TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11844
AB  - About naming practices of the Serbs in Hungary: The paper presents an overview of the state-of-the-art of onomastic studies on Serbs in Hungary. Special attention is paid to the infl uence of the Hungarian model of expressing the identity of deceased wives/spouses (e.g. Básits Dobrimirné : Básits /serb. Bašić/ Dobrimir), as found in the inscriptions in the Latin alphabet on the tombstones at the Cathedral Cemetery in Szentendre. Among other things, this phenomenon is taken as an illustration of possible research perspectives on the onomastic structure formed through the joint action of two genetically diverse and typologically distinct linguistic systems. However, it is highlighted that due to the widespread urbanization and an increasingly massive transition of the remaining Serbs to the majority language, i.e. Hungarian, the most urgent task is to collect and linguistically analyze the preserved onomastic materials by interviewing few remaining native speakers of the Serb language in Hungary.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXVII
T1  - Из ономастике код Срба у Мађарској
SP  - 49
EP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2020",
abstract = "About naming practices of the Serbs in Hungary: The paper presents an overview of the state-of-the-art of onomastic studies on Serbs in Hungary. Special attention is paid to the infl uence of the Hungarian model of expressing the identity of deceased wives/spouses (e.g. Básits Dobrimirné : Básits /serb. Bašić/ Dobrimir), as found in the inscriptions in the Latin alphabet on the tombstones at the Cathedral Cemetery in Szentendre. Among other things, this phenomenon is taken as an illustration of possible research perspectives on the onomastic structure formed through the joint action of two genetically diverse and typologically distinct linguistic systems. However, it is highlighted that due to the widespread urbanization and an increasingly massive transition of the remaining Serbs to the majority language, i.e. Hungarian, the most urgent task is to collect and linguistically analyze the preserved onomastic materials by interviewing few remaining native speakers of the Serb language in Hungary.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXVII",
title = "Из ономастике код Срба у Мађарској",
pages = "49-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844"
}

Радић, Ј.. (2020). Из ономастике код Срба у Мађарској. in Ономатолошки прилози, књ. XXVII
Београд : Српска академија наука и уметности., 49-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844

Радић Ј. Из ономастике код Срба у Мађарској. in Ономатолошки прилози, књ. XXVII. 2020;:49-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844 .

Радић, Јованка, "Из ономастике код Срба у Мађарској" in Ономатолошки прилози, књ. XXVII (2020):49-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10285
AB  - У раду се испитује однос између предметних категоријалних израза
ШТА и ШТО, узрочног (не-предметног) ШТО и ЗАШТО, унеколико и генитивног ЧЕСА и ЧЕГА у језику Петра II Петровића Његоша. За разлику од идиолеката (и дијалеката) у којима ШТА категорише све „што јесте“ (/ било је, и биће) и све што се може узети као предмет мишљења и говора (сва ″не-људска″ физичка и сва ментална „бића“, све на шта се може упутити с „ово“, или „оно“), а ШТО - све што то није, Његошево ШТА и ШТО деле предметну сферу мишљења, те и носе тумачењу подложне (неграматикализоване) разлике. У раду се трага за тим разликама, што је приступ који подразумева трагање за модалитетима ″бића″ и ″небића″ у језичкој свести, који се као изразито колебљива разлика из најдубљег слоја свести откривају нарочитом анализом контекста у којима учествују посматрани категоријални изрази.
AB  - The words such as ko ″human being″, šta ″/non-human/ being″, gde ″a place in space″ (the so-called interrogative / interrogative relative pronouns) are analyzed as the expressions of the categories of thought in the Serbian language. The paper presents an analysis of the relationship among the objective categorial expressions šta and što, the causal (non-objective) što and zašto, and it also mentions the genitive forms česa and čega in the language of Petar II Petrović Njegoš. Unlike the idiolects (and dialects) in which šta categorizes everything “that is” (was and will be) and everything that can be a subject of thought and speech (all ″non-human″ physical and all mental “beings”, everything that can be referred to as “this”, or “that”), and što categorizes everything that is not categorized by šta, Njegoš’s šta and što share the objective sphere of thinking, and imply (non-grammaticalized) distinctions that may be subject to interpretation. The paper seeks to identify these distinctions; the approach implies the identification of the modalities of ″being″ and ″non-being″ in the Serbian linguistic consciousness. As the distinction is particularly vacillating, these modalities are discovered in the deepest layer using a specific analysis of the contexts involving the observed categorial expressions.
As far as the categorization of objects is concerned, in Njegoš’s idiolect, the term šta is a reaction to “living” mental “beings” (what is “known clearly”, what is embodied in an animate idea), whereas što is a reaction to everything that is not accompanied with this impression (what is “not known clearly” or is not underlain by an animate idea). In other words, šta categorizes ″an object as a living mental “being”″, whereas što categorizes ″an object as an object″, including the mental ″non-being″. The corpus of examples presented in the paper indicate the existence of an intralingual mechanism according to which any “inanimate knowledge” (the knowledge of objects acquired either spontaneously or through learning and the knowledge of objects entirely unknown/undefined) is categorized as “ignorance”, i.e. everything that is “known” but is not “known clearly” and is not perceived as a mental “being” (is not underlain by an animate idea) is categorized as ″non--being″. Judging by Njegoš’s idiolect, where šta is at least ten times less common than što (in Njegoš’s Selected Letters there are 30 instances of šta, as opposed to 355 instances of što), it seems that the major part of our knowledge consists of objects that are “not known clearly” and are not perceived as animate mental beings.
It turns out that the objective distinction šta - što and the non-objective distinc-tion što - zašto can be reduced to the defined - undefined relation. In the što - zašto relation, the što member expresses what is mentally defined (″“non- -being” as an internal cause known in an un-mediated manner″), whereas zašto expresses what is undefined in every aspect (″“non-being” as an external, entirely unknown cause″). Following the distinctions established in classical antiquity (by Plato and Aristotle), the conclusion is reached that in Njegoš’s idiolect, the distinction šta - što rests on the relationship between two modalities of “being” as a subject of thought and speech, and the distinction što - zašto rests on the relationship between two modalities of “non-being”.
The evidence that in Njegoš’s idiolect, šta - što are units that belong to the same rank, where šta is “stronger” than što in terms of value and function, challenges the widespread belief that šta was introduced in the Serbian language as the original genitive form of što. Among other things, the paper draws attention to the fact that the šta - što relation, as reflected in Njegoš’s idiolect, and the čЬso ‖ česo - čЬto relation, as reflected in the Codex Marianus, open the path to the reconstruction of the linguistic logic underlying the process of the transformation of three Palaeo-Slavic expressions (*čь, *čьso and *čьto) into two Serbian terms (šta and što), whereas in most Slavic language only one expression has remained.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Подгорица : Матица српска , Друштво чланова у Црној Гори
PB  - Бања Лука : Матица српска , Друштво чланова Матице српске у Републици Српској
T2  - Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас
T1  - О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту
T1  - Categorial Expressions šta, što and zašto in the Language of Petar II Petrović Njegoš (The Modalities of ʹʹBeingʹʹ and ʹʹNon-Beingʹʹ in Njegoš’s Idiolect)
SP  - 267
EP  - 294
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2019",
abstract = "У раду се испитује однос између предметних категоријалних израза
ШТА и ШТО, узрочног (не-предметног) ШТО и ЗАШТО, унеколико и генитивног ЧЕСА и ЧЕГА у језику Петра II Петровића Његоша. За разлику од идиолеката (и дијалеката) у којима ШТА категорише све „што јесте“ (/ било је, и биће) и све што се може узети као предмет мишљења и говора (сва ″не-људска″ физичка и сва ментална „бића“, све на шта се може упутити с „ово“, или „оно“), а ШТО - све што то није, Његошево ШТА и ШТО деле предметну сферу мишљења, те и носе тумачењу подложне (неграматикализоване) разлике. У раду се трага за тим разликама, што је приступ који подразумева трагање за модалитетима ″бића″ и ″небића″ у језичкој свести, који се као изразито колебљива разлика из најдубљег слоја свести откривају нарочитом анализом контекста у којима учествују посматрани категоријални изрази., The words such as ko ″human being″, šta ″/non-human/ being″, gde ″a place in space″ (the so-called interrogative / interrogative relative pronouns) are analyzed as the expressions of the categories of thought in the Serbian language. The paper presents an analysis of the relationship among the objective categorial expressions šta and što, the causal (non-objective) što and zašto, and it also mentions the genitive forms česa and čega in the language of Petar II Petrović Njegoš. Unlike the idiolects (and dialects) in which šta categorizes everything “that is” (was and will be) and everything that can be a subject of thought and speech (all ″non-human″ physical and all mental “beings”, everything that can be referred to as “this”, or “that”), and što categorizes everything that is not categorized by šta, Njegoš’s šta and što share the objective sphere of thinking, and imply (non-grammaticalized) distinctions that may be subject to interpretation. The paper seeks to identify these distinctions; the approach implies the identification of the modalities of ″being″ and ″non-being″ in the Serbian linguistic consciousness. As the distinction is particularly vacillating, these modalities are discovered in the deepest layer using a specific analysis of the contexts involving the observed categorial expressions.
As far as the categorization of objects is concerned, in Njegoš’s idiolect, the term šta is a reaction to “living” mental “beings” (what is “known clearly”, what is embodied in an animate idea), whereas što is a reaction to everything that is not accompanied with this impression (what is “not known clearly” or is not underlain by an animate idea). In other words, šta categorizes ″an object as a living mental “being”″, whereas što categorizes ″an object as an object″, including the mental ″non-being″. The corpus of examples presented in the paper indicate the existence of an intralingual mechanism according to which any “inanimate knowledge” (the knowledge of objects acquired either spontaneously or through learning and the knowledge of objects entirely unknown/undefined) is categorized as “ignorance”, i.e. everything that is “known” but is not “known clearly” and is not perceived as a mental “being” (is not underlain by an animate idea) is categorized as ″non--being″. Judging by Njegoš’s idiolect, where šta is at least ten times less common than što (in Njegoš’s Selected Letters there are 30 instances of šta, as opposed to 355 instances of što), it seems that the major part of our knowledge consists of objects that are “not known clearly” and are not perceived as animate mental beings.
It turns out that the objective distinction šta - što and the non-objective distinc-tion što - zašto can be reduced to the defined - undefined relation. In the što - zašto relation, the što member expresses what is mentally defined (″“non- -being” as an internal cause known in an un-mediated manner″), whereas zašto expresses what is undefined in every aspect (″“non-being” as an external, entirely unknown cause″). Following the distinctions established in classical antiquity (by Plato and Aristotle), the conclusion is reached that in Njegoš’s idiolect, the distinction šta - što rests on the relationship between two modalities of “being” as a subject of thought and speech, and the distinction što - zašto rests on the relationship between two modalities of “non-being”.
The evidence that in Njegoš’s idiolect, šta - što are units that belong to the same rank, where šta is “stronger” than što in terms of value and function, challenges the widespread belief that šta was introduced in the Serbian language as the original genitive form of što. Among other things, the paper draws attention to the fact that the šta - što relation, as reflected in Njegoš’s idiolect, and the čЬso ‖ česo - čЬto relation, as reflected in the Codex Marianus, open the path to the reconstruction of the linguistic logic underlying the process of the transformation of three Palaeo-Slavic expressions (*čь, *čьso and *čьto) into two Serbian terms (šta and što), whereas in most Slavic language only one expression has remained.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Подгорица : Матица српска , Друштво чланова у Црној Гори, Бања Лука : Матица српска , Друштво чланова Матице српске у Републици Српској",
journal = "Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас",
title = "О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту, Categorial Expressions šta, što and zašto in the Language of Petar II Petrović Njegoš (The Modalities of ʹʹBeingʹʹ and ʹʹNon-Beingʹʹ in Njegoš’s Idiolect)",
pages = "267-294",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285"
}

Радић, Ј. Ј.. (2019). О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас
Нови Сад : Матица српска., 267-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285

Радић ЈЈ. О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас. 2019;:267-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285 .

Радић, Јованка Ј., "О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту" in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас (2019):267-294,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9592
AB  - У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’
– ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита
ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и
женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред
датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система
(/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису
спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају
идеолози или следбеници „родног феминизма”.
AB  - The paper examines the principle of polarization and the ways in which personal names in the Serbian
language are organized. This primarily includes an analysis of the relationship between the sex, tentatively
defined as a semantic ’female’ – ’male’ distinction, and gender, as a formal grammatical feature of Serbian
personal names. Drawing on Whorf and relying on Aristotle, we demonstrate that the language bears the ’male
– female’ distinction as a relationship between two predefined complementary classes. Regardless of whether
a language distinguishes the gender and regardless of the way it reacts to the sex, this distinction that is understood
by itself dictates that the identity of a person be determined and classified as ’male’ or ’female’ at the moment of naming. As the relationship between these classes does not allow us to coordinate and elevate personal
names to a general level, they lack a systemic organization. This indirectly reflects the organizational principles
of the language as a system and reveals some of the consequences of the ideologically motivated demand to
apply the ’male’ – ’female’ distinction consistently. The paper demonstrates that the implementation of such
demands put forward by the proponents of influential “gender feminism” would be devastating for the human
language and thought.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том 1 : језик
T1  - Српска лична имена и феминистички погледи на језик
T1  - Serbian Personal Names and the Feminist Approach to Language
SP  - 303
EP  - 315
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2018",
abstract = "У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’
– ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита
ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и
женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред
датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система
(/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису
спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају
идеолози или следбеници „родног феминизма”., The paper examines the principle of polarization and the ways in which personal names in the Serbian
language are organized. This primarily includes an analysis of the relationship between the sex, tentatively
defined as a semantic ’female’ – ’male’ distinction, and gender, as a formal grammatical feature of Serbian
personal names. Drawing on Whorf and relying on Aristotle, we demonstrate that the language bears the ’male
– female’ distinction as a relationship between two predefined complementary classes. Regardless of whether
a language distinguishes the gender and regardless of the way it reacts to the sex, this distinction that is understood
by itself dictates that the identity of a person be determined and classified as ’male’ or ’female’ at the moment of naming. As the relationship between these classes does not allow us to coordinate and elevate personal
names to a general level, they lack a systemic organization. This indirectly reflects the organizational principles
of the language as a system and reveals some of the consequences of the ideologically motivated demand to
apply the ’male’ – ’female’ distinction consistently. The paper demonstrates that the implementation of such
demands put forward by the proponents of influential “gender feminism” would be devastating for the human
language and thought.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том 1 : језик",
title = "Српска лична имена и феминистички погледи на језик, Serbian Personal Names and the Feminist Approach to Language",
pages = "303-315",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592"
}

Радић, Ј.. (2018). Српска лична имена и феминистички погледи на језик. in Српска славистика : том 1 : језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 303-315.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592

Радић Ј. Српска лична имена и феминистички погледи на језик. in Српска славистика : том 1 : језик. 2018;:303-315.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592 .

Радић, Јованка, "Српска лична имена и феминистички погледи на језик" in Српска славистика : том 1 : језик (2018):303-315,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592 .

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10411
AB  - The study relies on Ferdinand de Saussure's theory of the sign and the prevalence of negative values in language, as well as the attitude that "meaning = a different value’. Drawing on the insights presented in the studies of Prof. Radoje Simić, we raise the possibility of a fundamental difference between meaning as the basic (positive / defined) value of the sign, and the values in language that result from the relations with units belonging to the lower logical rank of the same semantic circle. This ts illustrated by the example of the noun čovek (man) ( Palaeo-Slavic *čelovék), the primary and basic meaning of which is revealed in the etymological and syllogistic approach to this word / term. This approach reveals the existence of a primary syllogistic structure "čelovek" (man) (not a man) - *live (‘a living creature), where, based on the proposition *čelovék» and its contradiction ‘Hé celovékb, the conclusion "čelovek" is reached. The ‘human being’ is thereby determined biologically (as a ‘living creature’), i.e. it is identified and comprehended as a distinct species of individuals in the genus (or the complex?) ‘live. As the ‘human being’ is defined as čelovék, and the human (social, humane) dimension of the man is inseparable from the biological dimension, the value ‘human being / individual / person’ must be
automatically assigned to MAN as its basic meaning.
When the Čovek (MAN) is observed as a biological being and is brought into relationship
with žena (woman), i.e. reduced to a lower logical level, the noun man is assigned a value dependent on the value of the noun woman. Seen as the woman's (‘a female person from the time .
she gets sexually mature and becomes a woman - she ceases to be a girl, she gets married, she
gives birth) reflection in a mirror, the man is assigned the value of ‘a male from the time he matures into a man (ceases to be a boy, gets married) until his old age. With some modifications
or reductions, this value is retained in the relationship between all units that belong to the same
circle and level (woman | man - MAN, woman | man — child, young man \ old man - man, etc.).
AB  - Полазећи од Сосирових погледа на вредност и значење у језику и следећи трагове увида изнетих у радовима проф. Радоја Симића, указујемо на могуће постојање суштинске разлике између основне вредности знака, којој одговара термин значење, и вредности које у језику настају као резултат релација међу речима одређеног семантичког круга. Те се разлике илуструју на примеру именице човек, у чијем се семантичком склопу издваја (1) примарно значење с основним, и (2) вредности које условљава релација са ‘жена’ (поткласа класе ‘женско’).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Научни доприноси Радоја Симића : зборник радова
T1  - Значење као »позитивна« вредност у језику
T1  - Meaning as a “Positive” Value in Language
SP  - 299
EP  - 312
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10411
ER  - 

@inbook{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2018",
abstract = "The study relies on Ferdinand de Saussure's theory of the sign and the prevalence of negative values in language, as well as the attitude that "meaning = a different value’. Drawing on the insights presented in the studies of Prof. Radoje Simić, we raise the possibility of a fundamental difference between meaning as the basic (positive / defined) value of the sign, and the values in language that result from the relations with units belonging to the lower logical rank of the same semantic circle. This ts illustrated by the example of the noun čovek (man) ( Palaeo-Slavic *čelovék), the primary and basic meaning of which is revealed in the etymological and syllogistic approach to this word / term. This approach reveals the existence of a primary syllogistic structure "čelovek" (man) (not a man) - *live (‘a living creature), where, based on the proposition *čelovék» and its contradiction ‘Hé celovékb, the conclusion "čelovek" is reached. The ‘human being’ is thereby determined biologically (as a ‘living creature’), i.e. it is identified and comprehended as a distinct species of individuals in the genus (or the complex?) ‘live. As the ‘human being’ is defined as čelovék, and the human (social, humane) dimension of the man is inseparable from the biological dimension, the value ‘human being / individual / person’ must be
automatically assigned to MAN as its basic meaning.
When the Čovek (MAN) is observed as a biological being and is brought into relationship
with žena (woman), i.e. reduced to a lower logical level, the noun man is assigned a value dependent on the value of the noun woman. Seen as the woman's (‘a female person from the time .
she gets sexually mature and becomes a woman - she ceases to be a girl, she gets married, she
gives birth) reflection in a mirror, the man is assigned the value of ‘a male from the time he matures into a man (ceases to be a boy, gets married) until his old age. With some modifications
or reductions, this value is retained in the relationship between all units that belong to the same
circle and level (woman | man - MAN, woman | man — child, young man \ old man - man, etc.)., Полазећи од Сосирових погледа на вредност и значење у језику и следећи трагове увида изнетих у радовима проф. Радоја Симића, указујемо на могуће постојање суштинске разлике између основне вредности знака, којој одговара термин значење, и вредности које у језику настају као резултат релација међу речима одређеног семантичког круга. Те се разлике илуструју на примеру именице човек, у чијем се семантичком склопу издваја (1) примарно значење с основним, и (2) вредности које условљава релација са ‘жена’ (поткласа класе ‘женско’).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Научни доприноси Радоја Симића : зборник радова",
booktitle = "Значење као »позитивна« вредност у језику, Meaning as a “Positive” Value in Language",
pages = "299-312",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10411"
}

Радић, Ј. Ј.. (2018). Значење као »позитивна« вредност у језику. in Научни доприноси Радоја Симића : зборник радова
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 299-312.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10411

Радић ЈЈ. Значење као »позитивна« вредност у језику. in Научни доприноси Радоја Симића : зборник радова. 2018;:299-312.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10411 .

Радић, Јованка Ј., "Значење као »позитивна« вредност у језику" in Научни доприноси Радоја Симића : зборник радова (2018):299-312,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10411 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10284
AB  - Садржај рада се може представити као трагање за логичким основама личних
имена (ЛИ), с циљем да се испита статус пола и његов однос према роду у српским ЛИ,
тип организације ЛИ и степен њихове уклопљености у језик као систем. Налази се да је
посебност ЛИ повезана с тиме што она подразумевају све унапред дате (и самознањем
одређене) категоријалне димензије: ″људско″ је унапред дата „предметна“ категорија,
лице као субјекат ЛИ је унапред категорисано као ″људскo биће″ и ″једно по себи″, и
унапред дефинисано као ‘мушко’, или ‘женско’. Све то омогућава интенционалну
творбу (одређен именоватељ и утврђен чин именовања) и условљава нарочиту структуру
и однос творбених морфема, нарочит функционални однос између чланова рода као
обликотворног средства, те и нарочит начин „значења“ и организације ЛИ.
AB  - The subject of the paper can be described as an investigation into the logical
foundations of personal names (PNs) aimed at examining the relationship between
natural gender and grammatical gender in Serbian PNs, the type of their structural
organization, and their integration into language as a system. It is found that the
specific feature of PNs has to do with the fact that they imply all predetermined (/
determined through being understood in themselves) categorial dimensions: “human”
is a predetermined category of being; “human beings” are comprehended as distinct
“beings” (″“one” in itself″); the subject of a PN is predefined as ‘male’ or ‘female’.
This enables (1) the intentional formation of PNs (a defined denominator and a
determined act of nomination) and determines (2) the specific value of the formative
and grammatical morphemes in the structure of PNs (suffixes and the grammatical
gender), including (3) peculiar types of meaning and organization, depending on
whether a PN is considered to be a part of the corpus of personal names (a word
without a specific reference) or it serves as an identifier. As PNs serve the purpose of
identification, the relationship between a PN and a person as the subject of nomination
is very strong (1 : 1). In this type of denominating relation, the personal identity
dominates (a PN is repeatable, whereas the personal identity is “one” and universally
unique). Due to this, the organization of PNs as the expressions of personal identities
depends on subjects and the social networks in which they are embedded, and not
on their PNs (their meanings or interpretations read into them). It is right to say that
subjects keep PNs isolated from each other, as well as from the language system.
While following in the footsteps of Whorf and relying on Aristotle, Vigotsky,
De Saussure, etc. we demonstrate that language bears the distinction between “male”
and “female” as a relationship between two predefined complementary classes. In the
spoken language, they are variously interpreted and expressed using various types
of means – symbolic (male – female) or non-symbolic (“he” – “she”, grammatical
gender). Regardless of whether a language distinguishes the noun gender and
regardless of the way it reacts to the sex, this relationship that is understood by itself
dictates that the identity of a person be determined at the moment of naming and
classified as ‘male’ or ‘female’, which are (in the collective linguistic consciousness)
taken as two polarized classes of the same rank. The same rank of the opposites means
that there is no coordination (‘female’ ‖ ‘male’ – MAN) and that it is impossible to
elevate PNs to a general level, due to which PNs, as parts of the corpus of personal
names, form a distinct group in the language system. This explains the fact that entire
corpora of personal names may be replaced without any consequence for the language as a system, which indirectly reveals the organizational principles of the language as
a system.
The status of PNs as the units of the corpus of personal names indicates that
the organization of language does not rest on binary relations, especially not between
two units of the same rank. It has to rely on three-unit structures that can be abstracted
to the relationship DEFINED ‖ UNDEFINED – NEUTRAL. The fact that PNs are consistently
divided into male and female shows that the identity of a human being as an individual
(person and personality) cannot exist without the touch of the “forces” of ‘female’
and ‘male’. Furthermore, it also shows that the “identity” of a MAN as a human and
biological being (a being defined in terms of gender and genus) could not exist without
disregarding these forces. In other words, language would be impossible if the action
of these forces were incessant.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози
T1  - Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика
T1  - What do Personal Names Tell us about the “Male–Female” Distinction, Gender and the Structural Organization of Language?
SP  - 19
VL  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2018",
abstract = "Садржај рада се може представити као трагање за логичким основама личних
имена (ЛИ), с циљем да се испита статус пола и његов однос према роду у српским ЛИ,
тип организације ЛИ и степен њихове уклопљености у језик као систем. Налази се да је
посебност ЛИ повезана с тиме што она подразумевају све унапред дате (и самознањем
одређене) категоријалне димензије: ″људско″ је унапред дата „предметна“ категорија,
лице као субјекат ЛИ је унапред категорисано као ″људскo биће″ и ″једно по себи″, и
унапред дефинисано као ‘мушко’, или ‘женско’. Све то омогућава интенционалну
творбу (одређен именоватељ и утврђен чин именовања) и условљава нарочиту структуру
и однос творбених морфема, нарочит функционални однос између чланова рода као
обликотворног средства, те и нарочит начин „значења“ и организације ЛИ., The subject of the paper can be described as an investigation into the logical
foundations of personal names (PNs) aimed at examining the relationship between
natural gender and grammatical gender in Serbian PNs, the type of their structural
organization, and their integration into language as a system. It is found that the
specific feature of PNs has to do with the fact that they imply all predetermined (/
determined through being understood in themselves) categorial dimensions: “human”
is a predetermined category of being; “human beings” are comprehended as distinct
“beings” (″“one” in itself″); the subject of a PN is predefined as ‘male’ or ‘female’.
This enables (1) the intentional formation of PNs (a defined denominator and a
determined act of nomination) and determines (2) the specific value of the formative
and grammatical morphemes in the structure of PNs (suffixes and the grammatical
gender), including (3) peculiar types of meaning and organization, depending on
whether a PN is considered to be a part of the corpus of personal names (a word
without a specific reference) or it serves as an identifier. As PNs serve the purpose of
identification, the relationship between a PN and a person as the subject of nomination
is very strong (1 : 1). In this type of denominating relation, the personal identity
dominates (a PN is repeatable, whereas the personal identity is “one” and universally
unique). Due to this, the organization of PNs as the expressions of personal identities
depends on subjects and the social networks in which they are embedded, and not
on their PNs (their meanings or interpretations read into them). It is right to say that
subjects keep PNs isolated from each other, as well as from the language system.
While following in the footsteps of Whorf and relying on Aristotle, Vigotsky,
De Saussure, etc. we demonstrate that language bears the distinction between “male”
and “female” as a relationship between two predefined complementary classes. In the
spoken language, they are variously interpreted and expressed using various types
of means – symbolic (male – female) or non-symbolic (“he” – “she”, grammatical
gender). Regardless of whether a language distinguishes the noun gender and
regardless of the way it reacts to the sex, this relationship that is understood by itself
dictates that the identity of a person be determined at the moment of naming and
classified as ‘male’ or ‘female’, which are (in the collective linguistic consciousness)
taken as two polarized classes of the same rank. The same rank of the opposites means
that there is no coordination (‘female’ ‖ ‘male’ – MAN) and that it is impossible to
elevate PNs to a general level, due to which PNs, as parts of the corpus of personal
names, form a distinct group in the language system. This explains the fact that entire
corpora of personal names may be replaced without any consequence for the language as a system, which indirectly reveals the organizational principles of the language as
a system.
The status of PNs as the units of the corpus of personal names indicates that
the organization of language does not rest on binary relations, especially not between
two units of the same rank. It has to rely on three-unit structures that can be abstracted
to the relationship DEFINED ‖ UNDEFINED – NEUTRAL. The fact that PNs are consistently
divided into male and female shows that the identity of a human being as an individual
(person and personality) cannot exist without the touch of the “forces” of ‘female’
and ‘male’. Furthermore, it also shows that the “identity” of a MAN as a human and
biological being (a being defined in terms of gender and genus) could not exist without
disregarding these forces. In other words, language would be impossible if the action
of these forces were incessant.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози",
title = "Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика, What do Personal Names Tell us about the “Male–Female” Distinction, Gender and the Structural Organization of Language?",
pages = "19",
volume = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284"
}

Радић, Ј.. (2018). Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика. in Ономатолошки прилози
Београд : Институт за српски језик САНУ., 24, 19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284

Радић Ј. Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика. in Ономатолошки прилози. 2018;24:19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284 .

Радић, Јованка, "Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика" in Ономатолошки прилози, 24 (2018):19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284 .

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4545
AB  - У раду се с категоријалног (/ логичко-језичког) аспекта испитују лингвистички термини на -ина и -ица у српском језику, при чему се превасходно трага за начином поимања (/ менталног представљања) њима означених лингвистичких предмета. Уочава се да су термини на -ица везани за говор и јединице говора или језика, чије су основне карактеристике „линеарност“, „ограниченост“, „одређеност“, или и „засебност“. Указује се на извесну сличност тих лингвистичких предмета с предметима из других домена квантитета (простор, време, тело, број, друштво), али и са свим другим предметима који се означавају изведеницама на -ица, било да се опажају као посебна издужена тела, било као део неке целине. Супротно овом, предмете означене терминима на -ина карактерише некаква ″неодређеност″, која се, у зависности од домена, испољава као неодређеност димензија и граница, количине, броја, облика и сл., а у метафизичкој димензији језика као предметно-семантичка неодређеност (сам језик и вредности језичких облика).
AB  - The paper examines linguistic terms in the Serbian language ending in -ina and -ica from the categorial (/ logically linguistic) point of view, while primarily seeking to reveal the understanding (/ mental representation) of the linguistic objects designated by them. It is observed that those terms ending in -ica are associated with physical linguistic objects which are ″defined″, ″delimited″ or ″distinct″. These include (1) defined strings of letters without a corresponding sound line (bukvica, ćirilica, latinica, glagoljica, gotica, etc.), (2) segments of speech as clearly delimited sound lines (rečenica, uvodnica, zaključnica), (3) speech itself as a sound line precisely defined by the root of the derived word (ijekavica, ekavica, ikavica), (4) a word as a unit of language, i.e. parts of speech as types of distinct linguistic forms (imenica / zasebnica, zamenica), and (5) words seen as “bodies” formed in a particular way (izvedenica, složenica, pozajmljenica, skraćenica etc.). Attention is drawn to the similarities between these linguistic objects and the quantities from the domains of space, body, time, number and society (e.g. ponornica, ulica, granica; oranica, stanica; nadlaktica, zenica; sedmica ‘the number 7’, ‘a seven-day period’; porodica, sedmorica). In contrast, the objects designated by the terms ending in -ina bear a hint of ″indefiniteness″, which, depending on the domain, becomes manifest as the indefiniteness of dimensions and boundaries, quantity, number, shape, etc. while in the language it is observed as objective semantic indefiniteness, i.e. a focus on the metaphysical dimension (jednina, množina, dvojina).
We interpret the presence of the suffix -ina in the linguistic term čakavština (+ kajkavština) vs. that of štokavština (taken to mean “vernaculars” within the former linguistic construct known as
the Serbo-Croatian language), which correspond to the linguistic concepts of the Croatian and Serbian languages, as a sign that a language (and also a d i a l e c t / “vernacular”) is understood as a dimensionally indefinite and metaphysical object without boundaries in terms of “extent” (both structurally and spatially), whereas the presence of the suffix -ica in the terms ekavica, ijekavica and ikavica as a sign that speech is understood as a dimensionally defined (linear), realized and therefore “limited” physical object. On the other hand, the uncertainty of forms such as ekavica / ekavština and čakavština (/ colloquially čakavica) is interpreted as a reflection of what are unclear and possibly unimportant differences in the language (Fr. langue) and speech (Fr. parole).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)
T1  - The Logical Background Of Serbian Linguistic Terms Ending In -Ica And –Ina (From Space To Language – The Motion Of Suffixes In The “Quantities” Category)
SP  - 149
EP  - 171
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545
ER  - 

@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2017",
abstract = "У раду се с категоријалног (/ логичко-језичког) аспекта испитују лингвистички термини на -ина и -ица у српском језику, при чему се превасходно трага за начином поимања (/ менталног представљања) њима означених лингвистичких предмета. Уочава се да су термини на -ица везани за говор и јединице говора или језика, чије су основне карактеристике „линеарност“, „ограниченост“, „одређеност“, или и „засебност“. Указује се на извесну сличност тих лингвистичких предмета с предметима из других домена квантитета (простор, време, тело, број, друштво), али и са свим другим предметима који се означавају изведеницама на -ица, било да се опажају као посебна издужена тела, било као део неке целине. Супротно овом, предмете означене терминима на -ина карактерише некаква ″неодређеност″, која се, у зависности од домена, испољава као неодређеност димензија и граница, количине, броја, облика и сл., а у метафизичкој димензији језика као предметно-семантичка неодређеност (сам језик и вредности језичких облика)., The paper examines linguistic terms in the Serbian language ending in -ina and -ica from the categorial (/ logically linguistic) point of view, while primarily seeking to reveal the understanding (/ mental representation) of the linguistic objects designated by them. It is observed that those terms ending in -ica are associated with physical linguistic objects which are ″defined″, ″delimited″ or ″distinct″. These include (1) defined strings of letters without a corresponding sound line (bukvica, ćirilica, latinica, glagoljica, gotica, etc.), (2) segments of speech as clearly delimited sound lines (rečenica, uvodnica, zaključnica), (3) speech itself as a sound line precisely defined by the root of the derived word (ijekavica, ekavica, ikavica), (4) a word as a unit of language, i.e. parts of speech as types of distinct linguistic forms (imenica / zasebnica, zamenica), and (5) words seen as “bodies” formed in a particular way (izvedenica, složenica, pozajmljenica, skraćenica etc.). Attention is drawn to the similarities between these linguistic objects and the quantities from the domains of space, body, time, number and society (e.g. ponornica, ulica, granica; oranica, stanica; nadlaktica, zenica; sedmica ‘the number 7’, ‘a seven-day period’; porodica, sedmorica). In contrast, the objects designated by the terms ending in -ina bear a hint of ″indefiniteness″, which, depending on the domain, becomes manifest as the indefiniteness of dimensions and boundaries, quantity, number, shape, etc. while in the language it is observed as objective semantic indefiniteness, i.e. a focus on the metaphysical dimension (jednina, množina, dvojina).
We interpret the presence of the suffix -ina in the linguistic term čakavština (+ kajkavština) vs. that of štokavština (taken to mean “vernaculars” within the former linguistic construct known as
the Serbo-Croatian language), which correspond to the linguistic concepts of the Croatian and Serbian languages, as a sign that a language (and also a d i a l e c t / “vernacular”) is understood as a dimensionally indefinite and metaphysical object without boundaries in terms of “extent” (both structurally and spatially), whereas the presence of the suffix -ica in the terms ekavica, ijekavica and ikavica as a sign that speech is understood as a dimensionally defined (linear), realized and therefore “limited” physical object. On the other hand, the uncertainty of forms such as ekavica / ekavština and čakavština (/ colloquially čakavica) is interpreted as a reflection of what are unclear and possibly unimportant differences in the language (Fr. langue) and speech (Fr. parole).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“), The Logical Background Of Serbian Linguistic Terms Ending In -Ica And –Ina (From Space To Language – The Motion Of Suffixes In The “Quantities” Category)",
pages = "149-171",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545"
}

Радић, Ј.. (2017). О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“). in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 149-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545

Радић Ј. О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“). in Словенска терминологија данас. 2017;:149-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545 .

Радић, Јованка, "О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)" in Словенска терминологија данас (2017):149-171,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545 .

TY  - GEN
AU  - Лома, Александар
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Радић, Јованка
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10915
AB  - Ономастика централног Косова / Милета Букумирић ; главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
и
Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 / главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Јованка Радић. У Београду, уторак 13. септембар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]
SP  - 207
EP  - 224
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915
ER  - 

@misc{
author = "Лома, Александар and Реметић, Слободан and Радић, Јованка and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Ономастика централног Косова / Милета Букумирић ; главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
и
Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 / главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Јованка Радић. У Београду, уторак 13. септембар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]",
pages = "207-224",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915"
}

Лома, А., Реметић, С., Радић, Ј.,& Вуксановић, М.. (2017). Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 207-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915

Лома А, Реметић С, Радић Ј, Вуксановић М. Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):207-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915 .

Лома, Александар, Реметић, Слободан, Радић, Јованка, Вуксановић, Миро, "Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):207-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10217
AB  - Истраживањем смо обухватили две збирке Ћопићевих приповедака (Приче нспод змајевих крила - 1950, и Башта ипод сљезове боје - 1970), и још се једном показало да су шта и што у српском језику две различите речи: ШТА категорише ,,/не-људско/ биће” а што „не-биће”. Још једном је потврђена и хипотеза да су колебања у употреби речи шта и што повезана с колебљивом разликом између принципа »биће« и категорије „не-биће”.
AB  - Prior to the study of the use of the words Sta and Sto in the language of
Branko Ćopić, we studied the use of the same words in the language of Meša Selimovic, Mihailo Lalic, Petar Petrovic Njegoš and Vuk Stefanovic Karadzic. The
present study covers two collections of Branko Copi¢‘s short stories: Price ispod
zmajevih krila (Stories from beneath the Dragon's Wings, 1950) and Basta sljezove
boje (The Marshmallow Color Garden, 1970). It confirms the conclusion presented
in the previous studies, according to which Sta and Sto are two different words in
the Serbian language: Sta denotes the category of ,,/non-human/ being,” whereas
Sto denotes the category of ,,non-being”. It also confirms the observation that all
variations in the use of the words are associated with the unsteady distinction between the principle of ,,being” and the category of the ,,non-being”. Multiple modalities of ,,being’’ which may equally be categorized by the term Sta are identified
in the analysis. In Branko Copic’s language, the word Sto categorizes two fundamentally different modalities of the ,,non-being”: ,,non-being / totally” (the causative and explicative relative što) — the value generally typical of the Serbian language, and the ,,non-being /as an indefinite ,,being’/ ” — a non typical value in
some Serbian vernacular dialects.
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
T2  - Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења
T1  - Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића
SP  - 385
EP  - 401
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2016",
abstract = "Истраживањем смо обухватили две збирке Ћопићевих приповедака (Приче нспод змајевих крила - 1950, и Башта ипод сљезове боје - 1970), и још се једном показало да су шта и што у српском језику две различите речи: ШТА категорише ,,/не-људско/ биће” а што „не-биће”. Још једном је потврђена и хипотеза да су колебања у употреби речи шта и што повезана с колебљивом разликом између принципа »биће« и категорије „не-биће”., Prior to the study of the use of the words Sta and Sto in the language of
Branko Ćopić, we studied the use of the same words in the language of Meša Selimovic, Mihailo Lalic, Petar Petrovic Njegoš and Vuk Stefanovic Karadzic. The
present study covers two collections of Branko Copi¢‘s short stories: Price ispod
zmajevih krila (Stories from beneath the Dragon's Wings, 1950) and Basta sljezove
boje (The Marshmallow Color Garden, 1970). It confirms the conclusion presented
in the previous studies, according to which Sta and Sto are two different words in
the Serbian language: Sta denotes the category of ,,/non-human/ being,” whereas
Sto denotes the category of ,,non-being”. It also confirms the observation that all
variations in the use of the words are associated with the unsteady distinction between the principle of ,,being” and the category of the ,,non-being”. Multiple modalities of ,,being’’ which may equally be categorized by the term Sta are identified
in the analysis. In Branko Copic’s language, the word Sto categorizes two fundamentally different modalities of the ,,non-being”: ,,non-being / totally” (the causative and explicative relative što) — the value generally typical of the Serbian language, and the ,,non-being /as an indefinite ,,being’/ ” — a non typical value in
some Serbian vernacular dialects.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске",
journal = "Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења",
title = "Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића",
pages = "385-401",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217"
}

Радић, Ј.. (2016). Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића. in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења
Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске., 385-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217

Радић Ј. Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића. in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења. 2016;:385-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217 .

Радић, Јованка, "Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића" in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења (2016):385-401,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9690
AB  - Као полазиште у истраживању узимају се примери формација типа церт- ина, цер-ов-ина и цер-ина, потврђени у топонимији или и у апелативној лексици. Циљ је да се разграниче вредности које у такве изведенице уносе инфикси -#м- и -ов-/-ев- (или и -о-) од вредности које носи суфикс -ина. Указује се и на потребу трагања за могућим системски установљеним разликама између типова вредности својствених именичким суфиксима, наједној страни, и свим осталим творбеним (/ творбено-граматичким) афиксима, на другој.
AB  - The paper discusses the need to distinguish between two types of derivational morphemes, indicating two perceptibly different dimensions: object categorisation (nominal
suffixes) and meaning categorisation (non-nominal suffixes and infixes). To that aim, we
differentiate between the values added to the topolexemes of the cerovina, ceretina and
Cerina type by means of the -#m- and -ov-/-ev- infixes on the one hand and the -ima suffix
on the other.
The paper demonstrates that the nominal suffixes imply an orientation to reality and
to the world of physical entities, which are classified on the basis of the “perceptually simple” differences and during the cognition process transformed into mental subjects of a
certain categorial type. A comparison of the -ica and -ina suffixes has demonstrated that -
ina signifies a categorial object type of indefinite dimensions (multidimensional) and limits
of extension.
Opposite to this, affixes in an infixal position are not oriented to reality but to semantic units proper, due to which we interpret them as units in the function of meaning
categorisation, whereby we take “meaning categories” as the highest distinctions in man’s
approach to reality. The affixes expressing differences in approach to reality must naturally
be semi-functional units, consequently also the means of indicating differences in the manner of interpreting (/using) semantic units. The functions of infixes in formations of the
cerovina and ceretina type are also reducible to differences in interpreting the fundamental
unit: -ov- ts an indicator that the motivating word implies individually observed entities,
whereas -ef- is an indicator of the motivating word being taken in a non-objective (nonreferential) sense.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина
T1  - On the Categorial Values of Derivational Morphemes
SP  - 183
VL  - 202
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2016",
abstract = "Као полазиште у истраживању узимају се примери формација типа церт- ина, цер-ов-ина и цер-ина, потврђени у топонимији или и у апелативној лексици. Циљ је да се разграниче вредности које у такве изведенице уносе инфикси -#м- и -ов-/-ев- (или и -о-) од вредности које носи суфикс -ина. Указује се и на потребу трагања за могућим системски установљеним разликама између типова вредности својствених именичким суфиксима, наједној страни, и свим осталим творбеним (/ творбено-граматичким) афиксима, на другој., The paper discusses the need to distinguish between two types of derivational morphemes, indicating two perceptibly different dimensions: object categorisation (nominal
suffixes) and meaning categorisation (non-nominal suffixes and infixes). To that aim, we
differentiate between the values added to the topolexemes of the cerovina, ceretina and
Cerina type by means of the -#m- and -ov-/-ev- infixes on the one hand and the -ima suffix
on the other.
The paper demonstrates that the nominal suffixes imply an orientation to reality and
to the world of physical entities, which are classified on the basis of the “perceptually simple” differences and during the cognition process transformed into mental subjects of a
certain categorial type. A comparison of the -ica and -ina suffixes has demonstrated that -
ina signifies a categorial object type of indefinite dimensions (multidimensional) and limits
of extension.
Opposite to this, affixes in an infixal position are not oriented to reality but to semantic units proper, due to which we interpret them as units in the function of meaning
categorisation, whereby we take “meaning categories” as the highest distinctions in man’s
approach to reality. The affixes expressing differences in approach to reality must naturally
be semi-functional units, consequently also the means of indicating differences in the manner of interpreting (/using) semantic units. The functions of infixes in formations of the
cerovina and ceretina type are also reducible to differences in interpreting the fundamental
unit: -ov- ts an indicator that the motivating word implies individually observed entities,
whereas -ef- is an indicator of the motivating word being taken in a non-objective (nonreferential) sense.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина, On the Categorial Values of Derivational Morphemes",
pages = "183",
volume = "202",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690"
}

Радић, Ј. Ј.. (2016). О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 202, 183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690

Радић ЈЈ. О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина. in Српски језик. 2016;202:183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690 .

Радић, Јованка Ј., "О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина" in Српски језик, 202 (2016):183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9659
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози
T1  - Милета Букумирић, Ономастика централног Косова
SP  - 535
EP  - 541
VL  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози",
title = "Милета Букумирић, Ономастика централног Косова",
pages = "535-541",
volume = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659"
}

Радић, Ј.. (2016). Милета Букумирић, Ономастика централног Косова. in Ономатолошки прилози
Београд : Српска академија наука и уметности., 23, 535-541.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659

Радић Ј. Милета Букумирић, Ономастика централног Косова. in Ономатолошки прилози. 2016;23:535-541.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659 .

Радић, Јованка, "Милета Букумирић, Ономастика централног Косова" in Ономатолошки прилози, 23 (2016):535-541,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9588
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Књига о топонимији златопечатне повеље
SP  - 217
EP  - 224
VL  - 62
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Књига о топонимији златопечатне повеље",
pages = "217-224",
volume = "62",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588"
}

Радић, Ј.. (2016). Књига о топонимији златопечатне повеље. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 62(1-2), 217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588

Радић Ј. Књига о топонимији златопечатне повеље. in Јужнословенски филолог. 2016;62(1-2):217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588 .

Радић, Јованка, "Књига о топонимији златопечатне повеље" in Јужнословенски филолог, 62, no. 1-2 (2016):217-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка J.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9644
AB  - Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да
-ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро
равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што
се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних
вредности у појмовима чији je предмет ‘део простора’. У раду се, применом логичко-
језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две
поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних
предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете н е о д р е ђ е н и х
димензија и граница простирања (‘вишедимензионално простирање без уочљивих или
лако појмљивих граница’: долина, планина, Проћепина, Посавина, Херцеговина), док оне
са -ица представљају ентитете о д р е ђ е н и х димензија (једно- или дводимензионално)
и граница (‘река’, ‘пут’, ‘правац посматрања’, ‘делови предела у лако појмљивим
границама’: понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица).
AB  - The suffi xes -ina and -ica are the most common suffi xes in geographical
terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of
formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign
of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved
in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method, the
paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffi xes form two
polarized subcategories of words-concepts, i.e. they denote two types of quantitative
objects. The formations containing -ica represent entities of d e f i n i t e dimensions
(in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’, ‘the direction of observation’,
‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; nizbrdica,
ornica, Gnjilavica, Rajkovica), whereas the formations including -ina denote
entities of i n d e f i n i t e dimensions and boundaries (‘multidimensional extent
without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Proćepina,
Posavina, Hercegovina). These diff erences explain why -ina is more frequent in geographical
terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the
conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and
the “multi-dimensional” may be universal in character.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXII
T1  - Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)
T1  - The suffixes -ina and -ica as opposites in geographical terminology and toponymy (categorial approach)
SP  - 17
EP  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка J.",
year = "2015",
abstract = "Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да
-ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро
равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што
се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних
вредности у појмовима чији je предмет ‘део простора’. У раду се, применом логичко-
језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две
поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних
предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете н е о д р е ђ е н и х
димензија и граница простирања (‘вишедимензионално простирање без уочљивих или
лако појмљивих граница’: долина, планина, Проћепина, Посавина, Херцеговина), док оне
са -ица представљају ентитете о д р е ђ е н и х димензија (једно- или дводимензионално)
и граница (‘река’, ‘пут’, ‘правац посматрања’, ‘делови предела у лако појмљивим
границама’: понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица)., The suffi xes -ina and -ica are the most common suffi xes in geographical
terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of
formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign
of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved
in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method, the
paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffi xes form two
polarized subcategories of words-concepts, i.e. they denote two types of quantitative
objects. The formations containing -ica represent entities of d e f i n i t e dimensions
(in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’, ‘the direction of observation’,
‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; nizbrdica,
ornica, Gnjilavica, Rajkovica), whereas the formations including -ina denote
entities of i n d e f i n i t e dimensions and boundaries (‘multidimensional extent
without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Proćepina,
Posavina, Hercegovina). These diff erences explain why -ina is more frequent in geographical
terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the
conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and
the “multi-dimensional” may be universal in character.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXII",
title = "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета), The suffixes -ina and -ica as opposites in geographical terminology and toponymy (categorial approach)",
pages = "17-63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644"
}

Радић, Ј. J.. (2015). Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета). in Ономатолошки прилози, књ. XXII
Београд : Српска академија наука и уметности., 17-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644

Радић ЈJ. Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета). in Ономатолошки прилози, књ. XXII. 2015;:17-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644 .

Радић, Јованка J., "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)" in Ономатолошки прилози, књ. XXII (2015):17-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644 .

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12928
AB  - У раду се, најпре, образлаже увид да су шта и што две различите категоријалне речи српскога језика, са вредностима утврђевдш у трочланој структури коју чине два опозита и једна јединица неутрална на њихову разлику: ко „људско /биће/“ шта „не-људско /биће/“ - што „небиће“. Следи целина у којој се представља изразито неуједначена заступљеност категоријалних речи шта и што у текстовима В. Караџића (распон од 29 шта: 24 што до 6 шта: 80 што). Као основни узрок тако изражене колебљивости у употреби речи шта и што препознаје се колебљивост разлике између оног што те речи категоришу („биће“ - ,,небиће“), а указује се и на вероватан утицај лексикографског представљања и граматичког тумачења аналогне категорије у другим језицима, који на месту српског пара шта - што имају по једну реч (руско что, немачко was, латинско quid и сл.).
AB  - The first section of the paper explains that šta and što are two distinct categorical words in the Serbian language whose values are determined by a tripartite structure similar to syllogism, with two opposing units and one unit neutral to the distinction between them: ko "human being /being/" / šta ,,non-human /being/“ - što "nonbeing". It is followed by a discussion which seeks to highlight from various perspectives (chronological, normative grammatical, lexicographic) a distinctiy uneven distribution of the categorial words ta and &to in Vuk Karadžić’s texts. This 1s best illustrated by the difference in the number of instances, which range from 29 šta: 24 što (in five folk tales, 1853) to 6 šta: 80 što (in the text Serbs, All and Everywhere). Two possible
reasons for this entirely unusual phenomenon may be identified: (1) the vague
relationship between the categorial words šta and što is certainly related to the vague
distinction between the categories designated by them ("being" and "non-being"); (2)
the lexicographic presentation of the two multiply related categorial words certainly
entails the influence of the understanding and presentation of an analogous category in
other languages: it 15 a fact that in other languages the Serbian categorial pair šta — što
is paralleled by a single categorial word (Russian chto, German was, Latin quid, etc.).
Along with a possible influence of the Russo-Slavic language, this extralinguistic
factor could have contributed to the generalization of the form &to in the texts authored
by Vuk Karadžić with the tendency to neutralize the distinction between the "being"
and the "non-being".

In order to offer a more complex explanation of the routes through which the
distinction between the ,,being“ and the "non-being" could have been shaped in the
Serbian language, the paper also cites ancient Greek (Plato’s and Aristotle’s) teachings
on the "being" ("nonbeing" / "non-being").
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Вук Стефановић Караџић : (1787-1864-2014)
T1  - Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука С. Караџића : онтолошки или логичкојезички приступ
T1  - Categorial Words šta and što in Vuk Karadžić’s Texts
SP  - 229
EP  - 244
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12928
ER  - 

@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2015",
abstract = "У раду се, најпре, образлаже увид да су шта и што две различите категоријалне речи српскога језика, са вредностима утврђевдш у трочланој структури коју чине два опозита и једна јединица неутрална на њихову разлику: ко „људско /биће/“ шта „не-људско /биће/“ - што „небиће“. Следи целина у којој се представља изразито неуједначена заступљеност категоријалних речи шта и што у текстовима В. Караџића (распон од 29 шта: 24 што до 6 шта: 80 што). Као основни узрок тако изражене колебљивости у употреби речи шта и што препознаје се колебљивост разлике између оног што те речи категоришу („биће“ - ,,небиће“), а указује се и на вероватан утицај лексикографског представљања и граматичког тумачења аналогне категорије у другим језицима, који на месту српског пара шта - што имају по једну реч (руско что, немачко was, латинско quid и сл.)., The first section of the paper explains that šta and što are two distinct categorical words in the Serbian language whose values are determined by a tripartite structure similar to syllogism, with two opposing units and one unit neutral to the distinction between them: ko "human being /being/" / šta ,,non-human /being/“ - što "nonbeing". It is followed by a discussion which seeks to highlight from various perspectives (chronological, normative grammatical, lexicographic) a distinctiy uneven distribution of the categorial words ta and &to in Vuk Karadžić’s texts. This 1s best illustrated by the difference in the number of instances, which range from 29 šta: 24 što (in five folk tales, 1853) to 6 šta: 80 što (in the text Serbs, All and Everywhere). Two possible
reasons for this entirely unusual phenomenon may be identified: (1) the vague
relationship between the categorial words šta and što is certainly related to the vague
distinction between the categories designated by them ("being" and "non-being"); (2)
the lexicographic presentation of the two multiply related categorial words certainly
entails the influence of the understanding and presentation of an analogous category in
other languages: it 15 a fact that in other languages the Serbian categorial pair šta — što
is paralleled by a single categorial word (Russian chto, German was, Latin quid, etc.).
Along with a possible influence of the Russo-Slavic language, this extralinguistic
factor could have contributed to the generalization of the form &to in the texts authored
by Vuk Karadžić with the tendency to neutralize the distinction between the "being"
and the "non-being".

In order to offer a more complex explanation of the routes through which the
distinction between the ,,being“ and the "non-being" could have been shaped in the
Serbian language, the paper also cites ancient Greek (Plato’s and Aristotle’s) teachings
on the "being" ("nonbeing" / "non-being").",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Вук Стефановић Караџић : (1787-1864-2014)",
booktitle = "Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука С. Караџића : онтолошки или логичкојезички приступ, Categorial Words šta and što in Vuk Karadžić’s Texts",
pages = "229-244",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12928"
}

Радић, Ј.. (2015). Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука С. Караџића : онтолошки или логичкојезички приступ. in Вук Стефановић Караџић : (1787-1864-2014)
Београд : Српска академија наука и уметности., 229-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12928

Радић Ј. Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука С. Караџића : онтолошки или логичкојезички приступ. in Вук Стефановић Караџић : (1787-1864-2014). 2015;:229-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12928 .

Радић, Јованка, "Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука С. Караџића : онтолошки или логичкојезички приступ" in Вук Стефановић Караџић : (1787-1864-2014) (2015):229-244,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12928 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10407
AB  - The study deals with toponyms containing the suffix -ina and a phytonym as its base. Three types of
such formations — Cerovina, Ceretina and Cerina — have been evidenced in the toponymy of Serbian
settlements in the territory of Romania. The formation type ‘a phytonymic base’ + the formant -et- + the
suffix-ina (Cer-et-ina), widely evidenced in the speech (toponymy and the appellative lexicon) of the
village of Svinica (Svinita; the Danube Gorge, a dozen kilometres downstream from Lepenski Vir), is
unknown in other Serbian dialects, as well as in other Slavic languages. Along with the toponym
Caretina (—*Cer-et-ina), which is also evidenced in the Danube Gorge (the village of Macevic, upstream
from Lepenski Vir), this type of structure can only be found in the toponym Rastetina (—*/h/rast-et-
ina) in middle Polimlje. The paper seeks to reveal the semantic composition of these toponomastic
structures and their formal counterparts in the appellative lexicon (names of substances of vegetal and
animal origin hrast-ov-ina {/wood/ : ‘hrast’ [oak]; zecetina /meat/ : ‘zec’ [rabbit]). In order to explain
the semantic composition of lexical units, it is necessary to reveal the basic values of the bound
morphemes that are mtegrated into them, taking into account the various systemic functions
performed by them (e.g. “ov” / “ev” as a plural case formant, an adjective suffix with different values, a
forming formant). It is observed that in toponyms of the Cerovina type the formant -ov- / -ev- serves as
an indicator that tbe motive word is used in the referential value (*cerovina ‘/well-developed/ trees of
quercus cerris cover an area of indeterminate extent’), whereas the formant -et- was used to indicate
non-referential (general, determinative) values of the motive word (*ceretina or *cerina ‘wood /a
forest stand/ in which a particular tree species prevails /in this case quercus cerris/ covers an area of
indetermmate extent’). Similar research methods reveal the values of the suffix -ina.
PB  - Bucureşti : Universitatea din Bucureşti, Facultatea de Limbi şi Literaturi Strǎine, Catedra de Limbi Slave, Catedra de Filologie Rusǎ
PB  - Bucureşti : Asociaţia slaviştilor din România
T2  - Romanoslavica
T1  - О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)
SP  - 175
EP  - 194
VL  - 51
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2015",
abstract = "The study deals with toponyms containing the suffix -ina and a phytonym as its base. Three types of
such formations — Cerovina, Ceretina and Cerina — have been evidenced in the toponymy of Serbian
settlements in the territory of Romania. The formation type ‘a phytonymic base’ + the formant -et- + the
suffix-ina (Cer-et-ina), widely evidenced in the speech (toponymy and the appellative lexicon) of the
village of Svinica (Svinita; the Danube Gorge, a dozen kilometres downstream from Lepenski Vir), is
unknown in other Serbian dialects, as well as in other Slavic languages. Along with the toponym
Caretina (—*Cer-et-ina), which is also evidenced in the Danube Gorge (the village of Macevic, upstream
from Lepenski Vir), this type of structure can only be found in the toponym Rastetina (—*/h/rast-et-
ina) in middle Polimlje. The paper seeks to reveal the semantic composition of these toponomastic
structures and their formal counterparts in the appellative lexicon (names of substances of vegetal and
animal origin hrast-ov-ina {/wood/ : ‘hrast’ [oak]; zecetina /meat/ : ‘zec’ [rabbit]). In order to explain
the semantic composition of lexical units, it is necessary to reveal the basic values of the bound
morphemes that are mtegrated into them, taking into account the various systemic functions
performed by them (e.g. “ov” / “ev” as a plural case formant, an adjective suffix with different values, a
forming formant). It is observed that in toponyms of the Cerovina type the formant -ov- / -ev- serves as
an indicator that tbe motive word is used in the referential value (*cerovina ‘/well-developed/ trees of
quercus cerris cover an area of indeterminate extent’), whereas the formant -et- was used to indicate
non-referential (general, determinative) values of the motive word (*ceretina or *cerina ‘wood /a
forest stand/ in which a particular tree species prevails /in this case quercus cerris/ covers an area of
indetermmate extent’). Similar research methods reveal the values of the suffix -ina.",
publisher = "Bucureşti : Universitatea din Bucureşti, Facultatea de Limbi şi Literaturi Strǎine, Catedra de Limbi Slave, Catedra de Filologie Rusǎ, Bucureşti : Asociaţia slaviştilor din România",
journal = "Romanoslavica",
title = "О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)",
pages = "175-194",
volume = "51",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407"
}

Радић, Ј.. (2015). О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија). in Romanoslavica
Bucureşti : Universitatea din Bucureşti, Facultatea de Limbi şi Literaturi Strǎine, Catedra de Limbi Slave, Catedra de Filologie Rusǎ., 51(4), 175-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407

Радић Ј. О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија). in Romanoslavica. 2015;51(4):175-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407 .

Радић, Јованка, "О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)" in Romanoslavica, 51, no. 4 (2015):175-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9651
AB  - Топонимија Бањске хрисовуље академика Александра Ломе објављена је
као друга књига едиције Библиотека Ономатолошких прилога Одељења језика и
књижевности САНУ, покренуте 2010. године.
Тематски оквир и структурни обриси књиге прецизно су назначени њеним
насловом и поднасловом: (1) наслов и први део поднаслова стоје у односу ис-
траживачки корпус (Бањска хрисовуља, БХ) — предмет и један од првостепених
циљева и резултата истраживања (речник старосрпских топонима, Речник то-
понима забележених у БХ), док (2) други део поднаслова назначава крајњи циљ
истраживања — допринос упознавању општесловенских именословних образа-
ца. Основни садржај књиге је распоређен у шест поглавља: I Предмет и циљеви
истраживања, II Речник топонима забележених у Бањској хрисовуљи, III Твор-
бени типови топонима заступљених у Бањској хрисовуљи, IV Развоји и промене
топонима од њиховог бележења до данас, V Вантопономастички доприноси,
VI Значај Бањске хрисовуље за културну и етничку историју. Наведени низ на-
слова открива једну од нарочитих (методолошких) вредности ове књиге – цели-
ну у којој се сваки наредни део темељи на претходном, али и изванредно грађену
структуру у којој сви делови имају сасвим одређену улогу у целини.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXII
T1  - Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.
SP  - 755
EP  - 760
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2015",
abstract = "Топонимија Бањске хрисовуље академика Александра Ломе објављена је
као друга књига едиције Библиотека Ономатолошких прилога Одељења језика и
књижевности САНУ, покренуте 2010. године.
Тематски оквир и структурни обриси књиге прецизно су назначени њеним
насловом и поднасловом: (1) наслов и први део поднаслова стоје у односу ис-
траживачки корпус (Бањска хрисовуља, БХ) — предмет и један од првостепених
циљева и резултата истраживања (речник старосрпских топонима, Речник то-
понима забележених у БХ), док (2) други део поднаслова назначава крајњи циљ
истраживања — допринос упознавању општесловенских именословних образа-
ца. Основни садржај књиге је распоређен у шест поглавља: I Предмет и циљеви
истраживања, II Речник топонима забележених у Бањској хрисовуљи, III Твор-
бени типови топонима заступљених у Бањској хрисовуљи, IV Развоји и промене
топонима од њиховог бележења до данас, V Вантопономастички доприноси,
VI Значај Бањске хрисовуље за културну и етничку историју. Наведени низ на-
слова открива једну од нарочитих (методолошких) вредности ове књиге – цели-
ну у којој се сваки наредни део темељи на претходном, али и изванредно грађену
структуру у којој сви делови имају сасвим одређену улогу у целини.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXII",
title = "Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.",
pages = "755-760",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651"
}

Радић, Ј.. (2015). Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.. in Ономатолошки прилози, књ. XXII
Београд : Српска академија наука и уметности., 755-760.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651

Радић Ј. Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.. in Ономатолошки прилози, књ. XXII. 2015;:755-760.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651 .

Радић, Јованка, "Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр." in Ономатолошки прилози, књ. XXII (2015):755-760,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651 .

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10409
AB  - Да би се дошло до разумевања природе властитих личних имена неопходно је утврдити основу раз- лика између њих и осталих именица - језичких је- диница које у нашој свести живе као речи-појмови. Нарочит статус именица у језику (независност, те и граматичко-семантичка надређеност осталим речима са лексичким значењем) повезан је с тиме што знања о свету људи похрањују у именичким јединицама, простим (монолексемним) или сложеним називима живих створова, ствари и свих других појава које упознају или спознају.
PB  - Београд : Завод за уџбенике
T2  - Ономастикон : речник имена
T1  - Лична имена међу именицама
SP  - 427
EP  - 441
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409
ER  - 

@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "Да би се дошло до разумевања природе властитих личних имена неопходно је утврдити основу раз- лика између њих и осталих именица - језичких је- диница које у нашој свести живе као речи-појмови. Нарочит статус именица у језику (независност, те и граматичко-семантичка надређеност осталим речима са лексичким значењем) повезан је с тиме што знања о свету људи похрањују у именичким јединицама, простим (монолексемним) или сложеним називима живих створова, ствари и свих других појава које упознају или спознају.",
publisher = "Београд : Завод за уџбенике",
journal = "Ономастикон : речник имена",
booktitle = "Лична имена међу именицама",
pages = "427-441",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409"
}

Радић, Ј.. (2014). Лична имена међу именицама. in Ономастикон : речник имена
Београд : Завод за уџбенике., 427-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409

Радић Ј. Лична имена међу именицама. in Ономастикон : речник имена. 2014;:427-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409 .

Радић, Јованка, "Лична имена међу именицама" in Ономастикон : речник имена (2014):427-441,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9688
AB  - У породици словенских језика српски и старословенски се, поред
осталог, издвајају по томе што у категоризацији општепредметне сфере
(прецизније - по себи неодређене области 'не-људско") користе по две
речи: српски шта и ш то, старословенски тесо (/тксо) и чкто. Те упарене
јединице препознајемо као речи које категоришу разлику "непосредно
доступна /не-људска/ бића" I "доступна или недоступна /физичка нељудска или метафизичка/ „бића“ или „небиће“" (стсл. чесо 1 чкто), односно, разлику 7 физичка не-људска или метафизичка/ бића" II "небиће"
(срп. шта I што). Анализом су обухваћени контексти с потврдама јединица чесо (/чксо) и чкто у Маријином јеванђељу, и њима одговарајућа
места у Вуковом преводу Новог завјета на српски језик.
AB  - The paper deals with word pairs which divide the non-defined area of the
“non-human” (/ “non-person”) into two unequal blocks (Serb. šta | što). This is a feature that distinguishes Old Slavic and Serbian from all other
Slavic languages, where the function of these word pairs is performed by a single word (Russian 4io, Polish co, Czech co, Slovak éo, Slovene kaj, Croatian ča,
etc.). The paper analyzes the examples of the use of the words +teco (cheso) and
1bT0 (chto) in the Codex Marianus (a Glagolitic manuscript from the corpus of
Old Slavic texts, originating in the “area where the Serbian redaction of the Old
Slavic language took shape”) and the corresponding examples in Vuk Karadžić's
translation of the New Testament into the Serbian language (1847).

The paired items are identified as words which categorize the distinction be-
tween “directly available /physical non-human/ beings” and “available or unavailable
/physical non-human or metaphysical/‘beings” or the “non-being” (OS ‘teco | “thT9),
i.e. the distinction between “beings /physical or metaphysical/” and the “non-being”
(Ser. Sta I Sto). Both distinctions may be reduced to the distinction between the “/direct/ definite’ and ‘in-definite’, though within different dimensions: the Old Slavic
“/directly/ definite” is defined in situative and subjective (categorial and pragmatic
dimension) and not in objective terins, whereas the Serbian “definite” is objectivized in the highest possible degree (categorial and semantic dimension). Namely,
in the Old Slavic language, all “beings” that cannot be automatically (based on selfawareness, direct sensible or experiential knowledge) classified as koto (“huinan
being”) or ceso (“/non-huinan/ being”) are categorized as Coto (“non-being”). This
phenomenon is identified as a linguistic mechanism that forces speaking subjects
to make and express the distinction between what is definitely known and what is
merely partially known or totally unknown to them. Quite oppositely, the objectivized categorial distinction in the Serbian language (Sta “/non-human/ being” | Sto
“non-being”), which escapes explanation, 1s identified as a mechanism that pushes
speaking subjects to refer to both known and unknown entities in the same way
(or: to refer to unknown entities as if they were known to them), just as it is the
case with those languages in which these functions are performed by a single word.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013
T1  - О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што
T1  - The Equivalence of the Old Slavic and the Serbian šta i što
SP  - 153
EP  - 216
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "У породици словенских језика српски и старословенски се, поред
осталог, издвајају по томе што у категоризацији општепредметне сфере
(прецизније - по себи неодређене области 'не-људско") користе по две
речи: српски шта и ш то, старословенски тесо (/тксо) и чкто. Те упарене
јединице препознајемо као речи које категоришу разлику "непосредно
доступна /не-људска/ бића" I "доступна или недоступна /физичка нељудска или метафизичка/ „бића“ или „небиће“" (стсл. чесо 1 чкто), односно, разлику 7 физичка не-људска или метафизичка/ бића" II "небиће"
(срп. шта I што). Анализом су обухваћени контексти с потврдама јединица чесо (/чксо) и чкто у Маријином јеванђељу, и њима одговарајућа
места у Вуковом преводу Новог завјета на српски језик., The paper deals with word pairs which divide the non-defined area of the
“non-human” (/ “non-person”) into two unequal blocks (Serb. šta | što). This is a feature that distinguishes Old Slavic and Serbian from all other
Slavic languages, where the function of these word pairs is performed by a single word (Russian 4io, Polish co, Czech co, Slovak éo, Slovene kaj, Croatian ča,
etc.). The paper analyzes the examples of the use of the words +teco (cheso) and
1bT0 (chto) in the Codex Marianus (a Glagolitic manuscript from the corpus of
Old Slavic texts, originating in the “area where the Serbian redaction of the Old
Slavic language took shape”) and the corresponding examples in Vuk Karadžić's
translation of the New Testament into the Serbian language (1847).

The paired items are identified as words which categorize the distinction be-
tween “directly available /physical non-human/ beings” and “available or unavailable
/physical non-human or metaphysical/‘beings” or the “non-being” (OS ‘teco | “thT9),
i.e. the distinction between “beings /physical or metaphysical/” and the “non-being”
(Ser. Sta I Sto). Both distinctions may be reduced to the distinction between the “/direct/ definite’ and ‘in-definite’, though within different dimensions: the Old Slavic
“/directly/ definite” is defined in situative and subjective (categorial and pragmatic
dimension) and not in objective terins, whereas the Serbian “definite” is objectivized in the highest possible degree (categorial and semantic dimension). Namely,
in the Old Slavic language, all “beings” that cannot be automatically (based on selfawareness, direct sensible or experiential knowledge) classified as koto (“huinan
being”) or ceso (“/non-huinan/ being”) are categorized as Coto (“non-being”). This
phenomenon is identified as a linguistic mechanism that forces speaking subjects
to make and express the distinction between what is definitely known and what is
merely partially known or totally unknown to them. Quite oppositely, the objectivized categorial distinction in the Serbian language (Sta “/non-human/ being” | Sto
“non-being”), which escapes explanation, 1s identified as a mechanism that pushes
speaking subjects to refer to both known and unknown entities in the same way
(or: to refer to unknown entities as if they were known to them), just as it is the
case with those languages in which these functions are performed by a single word.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013",
title = "О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што, The Equivalence of the Old Slavic and the Serbian šta i što",
pages = "153-216",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688"
}

Радић, Ј.. (2014). О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013
Београд : Институт за српски језик САНУ., 153-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688

Радић Ј. О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013. 2014;:153-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688 .

Радић, Јованка, "О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 (2014):153-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9628
AB  - У раду се применом категоријалнe (језичко-логичкe) истраживачке методе указује на могућност увида у основне вредности суфикса словенског типа. Полазиште је домен у коме два суфикса функционишу као опозити. У случају суфикса -ица и ‑ина то је ‘простор’, где формације са -ина репрезентују делове утопљене у основу, неодређених димензија и граница (дво- и вишедимензионално: планина, долина, паљевина, пишталина, царевина), а оне са -ица делове издвојене из основе, са одређеним (појмљивим) границама (једнодимензионално – брзица, улица, граница и дводимензионално – ораница, Гњилавица).
AB  - The paper seeks to offer an insight into the basic values of suffixes typical of the Slavic languages by applying the categorial (linguistic logical) method. The starting point of the analysis is the domain where two suffixes function as opposites. In the case of the suffix -ica (as well as -ina), this is space, where the formations ending in -ina represent parts integrated into the base; these parts have undetermined dimensions and boundaries (they are either two- or multidimensional: planina ‘mountain’, dolina ‘valley’, krajina ‘region, area’, pištalina ‘quagmire’, carevina ‘empire’), while those with -ica designate those parts of space which are distinguished from their matrix by defined (intelligible) boundaries (one-dimensional – brzica ‘quick river’, ponornica ‘sinking river’, Belica (river), ulica ‘street’, granica ‘boundary’, and two-dimensional – ravnica ‘plain’, oranica ‘plough-land’, Gnjilavica).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица
T1  - On the Methodology of Exploring the Primary Values of Suffixes. Categorial Approach: from ul-ica to učitelj-ica
SP  - 151
EP  - 181
VL  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "У раду се применом категоријалнe (језичко-логичкe) истраживачке методе указује на могућност увида у основне вредности суфикса словенског типа. Полазиште је домен у коме два суфикса функционишу као опозити. У случају суфикса -ица и ‑ина то је ‘простор’, где формације са -ина репрезентују делове утопљене у основу, неодређених димензија и граница (дво- и вишедимензионално: планина, долина, паљевина, пишталина, царевина), а оне са -ица делове издвојене из основе, са одређеним (појмљивим) границама (једнодимензионално – брзица, улица, граница и дводимензионално – ораница, Гњилавица)., The paper seeks to offer an insight into the basic values of suffixes typical of the Slavic languages by applying the categorial (linguistic logical) method. The starting point of the analysis is the domain where two suffixes function as opposites. In the case of the suffix -ica (as well as -ina), this is space, where the formations ending in -ina represent parts integrated into the base; these parts have undetermined dimensions and boundaries (they are either two- or multidimensional: planina ‘mountain’, dolina ‘valley’, krajina ‘region, area’, pištalina ‘quagmire’, carevina ‘empire’), while those with -ica designate those parts of space which are distinguished from their matrix by defined (intelligible) boundaries (one-dimensional – brzica ‘quick river’, ponornica ‘sinking river’, Belica (river), ulica ‘street’, granica ‘boundary’, and two-dimensional – ravnica ‘plain’, oranica ‘plough-land’, Gnjilavica).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица, On the Methodology of Exploring the Primary Values of Suffixes. Categorial Approach: from ul-ica to učitelj-ica",
pages = "151-181",
volume = "57",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628"
}

Радић, Ј.. (2014). Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 57(1), 151-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628

Радић Ј. Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2014;57(1):151-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628 .

Радић, Јованка, "Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 57, no. 1 (2014):151-181,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628 .

TY  - CONF
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12330
AB  - У раду се преиспитује статус тзв. спојног вокала у структури сложених речи српскогјезика. Доказује се да оно што граматографија представља као спојни вокал припада пр-вом делу сложеница: сладо- у сладолед или рибо- у риболов су аломорфи коренских једи-ница слад- и риб-, којима о (/ е) придолази као назнака несамосталне (детерминативнеи доследно нереференцијалне) употребе. Обележја таквих аломорфа се повезују са не-утрумом, чије се граматичке функције изводе из његовог положаја у структури рода каолексичкосемантичке (тзв. природни род) и референцијално-граматичке (моција рода),класификационе граматичке и флексионе граматичке категорије. Указује се на сличностфункције првог дела сложеница са функцијом прилога и оспоравају се налази да у срп-ском језику постоје сложенице са напоредном односом делова. У даљем се току анализе,где је посебна пажња посвећена кованици српскохрватски, указује на иста формативнаобележја првог дела сложених и полусложених речи, чија се двочланост јасно одражава уписању (српско-хрватски).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I
T1  - Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике
SP  - 25
EP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12330
ER  - 

@conference{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2013",
abstract = "У раду се преиспитује статус тзв. спојног вокала у структури сложених речи српскогјезика. Доказује се да оно што граматографија представља као спојни вокал припада пр-вом делу сложеница: сладо- у сладолед или рибо- у риболов су аломорфи коренских једи-ница слад- и риб-, којима о (/ е) придолази као назнака несамосталне (детерминативнеи доследно нереференцијалне) употребе. Обележја таквих аломорфа се повезују са не-утрумом, чије се граматичке функције изводе из његовог положаја у структури рода каолексичкосемантичке (тзв. природни род) и референцијално-граматичке (моција рода),класификационе граматичке и флексионе граматичке категорије. Указује се на сличностфункције првог дела сложеница са функцијом прилога и оспоравају се налази да у срп-ском језику постоје сложенице са напоредном односом делова. У даљем се току анализе,где је посебна пажња посвећена кованици српскохрватски, указује на иста формативнаобележја првог дела сложених и полусложених речи, чија се двочланост јасно одражава уписању (српско-хрватски).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I",
title = "Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике",
pages = "25-42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12330"
}

Радић, Ј. Ј.. (2013). Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике. in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 25-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12330

Радић ЈЈ. Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике. in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I. 2013;:25-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12330 .

Радић, Јованка Ј., "Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике" in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I (2013):25-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12330 .

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10283
AB  - Истраживање показује да српски језик познаје два творбена
модела формација са суфиксом -ица и антропонимом у основи: модел
Рајковица (придевска основа изведена од антропонима + -ица) и модел
Шћепаница (антропонимска основа + ица). У раду се трага за вредностима таквих изведеница у различитим сферама именовања (друштво,
простор, грађевине, време, предмети), као и за дијалекатским разликама, правилностима у употреби једног или другог творбеног модела,
разликама у статусу изведених јединица и сл. Пореде се односи мотивног имена и изведених формација и изводе закључци општијег типа.
AB  - In the Serbian language, two formation models are commonly at
work in the formations using the suffix –ica and containing an athroponym
in the base: the Lazarevica model (the adjective base derived from an
anthroponym + -ica) and the Lazarica model (an anthroponym as the base +
-ica). The first model has been (/was) associated with the following values:
(a) ‘a wife, a spouse’ of the person whose name is contained in the base; (b) a ‘locality’, an area whose scope is defined by the cultivate or ownership
(Rajkovica, Markovica, Draganovica); but also (c) a ‘church’ (Pantalijevica :
Saint Panteleimon; Mitrovica : Saint Demetrius of Thessaloniki). Nowadays,
the value ‘the wife of the person A’ can rarely be found in Serbian vernacular
dialects. The formations conforming to the second formation model have
the following types of objects as referential subjects: (a) ‘a locality, land’
(Milušica, Đurašica, Tomašice); (b) ‘church’ (Lazarica : Prince Lazar,
Šćepanica : Herzog Stjepan – founders, i.e. ktetors of churches); but also
(c) ‘rite, feast’, ‘garment’ (lazarica / lazarice : Lazarus Saturday, Lazarus’
shroud; Đurđica (family feast – slava) : Saint George). It is due to the overall
dialect profile that either the Lazarevica (regions where such formations are
not associated with the value ‘a wife, a spouse’), or Lazarica model types
prevail in the toponymy of particular regions. What all values of the analyzed
formations have in common is that their base word implies the person A as a
single (referentially and) semantically defined point, just like the suffix –ica
suggests another referentially defined objectivity – an individual and singular
in itself (a woman), or intelligibly delimited (by means of cultivate, walls,
etc.) subject of denoting. In the conclusion, the findings that demonstrate the
interdependence of onomastics, dialect grammar and lexis are highlighted.
Attention is also drawn to the functional relationship between the value ‘the
wife of person A’ and gender motion in the Serbian language, as well as to
the prevailingly grammatical (and not lexical) status of the Lazarevica and
profesorica formation types.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Путеви и домети дијалекатске лексикографије
T1  - О формацијама са суфиксом -ица и антропонимом у основи : дијалектолошки, ономастички, логичко-граматички и „феминистички“ аспект
T1  - On the Formations Using the Suf ix –ica and Containing an Anthroponym in the Base : Dialectological, Onomastical, Logically Grammatical and ‘Feminist’ Aspects
SP  - 283
EP  - 294
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10283
ER  - 

@inbook{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2013",
abstract = "Истраживање показује да српски језик познаје два творбена
модела формација са суфиксом -ица и антропонимом у основи: модел
Рајковица (придевска основа изведена од антропонима + -ица) и модел
Шћепаница (антропонимска основа + ица). У раду се трага за вредностима таквих изведеница у различитим сферама именовања (друштво,
простор, грађевине, време, предмети), као и за дијалекатским разликама, правилностима у употреби једног или другог творбеног модела,
разликама у статусу изведених јединица и сл. Пореде се односи мотивног имена и изведених формација и изводе закључци општијег типа., In the Serbian language, two formation models are commonly at
work in the formations using the suffix –ica and containing an athroponym
in the base: the Lazarevica model (the adjective base derived from an
anthroponym + -ica) and the Lazarica model (an anthroponym as the base +
-ica). The first model has been (/was) associated with the following values:
(a) ‘a wife, a spouse’ of the person whose name is contained in the base; (b) a ‘locality’, an area whose scope is defined by the cultivate or ownership
(Rajkovica, Markovica, Draganovica); but also (c) a ‘church’ (Pantalijevica :
Saint Panteleimon; Mitrovica : Saint Demetrius of Thessaloniki). Nowadays,
the value ‘the wife of the person A’ can rarely be found in Serbian vernacular
dialects. The formations conforming to the second formation model have
the following types of objects as referential subjects: (a) ‘a locality, land’
(Milušica, Đurašica, Tomašice); (b) ‘church’ (Lazarica : Prince Lazar,
Šćepanica : Herzog Stjepan – founders, i.e. ktetors of churches); but also
(c) ‘rite, feast’, ‘garment’ (lazarica / lazarice : Lazarus Saturday, Lazarus’
shroud; Đurđica (family feast – slava) : Saint George). It is due to the overall
dialect profile that either the Lazarevica (regions where such formations are
not associated with the value ‘a wife, a spouse’), or Lazarica model types
prevail in the toponymy of particular regions. What all values of the analyzed
formations have in common is that their base word implies the person A as a
single (referentially and) semantically defined point, just like the suffix –ica
suggests another referentially defined objectivity – an individual and singular
in itself (a woman), or intelligibly delimited (by means of cultivate, walls,
etc.) subject of denoting. In the conclusion, the findings that demonstrate the
interdependence of onomastics, dialect grammar and lexis are highlighted.
Attention is also drawn to the functional relationship between the value ‘the
wife of person A’ and gender motion in the Serbian language, as well as to
the prevailingly grammatical (and not lexical) status of the Lazarevica and
profesorica formation types.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Путеви и домети дијалекатске лексикографије",
booktitle = "О формацијама са суфиксом -ица и антропонимом у основи : дијалектолошки, ономастички, логичко-граматички и „феминистички“ аспект, On the Formations Using the Suf ix –ica and Containing an Anthroponym in the Base : Dialectological, Onomastical, Logically Grammatical and ‘Feminist’ Aspects",
pages = "283-294",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10283"
}

Радић, Ј. Ј.. (2013). О формацијама са суфиксом -ица и антропонимом у основи : дијалектолошки, ономастички, логичко-граматички и „феминистички“ аспект. in Путеви и домети дијалекатске лексикографије
Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу., 283-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10283

Радић ЈЈ. О формацијама са суфиксом -ица и антропонимом у основи : дијалектолошки, ономастички, логичко-граматички и „феминистички“ аспект. in Путеви и домети дијалекатске лексикографије. 2013;:283-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10283 .

Радић, Јованка Ј., "О формацијама са суфиксом -ица и антропонимом у основи : дијалектолошки, ономастички, логичко-граматички и „феминистички“ аспект" in Путеви и домети дијалекатске лексикографије (2013):283-294,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10283 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9689
AB  - У раду се најпре даје кратак осврт на две важне поставке Сосировог структурализма, односно, проблематизују се ставови да (1) структура подразумева владавину негативних вредности и (2) да језиком владају бинарни опозити, тј. да двојства чине основ
организације језика. Потом се, на примерима из српског језика, разрађује стара и често
изнова постављана теза о доминацији трочланих структура у оргнизацији свега у универзуму, укључујући и оганизацију људског језика (и свести).
PB  - Београд : Институт за теолошка истраживања Православни богословски факултет
T2  - Српска теологија данас 2012
T1  - Тројство као унапред задат модел организације језика
SP  - 631
EP  - 642
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "У раду се најпре даје кратак осврт на две важне поставке Сосировог структурализма, односно, проблематизују се ставови да (1) структура подразумева владавину негативних вредности и (2) да језиком владају бинарни опозити, тј. да двојства чине основ
организације језика. Потом се, на примерима из српског језика, разрађује стара и често
изнова постављана теза о доминацији трочланих структура у оргнизацији свега у универзуму, укључујући и оганизацију људског језика (и свести).",
publisher = "Београд : Институт за теолошка истраживања Православни богословски факултет",
journal = "Српска теологија данас 2012",
title = "Тројство као унапред задат модел организације језика",
pages = "631-642",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689"
}

Радић, Ј.. (2013). Тројство као унапред задат модел организације језика. in Српска теологија данас 2012
Београд : Институт за теолошка истраживања Православни богословски факултет., 631-642.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689

Радић Ј. Тројство као унапред задат модел организације језика. in Српска теологија данас 2012. 2013;:631-642.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689 .

Радић, Јованка, "Тројство као унапред задат модел организације језика" in Српска теологија данас 2012 (2013):631-642,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689 .

TY  - CONF
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9625
AB  - У раду се преиспитује статус тзв. спојног вокала у структури сложених речи српског
језика. Доказује се да оно што граматографија представља као спојни вокал припада пр-
вом делу сложеница: сладо- у сладолед или рибо- у риболов су аломорфи коренских једи-
ница слад- и риб-, којима о (/ е) придолази као назнака несамосталне (детерминативне
и доследно нереференцијалне) употребе. Обележја таквих аломорфа се повезују са не-
утрумом, чије се граматичке функције изводе из његовог положаја у структури рода као
лексичкосемантичке (тзв. природни род) и референцијално-граматичке (моција рода),
класификационе граматичке и флексионе граматичке категорије. Указује се на сличност
функције првог дела сложеница са функцијом прилога и оспоравају се налази да у срп-
ском језику постоје сложенице са напоредном односом делова. У даљем се току анализе,
где је посебна пажња посвећена кованици српскохрватски, указује на иста формативна
обележја првог дела сложених и полусложених речи, чија се двочланост јасно одражава у
писању (српско-хрватски).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I
T1  - Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике
SP  - 25
EP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625
ER  - 

@conference{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2013",
abstract = "У раду се преиспитује статус тзв. спојног вокала у структури сложених речи српског
језика. Доказује се да оно што граматографија представља као спојни вокал припада пр-
вом делу сложеница: сладо- у сладолед или рибо- у риболов су аломорфи коренских једи-
ница слад- и риб-, којима о (/ е) придолази као назнака несамосталне (детерминативне
и доследно нереференцијалне) употребе. Обележја таквих аломорфа се повезују са не-
утрумом, чије се граматичке функције изводе из његовог положаја у структури рода као
лексичкосемантичке (тзв. природни род) и референцијално-граматичке (моција рода),
класификационе граматичке и флексионе граматичке категорије. Указује се на сличност
функције првог дела сложеница са функцијом прилога и оспоравају се налази да у срп-
ском језику постоје сложенице са напоредном односом делова. У даљем се току анализе,
где је посебна пажња посвећена кованици српскохрватски, указује на иста формативна
обележја првог дела сложених и полусложених речи, чија се двочланост јасно одражава у
писању (српско-хрватски).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I",
title = "Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике",
pages = "25-42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625"
}

Радић, Ј. Ј.. (2013). Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике. in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 25-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625

Радић ЈЈ. Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике. in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I. 2013;:25-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625 .

Радић, Јованка Ј., "Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике" in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I (2013):25-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9627
AB  - У раду се указује на неке од слабости у приступу заменицама у савременој граматографији, при чему се издвајају ставови и учења која непосредно или посредно указују на примат заменичке класе речи у језику и граматици. Представљајући заменички систем као основу језика и говора, дајемо инвентар основних категорија (јединице типа ко, шта, кад – парадигматска димензија) и елемената (јединице типа ја, оно, тако, све – синтагматска димензија), образлажемо и приказујемо модел њихове системске организације (трочлане структуре типа ко|шта–који, ја|ти–ко, ово|оно–то), опредељујемо место формација типа ко?, неко, нико, те дајемо назнаке о месту секундарних категорија.
AB  - This paper points to some weaknesses regarding the presence of pronouns in contemporary grammatography and singles out attitudes and studies that directly or indirectly show the primacy of the pronoun word class in language and grammar. By presenting the pronominal system as a basis of language and speech we offer an inventory of the basic categories (units like ko, šta, kad – the paradigmatic dimension) and elements (units like ja, ono, tako, sve – the syntagmatic dimension). We also explicate and illustrate the model of their systemic organization (tripartite structures like ko|šta‒koji, ja|ti‒ko, ovo|ono‒to), the position the formations like ko?, neko, niko and indicate the position of secondary categories.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ
T1  - The Pronominal System – The Basis of Language and Speech : Theoretical-Methodological Approach
SP  - 7
EP  - 24
VL  - 56
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "У раду се указује на неке од слабости у приступу заменицама у савременој граматографији, при чему се издвајају ставови и учења која непосредно или посредно указују на примат заменичке класе речи у језику и граматици. Представљајући заменички систем као основу језика и говора, дајемо инвентар основних категорија (јединице типа ко, шта, кад – парадигматска димензија) и елемената (јединице типа ја, оно, тако, све – синтагматска димензија), образлажемо и приказујемо модел њихове системске организације (трочлане структуре типа ко|шта–који, ја|ти–ко, ово|оно–то), опредељујемо место формација типа ко?, неко, нико, те дајемо назнаке о месту секундарних категорија., This paper points to some weaknesses regarding the presence of pronouns in contemporary grammatography and singles out attitudes and studies that directly or indirectly show the primacy of the pronoun word class in language and grammar. By presenting the pronominal system as a basis of language and speech we offer an inventory of the basic categories (units like ko, šta, kad – the paradigmatic dimension) and elements (units like ja, ono, tako, sve – the syntagmatic dimension). We also explicate and illustrate the model of their systemic organization (tripartite structures like ko|šta‒koji, ja|ti‒ko, ovo|ono‒to), the position the formations like ko?, neko, niko and indicate the position of secondary categories.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ, The Pronominal System – The Basis of Language and Speech : Theoretical-Methodological Approach",
pages = "7-24",
volume = "56",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627"
}

Радић, Ј.. (2013). Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 56(1), 7-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627

Радић Ј. Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2013;56(1):7-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627 .

Радић, Јованка, "Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56, no. 1 (2013):7-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9619
AB  - Основа рада је мишљење „о типу и статусу женских облика заједничких именица којима се означавају звања и занимања“ у српском језику, дато у вези
са једним реалним проблемом. Износи се историја „случаја“ поводом кога је
писмо написано и даје интегрална форма дописа. Поједини ставови из писма
се образлажу у фуснотама.
AB  - The paper is based on the reply to the official note asking for an opinion regarding
“the type and status of ‘the feminine forms of common nouns’ that designate
titles and occupations” in Enciklopedija Republike Srpske (Encyclopaedia of the
Republic of Srpska). The opinion was asked by an official of a scholarly institution
of the highest rank – the Academy of Sciences and Arts of the Republic of Srpska.
Conforming to the modern understanding of political correctness and the trend
of consistent “feminization” in the Serbian language, language editors sought to lingvista (linguist) was corrected to lingvistkinja (female linguist). This approach
resulted in a common-sense reaction by numerous authors of entries in the
encyclopaedia, causing a delay to the project. In order to solve the problem, the
editorial bodies asked the members of the Committee for Language of the Academy
of Sciences and Arts of the Republic of Srpska for an expert opinion.
In my written response, I have put forward the opinion that the use of titles,
occupations and professional names of women in “feminine forms” can be justified
neither in Enciklopedija Republike Srpske, nor in any other official and public
publication based on a serious and intellectual approach. In this explanation I have
also presented the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language.
The responsible bodies of the Academy of Sciences and Arts of the Republic of
Srpska have decided that the occupations and professional names that accompany
the names of eminent and renowned women in the Encyclopaedia should remain in
their basic, i.e. gender-neutral form (e.g. lekar, sudija, profesor). Naturally, there
are certain departures from this “rule”: the occupations (roles) that are performed
in an indisputably different manner by men and women, when men and women do
not act as equal individuals of the “same sort” (in cases when physical appearance,
differences in strength and sensibility matter: glumac, glumica; pevač, pevačica;
košarkaš, košarkašica), or when a male and a female act as a couple (e.g. voditelj
and voditeljka; plesač and plesačica, baletan and balerina).
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Писмо о механизму именичке моције у српском језику
T1  - A Letter on the Mechanism of Noun Motion in the Serbian Language
SP  - 451
EP  - 460
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2013",
abstract = "Основа рада је мишљење „о типу и статусу женских облика заједничких именица којима се означавају звања и занимања“ у српском језику, дато у вези
са једним реалним проблемом. Износи се историја „случаја“ поводом кога је
писмо написано и даје интегрална форма дописа. Поједини ставови из писма
се образлажу у фуснотама., The paper is based on the reply to the official note asking for an opinion regarding
“the type and status of ‘the feminine forms of common nouns’ that designate
titles and occupations” in Enciklopedija Republike Srpske (Encyclopaedia of the
Republic of Srpska). The opinion was asked by an official of a scholarly institution
of the highest rank – the Academy of Sciences and Arts of the Republic of Srpska.
Conforming to the modern understanding of political correctness and the trend
of consistent “feminization” in the Serbian language, language editors sought to lingvista (linguist) was corrected to lingvistkinja (female linguist). This approach
resulted in a common-sense reaction by numerous authors of entries in the
encyclopaedia, causing a delay to the project. In order to solve the problem, the
editorial bodies asked the members of the Committee for Language of the Academy
of Sciences and Arts of the Republic of Srpska for an expert opinion.
In my written response, I have put forward the opinion that the use of titles,
occupations and professional names of women in “feminine forms” can be justified
neither in Enciklopedija Republike Srpske, nor in any other official and public
publication based on a serious and intellectual approach. In this explanation I have
also presented the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language.
The responsible bodies of the Academy of Sciences and Arts of the Republic of
Srpska have decided that the occupations and professional names that accompany
the names of eminent and renowned women in the Encyclopaedia should remain in
their basic, i.e. gender-neutral form (e.g. lekar, sudija, profesor). Naturally, there
are certain departures from this “rule”: the occupations (roles) that are performed
in an indisputably different manner by men and women, when men and women do
not act as equal individuals of the “same sort” (in cases when physical appearance,
differences in strength and sensibility matter: glumac, glumica; pevač, pevačica;
košarkaš, košarkašica), or when a male and a female act as a couple (e.g. voditelj
and voditeljka; plesač and plesačica, baletan and balerina).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Писмо о механизму именичке моције у српском језику, A Letter on the Mechanism of Noun Motion in the Serbian Language",
pages = "451-460",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619"
}

Радић, Ј. Ј.. (2013). Писмо о механизму именичке моције у српском језику. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 451-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619

Радић ЈЈ. Писмо о механизму именичке моције у српском језику. in Годишњак за српски језик. 2013;26(13):451-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619 .

Радић, Јованка Ј., "Писмо о механизму именичке моције у српском језику" in Годишњак за српски језик, 26, no. 13 (2013):451-460,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619 .

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9596
AB  - The paper draws attention to the similarities between feminist pleas for “women’s visibility in the language” (the demand to consistently include gender indicators into professional names and titles) and a particular type of aphasia. This is namely the so-called “similarity disorder”, whose symptoms were analyzed and systematically described by Roman Jakobson. This type of disorder becomes manifest as a more or less impaired capacity for selection and substitution of linguistic signs, which on the one hand have equal values, while on the other, they are different. The tendency to consistently (nominally) differentiate by sex (“gender”) professional titles and names corresponds to a situation when an individual affected by aphasia lacks the capacity to use the word knife to designate various types of knives, but rather invents complex alternate names (e.g. pencil-sharpener, apple-parer) for every single item of a different shape and purpose. The difference is that an aphasic person has an impaired capacity of selection, whereas feminists strive to abolish the freedom of selection. The paper presents the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language and demonstrates that unmotioned items have two different values: one is related to verbal logical reasoning (profesor – a role, person performing that role), whereas the other is related to what is apparent. That lower level of reasoning implies an ostensive and/or iconic reference, and, consequently, gender sensitivity (profesor – male professor, and profesorica – female professor).
AB  - У раду се указује на повезаност доследнe феминизацијe српског језика, коју траже и увелико спроводе присталице феминизације и други поборници тзв. родне равноправности, са једним типом афазије: прави се паралела између симптома поремећаја сличности са захтевом да „жена буде видљива у језику“, тј. да се у називе звања и занимања доследно уграђује податак о полу.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Доследна „феминизација“ и „афазија“
T1  - Consistent “Feminization” and “Aphasia”
SP  - 73
EP  - 81
VL  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596
ER  - 

@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "The paper draws attention to the similarities between feminist pleas for “women’s visibility in the language” (the demand to consistently include gender indicators into professional names and titles) and a particular type of aphasia. This is namely the so-called “similarity disorder”, whose symptoms were analyzed and systematically described by Roman Jakobson. This type of disorder becomes manifest as a more or less impaired capacity for selection and substitution of linguistic signs, which on the one hand have equal values, while on the other, they are different. The tendency to consistently (nominally) differentiate by sex (“gender”) professional titles and names corresponds to a situation when an individual affected by aphasia lacks the capacity to use the word knife to designate various types of knives, but rather invents complex alternate names (e.g. pencil-sharpener, apple-parer) for every single item of a different shape and purpose. The difference is that an aphasic person has an impaired capacity of selection, whereas feminists strive to abolish the freedom of selection. The paper presents the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language and demonstrates that unmotioned items have two different values: one is related to verbal logical reasoning (profesor – a role, person performing that role), whereas the other is related to what is apparent. That lower level of reasoning implies an ostensive and/or iconic reference, and, consequently, gender sensitivity (profesor – male professor, and profesorica – female professor)., У раду се указује на повезаност доследнe феминизацијe српског језика, коју траже и увелико спроводе присталице феминизације и други поборници тзв. родне равноправности, са једним типом афазије: прави се паралела између симптома поремећаја сличности са захтевом да „жена буде видљива у језику“, тј. да се у називе звања и занимања доследно уграђује податак о полу.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Доследна „феминизација“ и „афазија“, Consistent “Feminization” and “Aphasia”",
pages = "73-81",
volume = "79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596"
}

Радић, Ј.. (2013). Доследна „феминизација“ и „афазија“. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 79, 73-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596

Радић Ј. Доследна „феминизација“ и „афазија“. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2013;79:73-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596 .

Радић, Јованка, "Доследна „феминизација“ и „афазија“" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 79 (2013):73-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596 .