Бошњаковић, Жарко

Link to this page

Authority KeyName Variants
4c5c8681-4eac-46ca-923e-29594aac6982
  • Бошњаковић, Жарко (12)
Projects

Author's Bibliography

Морфолошке особине говора источне Шумадије

Бошњаковић, Жарко

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - BOOK
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6151
AB  - Автор в книге анализирует морфологические особенности говоров восточноћ Шумадии, куда входит говорњи Смедеревско-Подунавле, северноћ части
Жсеницљи и востoчнoћ части Косман. ГраницВи зтоћ области на севере, Востоке и
коге проходит по речним долинам Дунал, Велика-Морављ, КубршницЊI и Ве
лики-Луга, а на западе — по линии Сеоне — Мало-Орашње — Дубона — Влашка —
Раћковац и Меджулужње — Жгнило и Рабровац кожнее Велики-Луга.
Анализ показал, что висследованном раионе незначителњное количество
дифференциалвних признаков. Лингвистические картњи подтвердили мнение,
что изоглоссви в данном рађоне по правилу вЗаимонезависимњи. Частично совла
дакот изоглоcсви на картах. No 4, 5, 6 и 7 (да њом/јом дам, ко(ј)/куј, у овом лепом
соби, моa/ма/мо). На осталенвих картах (Ne 1, 3, 8, 9) иногда ВБ деликотса центр И
ког (барјаце), иногда перифериа (ДЛjд жене), иногда центр и кого-запад (лебац, лукац, сирац), Иногда севернЊић ареал (окончание -ду), а иногда — востoчнЊlji
(вршем).
В кого-западноћ части зтоћ территории, где доминирует кановачское ударение, встречакотса и типичнЊме смедеревско-вршацСкие особенности: да дам
њом, да јом дам, да дам овом жени, у мојом лепом соби.
Хота на основании изложеннLIх фактов можно прић ти к вљиводу, что сме
деревско-вршацекић диалект авлаетса северо-периферићноћ зоноћ косовско
-ресавского диалекта, все же необходимљ дополнителњнвле исследованих го
воров окрестностећ Пожареваца и кожного Баната с последукошим определением
его места среди сербских диалектов.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Морфолошке особине говора источне Шумадије
T1  - Морфологические особенности говоров восточнои Шумадии
VL  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6151
ER  - 
@book{
author = "Бошњаковић, Жарко",
year = "2012",
abstract = "Автор в книге анализирует морфологические особенности говоров восточноћ Шумадии, куда входит говорњи Смедеревско-Подунавле, северноћ части
Жсеницљи и востoчнoћ части Косман. ГраницВи зтоћ области на севере, Востоке и
коге проходит по речним долинам Дунал, Велика-Морављ, КубршницЊI и Ве
лики-Луга, а на западе — по линии Сеоне — Мало-Орашње — Дубона — Влашка —
Раћковац и Меджулужње — Жгнило и Рабровац кожнее Велики-Луга.
Анализ показал, что висследованном раионе незначителњное количество
дифференциалвних признаков. Лингвистические картњи подтвердили мнение,
что изоглоссви в данном рађоне по правилу вЗаимонезависимњи. Частично совла
дакот изоглоcсви на картах. No 4, 5, 6 и 7 (да њом/јом дам, ко(ј)/куј, у овом лепом
соби, моa/ма/мо). На осталенвих картах (Ne 1, 3, 8, 9) иногда ВБ деликотса центр И
ког (барјаце), иногда перифериа (ДЛjд жене), иногда центр и кого-запад (лебац, лукац, сирац), Иногда севернЊић ареал (окончание -ду), а иногда — востoчнЊlji
(вршем).
В кого-западноћ части зтоћ территории, где доминирует кановачское ударение, встречакотса и типичнЊме смедеревско-вршацСкие особенности: да дам
њом, да јом дам, да дам овом жени, у мојом лепом соби.
Хота на основании изложеннLIх фактов можно прић ти к вљиводу, что сме
деревско-вршацекић диалект авлаетса северо-периферићноћ зоноћ косовско
-ресавского диалекта, все же необходимљ дополнителњнвле исследованих го
воров окрестностећ Пожареваца и кожного Баната с последукошим определением
его места среди сербских диалектов.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Морфолошке особине говора источне Шумадије, Морфологические особенности говоров восточнои Шумадии",
volume = "59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6151"
}
Бошњаковић, Ж.. (2012). Морфолошке особине говора источне Шумадије. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6151
Бошњаковић Ж. Морфолошке особине говора источне Шумадије. in Српски дијалектолошки зборник. 2012;59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6151 .
Бошњаковић, Жарко, "Морфолошке особине говора источне Шумадије" in Српски дијалектолошки зборник, 59 (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6151 .

Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната

Бошњаковић, Жарко; Радан, Михај Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Радан, Михај Н.
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6186
AB  - У раду се даје синтетички преглед литературе о српским говоpима у Румунији с посебним освртом на лексичку интерференцију
с румунским језиком и његовим банатским дијалектом. Аутори указују на семантичка поља у којима се срећу стране лексеме, као и на
њихову инкорпорираност у српске говоре. Посебан аспект анализе
представља статус стране лексике у идиолекту.
AB  - The authors present the synthetic review of literature about the Serbian
vernaculars in Romania with the special emphasis on the lexical interference
with the Romanian language and its Banat dialect. The paper also points to
the semantic fields in which foreign lexemes apper, as well to the periods of
their incorporation in the Serbian vernaculars. A special aspect of the analysis
represents a status of foreign lexical items in the idiolect. At the end, the autors
plead for the elaboration of the contactological Romanian-Serbian dictionary.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната
T1  - All Researches Conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat
SP  - 135
EP  - 161
VL  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6186
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радан, Михај Н.",
year = "2010",
abstract = "У раду се даје синтетички преглед литературе о српским говоpима у Румунији с посебним освртом на лексичку интерференцију
с румунским језиком и његовим банатским дијалектом. Аутори указују на семантичка поља у којима се срећу стране лексеме, као и на
њихову инкорпорираност у српске говоре. Посебан аспект анализе
представља статус стране лексике у идиолекту., The authors present the synthetic review of literature about the Serbian
vernaculars in Romania with the special emphasis on the lexical interference
with the Romanian language and its Banat dialect. The paper also points to
the semantic fields in which foreign lexemes apper, as well to the periods of
their incorporation in the Serbian vernaculars. A special aspect of the analysis
represents a status of foreign lexical items in the idiolect. At the end, the autors
plead for the elaboration of the contactological Romanian-Serbian dictionary.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната, All Researches Conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat",
pages = "135-161",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6186"
}
Бошњаковић, Ж.,& Радан, М. Н.. (2010). Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 135-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6186
Бошњаковић Ж, Радан МН. Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната. in Јужнословенски филолог. 2010;66:135-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6186 .
Бошњаковић, Жарко, Радан, Михај Н., "Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):135-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6186 .

Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта

Бошњаковић, Жарко; Радовановић, Драгана

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3196
AB  - Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej.
AB  - U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта
SP  - 229
EP  - 265
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965229B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радовановић, Драгана",
year = "2009",
abstract = "Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej., U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта",
pages = "229-265",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965229B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196"
}
Бошњаковић, Ж.,& Радовановић, Д.. (2009). Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта. in Јужнословенски филолог(65), 229-265.
https://doi.org/10.2298/JFI0965229B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196
Бошњаковић Ж, Радовановић Д. Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):229-265.
doi:10.2298/JFI0965229B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196 .
Бошњаковић, Жарко, Радовановић, Драгана, "Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):229-265,
https://doi.org/10.2298/JFI0965229B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196 .

Теренски записи из Малог Гаја (Румунија)

Радовановић, Драгана; Бошњаковић, Жарко

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9725
AB  - In the paper, the authors presented a transcript of a field recording made in a Romanian village of Mali Gaj, and pointed to the prosodic structure, as well as the syntactic and
lexico-semantic interference with the Romanian language.
AB  - У раду се даје транскрипт теренског записа из румунског села Мали Гај и указује на
прозодијску структуру, али и синтаксичку и лексичко-семантичку интерференцију са румунским језиком.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Прилози проучавању језика
T1  - Теренски записи из Малог Гаја (Румунија)
T1  - A Field Recording of the Vernacular from Mali Gaj in Romania
SP  - 161
EP  - 178
VL  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана and Бошњаковић, Жарко",
year = "2009",
abstract = "In the paper, the authors presented a transcript of a field recording made in a Romanian village of Mali Gaj, and pointed to the prosodic structure, as well as the syntactic and
lexico-semantic interference with the Romanian language., У раду се даје транскрипт теренског записа из румунског села Мали Гај и указује на
прозодијску структуру, али и синтаксичку и лексичко-семантичку интерференцију са румунским језиком.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Прилози проучавању језика",
title = "Теренски записи из Малог Гаја (Румунија), A Field Recording of the Vernacular from Mali Gaj in Romania",
pages = "161-178",
volume = "40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725"
}
Радовановић, Д.,& Бошњаковић, Ж.. (2009). Теренски записи из Малог Гаја (Румунија). in Прилози проучавању језика
Нови Сад : Филозофски факултет., 40, 161-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725
Радовановић Д, Бошњаковић Ж. Теренски записи из Малог Гаја (Румунија). in Прилози проучавању језика. 2009;40:161-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725 .
Радовановић, Драгана, Бошњаковић, Жарко, "Теренски записи из Малог Гаја (Румунија)" in Прилози проучавању језика, 40 (2009):161-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725 .

Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду

Бошњаковић, Жарко; Радовановић, Драгана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2009)

TY  - CHAP
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9499
AB  - У раду се, с обзиром на психолошке (ставови појединца и средине), природне (узраст, пол) и социолошке (род, образовање, занимање)
факторе, густину социјалних мрежа остварених у средини живљења (град,
село) и рада, анализирају фонетске варијације (рефлекс јата, редукција вокала, вокалске групе -ае-; -ао, -ео, -уо; замене вокала, дистрибуција фонеме
/х/, десоноризација финалних сугласника, јотовање) у говору колониста и
избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске.
AB  - The authors analyze the phonetic characteristics (jat replacement, vowel reduction, vowel
replacement о > u, а > о, -l, the merging of the final vocalic sequences -ao, -eo, -uo, the medial
vocalic sequence -ae-, the pronunciation of the sounds /ć/ and /đ/, the distribution of the phoneme
/h/, the relationship between št/ć, desonorization) in the speech of different generations
of refugees and immigrants from Croatia and Bosnia and Herzegovina who settled in Novi Sad
and some towns of Bačka (Bođani, Bački Jarak). The material was gathered through recording
of interlocutions of subjects with familiar and unfamiliar interviewers, as well as through
observation and subsequent noting.
All subjects have dual forms in their speech, whose relationship varies depending on the
time spent in the new environment, the subjects’ age, level and type of education, their jobs, but
primarily on the attitude whether they want to adjust or retain nice memories of times they were
once happy in their native lands. In the speech of older generation the dominant forms are the
original, usually dialectal characteristics (long jat > je, vowel reduction, vowel replacement о >
u, а > о, -ae- > -е-, desonorization), the intermediate generation speakers usually retain vowel
reduction and iekavian pronunciation, as well as some features of colloquial standard language
(-ао>-о/-ао, phoneme /h/ > ø/h). Younger generations have mainly adjusted to the new environment,
except for those who have lived in Novi Sad for a short period of time, or have lived
in a smaller community (Bođani). The oldest immigrants, having lived in a compact rural environment
with the citizens of the same origin, and mainly being agricultural, have retained their
dialectal idiom quite conspicuously. Their children, who have been educated and work in Novi
Sad, especially in a customer service (salespersons), have almost entirely adopted the standard,
except for some sporadic reductions or some colloquial forms.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине
T1  - Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду
T1  - Phonetic Variation in the Speech of Refugees in Novi Sad
SP  - 310
EP  - 348
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499
ER  - 
@inbook{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радовановић, Драгана",
year = "2009",
abstract = "У раду се, с обзиром на психолошке (ставови појединца и средине), природне (узраст, пол) и социолошке (род, образовање, занимање)
факторе, густину социјалних мрежа остварених у средини живљења (град,
село) и рада, анализирају фонетске варијације (рефлекс јата, редукција вокала, вокалске групе -ае-; -ао, -ео, -уо; замене вокала, дистрибуција фонеме
/х/, десоноризација финалних сугласника, јотовање) у говору колониста и
избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске., The authors analyze the phonetic characteristics (jat replacement, vowel reduction, vowel
replacement о > u, а > о, -l, the merging of the final vocalic sequences -ao, -eo, -uo, the medial
vocalic sequence -ae-, the pronunciation of the sounds /ć/ and /đ/, the distribution of the phoneme
/h/, the relationship between št/ć, desonorization) in the speech of different generations
of refugees and immigrants from Croatia and Bosnia and Herzegovina who settled in Novi Sad
and some towns of Bačka (Bođani, Bački Jarak). The material was gathered through recording
of interlocutions of subjects with familiar and unfamiliar interviewers, as well as through
observation and subsequent noting.
All subjects have dual forms in their speech, whose relationship varies depending on the
time spent in the new environment, the subjects’ age, level and type of education, their jobs, but
primarily on the attitude whether they want to adjust or retain nice memories of times they were
once happy in their native lands. In the speech of older generation the dominant forms are the
original, usually dialectal characteristics (long jat > je, vowel reduction, vowel replacement о >
u, а > о, -ae- > -е-, desonorization), the intermediate generation speakers usually retain vowel
reduction and iekavian pronunciation, as well as some features of colloquial standard language
(-ао>-о/-ао, phoneme /h/ > ø/h). Younger generations have mainly adjusted to the new environment,
except for those who have lived in Novi Sad for a short period of time, or have lived
in a smaller community (Bođani). The oldest immigrants, having lived in a compact rural environment
with the citizens of the same origin, and mainly being agricultural, have retained their
dialectal idiom quite conspicuously. Their children, who have been educated and work in Novi
Sad, especially in a customer service (salespersons), have almost entirely adopted the standard,
except for some sporadic reductions or some colloquial forms.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине",
booktitle = "Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду, Phonetic Variation in the Speech of Refugees in Novi Sad",
pages = "310-348",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499"
}
Бошњаковић, Ж.,& Радовановић, Д.. (2009). Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду. in Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине
Нови Сад : Филозофски факултет., 310-348.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499
Бошњаковић Ж, Радовановић Д. Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду. in Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине. 2009;:310-348.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499 .
Бошњаковић, Жарко, Радовановић, Драгана, "Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду" in Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине (2009):310-348,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499 .

Фонетске особине говора источне Шумадије

Бошњаковић, Жарко

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2008)

TY  - BOOK
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6150
AB  - Автор в настоящей работе анализирует просодические, вокалические и кон
сонантные особенности говоров восточной Шумадии, охватывающей Смеде-
ревско-Подунавле, северную часть Ясеницы и восточную часть Космая. Гра
ницы данной области на севере, востоке и юге проходят вдоль речных долин
Дуная, Моравы, Кубршницы и Великого Луга, а на западе по линии Сеоне,
Мало-Орашье, Дубона, Влашка, Райковац и Междулужье, Ягнило и Рабровац
южнее Великого Луга.
Полевые исследования начались автором в 1988 г., а закончились в 2006 г.
В 5 1 деревне записано 1 47 часов звукозаписей, и все это протранскрибировано, а
потом эксцерпировано, в результате чего получилось около 150.000 данных.
В юго-западной части данной территории доминирует кановачское уда
рение над факультативными примерами с метатаксическим перемещением крат
кого нисходящего ударения с ультима на краткий пенультим. Отмечены также
примеры типа мён, гор, вод, мог. Предударные долготы хорошо сохраняются, а
заударные получены путем перемещения долгого нисходящего ударения. Отме
чено также факультативное перемещение нисходящих ударений на долготу:
ййшала/ййшала, вуче/вучё, вучемо/вучёмо, однако и на краткость: /асшуци//а-
сшуциУ/асшуци, сёди/седй, седйм/седйм, игранка/игранка. Отмечены также при
меры перемещения ударения на проклитику: у земгь, йрёда мному; у гроб/ье, око
купе, однако также: око враша, йреко нопи, на дно, нё мош.
В некоторых пунктах факультативно встречаются и икавизмы типа: види-
ла,унико време, йрирезу]ем колач; йрид, йрико; овди, онди, нигди; йосц/еш, да се
сми/е; видрица; обадви; диво]ка). Чаще встречаются примеры типа да] жени
вместо да/ жене, однако не и мечи, а куйи мене.
Часто встречаются элизии гласных в хиатусе: неумем д идем, и стяжение
гласных: айерисо, дошо, видо, кисо, крено.
Согласные в, } и х нестабильны и поэтому теряются или заменяются.
Фонема 1дз1 встречается факультативно в речи представителей старшего поко
ления информаторов. Сочетания согласных сц и шч факультативно упрощаются:
йраци, ицейа; гуче, ичуйа. Часто встречается африкатизация группы йс > йц. На
юго-западе налицо примеры типа бар}аце, бубрезе, кожусе.
Ясные ареалы здесь не отмечены благодаря наличию почти всех мигра-
ционых течений на данной территории, а также благодаря факту, что большин
ство изоглосс квантитативно. Можно только сказать, что на западе чаще пред
ставлен кановачский тип и что также представлено перемещение ударения.
Несмотра на большое число особенностей, объединяющих данные говоры с
косовско-ресавскими, на основании кановачского ударения, икавизмов (да) жени, у соби; сшарьуи; нисам, туе; с овим,мали/х/,мо]има) и окончания -ом (да) овом же
ни, у мо/ом соби; н>ом треба, да]ом дам), данную зону можно назвать младеновачс-
ко-вршачской группой говоров, т. к. центр кановачского ударения находится в
окрестностях г. Младеновац, а не Смедерево. Однако после исследований говоров
южного Баната и правой стороны нижнего течения Великой Моравы мы получим
возможност более достоверно определить статус данных говоров.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Фонетске особине говора источне Шумадије
T1  - Фонетические особенности говоров восточной Шумадии
VL  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6150
ER  - 
@book{
author = "Бошњаковић, Жарко",
year = "2008",
abstract = "Автор в настоящей работе анализирует просодические, вокалические и кон
сонантные особенности говоров восточной Шумадии, охватывающей Смеде-
ревско-Подунавле, северную часть Ясеницы и восточную часть Космая. Гра
ницы данной области на севере, востоке и юге проходят вдоль речных долин
Дуная, Моравы, Кубршницы и Великого Луга, а на западе по линии Сеоне,
Мало-Орашье, Дубона, Влашка, Райковац и Междулужье, Ягнило и Рабровац
южнее Великого Луга.
Полевые исследования начались автором в 1988 г., а закончились в 2006 г.
В 5 1 деревне записано 1 47 часов звукозаписей, и все это протранскрибировано, а
потом эксцерпировано, в результате чего получилось около 150.000 данных.
В юго-западной части данной территории доминирует кановачское уда
рение над факультативными примерами с метатаксическим перемещением крат
кого нисходящего ударения с ультима на краткий пенультим. Отмечены также
примеры типа мён, гор, вод, мог. Предударные долготы хорошо сохраняются, а
заударные получены путем перемещения долгого нисходящего ударения. Отме
чено также факультативное перемещение нисходящих ударений на долготу:
ййшала/ййшала, вуче/вучё, вучемо/вучёмо, однако и на краткость: /асшуци//а-
сшуциУ/асшуци, сёди/седй, седйм/седйм, игранка/игранка. Отмечены также при
меры перемещения ударения на проклитику: у земгь, йрёда мному; у гроб/ье, око
купе, однако также: око враша, йреко нопи, на дно, нё мош.
В некоторых пунктах факультативно встречаются и икавизмы типа: види-
ла,унико време, йрирезу]ем колач; йрид, йрико; овди, онди, нигди; йосц/еш, да се
сми/е; видрица; обадви; диво]ка). Чаще встречаются примеры типа да] жени
вместо да/ жене, однако не и мечи, а куйи мене.
Часто встречаются элизии гласных в хиатусе: неумем д идем, и стяжение
гласных: айерисо, дошо, видо, кисо, крено.
Согласные в, } и х нестабильны и поэтому теряются или заменяются.
Фонема 1дз1 встречается факультативно в речи представителей старшего поко
ления информаторов. Сочетания согласных сц и шч факультативно упрощаются:
йраци, ицейа; гуче, ичуйа. Часто встречается африкатизация группы йс > йц. На
юго-западе налицо примеры типа бар}аце, бубрезе, кожусе.
Ясные ареалы здесь не отмечены благодаря наличию почти всех мигра-
ционых течений на данной территории, а также благодаря факту, что большин
ство изоглосс квантитативно. Можно только сказать, что на западе чаще пред
ставлен кановачский тип и что также представлено перемещение ударения.
Несмотра на большое число особенностей, объединяющих данные говоры с
косовско-ресавскими, на основании кановачского ударения, икавизмов (да) жени, у соби; сшарьуи; нисам, туе; с овим,мали/х/,мо]има) и окончания -ом (да) овом же
ни, у мо/ом соби; н>ом треба, да]ом дам), данную зону можно назвать младеновачс-
ко-вршачской группой говоров, т. к. центр кановачского ударения находится в
окрестностях г. Младеновац, а не Смедерево. Однако после исследований говоров
южного Баната и правой стороны нижнего течения Великой Моравы мы получим
возможност более достоверно определить статус данных говоров.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Фонетске особине говора источне Шумадије, Фонетические особенности говоров восточной Шумадии",
volume = "55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6150"
}
Бошњаковић, Ж.. (2008). Фонетске особине говора источне Шумадије. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6150
Бошњаковић Ж. Фонетске особине говора источне Шумадије. in Српски дијалектолошки зборник. 2008;55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6150 .
Бошњаковић, Жарко, "Фонетске особине говора источне Шумадије" in Српски дијалектолошки зборник, 55 (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6150 .

Особенности македонско-сербского билингвизма

Бошњаковић, Жарко

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2875
AB  - V nastojaščej stat'e v ramkah teorii jazykovyh kontaktov i (mikro)sociolingvistiki opisyvajutsja osobennosti reči bilingval'nogo nositelja jazyka Verinki Pavlovskoj, rodivšejsja v g. Tetovo v Makedonii i proživajuščej na protjažanii rjada let v gorodke Kikinda v Serbii. Osoboe vnimanie avtor obraščaet na rečevye strategii, a takže na tematičeskuju obuslovlennost' rečevoj specifiki bilingval'nogo nositelja jazyka.
AB  - U radu se deskriptivnim metodom navode karakteristike govora bilingvalne govornice Verinke Pavlovske, Tetovčanke, koja duži niz godina živi u Kikindi.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Особенности македонско-сербского билингвизма
T1  - Карактеристике македонско-српског билингвизма
SP  - 21
EP  - 33
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864021B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2875
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко",
year = "2008",
abstract = "V nastojaščej stat'e v ramkah teorii jazykovyh kontaktov i (mikro)sociolingvistiki opisyvajutsja osobennosti reči bilingval'nogo nositelja jazyka Verinki Pavlovskoj, rodivšejsja v g. Tetovo v Makedonii i proživajuščej na protjažanii rjada let v gorodke Kikinda v Serbii. Osoboe vnimanie avtor obraščaet na rečevye strategii, a takže na tematičeskuju obuslovlennost' rečevoj specifiki bilingval'nogo nositelja jazyka., U radu se deskriptivnim metodom navode karakteristike govora bilingvalne govornice Verinke Pavlovske, Tetovčanke, koja duži niz godina živi u Kikindi.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Особенности македонско-сербского билингвизма, Карактеристике македонско-српског билингвизма",
pages = "21-33",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864021B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2875"
}
Бошњаковић, Ж.. (2008). Особенности македонско-сербского билингвизма. in Јужнословенски филолог(64), 21-33.
https://doi.org/10.2298/JFI0864021B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2875
Бошњаковић Ж. Особенности македонско-сербского билингвизма. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):21-33.
doi:10.2298/JFI0864021B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2875 .
Бошњаковић, Жарко, "Особенности македонско-сербского билингвизма" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):21-33,
https://doi.org/10.2298/JFI0864021B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2875 .
1

Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта

Бошњаковић, Жарко

(2007)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2904
AB  - Avtor dannoj raboty prihodit k vyvodu, čto sistema glasnyh v govore Batovaca ne otličaetsja v značitelânoj stepeni ot situacii v sosednih govorah, a takže v nem ne vstrečaätsja osobennosti bolee vostočnyh K-R govorov, kak, naprimer reducirovannyj glasnyj posle /r'/, diftongičeskoe proiznošenie srednih glasnyh i -o ili -jo iz final'noj gruppy -io. Sistema glasnyh v govore Batovaca v sootnošenii s K-R i S-V govorami vygljadit sledujuščim obrazom: a) po otnošeniju k količestvu identičnyh osobennostej vo vseh (ili v preobladajuščem količestve) S-V, a takže vo vseh (ili počti vseh) K-R govorah: datel'nyj i predložnyj p. ed. č. mene, tebe, sebe, pristavka prevmesto pri-, èlizii glasnyh v sandhi d idem, n umem, v Batovace perečislennye formy vstrečajutsja s -i, a poslednie dve - bez èlizii; b) iz osobennostej, harakternyh dlja K-R dialekta, a ne vstrečajuščihsja vo vseh (ili počti vseh) S-V govorah: dibok, miknem, matika v Batovace vstrečaetsja dubok i motika, pričem vtoraja leksema (miknem) ne obnaružena v dannom korpuse; v) iz K-R osobennostej, ohvatyvajuščih značitel'nuju čast' S-V govorov, kak, naprimer, èkavizmy u glagolov tipa sedeti, (g)de, otkrytoe proiznošenie kratkih udarnyh glasnyh /e/ i /o/, a takže eve, ete, vmesto evo eto, v govore Batovaca situacija sovpadaet tol'ko v pervom slučae, v to vremja kak otkrytost' glasnyh bolee vyražena liš' u detej, a časticy vsegda vstrečajutsja s /o/.
AB  - U radu su analizirane osnovne karakteristike vokalskog sistema kao i njegov odnos prema fonetskim osobinama govora severnog poddijalekta K-R dijalekta.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта
T1  - Место вокалског система говора Батовца код Пожаревца у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта
SP  - 149
EP  - 166
IS  - 63
DO  - 10.2298/JFI0763149B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2904
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко",
year = "2007",
abstract = "Avtor dannoj raboty prihodit k vyvodu, čto sistema glasnyh v govore Batovaca ne otličaetsja v značitelânoj stepeni ot situacii v sosednih govorah, a takže v nem ne vstrečaätsja osobennosti bolee vostočnyh K-R govorov, kak, naprimer reducirovannyj glasnyj posle /r'/, diftongičeskoe proiznošenie srednih glasnyh i -o ili -jo iz final'noj gruppy -io. Sistema glasnyh v govore Batovaca v sootnošenii s K-R i S-V govorami vygljadit sledujuščim obrazom: a) po otnošeniju k količestvu identičnyh osobennostej vo vseh (ili v preobladajuščem količestve) S-V, a takže vo vseh (ili počti vseh) K-R govorah: datel'nyj i predložnyj p. ed. č. mene, tebe, sebe, pristavka prevmesto pri-, èlizii glasnyh v sandhi d idem, n umem, v Batovace perečislennye formy vstrečajutsja s -i, a poslednie dve - bez èlizii; b) iz osobennostej, harakternyh dlja K-R dialekta, a ne vstrečajuščihsja vo vseh (ili počti vseh) S-V govorah: dibok, miknem, matika v Batovace vstrečaetsja dubok i motika, pričem vtoraja leksema (miknem) ne obnaružena v dannom korpuse; v) iz K-R osobennostej, ohvatyvajuščih značitel'nuju čast' S-V govorov, kak, naprimer, èkavizmy u glagolov tipa sedeti, (g)de, otkrytoe proiznošenie kratkih udarnyh glasnyh /e/ i /o/, a takže eve, ete, vmesto evo eto, v govore Batovaca situacija sovpadaet tol'ko v pervom slučae, v to vremja kak otkrytost' glasnyh bolee vyražena liš' u detej, a časticy vsegda vstrečajutsja s /o/., U radu su analizirane osnovne karakteristike vokalskog sistema kao i njegov odnos prema fonetskim osobinama govora severnog poddijalekta K-R dijalekta.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта, Место вокалског система говора Батовца код Пожаревца у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта",
pages = "149-166",
number = "63",
doi = "10.2298/JFI0763149B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2904"
}
Бошњаковић, Ж.. (2007). Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта. in Јужнословенски филолог(63), 149-166.
https://doi.org/10.2298/JFI0763149B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2904
Бошњаковић Ж. Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта. in Јужнословенски филолог. 2007;(63):149-166.
doi:10.2298/JFI0763149B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2904 .
Бошњаковић, Жарко, "Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта" in Јужнословенски филолог, no. 63 (2007):149-166,
https://doi.org/10.2298/JFI0763149B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2904 .

Треће лице множине презента у говорима смедеревског Подунавља и дела Јасенице

Бошњаковић, Жарко

(2000)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2789
AB  - U radu se konstatuje da se u svih osam Belićevih glagolskih vrsta javlja nastavak -u i ređe -du. Uz njih se u VI vrsti javljaju i nastavci -aju, -eju i -ay, a u VII i -e, unet iz književnog jezika. Ovim inventarom i distribucijom nastavaka govori ispitivane zone vezuju se za one u jugoistočnom Banatu, u većem delu Šumadije i na južnim prilazima Beogradu. .
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Треће лице множине презента у говорима смедеревског Подунавља и дела Јасенице
SP  - 131
EP  - 137
VL  - 56
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2789
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко",
year = "2000",
abstract = "U radu se konstatuje da se u svih osam Belićevih glagolskih vrsta javlja nastavak -u i ređe -du. Uz njih se u VI vrsti javljaju i nastavci -aju, -eju i -ay, a u VII i -e, unet iz književnog jezika. Ovim inventarom i distribucijom nastavaka govori ispitivane zone vezuju se za one u jugoistočnom Banatu, u većem delu Šumadije i na južnim prilazima Beogradu. .",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Треће лице множине презента у говорима смедеревског Подунавља и дела Јасенице",
pages = "131-137",
volume = "56",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2789"
}
Бошњаковић, Ж.. (2000). Треће лице множине презента у говорима смедеревског Подунавља и дела Јасенице. in Јужнословенски филолог, 56(1-2), 131-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2789
Бошњаковић Ж. Треће лице множине презента у говорима смедеревског Подунавља и дела Јасенице. in Јужнословенски филолог. 2000;56(1-2):131-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2789 .
Бошњаковић, Жарко, "Треће лице множине презента у говорима смедеревског Подунавља и дела Јасенице" in Јужнословенски филолог, 56, no. 1-2 (2000):131-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2789 .

Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 2, Морфологија, синтакса, закључци, текстови

Ивић, Павле; Бошњаковић, Жарко; Драгин, Гордана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 1997)

TY  - BOOK
AU  - Ивић, Павле
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Драгин, Гордана
PY  - 1997
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1263
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 2, Морфологија, синтакса, закључци, текстови
T1  - Les parlers banatiens du dialecte de Šumadija et Vojvodina. 2, morphologie, syntaxe, conclusions, textes
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1263
ER  - 
@book{
author = "Ивић, Павле and Бошњаковић, Жарко and Драгин, Гордана",
year = "1997",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 2, Морфологија, синтакса, закључци, текстови, Les parlers banatiens du dialecte de Šumadija et Vojvodina. 2, morphologie, syntaxe, conclusions, textes",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1263"
}
Ивић, П., Бошњаковић, Ж.,& Драгин, Г.. (1997). Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 2, Морфологија, синтакса, закључци, текстови. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1263
Ивић П, Бошњаковић Ж, Драгин Г. Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 2, Морфологија, синтакса, закључци, текстови. 1997;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1263 .
Ивић, Павле, Бошњаковић, Жарко, Драгин, Гордана, "Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 2, Морфологија, синтакса, закључци, текстови" (1997),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1263 .

Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 1, Увод и фонетизам

Ивић, Павле; Бошњаковић, Жарко; Драгин, Гордана

(Институт за српски језик САНУ, 1994)

TY  - BOOK
AU  - Ивић, Павле
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Драгин, Гордана
PY  - 1994
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1261
PB  - Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 1, Увод и фонетизам
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1261
ER  - 
@book{
author = "Ивић, Павле and Бошњаковић, Жарко and Драгин, Гордана",
year = "1994",
publisher = "Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 1, Увод и фонетизам",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1261"
}
Ивић, П., Бошњаковић, Ж.,& Драгин, Г.. (1994). Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 1, Увод и фонетизам. 
Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1261
Ивић П, Бошњаковић Ж, Драгин Г. Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 1, Увод и фонетизам. 1994;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1261 .
Ивић, Павле, Бошњаковић, Жарко, Драгин, Гордана, "Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Књ. 1, Увод и фонетизам" (1994),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1261 .

Из ратарске терминологше Срема (nomina instrumenti)

Бошњаковић, Жарко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 1991)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 1991
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6013
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Из ратарске терминологше Срема (nomina instrumenti)
VL  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6013
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко",
year = "1991",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Из ратарске терминологше Срема (nomina instrumenti)",
volume = "37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6013"
}
Бошњаковић, Ж.. (1991). Из ратарске терминологше Срема (nomina instrumenti). in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Српска академија наука и уметности., 37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6013
Бошњаковић Ж. Из ратарске терминологше Срема (nomina instrumenti). in Српски дијалектолошки зборник. 1991;37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6013 .
Бошњаковић, Жарко, "Из ратарске терминологше Срема (nomina instrumenti)" in Српски дијалектолошки зборник, 37 (1991),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6013 .