Милорадовић, Софија Р.

Link to this page

Authority KeyName Variants
ec75f8f9-28f3-4802-9a56-8a6910024f01
  • Милорадовић, Софија Р. (6)
Projects

Author's Bibliography

Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г. у Задужбини „Доситеј Обрадовић”

Милорадовић, Софија Р.

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11983
AB  - Вилхелм фон Хумболт, велико лингвистичко име 19. века, говорио је да је језик – еманација духа једног народа. Наша Исидора Секулић држала је да су говор и језик – културна смотра народа, а проф. Милка Ивић је писала да језик нешто разоткрива о човеку, било о његовим мисаоним устројавањима и његовом поимању света, било о његовом тумачењу односа међу људима и његовим описима и вредновањима ситуација и догађаја. Дакле, тачно онако како је веровао Доситеј – да језик најбоље народ открива.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”
SP  - 423
EP  - 426
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983
ER  - 
@inbook{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2020",
abstract = "Вилхелм фон Хумболт, велико лингвистичко име 19. века, говорио је да је језик – еманација духа једног народа. Наша Исидора Секулић држала је да су говор и језик – културна смотра народа, а проф. Милка Ивић је писала да језик нешто разоткрива о човеку, било о његовим мисаоним устројавањима и његовом поимању света, било о његовом тумачењу односа међу људима и његовим описима и вредновањима ситуација и догађаја. Дакле, тачно онако како је веровао Доситеј – да језик најбоље народ открива.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”",
pages = "423-426",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983"
}
Милорадовић, С. Р.. (2020). Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 423-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983
Милорадовић СР. Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”. in На темељима  народних говора. 2020;:423-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983 .
Милорадовић, Софија Р., "Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”" in На темељима  народних говора (2020):423-426,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983 .

Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора

Милорадовић, Софија Р.

(Приштина : Филозофски факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11985
AB  - Географско одређење монографије коју овде представљамо је ро-
манијски плато, а прецизније појашњено – речима самога ауто-
ра, „испитивано подручје представља северозапад старовлашког
простора у Босни и обухвата говор романијског платоа чију југо-
западну границу чини планина Романија и њени обронци, а за-
падну река Каљина“ (стр. 11). Аутор Зоран Симић истражио је за
потребе своје докторске дисертације, одбрањене на Филозоф-
ском факултету у Новом Саду 2016. године, одлике падежног си-
стема романијског говора Старог Влаха, који има особине југои-
сточног поддијалекта херцеговачко-крајишког дијалекта, те
рукопис дисертације, унеколико измењен и делом чак скраћен,
преточио у ову монографију која представља – најкраће речено –
дескрипцију синтаксичких прилика у домену употребе падежа.
PB  - Приштина : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
T1  - Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора
SP  - 341
EP  - 345
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.5937/ZRFFP50-24745
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2020",
abstract = "Географско одређење монографије коју овде представљамо је ро-
манијски плато, а прецизније појашњено – речима самога ауто-
ра, „испитивано подручје представља северозапад старовлашког
простора у Босни и обухвата говор романијског платоа чију југо-
западну границу чини планина Романија и њени обронци, а за-
падну река Каљина“ (стр. 11). Аутор Зоран Симић истражио је за
потребе своје докторске дисертације, одбрањене на Филозоф-
ском факултету у Новом Саду 2016. године, одлике падежног си-
стема романијског говора Старог Влаха, који има особине југои-
сточног поддијалекта херцеговачко-крајишког дијалекта, те
рукопис дисертације, унеколико измењен и делом чак скраћен,
преточио у ову монографију која представља – најкраће речено –
дескрипцију синтаксичких прилика у домену употребе падежа.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета у Приштини",
title = "Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора",
pages = "341-345",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.5937/ZRFFP50-24745",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985"
}
Милорадовић, С. Р.. (2020). Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
Приштина : Филозофски факултет., 50(1), 341-345.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP50-24745
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985
Милорадовић СР. Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 2020;50(1):341-345.
doi:10.5937/ZRFFP50-24745
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985 .
Милорадовић, Софија Р., "Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора" in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 50, no. 1 (2020):341-345,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP50-24745 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985 .

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р.. (2019). Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик. 2019;50(2):753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .
Јовановић, Владан З., Милорадовић, Софија Р., "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

„Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју

Милорадовић, Софија Р.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7151
AB  - Прилог представља колаж сачињен од тридесетак навода појединих срп-
ских лингвиста, историчара и теоретичара књижевности, фолклориста и
етнолога, али и још неколико значајних научних и културних посленика,
који сведоче о богатству и разноврсности садржаја, о улози и значају Ву-
ковог Српског рјечника (1818), сведочећи на тај начин једновремено о њего-
вом престижном месту у новијој српској културној историји.
AB  - This paper is a collage that consists of about thirty quotes by certain Serbian
linguists, historians, literary theorists, folklorists and ethnologists, as well as by
few more distinguished scientists and cultural workers who testify richness, diversity,
role and significance of Vuk’s Serbian dictionary (1818), so they witnessed the
high prestige this dictionary has in the recent Serbian history.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
PB  - Косовска Митровица : Градска библиотека "Вук Караџић"
T2  - Вуковим трагом на Косову и Метохији
T1  - „Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју
T1  - „Ne da se, ali će se dati!“ : Vuk’s Serbian Dictionary (1818) as a Primary Source for the Recent Serbian Cultural History
SP  - 107
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "Прилог представља колаж сачињен од тридесетак навода појединих срп-
ских лингвиста, историчара и теоретичара књижевности, фолклориста и
етнолога, али и још неколико значајних научних и културних посленика,
који сведоче о богатству и разноврсности садржаја, о улози и значају Ву-
ковог Српског рјечника (1818), сведочећи на тај начин једновремено о њего-
вом престижном месту у новијој српској културној историји., This paper is a collage that consists of about thirty quotes by certain Serbian
linguists, historians, literary theorists, folklorists and ethnologists, as well as by
few more distinguished scientists and cultural workers who testify richness, diversity,
role and significance of Vuk’s Serbian dictionary (1818), so they witnessed the
high prestige this dictionary has in the recent Serbian history.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет, Косовска Митровица : Градска библиотека "Вук Караџић"",
journal = "Вуковим трагом на Косову и Метохији",
title = "„Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју, „Ne da se, ali će se dati!“ : Vuk’s Serbian Dictionary (1818) as a Primary Source for the Recent Serbian Cultural History",
pages = "107-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151"
}
Милорадовић, С. Р.. (2019). „Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју. in Вуковим трагом на Косову и Метохији
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 107-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151
Милорадовић СР. „Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју. in Вуковим трагом на Косову и Метохији. 2019;:107-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151 .
Милорадовић, Софија Р., "„Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју" in Вуковим трагом на Косову и Метохији (2019):107-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151 .

Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора

Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7179
AB  - Овај прилог представља избор из збирке пословица које је Драгољуб
Златковић забележио у пиротскоме говору (Златковић 1988), а који је мотивисан тиме што име неке биљке у њима, најшире узев, бива централни
лексички елемент или један од двају централних лексичких елемената
ако је у питању компарирање, уз неколике основне напомене које се
ове мини збирке пословица тичу и које дајемо у овоме уводном делу.
AB  - В течение последних десятилетий 20 века в Сербском диалектологическом
сборнике стали публиковаться весьма ценные словари, авторами которых
являются не специалисты по диалектологии, а люди других профессий, напр.
юристы, агрономы и т.д, увлекающиесяся диалектологией и являющиеся
уроженцами области призренско-тимочского диалекта. В настоящей работе
анализируются некоторые из пословиц, вошедшие в сборник пословиц, составленнный на материале пиротского говора и автором которого является
Драголюб Златкович (Пословице и порефеьъа у пиротском говору (1988)).
Названия растений (таких названий 150), встречающиеся в пословицах,
выполняют функцию главного лексического компонента или одного из двух
главных (если речь идет о сравнении).

Отметим, что в вышеназванный сборник вошли не только пословицы. Автор
включил в свой сборник (мы не можем точно сказать, сделал ли он это осознанно или нет) и поговорки, поверья, а также разные выражения, отражающие
народный опыт, которые мы тоже сочли оправданным включить в наш рабочий
материал. Очень важно подчеркнуть тот факт, что автор сборника приводит
все варианты пословиц, которые он услышал и записал.

Вот несколько самых частотных слов-гиперонимов из полученного нами
мини-сборника пословиц с названиями растений: древо, лоз/е, жито, шипьк,
Лаболка / забалка, йиселица / йисалица, круша ! крушка, бука / буква, оре] (рус. :
дерево, виноградная лоза, хлебные злаки, шиповник, яблоня, щавель, груша,
бук, грецкий орех).

С нашей точки зрения, было бы весьма целесообразно создать лексикон, в
который бы в качестве леммы вошли все названия растений из двухтомного
Словаря пиротского говора Драголюба Златковича (2014), которых насчитывается больше тысячи, а также пословицы и сравнения с компонентом-фитонимом (сравнений значительно больше). Кроме того, нам кажется, что
словари призренско-тимочских говоров, которых до сих пор опубликовано
где-то пятнадцать, являются отличной основой для создания тематического
словаря названий растений, произрастающих в этой области.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Vilnius : Lietuviu kalbos instituto
T2  - Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова
T1  - Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора
T1  - Дома пустые, крыши гнилые, но все же кое-где видна заячья роза : растения в пословицах пиротского говора
SP  - 399
EP  - 408
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "Овај прилог представља избор из збирке пословица које је Драгољуб
Златковић забележио у пиротскоме говору (Златковић 1988), а који је мотивисан тиме што име неке биљке у њима, најшире узев, бива централни
лексички елемент или један од двају централних лексичких елемената
ако је у питању компарирање, уз неколике основне напомене које се
ове мини збирке пословица тичу и које дајемо у овоме уводном делу., В течение последних десятилетий 20 века в Сербском диалектологическом
сборнике стали публиковаться весьма ценные словари, авторами которых
являются не специалисты по диалектологии, а люди других профессий, напр.
юристы, агрономы и т.д, увлекающиесяся диалектологией и являющиеся
уроженцами области призренско-тимочского диалекта. В настоящей работе
анализируются некоторые из пословиц, вошедшие в сборник пословиц, составленнный на материале пиротского говора и автором которого является
Драголюб Златкович (Пословице и порефеьъа у пиротском говору (1988)).
Названия растений (таких названий 150), встречающиеся в пословицах,
выполняют функцию главного лексического компонента или одного из двух
главных (если речь идет о сравнении).

Отметим, что в вышеназванный сборник вошли не только пословицы. Автор
включил в свой сборник (мы не можем точно сказать, сделал ли он это осознанно или нет) и поговорки, поверья, а также разные выражения, отражающие
народный опыт, которые мы тоже сочли оправданным включить в наш рабочий
материал. Очень важно подчеркнуть тот факт, что автор сборника приводит
все варианты пословиц, которые он услышал и записал.

Вот несколько самых частотных слов-гиперонимов из полученного нами
мини-сборника пословиц с названиями растений: древо, лоз/е, жито, шипьк,
Лаболка / забалка, йиселица / йисалица, круша ! крушка, бука / буква, оре] (рус. :
дерево, виноградная лоза, хлебные злаки, шиповник, яблоня, щавель, груша,
бук, грецкий орех).

С нашей точки зрения, было бы весьма целесообразно создать лексикон, в
который бы в качестве леммы вошли все названия растений из двухтомного
Словаря пиротского говора Драголюба Златковича (2014), которых насчитывается больше тысячи, а также пословицы и сравнения с компонентом-фитонимом (сравнений значительно больше). Кроме того, нам кажется, что
словари призренско-тимочских говоров, которых до сих пор опубликовано
где-то пятнадцать, являются отличной основой для создания тематического
словаря названий растений, произрастающих в этой области.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Vilnius : Lietuviu kalbos instituto",
journal = "Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова",
title = "Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора, Дома пустые, крыши гнилые, но все же кое-где видна заячья роза : растения в пословицах пиротского говора",
pages = "399-408",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179"
}
Милорадовић, С. Р.. (2019). Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора. in Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 399-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179
Милорадовић СР. Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора. in Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова. 2019;:399-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179 .
Милорадовић, Софија Р., "Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора" in Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова (2019):399-408,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179 .

Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање

Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6452
AB  - У тексту је најпре указано на значај лингвистичких атласа као „централног инструмента“ савремене дијалектологије, а потом је представљен вишедеценијски рад Међуакадемијског одбора за дијалектолошке
атласе при САНУ, у оквиру кога су се одвијали послови на домаћем сектору трију међународних пројеката (Европски лингвистички атлас, Општесловенски лингвистички атлас и Општекарпатски дијалектолошки
атлас) и на националном пројекту под називом Српски дијалектолошки
атлас (раније Српскохрватски дијалектолошки атлас). Предочено је постојање бројних лингвистичких карата у домаћим публикацијама, објављених у оквиру дијалектолошких ауторских радова и монографских
студија, које сведоче о пословима који се одвијају у другом плану наших
крупних задатака у области лингвогеографије. Указано је и на значај
лингвистичких карата за различите научне дисциплине и области.
AB  - The creation of linguistic atlases is the highest achievement of linguogeography.
A scientific linguistic map with all the necessary accompanying elements offers the
possibility to trace the geographic distribution of an actual linguistic phenomenon. The
text starts by pointing out the importance of linguistic atlases as the “central instrument”
of contemporary dialectology. Subsequently, it presents the work of the Interacademic
Committee for Dialectological Atlases (SASA), founded in 1959 as the Yugoslav
Committee for Dialectological Atlases, spanning several decades and constituting the
framework for the local activities of three international projects (Atlas of the European
Languages – ALE, The General Slavic Linguistic Atlas – OLA, and The General Carpathian
Dialectological Atlas – OKDA) and the national project named The Serbian
Dialectological Atlas – SDA (earlier The Serbo-Croatian Dialectological Atlas). Further,
the paper presents the existence of numerous linguistic maps in national publications,
published within dialectological scientific papers and monographic studies and
bearing witness to the work performed in the background of our major tasks in the linguogeographic
field. The paper also indicates the importance of linguistic maps for
various scientific disciplines and areas.
AB  - Огромное значение лингвогеографии заключается в составлении лингвистических атласов. Научная лингвистическая карта со всеми необходимыми сопутствующими элементами обеспечивает возможность отслеживания географического распределения языковых вариантов. В статье обосновывается значение
лингвистических атласов «как центрального инструмента» современной диалектологии. Также представлены результаты исследований Межакадемического совета по диалектологическим атласам при САНУ (основанного в 1959 году под
названием Югославский комитет по составлению диалектологических атласов),
задачей которого была реализация трех международных проектов (Европейский
лингвистический атлас – ALE, Общеславянский лингвистичекий атлас – ОЛА и
Общекарпатский диалектологический атлас – ОКДА) и национальный проект
Сербский диалектологический атлас (ранее Сербохорватский диалектологический атлас). Далее обращается внимание на то, что есть множество лингвистических карт, напечатанных в рамках авторских работ и монографических студий
сербских лингвистов, которые свидетельствуют о деятельности, развивающейся
на фоне наших больших задач в области лингвогеографии. В то же время указывается на важность лингвистических карт и на возможности их использования в
различных отраслях науки.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање
T1  - Лингвистическая география в Сербии – языковые записи и их прочтение
T1  - 
SP  - 113
EP  - 135
VL  - 73
VL  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2017",
abstract = "У тексту је најпре указано на значај лингвистичких атласа као „централног инструмента“ савремене дијалектологије, а потом је представљен вишедеценијски рад Међуакадемијског одбора за дијалектолошке
атласе при САНУ, у оквиру кога су се одвијали послови на домаћем сектору трију међународних пројеката (Европски лингвистички атлас, Општесловенски лингвистички атлас и Општекарпатски дијалектолошки
атлас) и на националном пројекту под називом Српски дијалектолошки
атлас (раније Српскохрватски дијалектолошки атлас). Предочено је постојање бројних лингвистичких карата у домаћим публикацијама, објављених у оквиру дијалектолошких ауторских радова и монографских
студија, које сведоче о пословима који се одвијају у другом плану наших
крупних задатака у области лингвогеографије. Указано је и на значај
лингвистичких карата за различите научне дисциплине и области., The creation of linguistic atlases is the highest achievement of linguogeography.
A scientific linguistic map with all the necessary accompanying elements offers the
possibility to trace the geographic distribution of an actual linguistic phenomenon. The
text starts by pointing out the importance of linguistic atlases as the “central instrument”
of contemporary dialectology. Subsequently, it presents the work of the Interacademic
Committee for Dialectological Atlases (SASA), founded in 1959 as the Yugoslav
Committee for Dialectological Atlases, spanning several decades and constituting the
framework for the local activities of three international projects (Atlas of the European
Languages – ALE, The General Slavic Linguistic Atlas – OLA, and The General Carpathian
Dialectological Atlas – OKDA) and the national project named The Serbian
Dialectological Atlas – SDA (earlier The Serbo-Croatian Dialectological Atlas). Further,
the paper presents the existence of numerous linguistic maps in national publications,
published within dialectological scientific papers and monographic studies and
bearing witness to the work performed in the background of our major tasks in the linguogeographic
field. The paper also indicates the importance of linguistic maps for
various scientific disciplines and areas., Огромное значение лингвогеографии заключается в составлении лингвистических атласов. Научная лингвистическая карта со всеми необходимыми сопутствующими элементами обеспечивает возможность отслеживания географического распределения языковых вариантов. В статье обосновывается значение
лингвистических атласов «как центрального инструмента» современной диалектологии. Также представлены результаты исследований Межакадемического совета по диалектологическим атласам при САНУ (основанного в 1959 году под
названием Югославский комитет по составлению диалектологических атласов),
задачей которого была реализация трех международных проектов (Европейский
лингвистический атлас – ALE, Общеславянский лингвистичекий атлас – ОЛА и
Общекарпатский диалектологический атлас – ОКДА) и национальный проект
Сербский диалектологический атлас (ранее Сербохорватский диалектологический атлас). Далее обращается внимание на то, что есть множество лингвистических карт, напечатанных в рамках авторских работ и монографических студий
сербских лингвистов, которые свидетельствуют о деятельности, развивающейся
на фоне наших больших задач в области лингвогеографии. В то же время указывается на важность лингвистических карт и на возможности их использования в
различных отраслях науки.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Лингвистическая география в Сербии – языковые записи и их прочтение, ",
pages = "113-135",
volume = "73, 3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452"
}
Милорадовић, С. Р.. (2017). Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73, 113-135.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452
Милорадовић СР. Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање. in Јужнословенски филолог. 2017;73:113-135.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452 .
Милорадовић, Софија Р., "Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање" in Јужнословенски филолог, 73 (2017):113-135,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6452 .