Илић (Мандић), Марија

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-4593-212X
  • Илић (Мандић), Марија (25)
  • Ilić (Mandić), Marija (15)
  • Мандић, Марија (12)
  • Mandić, Marija (11)
  • Илић, Марија (1)
Projects
Language, folklore, migrations in the Balkans Пројекат 2167: Етнолингвистичка и социолингвистичка истраживања и избеглица и мултиетничких заједница на Балкану, Министарство за науку и заштиту животне средине Републике Србије
Ethnic and social stratification of the Balkans Фондација Александар фон Хумболт, стипендија за постдокторско истраживање (2016–2018), на Институту за славистику Хумболтовог универзитета у Берлину
Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200170 (Institute for Balkan Studies SASA, Belgrade) Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200173 (Institute of Ethnography SASA, Belgrade)
Multiethnicity, multiculturalism, migrations - contemporary processes Истраживање словенских вернакулара на Косову и Метохији; Институт за српски језик САНУ; уз подршку UNESCO-а
Министарство културе Републике Србије, пројекат: Нематеријално културно наслеђе у мултиетничким заједницама Баната Figuring out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relations "Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa" u okviru Regionalnog programa podrške istraživanjima u oblasti društvenih nauka na Zapadnom Balkanu (RRPP), Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC)
Humboldt-Forschungsstipendium 2016-2018, Humboldt-Universität zu Berlin - Sprach- und literaturwissenschaftliche Fakultät - Institut für Slawistik und Hungarologie The corpus has been developed as part of the project funded by the German Academic Exchange Service (DAAD) with funding from the German Ministry of Foreign Affairs and the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development, within the programme for bilateral cooperation PPP. The paper is also result of the project (No. 178010) Language, Folklore, Migrations in the Balkans, funded by the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development.

Author's Bibliography

Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат

Мандић, Марија; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10415
AB  - У уводном тексту се сажето објашњавају основни теоријски концепти који су важни за
разумевање темата, а то су трансдисциплинарност, културно наслеђе, дијалошко
сећање, као и аналитичке категoрије појединца и делатне заједнице. Затим, излаже се
приступ исламу као предмету проучавања, те основне одлике истраживања ислама,
муслиманских заједница и османског наслеђа на Балкану, с фокусом на Србију. У
другом делу се представљају радови темата.
AB  - The text introduces basic theoretical concepts that are important for understanding the
conception of the thematic issue, namely transdisciplinarity, cultural heritage, dialogical
memory, as well analytical categories of individual and community of practice. The
approach to Islam as a subject of study is further explained. The text then refers on the
research of Islam, Muslim communities and Ottoman heritage in the Balkans, with the focus
on Serbia. The second part presents the papers in this thematic issue.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат
T1  - Islam, the Individual, and Communities of Practice in Serbia: Agents of Change, Conflict, and Cooperation: Introduction
SP  - 519
EP  - 532
VL  - 68
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2003519M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2020",
abstract = "У уводном тексту се сажето објашњавају основни теоријски концепти који су важни за
разумевање темата, а то су трансдисциплинарност, културно наслеђе, дијалошко
сећање, као и аналитичке категoрије појединца и делатне заједнице. Затим, излаже се
приступ исламу као предмету проучавања, те основне одлике истраживања ислама,
муслиманских заједница и османског наслеђа на Балкану, с фокусом на Србију. У
другом делу се представљају радови темата., The text introduces basic theoretical concepts that are important for understanding the
conception of the thematic issue, namely transdisciplinarity, cultural heritage, dialogical
memory, as well analytical categories of individual and community of practice. The
approach to Islam as a subject of study is further explained. The text then refers on the
research of Islam, Muslim communities and Ottoman heritage in the Balkans, with the focus
on Serbia. The second part presents the papers in this thematic issue.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат, Islam, the Individual, and Communities of Practice in Serbia: Agents of Change, Conflict, and Cooperation: Introduction",
pages = "519-532",
volume = "68",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2003519M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415"
}
Мандић, М.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2020). Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(3), 519-532.
https://doi.org/10.2298/GEI2003519M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415
Мандић М, Ђорђевић Црнобрња Ј. Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(3):519-532.
doi:10.2298/GEI2003519M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415 .
Мандић, Марија, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 3 (2020):519-532,
https://doi.org/10.2298/GEI2003519M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415 .

Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata

Krel, Aleksandar; Mandić, Marija

(Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10783
AB  - Rad istražuje jezičku ideologiju i upotrebu jezika u porodicama Banatskih Švaba između dva svetska rata. U radu se zastupa stanovište da se jezičke prakse Banatskih Švaba ne mogu razumeti bez uvida u istorijski kontekst i najvažnija ideološka jezgra Podunavskih Švaba, kao etničke skupine kojoj oni pripadaju. Rad se stoga zasniva na prethodnim istraživanjima Podunavskih Švaba, prevashodno istoričara, antropologa i lingvista, i na savremenim terenskim istraživanjima nemačke banatske zajednice. Pokazuje se da nemačke govornike u međuratnom periodu odlikuje heterogenost jezičkih ideologija i praksi, koje zavise kako od njihovog porodičnog i društvenog statusa, tako i od promenljivih društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine Kraljevini Jugoslaviji) i Evropi toga doba.
AB  - The paper investigates language ideology and language use in the families of Banat Swabians between the two world wars. It is argued that the linguistic practices of the Banat Swabians cannot be understood without insight into the historical context and the most important ideological nuclei of the Danube Swabians, as the ethnic group to which they belong. The analysis is therefore based on previous research on the Danube Swabians, primarily carried out by historians, anthropologists and linguists, and on contemporary field research carried out within the German Banat community. The paper shows that the Banat Swabians in the interwar period are characterized by the heterogeneity of language ideologies and practices, which depends on their family and social status, as well as on the changing socio-political circumstances in the Kingdom of Yugoslavia and Europe at that time. The language ideologies of the Banat Swabians, as shown in the paper, oscillated between national (standardizing) and local (vernacular). Language use was characterized by standard language culture and diglossia of Swabian (vernacular variety of German) and Hochdeutsch (literary, standardized variety). The social values attributed to local Swabian varieties in the school, in the local German press and within Swabian families also fluctuated between stigmatisation and admiration. As the Swabians inhabited areas where German was not the majority language, they praised and practiced multilingualism, especially in the public sphere. The language repertoire of all social strata included almost all the main languages of the Banat social environment – German, Hungarian, Serbian, Romanian, etc. Furthermore, we argue that the Banat Swabians perceived the entire area of the former Monarchy, and partly Germany, as interconnected cultural and social spaces. Transnational mobility was thus an integral part of their everyday and family life.
AB  - L’article explore l’idéologie linguistique et l’utilisation de la langue dans des familles des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales. Dans l’article est soutenu le point de vue selon lequel les pratiques linguistiques des Souabes du Banat ne peuvent être comprises sans une revue du contexte historique et des noyaux idéologiques les plus importants des Souabes du Danube, en tant qu’entité ethnique à laquelle ils appartiennent. C’est pourquoi l’article est fondé sur des recherches faites sur les Souabes du Danube, principalement celles des historiens, des anthropologues et des linguistes, et sur des recherches de terrain contemporaines dans la communauté allemande du Banat. Il s’avère que les locuteurs germanophones dans la période d’entre-deux-guerres se distinguent par l’hétérogénéité des idéologies et des pratiques linguistiques, celles-ci dépendant aussi bien de leur statut familial et social que des circonstances politiques,économiques et culturelles variables dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (appelé à partir de 1929 le Royaume de Yougoslavie) et l’Europe de cette époque-là.
PB  - Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду
T2  - Etnoantropološki problemi
T1  - Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata
T1  - Social Changes and Language Use in the Families of Banat Swabians Between the Two World Wars
T1  - Les changements sociaux et l’usage de la langue dans la famille des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales
SP  - 1187
EP  - 1207
VL  - 15
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v15i4.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783
ER  - 
@article{
author = "Krel, Aleksandar and Mandić, Marija",
year = "2020",
abstract = "Rad istražuje jezičku ideologiju i upotrebu jezika u porodicama Banatskih Švaba između dva svetska rata. U radu se zastupa stanovište da se jezičke prakse Banatskih Švaba ne mogu razumeti bez uvida u istorijski kontekst i najvažnija ideološka jezgra Podunavskih Švaba, kao etničke skupine kojoj oni pripadaju. Rad se stoga zasniva na prethodnim istraživanjima Podunavskih Švaba, prevashodno istoričara, antropologa i lingvista, i na savremenim terenskim istraživanjima nemačke banatske zajednice. Pokazuje se da nemačke govornike u međuratnom periodu odlikuje heterogenost jezičkih ideologija i praksi, koje zavise kako od njihovog porodičnog i društvenog statusa, tako i od promenljivih društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine Kraljevini Jugoslaviji) i Evropi toga doba., The paper investigates language ideology and language use in the families of Banat Swabians between the two world wars. It is argued that the linguistic practices of the Banat Swabians cannot be understood without insight into the historical context and the most important ideological nuclei of the Danube Swabians, as the ethnic group to which they belong. The analysis is therefore based on previous research on the Danube Swabians, primarily carried out by historians, anthropologists and linguists, and on contemporary field research carried out within the German Banat community. The paper shows that the Banat Swabians in the interwar period are characterized by the heterogeneity of language ideologies and practices, which depends on their family and social status, as well as on the changing socio-political circumstances in the Kingdom of Yugoslavia and Europe at that time. The language ideologies of the Banat Swabians, as shown in the paper, oscillated between national (standardizing) and local (vernacular). Language use was characterized by standard language culture and diglossia of Swabian (vernacular variety of German) and Hochdeutsch (literary, standardized variety). The social values attributed to local Swabian varieties in the school, in the local German press and within Swabian families also fluctuated between stigmatisation and admiration. As the Swabians inhabited areas where German was not the majority language, they praised and practiced multilingualism, especially in the public sphere. The language repertoire of all social strata included almost all the main languages of the Banat social environment – German, Hungarian, Serbian, Romanian, etc. Furthermore, we argue that the Banat Swabians perceived the entire area of the former Monarchy, and partly Germany, as interconnected cultural and social spaces. Transnational mobility was thus an integral part of their everyday and family life., L’article explore l’idéologie linguistique et l’utilisation de la langue dans des familles des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales. Dans l’article est soutenu le point de vue selon lequel les pratiques linguistiques des Souabes du Banat ne peuvent être comprises sans une revue du contexte historique et des noyaux idéologiques les plus importants des Souabes du Danube, en tant qu’entité ethnique à laquelle ils appartiennent. C’est pourquoi l’article est fondé sur des recherches faites sur les Souabes du Danube, principalement celles des historiens, des anthropologues et des linguistes, et sur des recherches de terrain contemporaines dans la communauté allemande du Banat. Il s’avère que les locuteurs germanophones dans la période d’entre-deux-guerres se distinguent par l’hétérogénéité des idéologies et des pratiques linguistiques, celles-ci dépendant aussi bien de leur statut familial et social que des circonstances politiques,économiques et culturelles variables dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (appelé à partir de 1929 le Royaume de Yougoslavie) et l’Europe de cette époque-là.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Etnoantropološki problemi",
title = "Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata, Social Changes and Language Use in the Families of Banat Swabians Between the Two World Wars, Les changements sociaux et l’usage de la langue dans la famille des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales",
pages = "1187-1207",
volume = "15",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v15i4.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783"
}
Krel, A.,& Mandić, M.. (2020). Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata. in Etnoantropološki problemi
Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду., 15(4), 1187-1207.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783
Krel A, Mandić M. Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata. in Etnoantropološki problemi. 2020;15(4):1187-1207.
doi:10.21301/eap.v15i4.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783 .
Krel, Aleksandar, Mandić, Marija, "Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata" in Etnoantropološki problemi, 15, no. 4 (2020):1187-1207,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783 .

Corpus‐based analysis of spoken narratives. Introducing a corpus and a search tool

Wasserscheidt, Philipp; Mandić, Marija; Vollstädt, Nadine; Jovanović, Ana; Tanasijević, Ivana; Vuković, Teodora; Simović Vučina, Ivana; Yazhinova, Uliana; Zečević, Anđelka

(Zagreb : Sekcija za fonetiku Hrvatskog filološkog društva, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Wasserscheidt, Philipp
AU  - Mandić, Marija
AU  - Vollstädt, Nadine
AU  - Jovanović, Ana
AU  - Tanasijević, Ivana
AU  - Vuković, Teodora
AU  - Simović Vučina, Ivana
AU  - Yazhinova, Uliana
AU  - Zečević, Anđelka
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10786
AB  - This paper is concerned with the development of a synchronic corpus containing Serbian
spoken narratives and its use for narrative analysis. The corpus (CRONUS – Corpus for the
Research On Narratives and their Use in Speech) is optimised to study the structure and use
of this discourse genre. First, data sources are presented, followed by corpus creation and
access. The semi-spontaneous spoken narratives were orthographically transcribed, and the
corpus deeply annotated, with special emphasis on the annotation of narrative sections
following Labov’s approach and the annotation of argument structure constructions in the
sense of Construction Grammar. Three case studies demonstrate how morphological and
constructional annotation can be effective for the exploration of narratives.
AB  - Rad se bavi razvojem sinkronoga korpusa, koji sadrži govorno pripovijedanje na srpskome
jeziku, te uporabom toga korpusa za pripovijednu analizu. Korpus (CRONUS – Korpus za
istraživanje pripovijedanja i njegove uporabe u govoru) je optimiziran za proučavanje strukture
i uporabe žanra usmenoga pripovijedanja. U radu su predstavljeni izvori podataka te stvaranje
korpusa i pristup korpusu. Usmeno pripovijedanje iz istraživačkih intervjua je transkribirano,
a korpus duboko anotiran, s osobitim naglaskom na anotaciju pripovjednih dijelova prema
Labovu te prema konstrukcijama argumentnih struktura Konstrukcijske gramatike. Tri studije
slučaja pokazuju kako se morfološke i konstrukcijske anotacije mogu učiniti plodnima za
istraživanje govornoga pripovijedanja.
PB  - Zagreb : Sekcija za fonetiku Hrvatskog filološkog društva
T2  - Govor: časopis za Fonetiku [Speech]
T1  - Corpus‐based analysis of spoken narratives. Introducing a corpus and a search tool
T1  - Korpusna analiza govornoga pripovijedanja. Prikaz korpusa i alata za pretragu
SP  - 149
EP  - 178
VL  - 37
IS  - 2
DO  - 10.22210/govor.2020.37.08
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10786
ER  - 
@article{
author = "Wasserscheidt, Philipp and Mandić, Marija and Vollstädt, Nadine and Jovanović, Ana and Tanasijević, Ivana and Vuković, Teodora and Simović Vučina, Ivana and Yazhinova, Uliana and Zečević, Anđelka",
year = "2020",
abstract = "This paper is concerned with the development of a synchronic corpus containing Serbian
spoken narratives and its use for narrative analysis. The corpus (CRONUS – Corpus for the
Research On Narratives and their Use in Speech) is optimised to study the structure and use
of this discourse genre. First, data sources are presented, followed by corpus creation and
access. The semi-spontaneous spoken narratives were orthographically transcribed, and the
corpus deeply annotated, with special emphasis on the annotation of narrative sections
following Labov’s approach and the annotation of argument structure constructions in the
sense of Construction Grammar. Three case studies demonstrate how morphological and
constructional annotation can be effective for the exploration of narratives., Rad se bavi razvojem sinkronoga korpusa, koji sadrži govorno pripovijedanje na srpskome
jeziku, te uporabom toga korpusa za pripovijednu analizu. Korpus (CRONUS – Korpus za
istraživanje pripovijedanja i njegove uporabe u govoru) je optimiziran za proučavanje strukture
i uporabe žanra usmenoga pripovijedanja. U radu su predstavljeni izvori podataka te stvaranje
korpusa i pristup korpusu. Usmeno pripovijedanje iz istraživačkih intervjua je transkribirano,
a korpus duboko anotiran, s osobitim naglaskom na anotaciju pripovjednih dijelova prema
Labovu te prema konstrukcijama argumentnih struktura Konstrukcijske gramatike. Tri studije
slučaja pokazuju kako se morfološke i konstrukcijske anotacije mogu učiniti plodnima za
istraživanje govornoga pripovijedanja.",
publisher = "Zagreb : Sekcija za fonetiku Hrvatskog filološkog društva",
journal = "Govor: časopis za Fonetiku [Speech]",
title = "Corpus‐based analysis of spoken narratives. Introducing a corpus and a search tool, Korpusna analiza govornoga pripovijedanja. Prikaz korpusa i alata za pretragu",
pages = "149-178",
volume = "37",
number = "2",
doi = "10.22210/govor.2020.37.08",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10786"
}
Wasserscheidt, P., Mandić, M., Vollstädt, N., Jovanović, A., Tanasijević, I., Vuković, T., Simović Vučina, I., Yazhinova, U.,& Zečević, A.. (2020). Corpus‐based analysis of spoken narratives. Introducing a corpus and a search tool. in Govor: časopis za Fonetiku [Speech]
Zagreb : Sekcija za fonetiku Hrvatskog filološkog društva., 37(2), 149-178.
https://doi.org/10.22210/govor.2020.37.08
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10786
Wasserscheidt P, Mandić M, Vollstädt N, Jovanović A, Tanasijević I, Vuković T, Simović Vučina I, Yazhinova U, Zečević A. Corpus‐based analysis of spoken narratives. Introducing a corpus and a search tool. in Govor: časopis za Fonetiku [Speech]. 2020;37(2):149-178.
doi:10.22210/govor.2020.37.08
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10786 .
Wasserscheidt, Philipp, Mandić, Marija, Vollstädt, Nadine, Jovanović, Ana, Tanasijević, Ivana, Vuković, Teodora, Simović Vučina, Ivana, Yazhinova, Uliana, Zečević, Anđelka, "Corpus‐based analysis of spoken narratives. Introducing a corpus and a search tool" in Govor: časopis za Fonetiku [Speech], 37, no. 2 (2020):149-178,
https://doi.org/10.22210/govor.2020.37.08 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10786 .

Ислам, појединац и делатне заједнице: актери промене, сукоба и сарадње

Мандић, Марија; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10787
AB  - У уводном тексту се сажето објашњавају основни теоријски концепти који су важни за
разумевање темата, а то су трансдисциплинарност, културно наслеђе, дијалошко
сећање, као и аналитичке категoрије појединца и делатне заједнице. Затим, излаже се
приступ исламу као предмету проучавања, те основне одлике истраживања ислама,
муслиманских заједница и османског наслеђа на Балкану, с фокусом на Србију. У
другом делу се представљају радови темата.
AB  - The text introduces basic theoretical concepts that are important for understanding the
conception of the thematic issue, namely transdisciplinarity, cultural heritage, dialogical
memory, as well analytical categories of individual and community of practice. The
approach to Islam as a subject of study is further explained. The text then refers on the
research of Islam, Muslim communities and Ottoman heritage in the Balkans, with the focus
on Serbia. The second part presents the papers in this thematic issue.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ
T1  - Ислам, појединац и делатне заједнице: актери промене, сукоба и сарадње
T1  - Islam, Individual and Communities of Practice: Agents of Change, Conflict and Cooperation
SP  - 519
EP  - 532
VL  - 68
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2003519M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10787
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2020",
abstract = "У уводном тексту се сажето објашњавају основни теоријски концепти који су важни за
разумевање темата, а то су трансдисциплинарност, културно наслеђе, дијалошко
сећање, као и аналитичке категoрије појединца и делатне заједнице. Затим, излаже се
приступ исламу као предмету проучавања, те основне одлике истраживања ислама,
муслиманских заједница и османског наслеђа на Балкану, с фокусом на Србију. У
другом делу се представљају радови темата., The text introduces basic theoretical concepts that are important for understanding the
conception of the thematic issue, namely transdisciplinarity, cultural heritage, dialogical
memory, as well analytical categories of individual and community of practice. The
approach to Islam as a subject of study is further explained. The text then refers on the
research of Islam, Muslim communities and Ottoman heritage in the Balkans, with the focus
on Serbia. The second part presents the papers in this thematic issue.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ",
title = "Ислам, појединац и делатне заједнице: актери промене, сукоба и сарадње, Islam, Individual and Communities of Practice: Agents of Change, Conflict and Cooperation",
pages = "519-532",
volume = "68",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2003519M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10787"
}
Мандић, М.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2020). Ислам, појединац и делатне заједнице: актери промене, сукоба и сарадње. in Гласник Етнографског института САНУ
Београд : Етнографски институт САНУ., 68(3), 519-532.
https://doi.org/10.2298/GEI2003519M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10787
Мандић М, Ђорђевић Црнобрња Ј. Ислам, појединац и делатне заједнице: актери промене, сукоба и сарадње. in Гласник Етнографског института САНУ. 2020;68(3):519-532.
doi:10.2298/GEI2003519M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10787 .
Мандић, Марија, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Ислам, појединац и делатне заједнице: актери промене, сукоба и сарадње" in Гласник Етнографског института САНУ, 68, no. 3 (2020):519-532,
https://doi.org/10.2298/GEI2003519M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10787 .

The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech

Mandić, Marija

(New York : Berghahn Books, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10822
AB  - Th is chapter focuses on the proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is
worse than a Turk), which for purposes of brevity I refer to simply as ‘A Turkconvert
is worse . . .’. Despite feeling archaic, it is commonly used and negatively
connoted in the Serbian conversational discourse. Since the Ottoman conquest of
the Balkans, the ethnonym Turčin (Turk) has not been reserved only for people of
Turkish ethnicity – primarily viewed as representatives of the Ottoman enslavers
of Serbia from the fi fteenth to the nineteenth century – but it also functioned as
a confessionym for all Ottoman Muslims. Moreover, a particular label, poturica,
was coined for Christian converts to Islam, and literally means ‘Turk-convert’
(or Turkifi ed). Th e term had either a neutral or a slightly pejorative meaning,
depending on the context; but as the empire was declining, and especially after
its dissolution, it progressively acquired a derogatory meaning and an emotive charge. Th is contribution thus attempts to show how the linguistic means under
discussion have come, via stigmatization, a long way from sociopolitical categorization
to fi gurative speech. It is argued that stigmatization is part of the broader
strategic erasure of the Ottoman heritage in the Serbian public discourse. Firstly,
the theoretical framework to be applied in the chapter is presented. Th en, the
Balkan Christians’ views on the Ottoman heritage and the Slavic Muslims are
discussed. Th e chapter refl ects on the stigmatization of the Slavic Muslims in
some of the most representative works of the modern Serbian canon. Finally, usage
of the proverb ‘A Turk-convert is worse . . .’ in contemporary conversational
discourse is analysed.
PB  - New York : Berghahn Books
T2  - Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges
T1  - The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech
SP  - 170
EP  - 193
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10822
ER  - 
@inbook{
author = "Mandić, Marija",
year = "2020",
abstract = "Th is chapter focuses on the proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is
worse than a Turk), which for purposes of brevity I refer to simply as ‘A Turkconvert
is worse . . .’. Despite feeling archaic, it is commonly used and negatively
connoted in the Serbian conversational discourse. Since the Ottoman conquest of
the Balkans, the ethnonym Turčin (Turk) has not been reserved only for people of
Turkish ethnicity – primarily viewed as representatives of the Ottoman enslavers
of Serbia from the fi fteenth to the nineteenth century – but it also functioned as
a confessionym for all Ottoman Muslims. Moreover, a particular label, poturica,
was coined for Christian converts to Islam, and literally means ‘Turk-convert’
(or Turkifi ed). Th e term had either a neutral or a slightly pejorative meaning,
depending on the context; but as the empire was declining, and especially after
its dissolution, it progressively acquired a derogatory meaning and an emotive charge. Th is contribution thus attempts to show how the linguistic means under
discussion have come, via stigmatization, a long way from sociopolitical categorization
to fi gurative speech. It is argued that stigmatization is part of the broader
strategic erasure of the Ottoman heritage in the Serbian public discourse. Firstly,
the theoretical framework to be applied in the chapter is presented. Th en, the
Balkan Christians’ views on the Ottoman heritage and the Slavic Muslims are
discussed. Th e chapter refl ects on the stigmatization of the Slavic Muslims in
some of the most representative works of the modern Serbian canon. Finally, usage
of the proverb ‘A Turk-convert is worse . . .’ in contemporary conversational
discourse is analysed.",
publisher = "New York : Berghahn Books",
journal = "Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges",
booktitle = "The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech",
pages = "170-193",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10822"
}
Mandić, M.. (2020). The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech. in Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges
New York : Berghahn Books., 170-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10822
Mandić M. The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech. in Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges. 2020;:170-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10822 .
Mandić, Marija, "The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech" in Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges (2020):170-193,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10822 .

Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata

Mandić, Marija; Vučina Simović, Ivana

(Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
AU  - Vučina Simović, Ivana
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7852
AB  - Sefardi su se, nakon progona s Iberijskog poluostrva (1492), naselili u velikom
broju na prostore Osmanskog carstva, a u Beograd nakon 1521. godine, pošto je
grad pao pod osmansku vlast. Administrativno i političko uređenje Osmanskog carstva
omogućilo je beogradskim Sefardima, kao i drugim nemuslimanima, da vekovima
žive pobožno i patrijarhalno u zasebnoj mahali. Oni su bili tesno povezani rodbinski i
poslovno s drugim sefardskim zajednicama širom Carstva, a samo površno s predstavnicima
muslimanske vlasti i pripadnicima drugih versko-etničkih grupa koje su živele
u njihovom neposrednom susedstvu. Promene su nastale tek u XIX veku, nakon uspostavljanja
srpske nacionalne države, kada je započela sve intenzivnija modernizacija
beogradske jevrejske zajednice. U ovom članku razmatra se kako su orijentalno doba
i njegove tekovine ostali zabeleženi u tekstovima koji govore o prošlosti beogradskih
Sefarda. Korpus čine sačuvane jevrejske publikacije koje su izlazile između dva svetska
rata na srpskom jeziku. One svedoče o specifičnosti sećanja beogradskih Sefarda, ali i
o sličnostima koje ona pokazuju kako s diskursima balkanskih suseda, tako i modernih
jevrejskih autora.
AB  - After being exiled from the Iberian Peninsula (1492), large numbers of
Sephardic Jews settled in the territories under the Ottoman rule, and in Belgrade after
1521, when it was conquered by the Ottomans. The administrative and political system
of the Ottoman Empire made possible for the Belgrade Sephardim, as well as for other
non-Muslims, to live piously and patriarchally in a separate city quarter (mahala) for
centuries. They were tightly connected by family and business ties with other Sephardic
communities all around the Empire, and only superficially to the members of the
other ethno-confessional groups living in their immediate surroundings. The changes
occurred only in the 19th century, after the modern Serbian nation-state was established,
and the Belgrade Jewish community entered the process of an intensive modernization.
In this article we analysed how oriental times and the Ottoman heritage were remembered
in the texts describing the past of Belgrade Jews. The corpus consists of Jewish
publications which appeared in Serbian language between the two World Wars. They
testify to the specificity of the Jewish communicative and cultural memory which praise
the position of the Jews under the Ottomans and the traditional way of life in piety and
according to the patriarchal rules, but they also bear a resemblance to the discourses
of the European and the Balkan orientalism, as well as of the modern Jewish authors.
PB  - Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
T2  - Antropologija
T1  - Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata
T1  - Oriental times in the culture of remembrance of the Sephardim in Belgrade between the two world wars
SP  - 113
EP  - 143
IS  - 19 (3)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7852
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija and Vučina Simović, Ivana",
year = "2019",
abstract = "Sefardi su se, nakon progona s Iberijskog poluostrva (1492), naselili u velikom
broju na prostore Osmanskog carstva, a u Beograd nakon 1521. godine, pošto je
grad pao pod osmansku vlast. Administrativno i političko uređenje Osmanskog carstva
omogućilo je beogradskim Sefardima, kao i drugim nemuslimanima, da vekovima
žive pobožno i patrijarhalno u zasebnoj mahali. Oni su bili tesno povezani rodbinski i
poslovno s drugim sefardskim zajednicama širom Carstva, a samo površno s predstavnicima
muslimanske vlasti i pripadnicima drugih versko-etničkih grupa koje su živele
u njihovom neposrednom susedstvu. Promene su nastale tek u XIX veku, nakon uspostavljanja
srpske nacionalne države, kada je započela sve intenzivnija modernizacija
beogradske jevrejske zajednice. U ovom članku razmatra se kako su orijentalno doba
i njegove tekovine ostali zabeleženi u tekstovima koji govore o prošlosti beogradskih
Sefarda. Korpus čine sačuvane jevrejske publikacije koje su izlazile između dva svetska
rata na srpskom jeziku. One svedoče o specifičnosti sećanja beogradskih Sefarda, ali i
o sličnostima koje ona pokazuju kako s diskursima balkanskih suseda, tako i modernih
jevrejskih autora., After being exiled from the Iberian Peninsula (1492), large numbers of
Sephardic Jews settled in the territories under the Ottoman rule, and in Belgrade after
1521, when it was conquered by the Ottomans. The administrative and political system
of the Ottoman Empire made possible for the Belgrade Sephardim, as well as for other
non-Muslims, to live piously and patriarchally in a separate city quarter (mahala) for
centuries. They were tightly connected by family and business ties with other Sephardic
communities all around the Empire, and only superficially to the members of the
other ethno-confessional groups living in their immediate surroundings. The changes
occurred only in the 19th century, after the modern Serbian nation-state was established,
and the Belgrade Jewish community entered the process of an intensive modernization.
In this article we analysed how oriental times and the Ottoman heritage were remembered
in the texts describing the past of Belgrade Jews. The corpus consists of Jewish
publications which appeared in Serbian language between the two World Wars. They
testify to the specificity of the Jewish communicative and cultural memory which praise
the position of the Jews under the Ottomans and the traditional way of life in piety and
according to the patriarchal rules, but they also bear a resemblance to the discourses
of the European and the Balkan orientalism, as well as of the modern Jewish authors.",
publisher = "Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
journal = "Antropologija",
title = "Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata, Oriental times in the culture of remembrance of the Sephardim in Belgrade between the two world wars",
pages = "113-143",
number = "19 (3)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7852"
}
Mandić, M.,& Vučina Simović, I.. (2019). Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata. in Antropologija
Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.(19 (3)), 113-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7852
Mandić M, Vučina Simović I. Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata. in Antropologija. 2019;(19 (3)):113-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7852 .
Mandić, Marija, Vučina Simović, Ivana, "Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata" in Antropologija, no. 19 (3) (2019):113-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7852 .

Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад

Мандић, Марија; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7851
AB  - Наслов темата указује на нашу намеру да представимо радове који се баве како једним важним, а занемареним, делом културног наслеђа –  османским наслеђем, тако и положајем, дискурсима и праксама београдских муслимана некад и сад. Због тога уводну реч почињемо одређивањем  делова наслова. Ислам у овом наслову, поред тога што означава           
монотеистичку религију која потиче од учења пророка Мухамеда из 7. века, служи и да oзначи један широк културни и друштвени круг у који спадају  заједнице и појединци, чије је живљење, деловање и мишљење обележено  посредном или непосредном везом с исламом као религијом.
PB  - Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
T2  - Antropologija
T1  - Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад
T1  - Thematic Issue: Islam, individual and communities of practice in Belgrade then and now
SP  - 9
EP  - 14
IS  - 19 (3)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7851
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2019",
abstract = "Наслов темата указује на нашу намеру да представимо радове који се баве како једним важним, а занемареним, делом културног наслеђа –  османским наслеђем, тако и положајем, дискурсима и праксама београдских муслимана некад и сад. Због тога уводну реч почињемо одређивањем  делова наслова. Ислам у овом наслову, поред тога што означава           
монотеистичку религију која потиче од учења пророка Мухамеда из 7. века, служи и да oзначи један широк културни и друштвени круг у који спадају  заједнице и појединци, чије је живљење, деловање и мишљење обележено  посредном или непосредном везом с исламом као религијом.",
publisher = "Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
journal = "Antropologija",
title = "Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад, Thematic Issue: Islam, individual and communities of practice in Belgrade then and now",
pages = "9-14",
number = "19 (3)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7851"
}
Мандић, М.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2019). Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад. in Antropologija
Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.(19 (3)), 9-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7851
Мандић М, Ђорђевић Црнобрња Ј. Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад. in Antropologija. 2019;(19 (3)):9-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7851 .
Мандић, Марија, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад" in Antropologija, no. 19 (3) (2019):9-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7851 .

Пилипенко, Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд ’изнутри’ и ’извне’

Mandić, Marija

(Budapest : Akadémiai Kiadó, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7854
AB  - Review of the book by Pilipenko, Gleb The Language and Ethno-cultural Situation of the Vojvodina Hungarians: A Perspective from "Inside" and "Outside"  [Пилипенко Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд «изнутри» и «извне». Санкт-Петербург: «Нестор-История», 2017. 336 с.] (The book is written in Russian)
PB  - Budapest : Akadémiai Kiadó
T2  - Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae
T1  - Пилипенко, Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд ’изнутри’ и ’извне’
T1  - Pilipenko, Gleb. The Language and Ethno-Cultural Situation of the Vojvodina Hungarians: A Perspective from ’Inside’ and ’Outside’
SP  - 14
EP  - 16
IS  - 64 (1)
DO  - 10.1556/060.2019.64117
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7854
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija",
year = "2019",
abstract = "Review of the book by Pilipenko, Gleb The Language and Ethno-cultural Situation of the Vojvodina Hungarians: A Perspective from "Inside" and "Outside"  [Пилипенко Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд «изнутри» и «извне». Санкт-Петербург: «Нестор-История», 2017. 336 с.] (The book is written in Russian)",
publisher = "Budapest : Akadémiai Kiadó",
journal = "Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae",
title = "Пилипенко, Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд ’изнутри’ и ’извне’, Pilipenko, Gleb. The Language and Ethno-Cultural Situation of the Vojvodina Hungarians: A Perspective from ’Inside’ and ’Outside’",
pages = "14-16",
number = "64 (1)",
doi = "10.1556/060.2019.64117",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7854"
}
Mandić, M.. (2019). Пилипенко, Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд ’изнутри’ и ’извне’. in Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae
Budapest : Akadémiai Kiadó.(64 (1)), 14-16.
https://doi.org/10.1556/060.2019.64117
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7854
Mandić M. Пилипенко, Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд ’изнутри’ и ’извне’. in Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae. 2019;(64 (1)):14-16.
doi:10.1556/060.2019.64117
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7854 .
Mandić, Marija, "Пилипенко, Г. Языковая и этнокультурная ситуация воеводинских венгров. Взгляд ’изнутри’ и ’извне’" in Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae, no. 64 (1) (2019):14-16,
https://doi.org/10.1556/060.2019.64117 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7854 .

Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache

Mandić, Marija; Belić, Bojan

(Wiesbaden : Harrassowitz Verlag, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
AU  - Belić, Bojan
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7894
AB  - The paper examines European language policy shaped by its two differing inclinations, that is, standardizing national regimes and language emancipation. The case of the Bunyev language, the most recent offspring of the former Serbo-Croatian, as we argue, may serve as a textbook example of exactly how the current European ideologies and debates develop concerning languages. Initially, the paper discusses the legal framework for minority language protection in Europe and highlights the criticism that European standard language cultures have already received. Then, the quest for the Bunyev language recognition, its emancipation vis-à-vis the previously established kin standards – Bosnian, Croatian, Montenegrin, and Serbian – and finally its standardization in present-day Serbia are considered. By using the case of the Bunyev language in Serbia, we argue that the path to language emancipation (and recognition) in today’s Europe is still paved and limited by the language’s (national) standardization. At the same time, standardization is often used to justify the power games which take place in the realms of language emancipation and linguistic rights.
PB  - Wiesbaden : Harrassowitz Verlag
T2  - The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond
T1  - Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache
T1  - Standardizing national regimes in Europe: The case of Bunyev language
SP  - 231
EP  - 250
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7894
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija and Belić, Bojan",
year = "2018",
abstract = "The paper examines European language policy shaped by its two differing inclinations, that is, standardizing national regimes and language emancipation. The case of the Bunyev language, the most recent offspring of the former Serbo-Croatian, as we argue, may serve as a textbook example of exactly how the current European ideologies and debates develop concerning languages. Initially, the paper discusses the legal framework for minority language protection in Europe and highlights the criticism that European standard language cultures have already received. Then, the quest for the Bunyev language recognition, its emancipation vis-à-vis the previously established kin standards – Bosnian, Croatian, Montenegrin, and Serbian – and finally its standardization in present-day Serbia are considered. By using the case of the Bunyev language in Serbia, we argue that the path to language emancipation (and recognition) in today’s Europe is still paved and limited by the language’s (national) standardization. At the same time, standardization is often used to justify the power games which take place in the realms of language emancipation and linguistic rights.",
publisher = "Wiesbaden : Harrassowitz Verlag",
journal = "The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond",
title = "Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache, Standardizing national regimes in Europe: The case of Bunyev language",
pages = "231-250",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7894"
}
Mandić, M.,& Belić, B.. (2018). Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache. in The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond
Wiesbaden : Harrassowitz Verlag., 231-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7894
Mandić M, Belić B. Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache. in The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond. 2018;:231-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7894 .
Mandić, Marija, Belić, Bojan, "Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache" in The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond (2018):231-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7894 .

Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности

Мандић, Марија

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7853
AB  - Заснован на теренском истраживању, рад анализира дискурс миграната бошњачке
националности који живе у Берлину. Истражује се улога личних друштвених мрежа –
које обухватају примарну породицу, чланове шире родбине, пријатеље и коетнике – у
подршци бошњачким избеглицама, од рата 1992–1995. па све до данашњих дана.
Путем садржајне анализе, испитује се тематски инвентар дискурса саговорника, који
осветљава улогу личних мрежа у миграцији.
AB  - Based on fieldwork (2016–2018), this paper provides the discourse analysis of the interviews
with people of Bosniak ethnicity originating from Serbia and Bosnia, currently living in
Berlin. The paper investigates the role of personal networks – meaning primary and
extended family, friends, co-ethnics, etc. – in supporting the Bosniak migrants in the period
from the Bosnian war 1992–1995 until today. By using content analysis, the thematic
inventory embedded in the transcribed utterances is extracted and commented upon. It is
argued that these utterances and the themes around which discourse was built shed new light
on the role of personal networks in migration.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности
T1  - Why were people coming to Berlin? Personal networks in the discourse of Bosniak migrants
SP  - 43
EP  - 65
IS  - 66 (3)
DO  - 10.2298/GEI1803547M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7853
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија",
year = "2018",
abstract = "Заснован на теренском истраживању, рад анализира дискурс миграната бошњачке
националности који живе у Берлину. Истражује се улога личних друштвених мрежа –
које обухватају примарну породицу, чланове шире родбине, пријатеље и коетнике – у
подршци бошњачким избеглицама, од рата 1992–1995. па све до данашњих дана.
Путем садржајне анализе, испитује се тематски инвентар дискурса саговорника, који
осветљава улогу личних мрежа у миграцији., Based on fieldwork (2016–2018), this paper provides the discourse analysis of the interviews
with people of Bosniak ethnicity originating from Serbia and Bosnia, currently living in
Berlin. The paper investigates the role of personal networks – meaning primary and
extended family, friends, co-ethnics, etc. – in supporting the Bosniak migrants in the period
from the Bosnian war 1992–1995 until today. By using content analysis, the thematic
inventory embedded in the transcribed utterances is extracted and commented upon. It is
argued that these utterances and the themes around which discourse was built shed new light
on the role of personal networks in migration.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности, Why were people coming to Berlin? Personal networks in the discourse of Bosniak migrants",
pages = "43-65",
number = "66 (3)",
doi = "10.2298/GEI1803547M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7853"
}
Мандић, М.. (2018). Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ.(66 (3)), 43-65.
https://doi.org/10.2298/GEI1803547M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7853
Мандић М. Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;(66 (3)):43-65.
doi:10.2298/GEI1803547M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7853 .
Мандић, Марија, "Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, no. 66 (3) (2018):43-65,
https://doi.org/10.2298/GEI1803547M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7853 .

Aleksandra Durić Milovanović. Dvostruke manjine u Srbiji: O posebnostima u religiji i etnicitetu Rumuna u Vojvodini. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2015

Mandić, Marija

(Bucureşti : Academiei Române, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7897
AB  - The book Double minorities in Serbia: the distinctive aspects of the religion
and ethnicity of Romanians in Vojvodina (henceforth referred to as Double
minorities) is based on contemporary field research among the Romanian neo-
Protestant communities in Vojvodina, Serbia’s northern province. Its main goal is
to describe and analyse the relationship between ethnic and religious identity
among Serbia’s Romanian neo-Protestants by using methods of historiography,
ethnographic and anthropological fieldwork and description, as well as methods of
discourse analysis. The specificity of these communities is found in their double
marginalisation. On the one hand, they are a minority in Serbia because of their
Romanian ethnicity, while on the other hand, they are a minority within the
Romanian ethnic group on account of their religion, since the vast majority of
Romanians are Orthodox. This specificity is theoretically conceptualized within the
notion of ’double minorities’, which was adopted as the title of the book.
PB  - Bucureşti : Academiei Române
T2  - Journal of Ethnography and Folklore / Revista de Etnografie şi Folclor
T1  - Aleksandra Durić Milovanović. Dvostruke manjine u Srbiji: O posebnostima u religiji i etnicitetu Rumuna u Vojvodini. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2015
SP  - 172
EP  - 177
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7897
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija",
year = "2017",
abstract = "The book Double minorities in Serbia: the distinctive aspects of the religion
and ethnicity of Romanians in Vojvodina (henceforth referred to as Double
minorities) is based on contemporary field research among the Romanian neo-
Protestant communities in Vojvodina, Serbia’s northern province. Its main goal is
to describe and analyse the relationship between ethnic and religious identity
among Serbia’s Romanian neo-Protestants by using methods of historiography,
ethnographic and anthropological fieldwork and description, as well as methods of
discourse analysis. The specificity of these communities is found in their double
marginalisation. On the one hand, they are a minority in Serbia because of their
Romanian ethnicity, while on the other hand, they are a minority within the
Romanian ethnic group on account of their religion, since the vast majority of
Romanians are Orthodox. This specificity is theoretically conceptualized within the
notion of ’double minorities’, which was adopted as the title of the book.",
publisher = "Bucureşti : Academiei Române",
journal = "Journal of Ethnography and Folklore / Revista de Etnografie şi Folclor",
title = "Aleksandra Durić Milovanović. Dvostruke manjine u Srbiji: O posebnostima u religiji i etnicitetu Rumuna u Vojvodini. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2015",
pages = "172-177",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7897"
}
Mandić, M.. (2017). Aleksandra Durić Milovanović. Dvostruke manjine u Srbiji: O posebnostima u religiji i etnicitetu Rumuna u Vojvodini. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2015. in Journal of Ethnography and Folklore / Revista de Etnografie şi Folclor
Bucureşti : Academiei Române.(1-2), 172-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7897
Mandić M. Aleksandra Durić Milovanović. Dvostruke manjine u Srbiji: O posebnostima u religiji i etnicitetu Rumuna u Vojvodini. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2015. in Journal of Ethnography and Folklore / Revista de Etnografie şi Folclor. 2017;(1-2):172-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7897 .
Mandić, Marija, "Aleksandra Durić Milovanović. Dvostruke manjine u Srbiji: O posebnostima u religiji i etnicitetu Rumuna u Vojvodini. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2015" in Journal of Ethnography and Folklore / Revista de Etnografie şi Folclor, no. 1-2 (2017):172-177,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7897 .

Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia

Mandić, Marija; Simonović Buljanović, Sandra

(Berlin : De Gruyter, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
AU  - Simonović Buljanović, Sandra
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7895
AB  - The paper initially presents the Serbian legislative framework relevant to the use of minority languages. The ethnolinguistic vitality of the Hungarian-speaking population in Serbia is then analysed, particularly in the Serbian province of Vojvodina. The paper then focuses upon the sociolinguistic survey of Hungarian language use in Belgrade. The emphasis is placed upon the survey responses related to the awareness of language rights among the Hungarian speakers.
PB  - Berlin : De Gruyter
T2  - Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies
T1  - Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia
SP  - 125
EP  - 143
IS  - 12
DO  - 10.1515/auseur-2017-0011
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7895
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija and Simonović Buljanović, Sandra",
year = "2017",
abstract = "The paper initially presents the Serbian legislative framework relevant to the use of minority languages. The ethnolinguistic vitality of the Hungarian-speaking population in Serbia is then analysed, particularly in the Serbian province of Vojvodina. The paper then focuses upon the sociolinguistic survey of Hungarian language use in Belgrade. The emphasis is placed upon the survey responses related to the awareness of language rights among the Hungarian speakers.",
publisher = "Berlin : De Gruyter",
journal = "Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies",
title = "Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia",
pages = "125-143",
number = "12",
doi = "10.1515/auseur-2017-0011",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7895"
}
Mandić, M.,& Simonović Buljanović, S.. (2017). Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia. in Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies
Berlin : De Gruyter.(12), 125-143.
https://doi.org/10.1515/auseur-2017-0011
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7895
Mandić M, Simonović Buljanović S. Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia. in Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies. 2017;(12):125-143.
doi:10.1515/auseur-2017-0011
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7895 .
Mandić, Marija, Simonović Buljanović, Sandra, "Between word of the law and practice: A case of the Hungarian speakers in Serbia" in Acta Universitatis Sapientiae, European and Regional Studies, no. 12 (2017):125-143,
https://doi.org/10.1515/auseur-2017-0011 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7895 .

Official Commemoration of the NATO Bombing of Serbia. A Case Study of the Fifteenth Anniversary

Mandić, Marija

(Berlin : De Gruyter Oldenbourg, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7921
AB  - This article analyses how NATO’s bombing of Serbia has been officially commemorated in that country. Initially, it provides an overview of the commemorations performed between 2000 and 2013, covering both the commemorative practices and policies of leading Serbian politicians and alternative voices. The focus then turns to the fifteenth anniversary of the bombing in 2014. Just as in previous commemorations, there was no central ceremony, but, rather, a series of commemorative events held all over the country. The controversies that these aroused are then discussed, in particular those surrounding the commemoration of Radio Television Serbia’s employees and the spontaneous commemorative acts that took place in Serbian schools.
PB  - Berlin : De Gruyter Oldenbourg
T2  - Südosteuropa. Journal of Politics and Society
T1  - Official Commemoration of the NATO Bombing of Serbia. A Case Study of the Fifteenth Anniversary
SP  - 460
EP  - 481
IS  - 64 (4)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7921
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija",
year = "2016",
abstract = "This article analyses how NATO’s bombing of Serbia has been officially commemorated in that country. Initially, it provides an overview of the commemorations performed between 2000 and 2013, covering both the commemorative practices and policies of leading Serbian politicians and alternative voices. The focus then turns to the fifteenth anniversary of the bombing in 2014. Just as in previous commemorations, there was no central ceremony, but, rather, a series of commemorative events held all over the country. The controversies that these aroused are then discussed, in particular those surrounding the commemoration of Radio Television Serbia’s employees and the spontaneous commemorative acts that took place in Serbian schools.",
publisher = "Berlin : De Gruyter Oldenbourg",
journal = "Südosteuropa. Journal of Politics and Society",
title = "Official Commemoration of the NATO Bombing of Serbia. A Case Study of the Fifteenth Anniversary",
pages = "460-481",
number = "64 (4)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7921"
}
Mandić, M.. (2016). Official Commemoration of the NATO Bombing of Serbia. A Case Study of the Fifteenth Anniversary. in Südosteuropa. Journal of Politics and Society
Berlin : De Gruyter Oldenbourg.(64 (4)), 460-481.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7921
Mandić M. Official Commemoration of the NATO Bombing of Serbia. A Case Study of the Fifteenth Anniversary. in Südosteuropa. Journal of Politics and Society. 2016;(64 (4)):460-481.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7921 .
Mandić, Marija, "Official Commemoration of the NATO Bombing of Serbia. A Case Study of the Fifteenth Anniversary" in Südosteuropa. Journal of Politics and Society, no. 64 (4) (2016):460-481,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7921 .

Легендарно досељавање у усменој предаји војвођанских Немаца

Мандић, Марија; Крел, Александар

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Крел, Александар
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7898
AB  - У раду истражујемо усмену предају о досељавању Немаца у Војводину, на северу Републике Србије. Према историјским изворима, немачко становништво је колонизовано у јужној Угарској и дуж средњег тока Дунава током 18. и 19. века. Савремена антрополошка истраживања војвођанских Немаца показују да усмена предаја о досељавању има важно место у конструкцији идентитета, и то посебно у породичним, локалним и регионалним идентификацијама.
AB  - The paper focuses upon oral transmission of legendary settling of the German
families to Vojvodina, northern Serbia. According to historical records, the settling
of Germans resulted from the massive colonization of South Hungary and the Middle
Danube, in the period from the 18th to the 19th century. Contemporary field
research showed that oral transmission of legendary settling plays an important
role in the identity construction among the Germans in Vojvodina at the present
time. Narrations about settling of anonymous ancestors are combined with small
narratives about concrete ancestors who are referred to by name. Thus, oral family
geneaologies are created which mostly index family and local ethnic identity, and in
the second place national one.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Књижевна историја
T1  - Легендарно досељавање у усменој предаји војвођанских Немаца
T1  - Legendary Settling in Oral Transmission among Vojvodina Germans
SP  - 249
EP  - 265
IS  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7898
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Крел, Александар",
year = "2016",
abstract = "У раду истражујемо усмену предају о досељавању Немаца у Војводину, на северу Републике Србије. Према историјским изворима, немачко становништво је колонизовано у јужној Угарској и дуж средњег тока Дунава током 18. и 19. века. Савремена антрополошка истраживања војвођанских Немаца показују да усмена предаја о досељавању има важно место у конструкцији идентитета, и то посебно у породичним, локалним и регионалним идентификацијама., The paper focuses upon oral transmission of legendary settling of the German
families to Vojvodina, northern Serbia. According to historical records, the settling
of Germans resulted from the massive colonization of South Hungary and the Middle
Danube, in the period from the 18th to the 19th century. Contemporary field
research showed that oral transmission of legendary settling plays an important
role in the identity construction among the Germans in Vojvodina at the present
time. Narrations about settling of anonymous ancestors are combined with small
narratives about concrete ancestors who are referred to by name. Thus, oral family
geneaologies are created which mostly index family and local ethnic identity, and in
the second place national one.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Књижевна историја",
title = "Легендарно досељавање у усменој предаји војвођанских Немаца, Legendary Settling in Oral Transmission among Vojvodina Germans",
pages = "249-265",
number = "158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7898"
}
Мандић, М.,& Крел, А.. (2016). Легендарно досељавање у усменој предаји војвођанских Немаца. in Књижевна историја
Београд : Институт за књижевност и уметност.(158), 249-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7898
Мандић М, Крел А. Легендарно досељавање у усменој предаји војвођанских Немаца. in Књижевна историја. 2016;(158):249-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7898 .
Мандић, Марија, Крел, Александар, "Легендарно досељавање у усменој предаји војвођанских Немаца" in Књижевна историја, no. 158 (2016):249-265,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7898 .

Вишејезичност као хабитус: Дискурс банатских Немаца о периоду између два светска рата

Мандић, Марија; Крел, Александар

(Beograd : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Крел, Александар
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7911
AB  - Вишејезичност у Банату се обликовала под утицајем језичких политика разних држава које су се смењивале на том подручју. У раду се даје кратак преглед стања у Хабсбуршкој царевини, у Аустро-Угарској монархији и Краљевини Југославији. Анализа је заснована на савременим теренским истраживањима банатских Немаца, који путем наратива реферишу на хабитуалне праксе вишејезичности између два светска рата.
AB  - Multilingualism in the Banat has been shaped by language policies of the
various multiethnic empires and states over the centuries. Thus, a short overview
of the language policy in the Habsburg Monarchy, Austro-Hungary and
the Kingdom of Yugoslavia is initially presented. The paper however sheds light
upon the period under the reign of the Kingdom of Yugoslavia, i.e. the period
between the World Wars. The analysis is based upon the contemporary fieldwork
conducted among the Serbian Banat Germans, who referred to the habitual
practices of multilingualism in the interwar period.
AB  - Plurilinguisme comme habitus:Le discours des Allemands du Banat sur la période d’entre deux guerres mоndiales

Le plurilinguisme dans le Banat est apparu sous l’influence des politiques
linguistiques des différents états qui se sont succédé sur ce territoire. Dans cet
article est donné un bref aperçu de la situation dans l’Empire des Habsbourg,
dans la monarchie austro-hongroise, et le Royaume de Yougoslavie. L’analyse
est basée sur les recherches de terrain contemporaines concernant les Allemands
du Banat, dont les récits témoignent des pratiques habituelles du plurilinguisme
entre deux guerres mondiales.
PB  - Beograd : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Вишејезичност као хабитус: Дискурс банатских Немаца о периоду између два светска рата
T1  - Multilingualism as habitus: Discourse of the Banat Germans on the period between the World Wars
SP  - 583
EP  - 600
IS  - 11 (2)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7911
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Крел, Александар",
year = "2016",
abstract = "Вишејезичност у Банату се обликовала под утицајем језичких политика разних држава које су се смењивале на том подручју. У раду се даје кратак преглед стања у Хабсбуршкој царевини, у Аустро-Угарској монархији и Краљевини Југославији. Анализа је заснована на савременим теренским истраживањима банатских Немаца, који путем наратива реферишу на хабитуалне праксе вишејезичности између два светска рата., Multilingualism in the Banat has been shaped by language policies of the
various multiethnic empires and states over the centuries. Thus, a short overview
of the language policy in the Habsburg Monarchy, Austro-Hungary and
the Kingdom of Yugoslavia is initially presented. The paper however sheds light
upon the period under the reign of the Kingdom of Yugoslavia, i.e. the period
between the World Wars. The analysis is based upon the contemporary fieldwork
conducted among the Serbian Banat Germans, who referred to the habitual
practices of multilingualism in the interwar period., Plurilinguisme comme habitus:Le discours des Allemands du Banat sur la période d’entre deux guerres mоndiales

Le plurilinguisme dans le Banat est apparu sous l’influence des politiques
linguistiques des différents états qui se sont succédé sur ce territoire. Dans cet
article est donné un bref aperçu de la situation dans l’Empire des Habsbourg,
dans la monarchie austro-hongroise, et le Royaume de Yougoslavie. L’analyse
est basée sur les recherches de terrain contemporaines concernant les Allemands
du Banat, dont les récits témoignent des pratiques habituelles du plurilinguisme
entre deux guerres mondiales.",
publisher = "Beograd : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Вишејезичност као хабитус: Дискурс банатских Немаца о периоду између два светска рата, Multilingualism as habitus: Discourse of the Banat Germans on the period between the World Wars",
pages = "583-600",
number = "11 (2)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7911"
}
Мандић, М.,& Крел, А.. (2016). Вишејезичност као хабитус: Дискурс банатских Немаца о периоду између два светска рата. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.(11 (2)), 583-600.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7911
Мандић М, Крел А. Вишејезичност као хабитус: Дискурс банатских Немаца о периоду између два светска рата. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2016;(11 (2)):583-600.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7911 .
Мандић, Марија, Крел, Александар, "Вишејезичност као хабитус: Дискурс банатских Немаца о периоду између два светска рата" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, no. 11 (2) (2016):583-600,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7911 .

Дискурс о језичким праксама банатских Немаца: Савремена теренска истраживања

Мандић, Марија; Крел, Александар

(Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Крел, Александар
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7904
AB  - У раду се даје кратак преглед језичке ситуације и језичких политика држава које су се смењивале на простору Баната и утицале не формирање језичке идеологије банатских Немаца, од Хабсбуршке и Аустро-Угарске монархије, до Краљевине Југославије и социјалистичке Југославије. Анализа је заснована на дискурсу банатских Немаца, забележеном у савременим теренским истраживањима.
AB  - The paper presents an overview of the language situation and language policy carried
out by different states in the region of Banat which had shaped language ideology of
the Banat Germans, from Habsburg Monarchy and Austro-Hungary, to Yugoslavia and
Socialist Yugoslavia later. The analysis is based upon the discourse of the Banat Germans,
recorded during the fieldwork in the research interviews. Main themes concerning
contemporary language practices are singled out and reflected upon.
PB  - Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
T2  - Antropologija
T1  - Дискурс о језичким праксама банатских Немаца: Савремена теренска истраживања
T1  - Discourse on Language Practices among the Banat Germans: Contemporary Fieldwork
SP  - 33
EP  - 52
IS  - 16 (1)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7904
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Крел, Александар",
year = "2016",
abstract = "У раду се даје кратак преглед језичке ситуације и језичких политика држава које су се смењивале на простору Баната и утицале не формирање језичке идеологије банатских Немаца, од Хабсбуршке и Аустро-Угарске монархије, до Краљевине Југославије и социјалистичке Југославије. Анализа је заснована на дискурсу банатских Немаца, забележеном у савременим теренским истраживањима., The paper presents an overview of the language situation and language policy carried
out by different states in the region of Banat which had shaped language ideology of
the Banat Germans, from Habsburg Monarchy and Austro-Hungary, to Yugoslavia and
Socialist Yugoslavia later. The analysis is based upon the discourse of the Banat Germans,
recorded during the fieldwork in the research interviews. Main themes concerning
contemporary language practices are singled out and reflected upon.",
publisher = "Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
journal = "Antropologija",
title = "Дискурс о језичким праксама банатских Немаца: Савремена теренска истраживања, Discourse on Language Practices among the Banat Germans: Contemporary Fieldwork",
pages = "33-52",
number = "16 (1)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7904"
}
Мандић, М.,& Крел, А.. (2016). Дискурс о језичким праксама банатских Немаца: Савремена теренска истраживања. in Antropologija
Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.(16 (1)), 33-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7904
Мандић М, Крел А. Дискурс о језичким праксама банатских Немаца: Савремена теренска истраживања. in Antropologija. 2016;(16 (1)):33-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7904 .
Мандић, Марија, Крел, Александар, "Дискурс о језичким праксама банатских Немаца: Савремена теренска истраживања" in Antropologija, no. 16 (1) (2016):33-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7904 .

Вернакуларна аутентичност у српској дијалектологији: Критичко преиспитивање

Илић (Мандић), Марија

(Лесковац : Културни центар, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7919
AB  - У српским дијалектолошким радовима поклања се значајно више пажње руралним него урбаним варијететима, при чему се занемарује и потискује утицај стандарда или других контактних језика. Овај приступ потиче још од Вука Караџића, који је издвајао говоре села као „чистије“ и критиковао присуство црквенославизама и бројних позајмљеница у градским говорима Војводине. Стога се с правом истиче како се класична српска дијалектологија уклапа у европску парадигму пасторалне традиције. У средишту ове парадигме налази се појам „вернакуларне аутентичности“, при чему се аутентичност изједначава с конзервативношћу. У овом раду испитујем како се у савременим српским дијалектолошким радовима конституише „вернакуларна аутентичност“.
AB  - The current Serbian dialectological research has mainly dedicated itself to rural varieties,
whereby influences of standard or contact varieties have been either neglected or
marginalized. This orientation draws upon Vuk Karadžić, Serbian linguist and reformer of
Serbian language, who considered rural varieties as more “pure” and criticized the usage of
Church-Slavonic phrases and foreign borrowings in the urban varieties of Vojvodina. Since
his linguistic ideology found fertile ground in Serbian linguistics, it is rightfully claimed
that classic Serbian dialectology fits into what Williams labeled “the European paradigm
of pastoral tradition”. The pastoral tradition is based upon the concept of authenticity,
i.e. vernacular authenticity, whereby authenticity is equated with the most conservative
vernaculars. This paper analyzed how vernacular authenticity is constructed in the current
Serbian dialectological studies.
PB  - Лесковац : Културни центар
PB  - Ниш : Педагошки факултет Универитета у Нишу
T2  - Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Зборник радова с међународног скупа одржаног 11. и 12. априла у Лесковцу, ур. Радмила Жугић.
T1  - Вернакуларна аутентичност у српској дијалектологији: Критичко преиспитивање
T1  - Vernacular authenticity in the current Serbian dialectology: a critical analysis
SP  - 519
EP  - 530
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7919
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2016",
abstract = "У српским дијалектолошким радовима поклања се значајно више пажње руралним него урбаним варијететима, при чему се занемарује и потискује утицај стандарда или других контактних језика. Овај приступ потиче још од Вука Караџића, који је издвајао говоре села као „чистије“ и критиковао присуство црквенославизама и бројних позајмљеница у градским говорима Војводине. Стога се с правом истиче како се класична српска дијалектологија уклапа у европску парадигму пасторалне традиције. У средишту ове парадигме налази се појам „вернакуларне аутентичности“, при чему се аутентичност изједначава с конзервативношћу. У овом раду испитујем како се у савременим српским дијалектолошким радовима конституише „вернакуларна аутентичност“., The current Serbian dialectological research has mainly dedicated itself to rural varieties,
whereby influences of standard or contact varieties have been either neglected or
marginalized. This orientation draws upon Vuk Karadžić, Serbian linguist and reformer of
Serbian language, who considered rural varieties as more “pure” and criticized the usage of
Church-Slavonic phrases and foreign borrowings in the urban varieties of Vojvodina. Since
his linguistic ideology found fertile ground in Serbian linguistics, it is rightfully claimed
that classic Serbian dialectology fits into what Williams labeled “the European paradigm
of pastoral tradition”. The pastoral tradition is based upon the concept of authenticity,
i.e. vernacular authenticity, whereby authenticity is equated with the most conservative
vernaculars. This paper analyzed how vernacular authenticity is constructed in the current
Serbian dialectological studies.",
publisher = "Лесковац : Културни центар, Ниш : Педагошки факултет Универитета у Нишу",
journal = "Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Зборник радова с међународног скупа одржаног 11. и 12. априла у Лесковцу, ур. Радмила Жугић.",
title = "Вернакуларна аутентичност у српској дијалектологији: Критичко преиспитивање, Vernacular authenticity in the current Serbian dialectology: a critical analysis",
pages = "519-530",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7919"
}
Илић (Мандић), М.. (2016). Вернакуларна аутентичност у српској дијалектологији: Критичко преиспитивање. in Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Зборник радова с међународног скупа одржаног 11. и 12. априла у Лесковцу, ур. Радмила Жугић.
Лесковац : Културни центар., 519-530.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7919
Илић (Мандић) М. Вернакуларна аутентичност у српској дијалектологији: Критичко преиспитивање. in Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Зборник радова с међународног скупа одржаног 11. и 12. априла у Лесковцу, ур. Радмила Жугић.. 2016;:519-530.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7919 .
Илић (Мандић), Марија, "Вернакуларна аутентичност у српској дијалектологији: Критичко преиспитивање" in Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Зборник радова с међународног скупа одржаног 11. и 12. априла у Лесковцу, ур. Радмила Жугић. (2016):519-530,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7919 .

“Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику

Мандић, Марија; Ђурић, Љубица

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђурић, Љубица
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7916
AB  - Рад истражује употребу псовки с лексемом крв у савременом српском језику. У првом делу представљамо традицијска веровања о крви и дајемо кратак преглед крвне метафорике и фразеологије у савременом говору. У другом делу описујемо опште одлике псовки, које видимо као један посебан, али занемарен фолклорни жанр. Коначно, анализирамо употребу псовки с речју крв у електронском дискурсу.
AB  - The paper focuses on the usage of swearwords containing the word blood in
contemporary Serbian. In the first part we represent traditional Slavic beliefs about blood,
and provide a short overview of the most common ’blood’ phraseologisms and conceptual
metaphors whose source domain is blood. In the second part we comment on the main
characteristics of swearwords, which we consider to be a folklore genre in their own right.
Finally, we analyze the usage of ‘blood’ swearwords in electronic discourse.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]
T1  - “Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику
T1  - “Bloody” expressions and swear words in contemporary Serbian
SP  - 11
EP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7916
ER  - 
@inbook{
author = "Мандић, Марија and Ђурић, Љубица",
year = "2016",
abstract = "Рад истражује употребу псовки с лексемом крв у савременом српском језику. У првом делу представљамо традицијска веровања о крви и дајемо кратак преглед крвне метафорике и фразеологије у савременом говору. У другом делу описујемо опште одлике псовки, које видимо као један посебан, али занемарен фолклорни жанр. Коначно, анализирамо употребу псовки с речју крв у електронском дискурсу., The paper focuses on the usage of swearwords containing the word blood in
contemporary Serbian. In the first part we represent traditional Slavic beliefs about blood,
and provide a short overview of the most common ’blood’ phraseologisms and conceptual
metaphors whose source domain is blood. In the second part we comment on the main
characteristics of swearwords, which we consider to be a folklore genre in their own right.
Finally, we analyze the usage of ‘blood’ swearwords in electronic discourse.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]",
booktitle = "“Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику, “Bloody” expressions and swear words in contemporary Serbian",
pages = "11-42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7916"
}
Мандић, М.,& Ђурић, Љ.. (2016). “Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику. in Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]
Београд : Балканолошки институт САНУ., 11-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7916
Мандић М, Ђурић Љ. “Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику. in Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture]. 2016;:11-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7916 .
Мандић, Марија, Ђурић, Љубица, "“Крвави” изрази и псовке у савременом српском језику" in Крв : књижевност, култура [Blood : Literature, Culture] (2016):11-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7916 .

Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце

Мандић, Марија; Ђурић, Љубица

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђурић, Љубица
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7975
AB  - Заједно с клетвама, молитвама, заклетвама, благословима, псовке
спадају у посебну врсту древних формулаичких израза чија се
употреба заснива на веровању у магијску моћ речи. Иако је у
савременом говору фреквентнија и продуктивнија од наведених
израза, псовка је најмање проучавана због снажног друштвеног
и језичког табуа који је прати. У српској фолклористици псовка
се не сматра посебним жанром, па овај рад отвара питање њене
особености, и то на основу њене широке употребе, функција
које врши у савременом језику и култног порекла. У раду најпре
представљамо формалну структуру и употребу псовке у савременом
српском језику, на примеру псовке јебем ти сунце и њених
варијаната, користећи махом изворе доступне преко интернета.
Затим показујемо како фразеологија ове псовке одражава архаичне
представе о словенском претхришћанском култу сунца.
AB  - Although they are frequent and highly productive in contemporary Serbian,
swearwords have long been overlooked in scholarly research, due to strong social
and linguistic taboos. The paper aims to show that swearwords, as ancient formulaic
expressions on a par with curses, prayers, oaths and blessings, can and should be
studied as a genre in their own right within the field of folkloristics. In the first part of
the paper, we give an overview of the most relevant Serbian linguistic and folkloristic
literature on the subject. We make some terminological distinctions and propose a
definition of swearwords. The second part is dedicated to the analysis of formal and
functional properties of the expression jebem ti sunce and its variants in contemporary
Serbian. The analysis is based on a corpus composed of 156 instances of the usage
of the expression jebem ti sunce on the internet. The third part explores the archaic
semantics of the expression, showing how it can be linked to the pre-Christian Slavic
(and perhaps Indo-European) cult of sun worship.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
T2  - Савремена српска фолклористика
T1  - Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце
T1  - Swearwords as a folklore genre: The case of jebem ti sunce (’I fuck your sunshine’)
SP  - 268
EP  - 292
IS  - II
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7975
ER  - 
@inbook{
author = "Мандић, Марија and Ђурић, Љубица",
year = "2015",
abstract = "Заједно с клетвама, молитвама, заклетвама, благословима, псовке
спадају у посебну врсту древних формулаичких израза чија се
употреба заснива на веровању у магијску моћ речи. Иако је у
савременом говору фреквентнија и продуктивнија од наведених
израза, псовка је најмање проучавана због снажног друштвеног
и језичког табуа који је прати. У српској фолклористици псовка
се не сматра посебним жанром, па овај рад отвара питање њене
особености, и то на основу њене широке употребе, функција
које врши у савременом језику и култног порекла. У раду најпре
представљамо формалну структуру и употребу псовке у савременом
српском језику, на примеру псовке јебем ти сунце и њених
варијаната, користећи махом изворе доступне преко интернета.
Затим показујемо како фразеологија ове псовке одражава архаичне
представе о словенском претхришћанском култу сунца., Although they are frequent and highly productive in contemporary Serbian,
swearwords have long been overlooked in scholarly research, due to strong social
and linguistic taboos. The paper aims to show that swearwords, as ancient formulaic
expressions on a par with curses, prayers, oaths and blessings, can and should be
studied as a genre in their own right within the field of folkloristics. In the first part of
the paper, we give an overview of the most relevant Serbian linguistic and folkloristic
literature on the subject. We make some terminological distinctions and propose a
definition of swearwords. The second part is dedicated to the analysis of formal and
functional properties of the expression jebem ti sunce and its variants in contemporary
Serbian. The analysis is based on a corpus composed of 156 instances of the usage
of the expression jebem ti sunce on the internet. The third part explores the archaic
semantics of the expression, showing how it can be linked to the pre-Christian Slavic
(and perhaps Indo-European) cult of sun worship.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност, Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”",
journal = "Савремена српска фолклористика",
booktitle = "Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце, Swearwords as a folklore genre: The case of jebem ti sunce (’I fuck your sunshine’)",
pages = "268-292",
number = "II",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7975"
}
Мандић, М.,& Ђурић, Љ.. (2015). Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце. in Савремена српска фолклористика
Београд : Институт за књижевност и уметност.(II), 268-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7975
Мандић М, Ђурић Љ. Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце. in Савремена српска фолклористика. 2015;(II):268-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7975 .
Мандић, Марија, Ђурић, Љубица, "Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце" in Савремена српска фолклористика, no. II (2015):268-292,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7975 .

Jezik i etno-politički sukob: Studija albanskog u savremenom Beogradu

Mandić, Marija; Sivački, Ana

(Beograd : KPZ Beton, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Mandić, Marija
AU  - Sivački, Ana
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7976
AB  - U radu se razmatra uticaj etno-političkog sukoba na upotrebu albanskog jezika u savremenom
Beogradu. Prvo se daje opis albanske manjine u Srbiji, demografskih odlika,
institucionalne mreže i upotrebe jezika. Polazeći od sociolingvističkog istraživanja
koje je sprovedeno među albanskim govornicima u Beogradu, u radu se zatim analizira
upotreba albanskog i njegova uslovljenost etno-političkim konfliktom.
AB  - The use of Albanian in Belgrade and particularly its dependency on the Serbian-Albanian
conflict in Kosovo is discussed herein. The paper initially gives an overview of the
Albanian minority in Serbia, its demographics, institutions and language use. Drawing
on the results of the sociolinguistic survey carried out among the Albanian speakers in
Belgrade, the paper then analyses use of Albanian and its dependence on the ethnopolitical
conflict.
PB  - Beograd : KPZ Beton
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) Univerziteta u Beogradu
T2  - Figura neprijatelja: Preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa [Figuring Out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relations]
T1  - Jezik i etno-politički sukob: Studija albanskog u savremenom Beogradu
T1  - Language Use and Ethno-political Conflict: The Case of Albanian in Contemporary Belgrade
SP  - 261
EP  - 281
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7976
ER  - 
@inbook{
author = "Mandić, Marija and Sivački, Ana",
year = "2015",
abstract = "U radu se razmatra uticaj etno-političkog sukoba na upotrebu albanskog jezika u savremenom
Beogradu. Prvo se daje opis albanske manjine u Srbiji, demografskih odlika,
institucionalne mreže i upotrebe jezika. Polazeći od sociolingvističkog istraživanja
koje je sprovedeno među albanskim govornicima u Beogradu, u radu se zatim analizira
upotreba albanskog i njegova uslovljenost etno-političkim konfliktom., The use of Albanian in Belgrade and particularly its dependency on the Serbian-Albanian
conflict in Kosovo is discussed herein. The paper initially gives an overview of the
Albanian minority in Serbia, its demographics, institutions and language use. Drawing
on the results of the sociolinguistic survey carried out among the Albanian speakers in
Belgrade, the paper then analyses use of Albanian and its dependence on the ethnopolitical
conflict.",
publisher = "Beograd : KPZ Beton, Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) Univerziteta u Beogradu",
journal = "Figura neprijatelja: Preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa [Figuring Out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relations]",
booktitle = "Jezik i etno-politički sukob: Studija albanskog u savremenom Beogradu, Language Use and Ethno-political Conflict: The Case of Albanian in Contemporary Belgrade",
pages = "261-281",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7976"
}
Mandić, M.,& Sivački, A.. (2015). Jezik i etno-politički sukob: Studija albanskog u savremenom Beogradu. in Figura neprijatelja: Preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa [Figuring Out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relations]
Beograd : KPZ Beton., 261-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7976
Mandić M, Sivački A. Jezik i etno-politički sukob: Studija albanskog u savremenom Beogradu. in Figura neprijatelja: Preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa [Figuring Out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relations]. 2015;:261-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7976 .
Mandić, Marija, Sivački, Ana, "Jezik i etno-politički sukob: Studija albanskog u savremenom Beogradu" in Figura neprijatelja: Preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa [Figuring Out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relations] (2015):261-281,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7976 .

О стигматизацији ’јужњачких дијалеката’ и модерној српској националној имагинацији

Мандић, Марија

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7977
AB  - Књигу „Južnjački dijalekti“ između jezika, kulture i politike Tanje Petrović objavljuje Fabrika knjiga, кoja je пoзнaтa пo aнгaжoвaнoм издaвaштву, aлтeрнaтивним „истинaмa“ и „другaчиjим“
oбjaшњeњимa, кaкo стojи у њeнoj aгeнди. Инaчe, тo je пeтa aутoрскa књигa Taњe Пeтрoвић и другa кoд пoмeнутoг издaвaчa; првa књигa, Yuropa. Jugoslovensko nasleđe i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima, oбjaвљeнa je 2012. гoдинe. У бeлeшци o aутoрки читaмo
дa je oснoвнe и мaгистaрскe студиje зaвршилa у Бeoгрaду, a дoктoрскe у Љубљaни, тe дa сe бaви „друштвeним, културним и jeзичким идeнтитeтимa и прaксaмa сeћaњa нa прoстoру бившe Jугoслaвиje“. Књигa зaистa спaja мнoгa пoбрojaнa интeрeсoвaњa и oтвaрa вaж-
нa jeзичкa, друштвeнa и идeнтитeтскa питaњa. У срeдишту интeрeсoвaњa су jeзички вaриjeтeти лoцирaни нa jугу и jугoистoку Србиje – у диjaлeктoлoгиjи пoзнaти кao кoсoвскo-рeсaвски и призрeнскo-тимoчки гoвoри, a кoje aутoркa дoслeднo нaзивa „jужњaчким диjaлeктимa“ – и улoгa кojу имajу у нaциoнaлнoj имaгинaциjи. Студиja сe сaстojи из три дeлa: „Jeзик“, „Културa“ и „Пoлитикa“, кojи су уoквирeни „Увoдoм“ и „Зaкључкoм“. Aутoркa, зaпрaвo, крeћe oд прeцизнo дeфинисaнoг сoциoлингвистичкoг фeнoмeнa, и пoстaвљa сeби врлo висoк циљ – дa прoгoвoри o jeзичкoj и културнoj пoлитици кoja, кaкo сaмa вeруje, чини срж мoдeрнoг српскoг идeнтитeтa.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Књижевна историја
T1  - О стигматизацији ’јужњачких дијалеката’ и модерној српској националној имагинацији
T1  - Stigmatization of "Southern dialects" and the modern Serbian national imagery
SP  - 305
EP  - 310
VL  - 47 (15)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7977
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија",
year = "2015",
abstract = "Књигу „Južnjački dijalekti“ između jezika, kulture i politike Tanje Petrović objavljuje Fabrika knjiga, кoja je пoзнaтa пo aнгaжoвaнoм издaвaштву, aлтeрнaтивним „истинaмa“ и „другaчиjим“
oбjaшњeњимa, кaкo стojи у њeнoj aгeнди. Инaчe, тo je пeтa aутoрскa књигa Taњe Пeтрoвић и другa кoд пoмeнутoг издaвaчa; првa књигa, Yuropa. Jugoslovensko nasleđe i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima, oбjaвљeнa je 2012. гoдинe. У бeлeшци o aутoрки читaмo
дa je oснoвнe и мaгистaрскe студиje зaвршилa у Бeoгрaду, a дoктoрскe у Љубљaни, тe дa сe бaви „друштвeним, културним и jeзичким идeнтитeтимa и прaксaмa сeћaњa нa прoстoру бившe Jугoслaвиje“. Књигa зaистa спaja мнoгa пoбрojaнa интeрeсoвaњa и oтвaрa вaж-
нa jeзичкa, друштвeнa и идeнтитeтскa питaњa. У срeдишту интeрeсoвaњa су jeзички вaриjeтeти лoцирaни нa jугу и jугoистoку Србиje – у диjaлeктoлoгиjи пoзнaти кao кoсoвскo-рeсaвски и призрeнскo-тимoчки гoвoри, a кoje aутoркa дoслeднo нaзивa „jужњaчким диjaлeктимa“ – и улoгa кojу имajу у нaциoнaлнoj имaгинaциjи. Студиja сe сaстojи из три дeлa: „Jeзик“, „Културa“ и „Пoлитикa“, кojи су уoквирeни „Увoдoм“ и „Зaкључкoм“. Aутoркa, зaпрaвo, крeћe oд прeцизнo дeфинисaнoг сoциoлингвистичкoг фeнoмeнa, и пoстaвљa сeби врлo висoк циљ – дa прoгoвoри o jeзичкoj и културнoj пoлитици кoja, кaкo сaмa вeруje, чини срж мoдeрнoг српскoг идeнтитeтa.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Књижевна историја",
title = "О стигматизацији ’јужњачких дијалеката’ и модерној српској националној имагинацији, Stigmatization of "Southern dialects" and the modern Serbian national imagery",
pages = "305-310",
volume = "47 (15)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7977"
}
Мандић, М.. (2015). О стигматизацији ’јужњачких дијалеката’ и модерној српској националној имагинацији. in Књижевна историја
Београд : Институт за књижевност и уметност., 47 (15), 305-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7977
Мандић М. О стигматизацији ’јужњачких дијалеката’ и модерној српској националној имагинацији. in Књижевна историја. 2015;47 (15):305-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7977 .
Мандић, Марија, "О стигматизацији ’јужњачких дијалеката’ и модерној српској националној имагинацији" in Књижевна историја, 47 (15) (2015):305-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7977 .

Unifying the Other: The Case of the March Violence in Kosovo and the Mosque Burning in Belgrade

Mandić, Marija

(Munich : Institut für Volkskunde/European Ethnology at Munich University, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7974
AB  - The paper analyses the socio-political context and public discourse related to the ethnic
and religiously motivated violence which initially occurred in Kosovo in March 2004
and subsequently spread to Serbia. The introductory section sheds light on the history
of the Bajrakli mosque, which is one of the oldest religious and cultural monuments preserved
in Belgrade up to the present time. The paper further reveals historical and demographic
data on the Muslim population in Serbia and Belgrade. Finally, it focusses on
the events and discourses in Kosovo and Serbia which eventually led to setting the only
Belgrade mosque ablaze. By applying methods of critical discourse analysis and media
analysis, the Serbian public discourse related to the March riots and the mosque arson is
analysed. In this paper, I argue that the strategy of unifying the Other appeared to be a
very effective means of mobilizing people en masse in both Kosovo and Serbia.
PB  - Munich : Institut für Volkskunde/European Ethnology at Munich University
PB  - Sofia : Museum of the Bulgarian Academy of Sciences
PB  - Munich :  International Association for Southeast European Anthropology (InASEA)
T2  - Ethnologia Balkanica
T1  - Unifying the Other: The Case of the March Violence in Kosovo and the Mosque Burning in Belgrade
SP  - 281
EP  - 305
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7974
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija",
year = "2015",
abstract = "The paper analyses the socio-political context and public discourse related to the ethnic
and religiously motivated violence which initially occurred in Kosovo in March 2004
and subsequently spread to Serbia. The introductory section sheds light on the history
of the Bajrakli mosque, which is one of the oldest religious and cultural monuments preserved
in Belgrade up to the present time. The paper further reveals historical and demographic
data on the Muslim population in Serbia and Belgrade. Finally, it focusses on
the events and discourses in Kosovo and Serbia which eventually led to setting the only
Belgrade mosque ablaze. By applying methods of critical discourse analysis and media
analysis, the Serbian public discourse related to the March riots and the mosque arson is
analysed. In this paper, I argue that the strategy of unifying the Other appeared to be a
very effective means of mobilizing people en masse in both Kosovo and Serbia.",
publisher = "Munich : Institut für Volkskunde/European Ethnology at Munich University, Sofia : Museum of the Bulgarian Academy of Sciences, Munich :  International Association for Southeast European Anthropology (InASEA)",
journal = "Ethnologia Balkanica",
title = "Unifying the Other: The Case of the March Violence in Kosovo and the Mosque Burning in Belgrade",
pages = "281-305",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7974"
}
Mandić, M.. (2015). Unifying the Other: The Case of the March Violence in Kosovo and the Mosque Burning in Belgrade. in Ethnologia Balkanica
Munich : Institut für Volkskunde/European Ethnology at Munich University.(15), 281-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7974
Mandić M. Unifying the Other: The Case of the March Violence in Kosovo and the Mosque Burning in Belgrade. in Ethnologia Balkanica. 2015;(15):281-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7974 .
Mandić, Marija, "Unifying the Other: The Case of the March Violence in Kosovo and the Mosque Burning in Belgrade" in Ethnologia Balkanica, no. 15 (2015):281-305,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7974 .

Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary

Ilić (Mandić), Marija

(Peter Lang, 2014)

TY  - BOOK
AU  - Ilić (Mandić), Marija
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8659
AB  - Discourse, narrative, and identity are some of the most frequently employed concepts in the contemporary humanities. It is their dialectical relationship, in particular, which has been a focus of scholarly attention for quite some time. This book explores some of the complex relations between oral discourse and ethnicity by using the example of the Serbian minority in Hungary. The power and powerlessness of discourse in negotiating identity are examined through a case study of a small Serbian community near Budapest. The study is of interest to those who are concerned with theoretical issues related to discourse and ethnicity, as well as to scholars of national minorities and minority languages in Eastern and Central Europe.
AB  - Дискурс, нарација и идентитет неки су од најчешће коришћених концепата у савременој хуманистичкој науци. Нарочито је њихов дијалектички однос већ дуже време у средишту пажње научника. Ова књига истражује сложене односе између усменог дискурса и етничке припадности на примеру српске мањине у Мађарској. Снага и немоћ дискурса у преговарању идентитета испитују се кроз студију случаја мале српске заједнице у Чипу, близини Будимпеште . Студија је занимљива за оне који се баве теоријским питањима која се односе на дискурс и етничку припадност, као и за научнике националних мањина и језика мањина у Источној и Централној Европи.
PB  - Peter Lang
T1  - Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary
T1  - Diskurs i etnički identitet: Studija Srba iz Mađarske
DO  - 10.3726/b11935
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8659
ER  - 
@book{
author = "Ilić (Mandić), Marija",
year = "2014",
abstract = "Discourse, narrative, and identity are some of the most frequently employed concepts in the contemporary humanities. It is their dialectical relationship, in particular, which has been a focus of scholarly attention for quite some time. This book explores some of the complex relations between oral discourse and ethnicity by using the example of the Serbian minority in Hungary. The power and powerlessness of discourse in negotiating identity are examined through a case study of a small Serbian community near Budapest. The study is of interest to those who are concerned with theoretical issues related to discourse and ethnicity, as well as to scholars of national minorities and minority languages in Eastern and Central Europe., Дискурс, нарација и идентитет неки су од најчешће коришћених концепата у савременој хуманистичкој науци. Нарочито је њихов дијалектички однос већ дуже време у средишту пажње научника. Ова књига истражује сложене односе између усменог дискурса и етничке припадности на примеру српске мањине у Мађарској. Снага и немоћ дискурса у преговарању идентитета испитују се кроз студију случаја мале српске заједнице у Чипу, близини Будимпеште . Студија је занимљива за оне који се баве теоријским питањима која се односе на дискурс и етничку припадност, као и за научнике националних мањина и језика мањина у Источној и Централној Европи.",
publisher = "Peter Lang",
title = "Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary, Diskurs i etnički identitet: Studija Srba iz Mađarske",
doi = "10.3726/b11935",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8659"
}
Ilić (Mandić), M.. (2014). Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary. 
Peter Lang..
https://doi.org/10.3726/b11935
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8659
Ilić (Mandić) M. Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary. 2014;.
doi:10.3726/b11935
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8659 .
Ilić (Mandić), Marija, "Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary" (2014),
https://doi.org/10.3726/b11935 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8659 .
1

Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика

Илић (Мандић), Марија

(Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8039
AB  - Рад проучава недовољно истражене наративе које зовем колективним наративима,
а који одступају од класичне Лабовљеве парадигме, јер конструишу колективну субјективност и каузалност. Колективни наративи, како се тврди у овом раду, јесу важна средства за успостављање и преговарање колективне припадности, посебно етничке, националне и/или религијске. На примеру српске заједнице из Чипа (мађ. Szigetcsép) у Мађарској разматра се употреба колективних наратива који говоре о српском пореклу, односно о конвертитству, штокавских католика из суседне Тукуље (мађ. Tököl).
AB  - The paper focuses upon collective narratives, which have been so far underrepresented and under-researched in narrative studies. The collective narratives do not completely fit into the classic  ‘Labovian paradigm’ of personal experience narrative, since they construct collective subjectivity and causality. The collective narratives, it is argued in this paper, are crucially important means for establishing the sense of collective belonging, especially with regard to ethnic, national or religious identity. Based on the fieldwork among the Serbian community from Szigetcsép in Hungary, conducted from 2001 to 2008, I analyze the usage of collective narratives on the Serbian origin, i.e. religious conversion, of the Štokavian speaking Catholics from the neighboring Tököl.
PB  - Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
T2  - “Etnos”, religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića [“Ethnos”, Religion and Identity : A Festschrift for Dušan Bandić]
T1  - Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика
T1  - Negotiating collective identity through collective narratives: On ’Serbian’ origin of the Štokavian speaking Catholics
SP  - 93
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8039
ER  - 
@inbook{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2014",
abstract = "Рад проучава недовољно истражене наративе које зовем колективним наративима,
а који одступају од класичне Лабовљеве парадигме, јер конструишу колективну субјективност и каузалност. Колективни наративи, како се тврди у овом раду, јесу важна средства за успостављање и преговарање колективне припадности, посебно етничке, националне и/или религијске. На примеру српске заједнице из Чипа (мађ. Szigetcsép) у Мађарској разматра се употреба колективних наратива који говоре о српском пореклу, односно о конвертитству, штокавских католика из суседне Тукуље (мађ. Tököl)., The paper focuses upon collective narratives, which have been so far underrepresented and under-researched in narrative studies. The collective narratives do not completely fit into the classic  ‘Labovian paradigm’ of personal experience narrative, since they construct collective subjectivity and causality. The collective narratives, it is argued in this paper, are crucially important means for establishing the sense of collective belonging, especially with regard to ethnic, national or religious identity. Based on the fieldwork among the Serbian community from Szigetcsép in Hungary, conducted from 2001 to 2008, I analyze the usage of collective narratives on the Serbian origin, i.e. religious conversion, of the Štokavian speaking Catholics from the neighboring Tököl.",
publisher = "Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu",
journal = "“Etnos”, religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića [“Ethnos”, Religion and Identity : A Festschrift for Dušan Bandić]",
booktitle = "Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика, Negotiating collective identity through collective narratives: On ’Serbian’ origin of the Štokavian speaking Catholics",
pages = "93-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8039"
}
Илић (Мандић), М.. (2014). Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика. in “Etnos”, religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića [“Ethnos”, Religion and Identity : A Festschrift for Dušan Bandić]
Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu., 93-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8039
Илић (Мандић) М. Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика. in “Etnos”, religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića [“Ethnos”, Religion and Identity : A Festschrift for Dušan Bandić]. 2014;:93-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8039 .
Илић (Мандић), Марија, "Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика" in “Etnos”, religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića [“Ethnos”, Religion and Identity : A Festschrift for Dušan Bandić] (2014):93-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8039 .

Collective narrative: the narrative on Croatian language from academic to far-right discourses in Serbia

Ilić (Mandić), Marija

(Bucharest : Department of Sociology of the University of Bucharest., 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ilić (Mandić), Marija
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8038
AB  - The paper presents a case of under-represented narrative data which I call “collective narratives”. Drawing upon the concept of group-defining stories, it is argued that these narratives embody an antidote to the ’canonical’ Labovian paradigm as they construct collective subjectivity and causality. The paper explores how “collective narrative” is utilized in the discursive production of national identity by using a case study on Croatian language narrative which is perpetuated in some academic and far-right discourses in Serbia.
PB  - Bucharest : Department of Sociology of the University of Bucharest.
PB  - Bucharest : Doctoral School of Sociology of the University of Bucharest
T2  - Journal of Comparative Research in Anthropology and Sociology – COMPASO
T1  - Collective narrative: the narrative on Croatian language from academic to far-right discourses in Serbia
SP  - 45
EP  - 69
IS  - 5 (1)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8038
ER  - 
@article{
author = "Ilić (Mandić), Marija",
year = "2014",
abstract = "The paper presents a case of under-represented narrative data which I call “collective narratives”. Drawing upon the concept of group-defining stories, it is argued that these narratives embody an antidote to the ’canonical’ Labovian paradigm as they construct collective subjectivity and causality. The paper explores how “collective narrative” is utilized in the discursive production of national identity by using a case study on Croatian language narrative which is perpetuated in some academic and far-right discourses in Serbia.",
publisher = "Bucharest : Department of Sociology of the University of Bucharest., Bucharest : Doctoral School of Sociology of the University of Bucharest",
journal = "Journal of Comparative Research in Anthropology and Sociology – COMPASO",
title = "Collective narrative: the narrative on Croatian language from academic to far-right discourses in Serbia",
pages = "45-69",
number = "5 (1)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8038"
}
Ilić (Mandić), M.. (2014). Collective narrative: the narrative on Croatian language from academic to far-right discourses in Serbia. in Journal of Comparative Research in Anthropology and Sociology – COMPASO
Bucharest : Department of Sociology of the University of Bucharest..(5 (1)), 45-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8038
Ilić (Mandić) M. Collective narrative: the narrative on Croatian language from academic to far-right discourses in Serbia. in Journal of Comparative Research in Anthropology and Sociology – COMPASO. 2014;(5 (1)):45-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8038 .
Ilić (Mandić), Marija, "Collective narrative: the narrative on Croatian language from academic to far-right discourses in Serbia" in Journal of Comparative Research in Anthropology and Sociology – COMPASO, no. 5 (1) (2014):45-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8038 .