Станић, Данијела, Јанковић, Јелена, "Придеви који означавају боје у источнохерцеговачком дијалекту" in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1), 1 (2012):203-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8504 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12234
AB  - У раду ће бити презентовани фитоними, који своје порекло воде од просте лексеме
бео у српском језику. Грађа je ексцерпирана из Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске и Ботаничког речника Симоновића. Циљ рада јесте представити и описати семантичку структуру датих ботаничких назива. Посматраћемо грађу са синхронијског становишта, међутим рад ћемо употпунити дијахронијским подацима по потреби. Ослонићемо се на досадашње радове и резултате из области фитолингвистике.
AB  - The paper deals with Serbian names for plants, which they take origin from a primery adjective beo
„white“. The aim of the paper is to present and describe the semantic structure of the given botanical names.
The majority of work is the lexical-semantic analysis of the listed material, which will be divided into six
sections: trees and bushes, plants with flowers and weed plants, grasses, Industrial plant, fungi and names
without a clear identification. In each part will be in alphabetical order listed Latin genus names and (or)
species of the plant and then there is a comment with all important information, for example: description
and purpose of the plant, other names relevant to our analysis, folk beliefs and customs, and finally, the
motivation for creation lexemes. Materials will be observed with the synchronic point of view, however, we
will complement the work of diachronic information as needed.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1
T1  - Фитоними од придева бео у српском језику
T1  - Names for plants of adjective beo (''white'') in the serbian language
SP  - 121
EP  - 139
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12234
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2012",
abstract = "У раду ће бити презентовани фитоними, који своје порекло воде од просте лексеме
бео у српском језику. Грађа je ексцерпирана из Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске и Ботаничког речника Симоновића. Циљ рада јесте представити и описати семантичку структуру датих ботаничких назива. Посматраћемо грађу са синхронијског становишта, међутим рад ћемо употпунити дијахронијским подацима по потреби. Ослонићемо се на досадашње радове и резултате из области фитолингвистике., The paper deals with Serbian names for plants, which they take origin from a primery adjective beo
„white“. The aim of the paper is to present and describe the semantic structure of the given botanical names.
The majority of work is the lexical-semantic analysis of the listed material, which will be divided into six
sections: trees and bushes, plants with flowers and weed plants, grasses, Industrial plant, fungi and names
without a clear identification. In each part will be in alphabetical order listed Latin genus names and (or)
species of the plant and then there is a comment with all important information, for example: description
and purpose of the plant, other names relevant to our analysis, folk beliefs and customs, and finally, the
motivation for creation lexemes. Materials will be observed with the synchronic point of view, however, we
will complement the work of diachronic information as needed.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1",
title = "Фитоними од придева бео у српском језику, Names for plants of adjective beo (''white'') in the serbian language",
pages = "121-139",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12234"
}

Јанковић, Ј.. (2012). Фитоними од придева бео у српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 121-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12234

Јанковић Ј. Фитоними од придева бео у српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1. 2012;:121-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12234 .

Јанковић, Јелена, "Фитоними од придева бео у српском језику" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1 (2012):121-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12234 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Станић, Данијела
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14122
AB  - У раду је спроведена семантичка, творбена и етимолошка анализа назива за боје у шумадијско-војвођанском и смедеревско-вршачком дијалекту. Издвојена је специфично дијалекатска и покрајинска лексика и тематски је разврстана грађа сталних спојева са придевима који означавају боје. Као извор грађе коришћен је Речник српских говора Војводине Матице српске.
This work carried out a semantic and etymological analysis of formative names of colors in the Šumadija-Vojvodina and Smederevo-Vršac dialects. It features specifically dialectal and provincial lexis, and permanent material compounds with adjectives denoting color are thematically classified. A Dictionary of Serbian Vojvodina speech in Vojvodina was used as source material.
AB  - In this work was carried out semantic, and etymological analysis of formative names of
colors in Sumadija-Vojvodina and Smederevo-VrSac dialect. It features specifically dialectal and
provincial lexis and material permanent compounds with adjectives denoting color is thematically
classified. As source material was used a Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina by Matica
Srpska.
PB  - Лесковац : Лесковачки културни ценатр
T2  - Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић
T1  - Називи за боје у Речнику српских говора Војводине
T1  - Names of Colors in Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina
SP  - 194
EP  - 211
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена and Станић, Данијела",
year = "2011",
abstract = "У раду је спроведена семантичка, творбена и етимолошка анализа назива за боје у шумадијско-војвођанском и смедеревско-вршачком дијалекту. Издвојена је специфично дијалекатска и покрајинска лексика и тематски је разврстана грађа сталних спојева са придевима који означавају боје. Као извор грађе коришћен је Речник српских говора Војводине Матице српске.
This work carried out a semantic and etymological analysis of formative names of colors in the Šumadija-Vojvodina and Smederevo-Vršac dialects. It features specifically dialectal and provincial lexis, and permanent material compounds with adjectives denoting color are thematically classified. A Dictionary of Serbian Vojvodina speech in Vojvodina was used as source material., In this work was carried out semantic, and etymological analysis of formative names of
colors in Sumadija-Vojvodina and Smederevo-VrSac dialect. It features specifically dialectal and
provincial lexis and material permanent compounds with adjectives denoting color is thematically
classified. As source material was used a Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina by Matica
Srpska.",
publisher = "Лесковац : Лесковачки културни ценатр",
journal = "Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић",
booktitle = "Називи за боје у Речнику српских говора Војводине, Names of Colors in Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina",
pages = "194-211",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122"
}

Јанковић, Ј.,& Станић, Д.. (2011). Називи за боје у Речнику српских говора Војводине. in Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић
Лесковац : Лесковачки културни ценатр., 194-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122

Јанковић Ј, Станић Д. Називи за боје у Речнику српских говора Војводине. in Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић. 2011;:194-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122 .

Јанковић, Јелена, Станић, Данијела, "Називи за боје у Речнику српских говора Војводине" in Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић (2011):194-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Станић, Данијела
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14124
AB  - Our work dealt with the semantic-formational analysis of pejorative and vulgar names for males in the Serbian language in Vojvodina. We excerpted the material from the Dictionary of Serbian language in Vojvodina and categorized it by lexical-semantic groups. The material also includes some stylistic and normative categories, which we consider pejorative sentences unless the context indicates pejoratively. Finally, we have listed productive and low-productive, domestic and foreign suffixes.
PB  - Usti nad Labem : Univerzita J. E. Purkyně
T2  - Jazyk, literatura a region : Sborník z mezinárodní pořádané katedrou bohemístiky PF UJEP v Ústy nad Labem ve dnech 6.–7. září 2011, ed. Pavel Horký
T1  - Пејоративни називи за мушка лица у српским народним говорима на територији Војводине
SP  - 70
EP  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14124
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена and Станић, Данијела",
year = "2011",
abstract = "Our work dealt with the semantic-formational analysis of pejorative and vulgar names for males in the Serbian language in Vojvodina. We excerpted the material from the Dictionary of Serbian language in Vojvodina and categorized it by lexical-semantic groups. The material also includes some stylistic and normative categories, which we consider pejorative sentences unless the context indicates pejoratively. Finally, we have listed productive and low-productive, domestic and foreign suffixes.",
publisher = "Usti nad Labem : Univerzita J. E. Purkyně",
journal = "Jazyk, literatura a region : Sborník z mezinárodní pořádané katedrou bohemístiky PF UJEP v Ústy nad Labem ve dnech 6.–7. září 2011, ed. Pavel Horký",
booktitle = "Пејоративни називи за мушка лица у српским народним говорима на територији Војводине",
pages = "70-87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14124"
}

Јанковић, Ј.,& Станић, Д.. (2011). Пејоративни називи за мушка лица у српским народним говорима на територији Војводине. in Jazyk, literatura a region : Sborník z mezinárodní pořádané katedrou bohemístiky PF UJEP v Ústy nad Labem ve dnech 6.–7. září 2011, ed. Pavel Horký
Usti nad Labem : Univerzita J. E. Purkyně., 70-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14124

Јанковић Ј, Станић Д. Пејоративни називи за мушка лица у српским народним говорима на територији Војводине. in Jazyk, literatura a region : Sborník z mezinárodní pořádané katedrou bohemístiky PF UJEP v Ústy nad Labem ve dnech 6.–7. září 2011, ed. Pavel Horký. 2011;:70-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14124 .

Јанковић, Јелена, Станић, Данијела, "Пејоративни називи за мушка лица у српским народним говорима на територији Војводине" in Jazyk, literatura a region : Sborník z mezinárodní pořádané katedrou bohemístiky PF UJEP v Ústy nad Labem ve dnech 6.–7. září 2011, ed. Pavel Horký (2011):70-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14124 .