Диковић, Јована

Link to this page

Authority KeyName Variants
6ce93bb2-1461-4e78-8bc9-6de0f268038b
  • Диковић, Јована (4)
Projects

Author's Bibliography

‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије

Трифуновић, Весна; Диковић, Јована

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
AU  - Диковић, Јована
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/313/254
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8217
AB  - У овом раду полазимо од констатације да постсоцијалистичка трансформација не подразумева само политичке и економске промене које погађају одређено друштво у овом процесу, већ да са собом носи и низ нових социјалних феномена, које дато друштво интерпретира на одговарајући начин. Такве нове појаве се често препознају и на посебан начин обрађују у творевинама популарне културе које су намењене и обраћају се широкој популацији. Имајући то у виду, одлучиле смо да испитамо начине на које су нове друштвене појаве нашле одраз у једној специфичној домаћој серији, која се показала посебно популарном у друштву србије током почетне фазе тзв. друге транзиције.
AB  - The basis of this paper is the idea that post-socialist
transformation doesn’t only entail political and economic
changes which affect a society going through this process,
but also carries with it a slew of new social phenomena
which the given society interprets in a suitable way. Such
new phenomena are often recognized in bits of popular
culture which speak to the populace at large. Keeping this
in mind, we decided to test the ways in which new social
phenomena reflected in a specific Serbian television
show which was popular in Serbia during the beginning
of the so-called second transition. The show in question
is “Mile vs. transition”, which represents a completely new form within the Serbian
context, and which parodies a wide array of changed political and social relationships
and values which are markers of the transition process. This television show became
very popular with Serbian audiences, and it is our belief that the popularity is due
to the success of this type of representation and the possibility of making fun of the
system-in-the-making. On the other hand, the specificities of this particular show
provided a special platform for negotiating meaning and the basic message between
the creators and the consumers. In accordance with this, we have decided to focus on
this aspect of the series in this study – the difference between the basic intentions of
the authors and the ways in which the audience actually received the character of Mile
and his relationship to the transition process.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - ‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије
T1  - ‘Mile Versus Transition’: Social Changes and Clashes of Values through the Prism of a Television Show
SP  - 141
EP  - 153
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402141T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8217
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна and Диковић, Јована",
year = "2014",
abstract = "У овом раду полазимо од констатације да постсоцијалистичка трансформација не подразумева само политичке и економске промене које погађају одређено друштво у овом процесу, већ да са собом носи и низ нових социјалних феномена, које дато друштво интерпретира на одговарајући начин. Такве нове појаве се често препознају и на посебан начин обрађују у творевинама популарне културе које су намењене и обраћају се широкој популацији. Имајући то у виду, одлучиле смо да испитамо начине на које су нове друштвене појаве нашле одраз у једној специфичној домаћој серији, која се показала посебно популарном у друштву србије током почетне фазе тзв. друге транзиције., The basis of this paper is the idea that post-socialist
transformation doesn’t only entail political and economic
changes which affect a society going through this process,
but also carries with it a slew of new social phenomena
which the given society interprets in a suitable way. Such
new phenomena are often recognized in bits of popular
culture which speak to the populace at large. Keeping this
in mind, we decided to test the ways in which new social
phenomena reflected in a specific Serbian television
show which was popular in Serbia during the beginning
of the so-called second transition. The show in question
is “Mile vs. transition”, which represents a completely new form within the Serbian
context, and which parodies a wide array of changed political and social relationships
and values which are markers of the transition process. This television show became
very popular with Serbian audiences, and it is our belief that the popularity is due
to the success of this type of representation and the possibility of making fun of the
system-in-the-making. On the other hand, the specificities of this particular show
provided a special platform for negotiating meaning and the basic message between
the creators and the consumers. In accordance with this, we have decided to focus on
this aspect of the series in this study – the difference between the basic intentions of
the authors and the ways in which the audience actually received the character of Mile
and his relationship to the transition process.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије, ‘Mile Versus Transition’: Social Changes and Clashes of Values through the Prism of a Television Show",
pages = "141-153",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402141T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8217"
}
Трифуновић, В.,& Диковић, Ј.. (2014). ‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 141-153.
https://doi.org/10.2298/GEI1402141T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8217
Трифуновић В, Диковић Ј. ‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):141-153.
doi:10.2298/GEI1402141T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8217 .
Трифуновић, Весна, Диковић, Јована, "‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):141-153,
https://doi.org/10.2298/GEI1402141T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8217 .
2

Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка

Диковић, Јована; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Диковић, Јована
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/382/321
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8231
AB  - У раду се анализира утицај
института дечјег додатка на
обликовање наследно-имовинских
односа током периода социјализма и
постсоцијализма. Упоредо се
сагледавају односи између појединаца
и појединих друштвених и државних
институција у два назначена периода, и
то кроз призму социоекономске
несигурности. У том смислу, у раду
показујемо на који начин појединци користе институт дечјег додатка као
стратегију за превазилажење несигурности. Показало се да услед
недовољне асистенције државних институција дечји додатак постаје
прагматична стратегија превазилажења несигурности. Уједно
закључујемо да постоји диспаритет између закона који се одосе на дечји
додатак и њихове примене у пракси, што отвара могућност да дечји
додатак утиче на регулисање наследно-имовинских односа.
AB  - This paper analyzed how institution of
child benefit might be perceived as an indicator of
different social, political, economic and more
broad changes not only on individual but also on
general level. In that regard we traced
transformations of institution of child benefit
during socialism and post socialism, compared
how people perceived it and what kind of relations towards property it caused. These
two time frames are not taken randomly. On the contrary, they represent two different
systems as well as values. While socialist system introduced welfare state, where
individual security was transmitted to collective level, in post socialism individual
uncertainty has become dominant feature due to the rapid disintegration of the
institutions of social state.
In two different settings, Vranje and its nearby villages and in Gaj village, we
analyzed how child benefit shaped property relations, how persons perceived security
and uncertainty, and how they coped with uncertainty during these two periods.
Interestingly, in socialism people who moved from village to city and who were using
child benefit were not usually claimed right to parent`s land and were excluded from
inheritance. On the other hand – apart from the fact that in post socialism property
represents one of the main preconditions for exclusion from any social help and child
benefit as well – people who live in village apply different coping strategies in order to
secretly keep property and at the same time to claim child benefit even though they are
not eligible candidates.
We analyzed different examples of these coping strategies and argue that they
represent, in fact, dynamic and creative answer to “routinized state of crises” where
economic and political security and stability are missing at a state level.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка
T1  - The Grey Zone of Law and Practice: an Example of Child Benefit
SP  - 91
EP  - 106
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301091D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231
ER  - 
@article{
author = "Диковић, Јована and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2013",
abstract = "У раду се анализира утицај
института дечјег додатка на
обликовање наследно-имовинских
односа током периода социјализма и
постсоцијализма. Упоредо се
сагледавају односи између појединаца
и појединих друштвених и државних
институција у два назначена периода, и
то кроз призму социоекономске
несигурности. У том смислу, у раду
показујемо на који начин појединци користе институт дечјег додатка као
стратегију за превазилажење несигурности. Показало се да услед
недовољне асистенције државних институција дечји додатак постаје
прагматична стратегија превазилажења несигурности. Уједно
закључујемо да постоји диспаритет између закона који се одосе на дечји
додатак и њихове примене у пракси, што отвара могућност да дечји
додатак утиче на регулисање наследно-имовинских односа., This paper analyzed how institution of
child benefit might be perceived as an indicator of
different social, political, economic and more
broad changes not only on individual but also on
general level. In that regard we traced
transformations of institution of child benefit
during socialism and post socialism, compared
how people perceived it and what kind of relations towards property it caused. These
two time frames are not taken randomly. On the contrary, they represent two different
systems as well as values. While socialist system introduced welfare state, where
individual security was transmitted to collective level, in post socialism individual
uncertainty has become dominant feature due to the rapid disintegration of the
institutions of social state.
In two different settings, Vranje and its nearby villages and in Gaj village, we
analyzed how child benefit shaped property relations, how persons perceived security
and uncertainty, and how they coped with uncertainty during these two periods.
Interestingly, in socialism people who moved from village to city and who were using
child benefit were not usually claimed right to parent`s land and were excluded from
inheritance. On the other hand – apart from the fact that in post socialism property
represents one of the main preconditions for exclusion from any social help and child
benefit as well – people who live in village apply different coping strategies in order to
secretly keep property and at the same time to claim child benefit even though they are
not eligible candidates.
We analyzed different examples of these coping strategies and argue that they
represent, in fact, dynamic and creative answer to “routinized state of crises” where
economic and political security and stability are missing at a state level.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка, The Grey Zone of Law and Practice: an Example of Child Benefit",
pages = "91-106",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301091D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231"
}
Диковић, Ј.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2013). Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 91-106.
https://doi.org/10.2298/GEI1301091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231
Диковић Ј, Ђорђевић Црнобрња Ј. Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):91-106.
doi:10.2298/GEI1301091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231 .
Диковић, Јована, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):91-106,
https://doi.org/10.2298/GEI1301091D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231 .

Јадранка Ђорђевић Црнобрња "Сива зона правне сфере: суживот обичајног права и закона"

Диковић, Јована

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Диковић, Јована
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/411/349
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8402
AB  - Јадранка Ђорђевић Црнобрња успела је да кроз
књигу Наслеђивање између обичаја и
закона направи једну изузетно важну
синтезу свих објављених радова домаћих етнолога, теоретичара права и
практичара права на тему дуализма и
међусобног преплитања обичајног и
грађанског права. И не само то, ова
књига обилује теренском и архивском
грађом, уједињујући тако два најважнија истраживачка метода у етнологији
и антропологији. С једне стране, она је
успела да предочи доминантна мишље-
ња правних стучњака о колизији
обичајног и грађанског права, али исто
тако и да прати благо померање у
ставовима међу домаћим етнолозима –
од романтизовања обичајноправне пра-
ксе као прежитака патријархалног друштва до критике обичајноправне праксе као чувара патријархалног живота
и изворишта родне, социјалне и имовинске неравноправности. Зато је ова
књига вишеструко значајна. И коначно,
поред чињенице да спада у ред квалитетних домаћих етнолошких студија,
њен допринос није само у оквирима
струке, већ се он може сагледати и у
оквирима правне теорије и праксе.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Јадранка Ђорђевић Црнобрња "Сива зона правне сфере: суживот обичајног права и закона"
SP  - 244
EP  - 246
VL  - 60
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8402
ER  - 
@article{
author = "Диковић, Јована",
year = "2012",
abstract = "Јадранка Ђорђевић Црнобрња успела је да кроз
књигу Наслеђивање између обичаја и
закона направи једну изузетно важну
синтезу свих објављених радова домаћих етнолога, теоретичара права и
практичара права на тему дуализма и
међусобног преплитања обичајног и
грађанског права. И не само то, ова
књига обилује теренском и архивском
грађом, уједињујући тако два најважнија истраживачка метода у етнологији
и антропологији. С једне стране, она је
успела да предочи доминантна мишље-
ња правних стучњака о колизији
обичајног и грађанског права, али исто
тако и да прати благо померање у
ставовима међу домаћим етнолозима –
од романтизовања обичајноправне пра-
ксе као прежитака патријархалног друштва до критике обичајноправне праксе као чувара патријархалног живота
и изворишта родне, социјалне и имовинске неравноправности. Зато је ова
књига вишеструко значајна. И коначно,
поред чињенице да спада у ред квалитетних домаћих етнолошких студија,
њен допринос није само у оквирима
струке, већ се он може сагледати и у
оквирима правне теорије и праксе.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Јадранка Ђорђевић Црнобрња "Сива зона правне сфере: суживот обичајног права и закона"",
pages = "244-246",
volume = "60",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8402"
}
Диковић, Ј.. (2012). Јадранка Ђорђевић Црнобрња "Сива зона правне сфере: суживот обичајног права и закона". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 244-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8402
Диковић Ј. Јадранка Ђорђевић Црнобрња "Сива зона правне сфере: суживот обичајног права и закона". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):244-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8402 .
Диковић, Јована, "Јадранка Ђорђевић Црнобрња "Сива зона правне сфере: суживот обичајног права и закона"" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):244-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8402 .

Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог

Диковић, Јована

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Диковић, Јована
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/426/363
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8360
AB  - SF и фентази представљају веома комплексне жанрове, који садрже велики број тематских
варијација и потенцијалних начина тумачења. Ауторка књиге, Љиљана Гавриловић, фокусирала се на само један од могућих начина. Она полази од претпоставке да су замишљени светови легитимно поље антрополошких истраживања, односно – нови
антрополошки терен. Њена главна теза је да се посматрање измишљених светова нимало не разликује од посматрања „стварног“ света, тј. од оног у коме ми живимо.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог
SP  - 145
EP  - 148
VL  - 60
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8360
ER  - 
@article{
author = "Диковић, Јована",
year = "2012",
abstract = "SF и фентази представљају веома комплексне жанрове, који садрже велики број тематских
варијација и потенцијалних начина тумачења. Ауторка књиге, Љиљана Гавриловић, фокусирала се на само један од могућих начина. Она полази од претпоставке да су замишљени светови легитимно поље антрополошких истраживања, односно – нови
антрополошки терен. Њена главна теза је да се посматрање измишљених светова нимало не разликује од посматрања „стварног“ света, тј. од оног у коме ми живимо.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог",
pages = "145-148",
volume = "60",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8360"
}
Диковић, Ј.. (2012). Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(1), 145-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8360
Диковић Ј. Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(1):145-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8360 .
Диковић, Јована, "Нове перспективе у антропологији: научна фантастика и фентази као средства антрополошког промишљања Другог" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 1 (2012):145-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8360 .