Драгићевић, Рајна

Link to this page

Authority KeyName Variants
8c777305-016d-46ba-83ce-aa16a08af535
  • Драгићевић, Рајна (9)
  • Драгићевић, Рајна М. (9)
  • Dragićević, Rajna M. (1)
Projects

Author's Bibliography

О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9258
AB  - Пошто се у српском језику свакодневно увећава број нових речи, нарочито ауторских експресивних оказионализама, поставља се питање да ли
све те речи треба да буду унесене у речнике савременог српског књижевног
језика. Рад има два теоријска и два емпиријска фокуса. Први теоријски фокус овог рада представља указивање на нову реч као јединицу која може
имати различит степен узуализације, од оказионализма до неологизма, а
то је значајно јер се заступа став да неологизми заслужују обраду у описним речницима књижевног језика, а да оказионализме не треба уносити
у њих. Други теоријски фокус јесте указивање на два приступа савременој
лексикографији – системски и комуникациони, а од лексикографског приступа зависи обрада нових речи у речницима. Емпиријски део рада заснива
се на представљању примера за нове речи у српском језику и на указивању
на однос према неологизмима у речницима енглеског, руског, словеначког,
украјинског и српског језика. Посебна пажња посвећује се начину обраде нових речи у руским речницима и предлаже се такав модел у српској
лексикографији.
AB  - В данной работе автор приходит к следующим выводам: 1) В сербском языке, как и в остальных языках, все больше новых слов. 2) Новые слова сегодня возникают не только потому что надо обозначить новые реалии, а важную
роль в мотивации играет потребность в экспрессивном выражении и языковой
экономии. 3) Списки новых слов указывают на снижение языковой культуры,
снижение публицистического стиля до уровня разговорного и банализацию
лексического фонда сербского, как и других языков. 4) Увеличивается число
окказаионализмов (экспрессивных авторских индивидуализмов), требующих
осторожности при лексическом нормировании. 5) Путь от индивудуализма до
неологизма может иметь разную динамику, поэтому лексикограф должен оценивать степень узуализации лексемы, которую надо внести в толковый словарь
литературного языка. 6) В толковые словари литературного языка следует вносить неологизмы, но не и индивидуализмы. 7) Параллельно с словарями современного сербского литературного языка необходимо составлять и словари неологизмов, а затем следить за степенью их узуализации, чтобы впоследствии в
словари литературного языка были внесены только те индивидуализмы, «переросшие» в неологизмы.
AB  - The paper reaches the following conclusions: 1) there is an increasing number
of new words in the Serbian language, as well as in all other language, 2) new words
nowadays do not originate just because new realia need naming, but the need for
straightforward expression and language economy plays an important role in motivation,
3) lists of new words point to the degradation of language culture, to the reduction
of the journalistic register to conversational, and to the banalisation of Serbian
lexis, but also that of other languages, 4) there is a growing number of occasionalisms
(expressive authorial idiosyncrasies), which demand caution in lexical standardisation,
5) the path from idiosyncrasy to neologism can have a varying dynamic, so
the lexicographer is obliged to rate the usualisation degree of the lexeme that has to
be entered into a descriptive dictionary of the standard language, 6) descriptive dictionaries
of the standard language should be supplied with neologisms, but not with
idiosyncrasies, 7) parallelly with dictionaries of contemporary Serbian, dictionaries
of neologisms should also be compiled, then their usualisation degree should be observed,
so that only those that “matured” from idiosyncrasies into neologisms could
be entered into standard language dictionaries.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске
T1  - О неологизмах в сербском языке с точки зрения подготовки корпуса для многотомного Словаря современного сербского языка Матицы сербской
T1  - On the Neologisms in Serbian From the Viewpoint of Corpus Preparation for the Compilation of the Matica Srpska Multivolume Dictionary of Contemporary Serbian
SP  - 107
EP  - 121
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001107D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2020",
abstract = "Пошто се у српском језику свакодневно увећава број нових речи, нарочито ауторских експресивних оказионализама, поставља се питање да ли
све те речи треба да буду унесене у речнике савременог српског књижевног
језика. Рад има два теоријска и два емпиријска фокуса. Први теоријски фокус овог рада представља указивање на нову реч као јединицу која може
имати различит степен узуализације, од оказионализма до неологизма, а
то је значајно јер се заступа став да неологизми заслужују обраду у описним речницима књижевног језика, а да оказионализме не треба уносити
у њих. Други теоријски фокус јесте указивање на два приступа савременој
лексикографији – системски и комуникациони, а од лексикографског приступа зависи обрада нових речи у речницима. Емпиријски део рада заснива
се на представљању примера за нове речи у српском језику и на указивању
на однос према неологизмима у речницима енглеског, руског, словеначког,
украјинског и српског језика. Посебна пажња посвећује се начину обраде нових речи у руским речницима и предлаже се такав модел у српској
лексикографији., В данной работе автор приходит к следующим выводам: 1) В сербском языке, как и в остальных языках, все больше новых слов. 2) Новые слова сегодня возникают не только потому что надо обозначить новые реалии, а важную
роль в мотивации играет потребность в экспрессивном выражении и языковой
экономии. 3) Списки новых слов указывают на снижение языковой культуры,
снижение публицистического стиля до уровня разговорного и банализацию
лексического фонда сербского, как и других языков. 4) Увеличивается число
окказаионализмов (экспрессивных авторских индивидуализмов), требующих
осторожности при лексическом нормировании. 5) Путь от индивудуализма до
неологизма может иметь разную динамику, поэтому лексикограф должен оценивать степень узуализации лексемы, которую надо внести в толковый словарь
литературного языка. 6) В толковые словари литературного языка следует вносить неологизмы, но не и индивидуализмы. 7) Параллельно с словарями современного сербского литературного языка необходимо составлять и словари неологизмов, а затем следить за степенью их узуализации, чтобы впоследствии в
словари литературного языка были внесены только те индивидуализмы, «переросшие» в неологизмы., The paper reaches the following conclusions: 1) there is an increasing number
of new words in the Serbian language, as well as in all other language, 2) new words
nowadays do not originate just because new realia need naming, but the need for
straightforward expression and language economy plays an important role in motivation,
3) lists of new words point to the degradation of language culture, to the reduction
of the journalistic register to conversational, and to the banalisation of Serbian
lexis, but also that of other languages, 4) there is a growing number of occasionalisms
(expressive authorial idiosyncrasies), which demand caution in lexical standardisation,
5) the path from idiosyncrasy to neologism can have a varying dynamic, so
the lexicographer is obliged to rate the usualisation degree of the lexeme that has to
be entered into a descriptive dictionary of the standard language, 6) descriptive dictionaries
of the standard language should be supplied with neologisms, but not with
idiosyncrasies, 7) parallelly with dictionaries of contemporary Serbian, dictionaries
of neologisms should also be compiled, then their usualisation degree should be observed,
so that only those that “matured” from idiosyncrasies into neologisms could
be entered into standard language dictionaries.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске, О неологизмах в сербском языке с точки зрения подготовки корпуса для многотомного Словаря современного сербского языка Матицы сербской, On the Neologisms in Serbian From the Viewpoint of Corpus Preparation for the Compilation of the Matica Srpska Multivolume Dictionary of Contemporary Serbian",
pages = "107-121",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001107D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258"
}
Драгићевић, Р. М.. (2020). О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 107-121.
https://doi.org/10.2298/JFI2001107D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258
Драгићевић РМ. О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):107-121.
doi:10.2298/JFI2001107D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258 .
Драгићевић, Рајна М., "О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):107-121,
https://doi.org/10.2298/JFI2001107D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258 .

Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]

Костић, Владимир С.; Фити, Таки; Пипер, Предраг; Марковић, Марјан; Драгићевић, Рајна; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Фити, Таки
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Марковић, Марјан
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10824
AB  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. Том 1 / главни уредници Предраг Пипер, Марјан Марковић ; уредници првог тома Станислав Станковић, Веселинка Лаброска. – Београд : САНУ ; Скопје : МАНУ, 2018.
Поздравне речи: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Tаки Фити, председник МАНУ. Говорили: академик Предраг Пипер, дописни члан МАНУ Марјан Марковић, проф. др Рајна Драгићевић. У Београду, уторак 17. септембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]
SP  - 201
EP  - 220
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Фити, Таки and Пипер, Предраг and Марковић, Марјан and Драгићевић, Рајна and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. Том 1 / главни уредници Предраг Пипер, Марјан Марковић ; уредници првог тома Станислав Станковић, Веселинка Лаброска. – Београд : САНУ ; Скопје : МАНУ, 2018.
Поздравне речи: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Tаки Фити, председник МАНУ. Говорили: академик Предраг Пипер, дописни члан МАНУ Марјан Марковић, проф. др Рајна Драгићевић. У Београду, уторак 17. септембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]",
pages = "201-220",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824"
}
Костић, В. С., Фити, Т., Пипер, П., Марковић, М., Драгићевић, Р.,& Вуксановић, М.. (2020). Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 201-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824
Костић ВС, Фити Т, Пипер П, Марковић М, Драгићевић Р, Вуксановић М. Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):201-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824 .
Костић, Владимир С., Фити, Таки, Пипер, Предраг, Марковић, Марјан, Драгићевић, Рајна, Вуксановић, Миро, "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):201-220,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824 .

Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]

Пипер, Предраг; Драгићевић, Рајна; Јовановић, Владан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11254
AB  - Словенска терминологија данас / уредници Предраг Пипер, Владан Јовановић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Рајна Драгићевић, др Владан Јовановић.
У Београду, уторак 20. новембар у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]
SP  - 233
EP  - 248
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254
ER  - 
@misc{
author = "Пипер, Предраг and Драгићевић, Рајна and Јовановић, Владан and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Словенска терминологија данас / уредници Предраг Пипер, Владан Јовановић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Рајна Драгићевић, др Владан Јовановић.
У Београду, уторак 20. новембар у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]",
pages = "233-248",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254"
}
Пипер, П., Драгићевић, Р., Јовановић, В.,& Вуксановић, М.. (2019). Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 233-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254
Пипер П, Драгићевић Р, Јовановић В, Вуксановић М. Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):233-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254 .
Пипер, Предраг, Драгићевић, Рајна, Јовановић, Владан, Вуксановић, Миро, "Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):233-248,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254 .

Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10255
AB  - The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate.
AB  - У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику
T1  - The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian
EP  - 116
VL  - 50
IS  - 2
IS  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2019",
abstract = "The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate., У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику, The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian",
pages = "116",
volume = "50",
number = "2, 109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255"
}
Драгићевић, Р. М.. (2019). Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255
Драгићевић РМ. Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):null-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .
Драгићевић, Рајна М., "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .

Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста

Драгићевић, Рајна

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12042
AB  - Рад је посвећен је доприносу Стојана Новаковића србистици и лингвистици.
Одређује се његово место у српској лингвистици, описује се његов однос према учитељу
Ђури Даничићу и ученицима и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу,
скреће се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра
Белића о њему, упућује се на нека граматичка решења другачија од данас општеприхваћених
и на терминологију коју је користио.
AB  - The work is dedicated to Stojan Novaković’s contribution to serbistics and linguistics.
His place in Serbian linguistics is determined, his relation towards his teacher Đura
Daničić and towards students and successors Ljubomir Stojanović and Aleksandar Belić is
described, attention is drawn to his most important works and initiatives, few Aleksandar
Belić’s evaluations of him are stated, some of grammatical solutions which are different
than the ones which are widely accepted today are pointed to, as well as the terminology
he used.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста
T1  - Stojan Novaković's place in the chain of most important Serbian linguists
SP  - 449
EP  - 463
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042
ER  - 
@conference{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2018",
abstract = "Рад је посвећен је доприносу Стојана Новаковића србистици и лингвистици.
Одређује се његово место у српској лингвистици, описује се његов однос према учитељу
Ђури Даничићу и ученицима и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу,
скреће се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра
Белића о њему, упућује се на нека граматичка решења другачија од данас општеприхваћених
и на терминологију коју је користио., The work is dedicated to Stojan Novaković’s contribution to serbistics and linguistics.
His place in Serbian linguistics is determined, his relation towards his teacher Đura
Daničić and towards students and successors Ljubomir Stojanović and Aleksandar Belić is
described, attention is drawn to his most important works and initiatives, few Aleksandar
Belić’s evaluations of him are stated, some of grammatical solutions which are different
than the ones which are widely accepted today are pointed to, as well as the terminology
he used.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста, Stojan Novaković's place in the chain of most important Serbian linguists",
pages = "449-463",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042"
}
Драгићевић, Р.. (2018). Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 449-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042
Драгићевић Р. Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:449-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042 .
Драгићевић, Рајна, "Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):449-463,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042 .

Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6449
AB  - Рад је посвећен србистичким лексиколошким истраживањима. Развој лексикологије (и шире – семантике) подељен је у три етапе: (1) прва
половина ХХ века, (2) од педесетих до осамдесетих година ХХ века и
(3) од осамдесетих година ХХ века до данас. Највише пажње посвећено
је, разумљиво, трећој фази. Начињена су два пресека развоја лексикологије у србистици од осамдесетих година ХХ века до данас – први је
ужи, према значајним личностима и институцијама, а други, опширнији, општији и пропустљивији, према темама које су обрађене у српској
лексикологији. Други пресек је учињен поделом лексиколошких истраживања према осам критеријума: 1) према лингвистичком правцу; 2)
према стрним утицајима; 3) према утицајима других наука; 4) према
броју језика који се истражују; 5) према лексичкој јединици која се истражује; 6) према временској равни која се истражује (синхронијска/дијахронијска испитивања); 7) према врсти лексичких односа; 8) према
месту лексеме у лексичком систему.
AB  - В начале 21 века сербская лексикология находится одновременно под влиянием славистической (прежде всего русской) и англосаксонской семантики. В
работах сербских лексикологов были использованы различные семантические
теории. В семидесятые годы 20 века ведущей теорией являлся компонентный
анализ, а с девяностых годов 20 века на сербскую лекикологию влияет когнитивная лингвистика.
Увеличивается количество междисциплинарных исследований, в которых
лингвистика переплетается с психологией, комумникологией, социологией. Лексикология часто переплетается и с синтаксисом, словообразованием, морфологией, стилистикой и т.д. На определенные семантические исследования влияет
прагматика.
В зависимости от объекта анализа и применяемой теории, используются
разнообразные методы, в том числе коллокационный, ассоциативный, а также
различные виды синтаксических теорий.
Фокусом семантических исследований является семантика слов, реже значение морфем или предложений. Будущее сербской лексикологии лежит в развитии
междисциплинарного подхода, а также в ее связях с другими лингвистическими
и нелингвистическими науками.
AB  - At the turn of 21st century Serbian lexicology is under the influence of the Slavic
(predominantly Russian) and Anglo-Saxon semanticists. Different semantic theories
are used in language analyses in Serbian papers. Since the 1970s componential analysis
had been a leading theory, but as of the 1990s Serbian lexicology has come under the
influence of cognitive linguistics.
There are more and more interdisciplinary investigations where linguistics is interwoven
with psychology, communicology, and sociology. Often, lexicology is interwoven
with other linguistic disciplines, such as syntax, word formation, morphology,
stylistics, etc. Recently, some semantic studies have been conducted from the pragmatic
viewpoint. Depending on the object of the analysis and the theory chosen, different research
methods are used, such as collocational, associative, and additionally, various types
of syntactic and semantic approaches are taken.
The focus of interest is semantics of words, and less frequent of morphemes or
sentences. The future of Serbian lexicology lies in promoting an interdisciplinary approach,
and its relation with other linguistic disciplines and other nonlinguistic sciences.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе
T1  - Сербская лексикология сегодня: актуальное состояние и перспективы
T1  - Serbian Lexicology Today: Current Achievements and Perspectives
SP  - 259
EP  - 290
VL  - 73
VL  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2017",
abstract = "Рад је посвећен србистичким лексиколошким истраживањима. Развој лексикологије (и шире – семантике) подељен је у три етапе: (1) прва
половина ХХ века, (2) од педесетих до осамдесетих година ХХ века и
(3) од осамдесетих година ХХ века до данас. Највише пажње посвећено
је, разумљиво, трећој фази. Начињена су два пресека развоја лексикологије у србистици од осамдесетих година ХХ века до данас – први је
ужи, према значајним личностима и институцијама, а други, опширнији, општији и пропустљивији, према темама које су обрађене у српској
лексикологији. Други пресек је учињен поделом лексиколошких истраживања према осам критеријума: 1) према лингвистичком правцу; 2)
према стрним утицајима; 3) према утицајима других наука; 4) према
броју језика који се истражују; 5) према лексичкој јединици која се истражује; 6) према временској равни која се истражује (синхронијска/дијахронијска испитивања); 7) према врсти лексичких односа; 8) према
месту лексеме у лексичком систему., В начале 21 века сербская лексикология находится одновременно под влиянием славистической (прежде всего русской) и англосаксонской семантики. В
работах сербских лексикологов были использованы различные семантические
теории. В семидесятые годы 20 века ведущей теорией являлся компонентный
анализ, а с девяностых годов 20 века на сербскую лекикологию влияет когнитивная лингвистика.
Увеличивается количество междисциплинарных исследований, в которых
лингвистика переплетается с психологией, комумникологией, социологией. Лексикология часто переплетается и с синтаксисом, словообразованием, морфологией, стилистикой и т.д. На определенные семантические исследования влияет
прагматика.
В зависимости от объекта анализа и применяемой теории, используются
разнообразные методы, в том числе коллокационный, ассоциативный, а также
различные виды синтаксических теорий.
Фокусом семантических исследований является семантика слов, реже значение морфем или предложений. Будущее сербской лексикологии лежит в развитии
междисциплинарного подхода, а также в ее связях с другими лингвистическими
и нелингвистическими науками., At the turn of 21st century Serbian lexicology is under the influence of the Slavic
(predominantly Russian) and Anglo-Saxon semanticists. Different semantic theories
are used in language analyses in Serbian papers. Since the 1970s componential analysis
had been a leading theory, but as of the 1990s Serbian lexicology has come under the
influence of cognitive linguistics.
There are more and more interdisciplinary investigations where linguistics is interwoven
with psychology, communicology, and sociology. Often, lexicology is interwoven
with other linguistic disciplines, such as syntax, word formation, morphology,
stylistics, etc. Recently, some semantic studies have been conducted from the pragmatic
viewpoint. Depending on the object of the analysis and the theory chosen, different research
methods are used, such as collocational, associative, and additionally, various types
of syntactic and semantic approaches are taken.
The focus of interest is semantics of words, and less frequent of morphemes or
sentences. The future of Serbian lexicology lies in promoting an interdisciplinary approach,
and its relation with other linguistic disciplines and other nonlinguistic sciences.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе, Сербская лексикология сегодня: актуальное состояние и перспективы, Serbian Lexicology Today: Current Achievements and Perspectives",
pages = "259-290",
volume = "73, 3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449"
}
Драгићевић, Р. М.. (2017). Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73, 259-290.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449
Драгићевић РМ. Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе. in Јужнословенски филолог. 2017;73:259-290.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449 .
Драгићевић, Рајна М., "Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе" in Јужнословенски филолог, 73 (2017):259-290,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449 .

Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7434
AB  - У раду представљамо истраживање у коме проверавамо запажање проф. М. Николића, до којег је дошао израђујући Обратни речник српскога језика, да скоро сви придеви на -ав у српском језику
имају непожељно/негативно значење. Циљ рада је да се на грађи из
Обратног речника утврди да ли је ово запажање тачно и чиме се објашњава ситуација у вези са придевима на в у српском језику.
AB  - In this paper, we present a research in which we examine the observation
of prof. M. Nikolic to which he came up with working on the
Reverse Dictionary of the Serbian Language: almost all the adjectives ending
with -av in the Serbian language have an unfavorable / negative meaning.
The aim of this paper is to determine whether this observation is correct,
and what is the explanation for this regarding the adjectives in the
Serbian language.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима
T1  - Negative Marking of Adjectives Ending with -av in Contemporary Serbian Language in Contrast to Other South Slavic Languages
SP  - 19
EP  - 30
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2017",
abstract = "У раду представљамо истраживање у коме проверавамо запажање проф. М. Николића, до којег је дошао израђујући Обратни речник српскога језика, да скоро сви придеви на -ав у српском језику
имају непожељно/негативно значење. Циљ рада је да се на грађи из
Обратног речника утврди да ли је ово запажање тачно и чиме се објашњава ситуација у вези са придевима на в у српском језику., In this paper, we present a research in which we examine the observation
of prof. M. Nikolic to which he came up with working on the
Reverse Dictionary of the Serbian Language: almost all the adjectives ending
with -av in the Serbian language have an unfavorable / negative meaning.
The aim of this paper is to determine whether this observation is correct,
and what is the explanation for this regarding the adjectives in the
Serbian language.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима, Negative Marking of Adjectives Ending with -av in Contemporary Serbian Language in Contrast to Other South Slavic Languages",
pages = "19-30",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434"
}
Драгићевић, Р. М.. (2017). Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 19-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434
Драгићевић РМ. Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима. in Наш језик. 2017;48(3-4):19-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434 .
Драгићевић, Рајна М., "Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):19-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434 .

Детерминологизација као процес општег лексичког фонда

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9457
AB  - У раду се говори о детерминологизацији на материјалу српског језика.
Овај процес се дефинише, наводе се и описују разлози за њега, анализирају фа-
зе. Детерминологизација се доводи у везу са једном од тенденција за богаћење
општег лексичког фонда, утврђује се однос између ове појаве и терминологиза-
ције, као и везе са другим лексичким процесима. Један од главних циљева рада
јесте поређење семантичког садржаја лексичке јединице када спада у термине
и онда када се детерминологизује. У раду се наводи и покушај одговора на пита-
ње колико је детереминологизација активан начин богаћења општег лексичког
фонда српског језика.
AB  - The paper discusses determinologization in the Serbian language. This process is thoroughly
analyzed, explained and defined. Determinologization forms part of the process of enriching a language
fund, and is distinguished from the process of terminologization and other language processes.
The paper focuses on the comparison of the semantic content of a lexical unit determined as a
term and one which has been determinologizied. The paper provides an attempt to answer the question
as to how detereminologization may be an active way to enrich the general vocabulary of the
Serbian language.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Детерминологизација као процес општег лексичког фонда
SP  - 417
EP  - 424
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457
ER  - 
@conference{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о детерминологизацији на материјалу српског језика.
Овај процес се дефинише, наводе се и описују разлози за њега, анализирају фа-
зе. Детерминологизација се доводи у везу са једном од тенденција за богаћење
општег лексичког фонда, утврђује се однос између ове појаве и терминологиза-
ције, као и везе са другим лексичким процесима. Један од главних циљева рада
јесте поређење семантичког садржаја лексичке јединице када спада у термине
и онда када се детерминологизује. У раду се наводи и покушај одговора на пита-
ње колико је детереминологизација активан начин богаћења општег лексичког
фонда српског језика., The paper discusses determinologization in the Serbian language. This process is thoroughly
analyzed, explained and defined. Determinologization forms part of the process of enriching a language
fund, and is distinguished from the process of terminologization and other language processes.
The paper focuses on the comparison of the semantic content of a lexical unit determined as a
term and one which has been determinologizied. The paper provides an attempt to answer the question
as to how detereminologization may be an active way to enrich the general vocabulary of the
Serbian language.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Детерминологизација као процес општег лексичког фонда",
pages = "417-424",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457"
}
Драгићевић, Р. М.. (2017). Детерминологизација као процес општег лексичког фонда. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 417-424.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457
Драгићевић РМ. Детерминологизација као процес општег лексичког фонда. in Словенска терминологија данас. 2017;:417-424.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457 .
Драгићевић, Рајна М., "Детерминологизација као процес општег лексичког фонда" in Словенска терминологија данас (2017):417-424,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457 .

Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли

Dragićević, Rajna M.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Dragićević, Rajna M.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3323
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti
C3  - Naučni skupovi = Scientific Meetings
T1  - Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли
T1  - The role of the Society of Serbian Letters in the development of Serbian lexicology and lexicography
SP  - [47]
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323
ER  - 
@conference{
author = "Dragićević, Rajna M.",
year = "2017",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti, Naučni skupovi = Scientific Meetings",
title = "Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли, The role of the Society of Serbian Letters in the development of Serbian lexicology and lexicography",
pages = "[47]-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323"
}
Dragićević, R. M.. (2017). Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли. in Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti
Београд : Српска академија наука и уметности., [47]-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323
Dragićević RM. Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли. in Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti. 2017;:[47]-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323 .
Dragićević, Rajna M., "Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли" in Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti (2017):[47]-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323 .

Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]

Петровић, Горан; Драгићевић, Рајна; Дешић, Милорад; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Петровић, Горан
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Дешић, Милорад
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10802
AB  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник / [председник Уређивачког одбора Стана Ристић ; уредници Даринка Гортан Премк … и др.]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014.
Говорили: дописни члан Горан Петровић, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Милорад Дешић. У Београду, уторак 29. септембар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]
SP  - 181
EP  - 191
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802
ER  - 
@misc{
author = "Петровић, Горан and Драгићевић, Рајна and Дешић, Милорад and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник / [председник Уређивачког одбора Стана Ристић ; уредници Даринка Гортан Премк … и др.]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014.
Говорили: дописни члан Горан Петровић, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Милорад Дешић. У Београду, уторак 29. септембар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]",
pages = "181-191",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802"
}
Петровић, Г., Драгићевић, Р., Дешић, М.,& Вуксановић, М.. (2016). Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 181-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802
Петровић Г, Драгићевић Р, Дешић М, Вуксановић М. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):181-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802 .
Петровић, Горан, Драгићевић, Рајна, Дешић, Милорад, Вуксановић, Миро, "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):181-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802 .

Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6430
AB  - У раду се обрађује словенска лексика са значењем људских особина и емоција у Речнику косовско-метохиског дијалекта Глише Елезовића. Узима се у разматрање само она лексика која је културолошки,
семантички или творбено специфична у односу на лексику из исте тематске групе у савременом српском књижевном језику. Г. Елезовић је за
овај дијалекатски речник прикупљао грађу на самом почетку ХХ века,
што значи да он осликава лексичко стање из XIX века, па и раније (јер
је грађу за речник eксцерпирао и из једног писаног документа из XVIII
века). Обрада лексике из овог речника доводи нас до великог броја закључака у вези са културом српског народа који је у XIX веку живео у
Вучитрну, и на Косову уопште, али и до бројних запажања у вези са
творбеним и семантичким променама у српском лексикону.
AB  - В статье анализируется славянская лексика со значением личностных
качеств и эмоций человека, представленная в Словаре косовско-метохийского диалекта, составленном Глишей Элезовичем. Для этого диалектного
словаря материал был собран в самом начале ХХ века. Это значит, что автором отражено лексическое состояние диалекта XIX века и более раннего периода, поскольку имеют место примеры и из письменного документа
XVIII века. Анализ лексики этого словаря позволяет сделать значительные
выводы относительно культуры сербского народа XIX века, населявшего
Вучитрн и Косово в целом, а также обращает внимание на многочисленные
словообразовательные и семантические изменения в сербском языке.
AB  - The paper discusses the Slavic lexis denoting human traits and emotions in
Gliša Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect. The author of
the dictionary collected the material at the very beginning of the 20th
century, which
means that the volume presents the lexical material of the nineteenth century and
possibly even earlier (since the material for the dictionary also comes in part from
a written document from the eighteenth century). The present analysis of the lexis
results in a large number of conclusions with respect to the culture of the nineteenth-century Serbs who lived in Vučitrn, and in Kosovo in general.Also, it is possible to arrive at a number of observations concerning the word-formation processes, as well as the semantic diachronic changes in the Serbian lexis.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“
T1  - Slavic Lexis Denoting Human Traits and Emotions in Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect
T1  - Славянская лексика, служащая для обозначения качеств и эмоций человека в косовско-метохийских говорах начала xx века
SP  - 33
EP  - 64
VL  - 72
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1602033D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2016",
abstract = "У раду се обрађује словенска лексика са значењем људских особина и емоција у Речнику косовско-метохиског дијалекта Глише Елезовића. Узима се у разматрање само она лексика која је културолошки,
семантички или творбено специфична у односу на лексику из исте тематске групе у савременом српском књижевном језику. Г. Елезовић је за
овај дијалекатски речник прикупљао грађу на самом почетку ХХ века,
што значи да он осликава лексичко стање из XIX века, па и раније (јер
је грађу за речник eксцерпирао и из једног писаног документа из XVIII
века). Обрада лексике из овог речника доводи нас до великог броја закључака у вези са културом српског народа који је у XIX веку живео у
Вучитрну, и на Косову уопште, али и до бројних запажања у вези са
творбеним и семантичким променама у српском лексикону., В статье анализируется славянская лексика со значением личностных
качеств и эмоций человека, представленная в Словаре косовско-метохийского диалекта, составленном Глишей Элезовичем. Для этого диалектного
словаря материал был собран в самом начале ХХ века. Это значит, что автором отражено лексическое состояние диалекта XIX века и более раннего периода, поскольку имеют место примеры и из письменного документа
XVIII века. Анализ лексики этого словаря позволяет сделать значительные
выводы относительно культуры сербского народа XIX века, населявшего
Вучитрн и Косово в целом, а также обращает внимание на многочисленные
словообразовательные и семантические изменения в сербском языке., The paper discusses the Slavic lexis denoting human traits and emotions in
Gliša Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect. The author of
the dictionary collected the material at the very beginning of the 20th
century, which
means that the volume presents the lexical material of the nineteenth century and
possibly even earlier (since the material for the dictionary also comes in part from
a written document from the eighteenth century). The present analysis of the lexis
results in a large number of conclusions with respect to the culture of the nineteenth-century Serbs who lived in Vučitrn, and in Kosovo in general.Also, it is possible to arrive at a number of observations concerning the word-formation processes, as well as the semantic diachronic changes in the Serbian lexis.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“, Slavic Lexis Denoting Human Traits and Emotions in Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect, Славянская лексика, служащая для обозначения качеств и эмоций человека в косовско-метохийских говорах начала xx века",
pages = "33-64",
volume = "72",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1602033D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430"
}
Драгићевић, Р. М.. (2016). Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 33-64.
https://doi.org/10.2298/JFI1602033D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430
Драгићевић РМ. Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):33-64.
doi:10.2298/JFI1602033D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430 .
Драгићевић, Рајна М., "Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):33-64,
https://doi.org/10.2298/JFI1602033D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430 .

Стојан Новаковић као лингвиста

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7502
AB  - Рад је настао поводом обележавања стогодишњице од смрти Стојана Новаковића. Посвећен је његовом доприносу србистици и лингвистици. Одређује се Новаковићево место у српској лингвистици,
описује се његов однос према учитељу Ђури Даничићу и ученицима
и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу, скреће
се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра Белића о њему, упућује се на нека граматичка
решења другачија од данас општеприхваћених и на терминологију
коју је користио.
AB  - This paper is dedicated to Stojan Novakovic and his contribution to
Serbian linguistics and linguistics in general. The paper writes of his legacy to Serbian linguistics, describes his relationship with his teacher
Đura Daničić, relationship with his students and with his successors,
Ljubomir Stojanovic and Aleksandar Belic. The attention is drawn to his
most important works and initiatives. Also, Aleksandar Belic’s opinion
about him is mentioned, and a special attention is drawn to terminology he
had used and to some grammatical solutions he had offered, different from
today’s generally accepted ones. This paper was written on the occasion
of the centenary of the death of Stojan Novakovic.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Стојан Новаковић као лингвиста
T1  - Stojan Novakovic as a Linguist
SP  - 1
EP  - 9
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2015",
abstract = "Рад је настао поводом обележавања стогодишњице од смрти Стојана Новаковића. Посвећен је његовом доприносу србистици и лингвистици. Одређује се Новаковићево место у српској лингвистици,
описује се његов однос према учитељу Ђури Даничићу и ученицима
и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу, скреће
се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра Белића о њему, упућује се на нека граматичка
решења другачија од данас општеприхваћених и на терминологију
коју је користио., This paper is dedicated to Stojan Novakovic and his contribution to
Serbian linguistics and linguistics in general. The paper writes of his legacy to Serbian linguistics, describes his relationship with his teacher
Đura Daničić, relationship with his students and with his successors,
Ljubomir Stojanovic and Aleksandar Belic. The attention is drawn to his
most important works and initiatives. Also, Aleksandar Belic’s opinion
about him is mentioned, and a special attention is drawn to terminology he
had used and to some grammatical solutions he had offered, different from
today’s generally accepted ones. This paper was written on the occasion
of the centenary of the death of Stojan Novakovic.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Стојан Новаковић као лингвиста, Stojan Novakovic as a Linguist",
pages = "1-9",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502"
}
Драгићевић, Р. М.. (2015). Стојан Новаковић као лингвиста. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 46(3-4), 1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502
Драгићевић РМ. Стојан Новаковић као лингвиста. in Наш језик. 2015;46(3-4):1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502 .
Драгићевић, Рајна М., "Стојан Новаковић као лингвиста" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):1-9,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502 .

О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012

Драгићевић, Рајна М.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3236
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012
SP  - 502
EP  - 508
IS  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2013",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012",
pages = "502-508",
number = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236"
}
Драгићевић, Р. М.. (2013). О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012. in Јужнословенски филолог(69), 502-508.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236
Драгићевић РМ. О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):502-508.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236 .
Драгићевић, Рајна М., "О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):502-508,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236 .

О именицама у служби предлога

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2989
AB  - This paper analyzes semantic transformations of nouns functioning as prepositions. The semantic characteristics of prepositions are discussed, and Belic’ concept of adverbial origin and meaning of prepositions is reviewed. Contrary to usual perception that prepositions have mere grammatical meaning, it is concluded in this paper that they also have lexical meaning, like adverbs. Cognitive linguistics has so far dealt with lexical meanings of prepositions, and it is up to contemporary semantics to further explore and evolve this approach. Based on this fact that prepositions have lexical meaning, it is argued that nouns functioning as prepositions retain that lexical attribute though with different semantic value, rather than it adopts grammatical characteristics. It is concluded that semantic meaning of those nouns used as prepositions could be broken into two segments: adverbial (place) and nominal (partitive). The nouns which upon occasions may function as prepositions in Serbian language as a rule denote place and they always are used with genitive case (mostly partitive), and as a consequence they often have partitive meaning. In the sentences with nouns functioning as prepositions, the act expressed encompasses the part of the localizator or it is performed on its bounds, or near it. Which meaning would prevail depends on the noun, or verb, or noun in genitive case. A noun and its related preposition are treated as two lexemes in Serbian descriptive dictionaries, independent but close in meanings, since the preposition originated from a noun in a process defined by Irena Grickat as grammar polysemy, i.e. a polysemy with the grammatical result. In some grammar books identical forms of a preposition and nominative and accusative noun forms are defined as homophoria, and those prepositions and nouns are called homophores. Since homophoria is a type of homonymy, and homonymy excludes semantic relation between lexemes, the term homophoria had to be discarded. It is suggested in this paper that only few nouns in Serbian language can function as prepositions due to fact that only those few have possibility to combine semantically high-productive spatiality with partitivity (rarely possessiveness), as a result of their obligatory usage with partitive (sometimes, possessive) genitive. The usage of nouns as prepositions in Serbian language is slowly going out because their semantics is imprecise, and in certain circumstances difficult to differentiate, which means that the process of transformation of nouns into prepositions was not complete. Thus, more frequent today are compound prepositions formed by a real preposition and a noun (navrh, uvrh, podno). Their semantics is more distinctive and more precise due to real preposition as constituents.
AB  - У овом раду говори се о конверзији именица врх, дно, пут, крај, дуж, место, чело у предлоге. Анализира се модификација значења ових именица до које долази приликом попредложавања. Истражује се семантички однос између полазне именице и добијеног предлога и износе се одговори на питања због чега само неке именице могу да се попредложе и зашто се овако добијени предлози губе из савременог српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О именицама у служби предлога
T1  - On nouns functioning as prepositions
SP  - 91
EP  - 111
IS  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268091D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2012",
abstract = "This paper analyzes semantic transformations of nouns functioning as prepositions. The semantic characteristics of prepositions are discussed, and Belic’ concept of adverbial origin and meaning of prepositions is reviewed. Contrary to usual perception that prepositions have mere grammatical meaning, it is concluded in this paper that they also have lexical meaning, like adverbs. Cognitive linguistics has so far dealt with lexical meanings of prepositions, and it is up to contemporary semantics to further explore and evolve this approach. Based on this fact that prepositions have lexical meaning, it is argued that nouns functioning as prepositions retain that lexical attribute though with different semantic value, rather than it adopts grammatical characteristics. It is concluded that semantic meaning of those nouns used as prepositions could be broken into two segments: adverbial (place) and nominal (partitive). The nouns which upon occasions may function as prepositions in Serbian language as a rule denote place and they always are used with genitive case (mostly partitive), and as a consequence they often have partitive meaning. In the sentences with nouns functioning as prepositions, the act expressed encompasses the part of the localizator or it is performed on its bounds, or near it. Which meaning would prevail depends on the noun, or verb, or noun in genitive case. A noun and its related preposition are treated as two lexemes in Serbian descriptive dictionaries, independent but close in meanings, since the preposition originated from a noun in a process defined by Irena Grickat as grammar polysemy, i.e. a polysemy with the grammatical result. In some grammar books identical forms of a preposition and nominative and accusative noun forms are defined as homophoria, and those prepositions and nouns are called homophores. Since homophoria is a type of homonymy, and homonymy excludes semantic relation between lexemes, the term homophoria had to be discarded. It is suggested in this paper that only few nouns in Serbian language can function as prepositions due to fact that only those few have possibility to combine semantically high-productive spatiality with partitivity (rarely possessiveness), as a result of their obligatory usage with partitive (sometimes, possessive) genitive. The usage of nouns as prepositions in Serbian language is slowly going out because their semantics is imprecise, and in certain circumstances difficult to differentiate, which means that the process of transformation of nouns into prepositions was not complete. Thus, more frequent today are compound prepositions formed by a real preposition and a noun (navrh, uvrh, podno). Their semantics is more distinctive and more precise due to real preposition as constituents., У овом раду говори се о конверзији именица врх, дно, пут, крај, дуж, место, чело у предлоге. Анализира се модификација значења ових именица до које долази приликом попредложавања. Истражује се семантички однос између полазне именице и добијеног предлога и износе се одговори на питања због чега само неке именице могу да се попредложе и зашто се овако добијени предлози губе из савременог српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О именицама у служби предлога, On nouns functioning as prepositions",
pages = "91-111",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268091D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989"
}
Драгићевић, Р. М.. (2012). О именицама у служби предлога. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ.(68), 91-111.
https://doi.org/10.2298/JFI1268091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989
Драгићевић РМ. О именицама у служби предлога. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):91-111.
doi:10.2298/JFI1268091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989 .
Драгићевић, Рајна М., "О именицама у служби предлога" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):91-111,
https://doi.org/10.2298/JFI1268091D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989 .

Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)

Драгићевић, Рајна

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2001)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7731
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)
SP  - 145
EP  - 151
VL  - 34
VL  - 1-2
IS  - 1-2
IS  - 
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2001",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)",
pages = "145-151",
volume = "34, 1-2",
number = "1-2, ",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731"
}
Драгићевић, Р.. (2001). Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 34(1-2), 145-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731
Драгићевић Р. Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар). in Наш језик. 2001;34(1-2):145-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731 .
Драгићевић, Рајна, "Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)" in Наш језик, 34, no. 1-2 (2001):145-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731 .

Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа

Драгићевић, Рајна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2001)

TY  - BOOK
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1225
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225
ER  - 
@book{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2001",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225"
}
Драгићевић, Р.. (2001). Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225
Драгићевић Р. Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа. 2001;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225 .
Драгићевић, Рајна, "Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа" (2001),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225 .

On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix

Драгићевић, Рајна

(1998)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 1998
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3268
AB  - This article deals with the word-formation and semantic analyses of the onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix in Serbo-Croatian language. These nouns are treated from the diachronic and synchronic point of view. The meanings of the word-formation bases and the roles of the suffixes concerning meaning of these words are analyzed, and their polysemantic structures and derivative systems are investigated.
AB  - Predmet ovog rada je tvorbena i semantička analiza onomatopejskih imenica s elementom -t- u sufiksu u srpsko-hrvatskom jeziku. Navode se napomene o poreklu imenica s ovim sufiksima, analiziraju se značenja tvorbenih osnova i uticaj sufiksa na značenje ovih reči, a zatim se ispituju njihove polisemantičke strukture i derivacioni sistemi.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix
T1  - О српско-хрватским ономатопејским именицама с елементом -т- у суфиксу
SP  - 121
EP  - 130
IS  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "1998",
abstract = "This article deals with the word-formation and semantic analyses of the onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix in Serbo-Croatian language. These nouns are treated from the diachronic and synchronic point of view. The meanings of the word-formation bases and the roles of the suffixes concerning meaning of these words are analyzed, and their polysemantic structures and derivative systems are investigated., Predmet ovog rada je tvorbena i semantička analiza onomatopejskih imenica s elementom -t- u sufiksu u srpsko-hrvatskom jeziku. Navode se napomene o poreklu imenica s ovim sufiksima, analiziraju se značenja tvorbenih osnova i uticaj sufiksa na značenje ovih reči, a zatim se ispituju njihove polisemantičke strukture i derivacioni sistemi.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix, О српско-хрватским ономатопејским именицама с елементом -т- у суфиксу",
pages = "121-130",
number = "54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268"
}
Драгићевић, Р.. (1998). On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix. in Јужнословенски филолог(54), 121-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268
Драгићевић Р. On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix. in Јужнословенски филолог. 1998;(54):121-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268 .
Драгићевић, Рајна, "On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix" in Јужнословенски филолог, no. 54 (1998):121-130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268 .

О неким парадигматским лексичким скуповима

Драгићевић, Рајна

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1996)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7827
AB  - In this paper the author makes a classification of paradigmatically related
lexemes on the basis of three criteria: the enclosing capacity of the lexical-semantic sets (associative field, semantic field, semantic group, and family of words),
the interdependence of the set members (determination, complementarity, and autonomy), and the cohesive center (sets with a dominant and ones without it).
AB  - Аутор у овом раду класификује парадигматски повезане лексичке скупове
према различитим критеријумима.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О неким парадигматским лексичким скуповима
T1  - On some Paradigmatic Lexical Sets
SP  - 96
EP  - 105
VL  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "1996",
abstract = "In this paper the author makes a classification of paradigmatically related
lexemes on the basis of three criteria: the enclosing capacity of the lexical-semantic sets (associative field, semantic field, semantic group, and family of words),
the interdependence of the set members (determination, complementarity, and autonomy), and the cohesive center (sets with a dominant and ones without it)., Аутор у овом раду класификује парадигматски повезане лексичке скупове
према различитим критеријумима.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О неким парадигматским лексичким скуповима, On some Paradigmatic Lexical Sets",
pages = "96-105",
volume = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827"
}
Драгићевић, Р.. (1996). О неким парадигматским лексичким скуповима. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 31, 96-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827
Драгићевић Р. О неким парадигматским лексичким скуповима. in Наш језик. 1996;31:96-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827 .
Драгићевић, Рајна, "О неким парадигматским лексичким скуповима" in Наш језик, 31 (1996):96-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827 .

On true adjective and noun antonyms

Драгићевић, Рајна

(1996)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3266
AB  - In this work the author defines true antonyms, analyzes their semantic features and states different types of adjective and noun antonyms based on language material of Serbian (Serbo-Croatian) language.
AB  - Autor u ovom radu definiše prave antonime, analizira njihove semantičke sadržaje, a zatim navodi različite tipove pridevskih i imeničkih antonima na osnovu jezičke građe iz savremenog srpskog (srpskohrvatskog) jezika.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On true adjective and noun antonyms
T1  - О правим именичким и придевским антонимима
SP  - 25
EP  - 39
IS  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "1996",
abstract = "In this work the author defines true antonyms, analyzes their semantic features and states different types of adjective and noun antonyms based on language material of Serbian (Serbo-Croatian) language., Autor u ovom radu definiše prave antonime, analizira njihove semantičke sadržaje, a zatim navodi različite tipove pridevskih i imeničkih antonima na osnovu jezičke građe iz savremenog srpskog (srpskohrvatskog) jezika.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On true adjective and noun antonyms, О правим именичким и придевским антонимима",
pages = "25-39",
number = "52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266"
}
Драгићевић, Р.. (1996). On true adjective and noun antonyms. in Јужнословенски филолог(52), 25-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266
Драгићевић Р. On true adjective and noun antonyms. in Јужнословенски филолог. 1996;(52):25-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266 .
Драгићевић, Рајна, "On true adjective and noun antonyms" in Јужнословенски филолог, no. 52 (1996):25-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266 .