Максимовић, Горан

Link to this page

Authority KeyName Variants
8e870e0f-ccc0-4962-9082-bb844644961e
  • Максимовић, Горан (1)
  • Максимовић, Горан M. (1)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914)

Максимовић, Горан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Максимовић, Горан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13307
AB  - The results of previous research about beginnings of theater life in Niš 
(1887–1915) are presented in the paper. The work presented the founding and 
subsequent work of the Sinđelić theater (1887–1912), as well as the regional 
theater “Trifković” (1912–1915) in Niš. Organizational problems, managers and 
numerous actors were analyzed in particular, and above all the theater repertoire 
made equally by local authors (J. S. Sterija, Jovan Subotić, Laza Kostić, Branislav 
Nušić, Stevan Sremac, Ivo Vojnović, etc.), as well as translated and rendered works 
by prominent foreign writers (Shakespeare, Moliere, Friedrich Schiller, Viktor Igo, 
Tolstoy, Gorky, etc.). Among the directors, the roles of two actors and directors, 
Aleksandar Milojević (1893–1901; 1914–1915) and Kosta Delini (1904–1912), 
are particularly prominent, and the roles of Bogoboj Rucović, Sofija Haritonović, 
Milica-Mila Delini, Katica Lazić, Dimitri Ginić, Miodrag and Roksanda Beković 
et al. In the theater repertoire, in addition to numerous pieces, a special place 
belongs to the first theatrical performance of the Sremac’s Zamfirova Zona, adapted 
and directed by Kosta Delini in 1908 and 1909, etc. Despite all the difficulties, the 
institutional theatrical beginnings in Niš were laid on good foundations, so that 
later theatrical life in the 20th century was very dynamic and elevated this city 
into a respectable Serbian theater center.
AB  - У огледу су приказани резултати досадашњих истраживања о 
почецима позоришног живота у Нишу (1887–1915). Приказано је оснивање 
и каснији рад градског позоришта „Синђелић” (1887–1912), као и обласног 
позоришта „Трифковић” (1912–1915) са сједиштем у Нишу. Посебно су анализирани организациони проблеми, управници и бројни глумци, а изнад 
свега позоришни репертоар који су подједнако чинили домаћи аутори (Ј. 
П. Стерија, Јован Суботић, Лаза Костић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, 
Иво Војновић и др.), као и преведена и посрбљена дјела истакнутих стра них писаца (Шекспир, Молијер, Фридрих Шилер, Виктор Иго, Толстој, Горки 
и др.). Међу управницима нарочито је истакнута улога двојице глумаца и 
редитеља: Александра Милојевића (1893–1901; 1914–1915) и Косте Делинија 
(1904–1912), а међу глумцима улога Богобоја Руцовића, Софије Харитоновић, Милице-Миле Делини, Катице Лазић, Димитрија Гинића, Миодрага и 
Роксанде Бековић и др. У позоришном репертоару, поред бројних комада, 
посебно мјесто припада првом позоришном извођењу Сремчеве Зоне Замфирове у адаптацији и режији Косте Делинија 1908. и 1909. године и сл. Упркос 
свим тешкоћама институционални позоришни почеци у Нишу постављени 
су на добрим темељима, тако да је каснији позоришни живот у 20. вијеку 
био веома динамичан и уздигао је овај град у ред респектабилних српских 
позоришних центара.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914)
T1  - Beginning of theater life in Niš (1887–1914)
SP  - 141
EP  - 155
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13307
ER  - 
@conference{
author = "Максимовић, Горан",
year = "2022",
abstract = "The results of previous research about beginnings of theater life in Niš 
(1887–1915) are presented in the paper. The work presented the founding and 
subsequent work of the Sinđelić theater (1887–1912), as well as the regional 
theater “Trifković” (1912–1915) in Niš. Organizational problems, managers and 
numerous actors were analyzed in particular, and above all the theater repertoire 
made equally by local authors (J. S. Sterija, Jovan Subotić, Laza Kostić, Branislav 
Nušić, Stevan Sremac, Ivo Vojnović, etc.), as well as translated and rendered works 
by prominent foreign writers (Shakespeare, Moliere, Friedrich Schiller, Viktor Igo, 
Tolstoy, Gorky, etc.). Among the directors, the roles of two actors and directors, 
Aleksandar Milojević (1893–1901; 1914–1915) and Kosta Delini (1904–1912), 
are particularly prominent, and the roles of Bogoboj Rucović, Sofija Haritonović, 
Milica-Mila Delini, Katica Lazić, Dimitri Ginić, Miodrag and Roksanda Beković 
et al. In the theater repertoire, in addition to numerous pieces, a special place 
belongs to the first theatrical performance of the Sremac’s Zamfirova Zona, adapted 
and directed by Kosta Delini in 1908 and 1909, etc. Despite all the difficulties, the 
institutional theatrical beginnings in Niš were laid on good foundations, so that 
later theatrical life in the 20th century was very dynamic and elevated this city 
into a respectable Serbian theater center., У огледу су приказани резултати досадашњих истраживања о 
почецима позоришног живота у Нишу (1887–1915). Приказано је оснивање 
и каснији рад градског позоришта „Синђелић” (1887–1912), као и обласног 
позоришта „Трифковић” (1912–1915) са сједиштем у Нишу. Посебно су анализирани организациони проблеми, управници и бројни глумци, а изнад 
свега позоришни репертоар који су подједнако чинили домаћи аутори (Ј. 
П. Стерија, Јован Суботић, Лаза Костић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, 
Иво Војновић и др.), као и преведена и посрбљена дјела истакнутих стра них писаца (Шекспир, Молијер, Фридрих Шилер, Виктор Иго, Толстој, Горки 
и др.). Међу управницима нарочито је истакнута улога двојице глумаца и 
редитеља: Александра Милојевића (1893–1901; 1914–1915) и Косте Делинија 
(1904–1912), а међу глумцима улога Богобоја Руцовића, Софије Харитоновић, Милице-Миле Делини, Катице Лазић, Димитрија Гинића, Миодрага и 
Роксанде Бековић и др. У позоришном репертоару, поред бројних комада, 
посебно мјесто припада првом позоришном извођењу Сремчеве Зоне Замфирове у адаптацији и режији Косте Делинија 1908. и 1909. године и сл. Упркос 
свим тешкоћама институционални позоришни почеци у Нишу постављени 
су на добрим темељима, тако да је каснији позоришни живот у 20. вијеку 
био веома динамичан и уздигао је овај град у ред респектабилних српских 
позоришних центара.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914), Beginning of theater life in Niš (1887–1914)",
pages = "141-155",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13307"
}
Максимовић, Г.. (2022). Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 141-155.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13307
Максимовић Г. Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:141-155.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13307 .
Максимовић, Горан, "Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914)" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):141-155,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13307 .

Слободан Јовановић као књижевни критичар

Максимовић, Горан M.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Максимовић, Горан M.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12197
AB  - У расправи су анализирани најзначајнији књижевнокритички текстови
Слободана Јовановића (1868‒1954). При томе је указано на особине његовог критичког метода,
на критички стил, као и на три врсте расправа. Прву скупину чине књижевне студије (Љ. Не-
дић, Б. Поповић), другу кратки огледи и расправе (Ф. Вишњић, В. Караџић, Л. Костић, В. Илић,
Ј. Скерлић, Б. Лазаревић, Д. Васић, У. Петровић), а трећу критички прикази нових књига или
позоришних представа (од издања Стеријиних дјела, преко Гундулићевих и Костићевих драма,
па све до преведених дјела страних писаца: Волтера, Свифта, Стендала, Золе, Ибсена и Пруста).
Критички стил С. Јовановића представља високу стваралачку културу и пуну афоирмацију
„београдског стила“ у књижевности, а његов критички метод представља креативну синтезу
Недићевог „импресионизма“, Скерлићевог „историзма“, те „естетизма“ Б. Поповића.
AB  - The most important literary-critical texts of Slobodan Jovanovic (1868-1954) are
analyzed in the discussion. In doing so, the features of his critical method, the critical style,
as well as the three types of discussions are pointed out. The first group consists of literary
studies (Lj. Nedić, B. Popović), the second brief essays and discussions (F. Višnjić, V. Karadžić,
L. Kostić, V. Ilić, J. Skerlić, B. Lazarević, D. Vasić, U. Petrovic), followed by critical reviews of
new books or plays (from editions of Sterija’s works, through Gundulic’s and Kostic’s plays,
to translated works by foreign writers: Voltaire, Swift, Stendal, Zola, Ibsen and Proust). The
critical style of S. Jovanovic represents a high creative culture and full affirmation of the
“Belgrade style” in literature, and his critical method is a creative synthesis of Nedic’s “Impressionism”,
Skerlic’s “Historicism” and “Aestheticism” by B. Popovic.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
T1  - Слободан Јовановић као књижевни критичар
T1  - Slobodan Jovanović as a literary critician
SP  - 353
EP  - 373
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12197
ER  - 
@conference{
author = "Максимовић, Горан M.",
year = "2020",
abstract = "У расправи су анализирани најзначајнији књижевнокритички текстови
Слободана Јовановића (1868‒1954). При томе је указано на особине његовог критичког метода,
на критички стил, као и на три врсте расправа. Прву скупину чине књижевне студије (Љ. Не-
дић, Б. Поповић), другу кратки огледи и расправе (Ф. Вишњић, В. Караџић, Л. Костић, В. Илић,
Ј. Скерлић, Б. Лазаревић, Д. Васић, У. Петровић), а трећу критички прикази нових књига или
позоришних представа (од издања Стеријиних дјела, преко Гундулићевих и Костићевих драма,
па све до преведених дјела страних писаца: Волтера, Свифта, Стендала, Золе, Ибсена и Пруста).
Критички стил С. Јовановића представља високу стваралачку културу и пуну афоирмацију
„београдског стила“ у књижевности, а његов критички метод представља креативну синтезу
Недићевог „импресионизма“, Скерлићевог „историзма“, те „естетизма“ Б. Поповића., The most important literary-critical texts of Slobodan Jovanovic (1868-1954) are
analyzed in the discussion. In doing so, the features of his critical method, the critical style,
as well as the three types of discussions are pointed out. The first group consists of literary
studies (Lj. Nedić, B. Popović), the second brief essays and discussions (F. Višnjić, V. Karadžić,
L. Kostić, V. Ilić, J. Skerlić, B. Lazarević, D. Vasić, U. Petrovic), followed by critical reviews of
new books or plays (from editions of Sterija’s works, through Gundulic’s and Kostic’s plays,
to translated works by foreign writers: Voltaire, Swift, Stendal, Zola, Ibsen and Proust). The
critical style of S. Jovanovic represents a high creative culture and full affirmation of the
“Belgrade style” in literature, and his critical method is a creative synthesis of Nedic’s “Impressionism”,
Skerlic’s “Historicism” and “Aestheticism” by B. Popovic.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења",
title = "Слободан Јовановић као књижевни критичар, Slobodan Jovanović as a literary critician",
pages = "353-373",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12197"
}
Максимовић, Г. M.. (2020). Слободан Јовановић као књижевни критичар. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 353-373.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12197
Максимовић ГM. Слободан Јовановић као књижевни критичар. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења. 2020;:353-373.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12197 .
Максимовић, Горан M., "Слободан Јовановић као књижевни критичар" in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења (2020):353-373,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12197 .